Закон о уређењу судова

Члан 1 Предмет закона

Овим законом уређују се оснивање, укидање, врсте, делокруг и стварна надлежност суда, унутрашње уређење суда, судска управа, судско особље, правосудна управа, обезбеђење суда и средства за рад судова.

Члан 2 Судска власт

(1) Судска власт припада судовима.

(2) Судови штите правни поредак Републике Србије, слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе субјеката права, обезбеђују уставност и законитост, јединствену примену права и једнаку заштиту свих пред законом.

Члан 3 Оснивање и организација судова

(1) Оснивање, укидање, врсте, надлежност, седишта и подручја судова, састав суда и поступак пред судовима уређују се законом.

(2) Забрањено је оснивање преких, привремених или ванредних судова.

(3) За посредовање у решавању спорова, арбитраже и друге избране судове важе посебни прописи.

Члан 4 Независност судске власти

(1) Судска власт је независна од законодавне и извршне власти.

(2) Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку, као и Уставни суд у поступку по уставној жалби.

(3) Свако је дужан да поштује правноснажну и извршну судску одлуку.

(4) Помиловањем или амнестијом изречена казна може се, без судске одлуке, опростити у целини или делимично.

Члан 5 Судска надлежност

(1) Судска надлежност се одређује законом.

(2) Суд не може одбити да поступа и одлучује у ствари за коју је надлежан.

Члан 6 Доношење судских одлука

(1) Судске одлуке се доносе у име народа.

(2) Судија је независан и суди на основу Устава, општеприхваћених правила међународног права, потврђених међународних уговора, закона и других општих аката донетих у складу са законом.

Члан 7 Распоређивање предмета судијама

(1) Судија који суди одређује се независно од тога ко су странке у судском поступку и шта је предмет одлучивања.

(2) Само судска власт може судијама да распоређује предмете, по унапред утврђеним правилима.

Члан 8 Забрана непримереног утицаја

(1) Ради очувања ауторитета и непристрасности суда забрањен је непримерени утицај на судију у вршењу судијске функције, нарочито сваки облик претње и принуде према судији, коришћење јавног положаја, медија и јавног иступања, којима се утиче на ток и исход судског поступка. Забрањен је и сваки други непримерени утицај на суд, као и притисак на учесника у судском поступку.

(2) Под непримереним утицајем из става 1. овог члана не може се сматрати коришћење законом прописаних права учесника у судском поступку, извештавање о раду суда и коментарисање судских поступака који су у току или судских одлука, у складу са прописима који уређују јавно информисање, као ни стручно анализирање судских поступака и судских одлука.

Члан 9 Јавност

(1) Расправљање пред судом је јавно.

(2) Јавност се може искључити на основу закона из разлога утврђених Уставом.

Члан 10 Право на притужбу

(1) Странка и други учесник у судском поступку има право притужбе на рад суда ако сматра да је неправилан, да се поступак одуговлачи, или да постоји било какав непримерен утицај на његов ток и исход.

(2) Ако је притужба основана поступак по притужби спроводи се у складу са чланом 56. овог закона.

Члан 11 Сарадња судова и других органа

(1) Судови су дужни да једни другима пружају правну помоћ и сарађују.

(2) Орган Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, градске општине, ималац јавних овлашћења, правно и физичко лице дужни су да суду достављају потребне податке без накнаде.

(3) Суд може субјекту из става 2. овог члана да достави списе и исправе, односно њихове копије, потребне за вођење поступка, у складу са посебним прописом, само ако се тиме не омета судски поступак.

Члан 12 Употреба државних и судских обележја

(1) Назив и седиште суда, назив, грб и застава Републике Србије истичу се на видном месту судске зграде.

(2) Застава и грб Републике Србије истичу се и у судници. Забрањена је употреба других обележја у судници.

(3) Суд има печат који садржи назив и седиште суда и назив и грб Републике Србије, у складу са посебним законом.

Члан 13 Службена употреба језика и писма

(1) У суду у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

(2) У суду, одељењу изван седишта суда и судској јединици у службеној употреби су и други језик и писмо, у складу са законом.

Члан 14 Судска власт у Републици Србији

(1) Судска власт је јединствена на територији Републике Србије.

(2) Судска власт у Републици Србији припада судовима опште и посебне надлежности.

(3) Судови опште надлежности су основни судови, виши судови, апелациони судови и Врховни суд.

(4) Судови посебне надлежности су привредни судови, Привредни апелациони суд, прекршајни судови, Прекршајни апелациони суд и Управни суд.

Члан 15 Врховни суд

(1) Врховни суд је највиши суд у Републици Србији.

(2) Седиште Врховног суда је у Београду.

Члан 16 Остали судови републичког ранга

(1) Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони суд и Управни суд оснивају се за територију Републике Србије, са седиштем у Београду.

(2) Прекршајни апелациони суд и Управни суд може имати одељење изван седишта, у складу са законом, у којима трајно суди и предузима остале судске радње.

Члан 17 Основни, виши, апелациони, привредни и прекршајни суд

(1) Основни суд оснива се за територију града, односно једне или више општина, односно градских општина.

(2) Виши суд оснива се за подручје једног или више основних судова.

(3) Привредни суд оснива се за територију једног или више градова, односно више општина.

(4) Апелациони суд оснива се за подручје више виших судова.

(5) Прекршајни суд оснива се за територију града, односно једне или више општина, односно градских општина.

(6) Оснивање, седишта и подручја основног, вишег, апелационог, привредног и прекршајног суда уређују се посебним законом.

(7) Одељења прекршајног суда и судске јединице основног и привредног суда одређују се посебним законом.

Члан 18 Непосредно виши суд

(1) Врховни суд је непосредно виши суд за Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони суд, Управни суд и апелациони суд.

(2) Апелациони суд је непосредно виши суд за виши суд и основни суд, Привредни апелациони суд је непосредно виши суд за привредни суд, а Прекршајни апелациони суд је непосредно виши суд за прекршајни суд.

(3) Виши суд је непосредно виши суд за основни суд ако је то одређено овим законом, као и за питања унутрашњег уређења суда и примене закона о којим се уређује положај судија.

Члан 19 Седиште и подручје суда

(1) Седиште суда је у згради где је суд.

(2) Подручје суда је територија на којој се простире надлежност суда.

Члан 20 Место предузимања судске радње

(1) Судска радња предузима се у седишту суда, а изван седишта – само ако је то законом одређено.

(2) Основни, виши, привредни и прекршајни суд може изван свог седишта да одржава судске дане.

Члан 21 Судски дани

(1) За време судских дана суд из члана 20. став 2. овог закона суди и предузима друге судске радње.

(2) Место, дан и време одржавања судских дана одређује председник суда, у складу са Судским пословником.

(3) Судски дани оглашавају се у месту у коме се одржавају.

Члан 22 Одељење и судска јединица изван седишта суда

(1) Прекршајни суд може имати одељење изван свог седишта у којем суди и предузима друге судске радње.

(2) Одељење изван седишта прекршајног суда одређује се за територију града, односно једне или више општина, односно градских општина, са подручја суда.

(3) Основни и привредни суд може имати судску јединицу изван свог седишта у којој суди и предузима друге судске радње, у складу са годишњим распоредом послова у суду.

Члан 23 Време предузимања судске радње

(1) Судска радња предузима се сваког радног дана, а судска радња које не трпи одлагање и у време и у дану када суд не ради.

(2) Судским пословником одређује се судска радња које се предузима у време и у дан када суд не ради.

(3) Судским пословником одређује се која се судска радња предузима у судској јединици изван седишта основног и привредног суда.

Члан 24 Надлежност основног суда

(1) Основни суд у првом степену суди за кривично дело за које је као главна казна предвиђена новчана казна или казна затвора до десет и десет година ако за поједино кривично дело није надлежан други суд и одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривично дело из своје надлежности.

(2) Основни суд у првом степену суди у грађанскоправном спору ако за поједини грађанскоправни спор није надлежан други суд и води извршни и ванпарнични поступак, осим ако законом није друкчије прописано.

(3) Основни суд у првом степену суди у стамбеном спору; спору поводом заснивања, постојања и престанка радног односа; о праву, обавези и одговорности из радног односа; о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом; спору поводом задовољавања стамбених потреба на основу рада.

(4) Основни суд пружа грађанину правну помоћ, међународну правну помоћ ако није надлежан други суд и врши друге надлежности и послове одређене законом.

(5) Законом се може предвидети да у одређеној врсти правне ствари поступа само неки основни суд са подручја истог вишег суда.

Члан 25 Надлежност вишег суда

(1) Виши суд у првом степену:

1. 1) суди за кривично дело за које је као главна казна предвиђена казна затвора преко десет година;
2. 2) суди за кривично дело: против човечности и других добара заштићених међународним правом, против Војске Србије; одавање државне тајне; одавање службене тајне; кривично дело прописано законом који уређује тајност података; позивање на насилну промену уставног уређења; изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости; повреда територијалног суверенитета; удруживање ради противуставне делатности; повреда угледа Републике Србије; повреда угледа стране државе или међународне организације; прање новца; кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика; угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја; убиство на мах; силовање; обљуба над немоћним лицем; обљуба злоупотребом положаја; отмица; трговина малолетним лицима ради усвојења; насилничко понашање на спортској приредби и јавном скупу; примање мита; злоупотреба положаја одговорног лица (члан 227. став 3. Кривичног законика); злоупотреба у вези са јавном набавком (члан 228. став 3. Кривичног законика); и кривична дела за која је посебним законом утврђена надлежност вишег суда;
3. 3) суди у кривичном поступку према малолетним учиниоцима кривичних дела;
4. 4) одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривично дело из своје надлежности;
5. 5) одлучује о захтеву за рехабилитацију;
6. 6) одлучује о забрани растурања штампе и ширења информације путем средства јавног информисања;
7. 7) суди у грађанскоправном спору ако вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије; у спору о ауторском праву и сродним правима и заштити и употреби проналаска, индустријског дизајна, жигом заштићених ознака, ознаке географског порекла, топографије полупроводничких производа и права оплемењивача биљних сорти ако није надлежан други суд; у спору о оспоравању или утврђивању очинства и материнства; у спору за заштиту од дискриминације и злостављања на раду; у спору о објављивању исправке информације и одговора на информацију због повреде забране говора мржње, заштите права на приватни живот, односно права на лични запис, пропуштања објављивања информације и накнаде штете у вези са објављивањем информације;
8. 8) суди у спору поводом штрајка; поводом колективног уговора ако спор није решен пред арбитражом; поводом обавезног социјалног осигурања ако није надлежан други суд; поводом матичне евиденције; поводом избора и разрешења органа правног лица ако није надлежан други суд.

(2) Виши суд у другом степену одлучује о жалби на одлуке основних судова:

1. 1) о мерама за обезбеђење присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка;
2. 2) за кривично дело за које је прописана новчана казна и казна затвора до пет година;
3. 3) на решења донета у грађанскоправном спору; на пресуду у спору мале вредности; на одлуке донете у поступку извршења и обезбеђења; на решења донета у ванпарничном поступку.

(3) Виши суд у другом степену одлучује о жалби на решење јавног извршитеља или јавног бележника у складу са законом.

(4) Виши суд води поступак за изручење окривљеног или осуђеног лица, пружа међународну правну помоћ у поступку за кривично дело из своје надлежности, извршава кривичну пресуду иностраног суда, одлучује о признању и извршењу стране судске и арбитражне одлуке ако законом није друкчије прописано, одлучује о сукобу надлежности основног суда са свог подручја, обезбеђује и пружа помоћ и подршку сведоку и оштећеном и врши друге послове и надлежности одређене законом.

(5) Законом се може предвидети да у одређеној врсти правних ствари поступа само одређени виши суд.

Члан 26 Надлежност апелационог суда

(1) Апелациони суд одлучује о жалби:

1. 1) на одлуку вишег суда;
2. 2) на одлуку основног суда у кривичном поступку, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд;
3. 3) на пресуду основног суда у грађанскоправном спору, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.

(2) Апелациони суд одлучује о сукобу надлежности нижих судова са свог подручја ако за одлучивање није надлежан виши суд, о преношењу надлежности основног и вишег суда са свог подручја ако постоје оправдани разлози и врши друге надлежности и послове одређене законом.

(3) Апелациони суд одржава заједничке седнице и обавештава Врховни суд о спорном питању од значаја за рад судова у Републици Србији и уједначавање судске праксе.

Члан 27 Надлежност привредног суда

(1) Привредни суд у првом степену суди:

1. 1) у спору између домаћег и страног привредног друштва, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у спору који настане између привредног субјекта и другог правног лица у обављању делатности привредног субјекта, као и ако је у наведеном спору једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства;
2. 2) у спору о ауторском праву и сродним правима и заштити и употреби проналаска, индустријског дизајна, жигом заштићених ознака, ознаке географског порекла, топографије полупроводничких производа и права оплемењивача биљних сорти који настану између субјеката из тачке 1) овог става; у спору поводом извршења и обезбеђења из надлежности привредног суда, а у спору поводом арбитражне одлуке само ако су донете у арбитражном поступку између субјеката из тачке 1) овог става;
3. 3) у спору који произлази из примене Закона о привредним друштвима или примене других прописа о организацији и статусу привредног субјекта, као и у спору о примени прописа о приватизацији и хартији од вредности;
4. 4) у спору о страном улагању; о броду и ваздухоплову, пловидби на мору и унутрашњим водама и спору у којем се примењује пловидбено и ваздухопловно право, изузев спора о превозу путника; о заштити фирме; поводом уписа у судски регистар; поводом реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја, осим у спору за утврђење постојања заснивања и престанка радног односа који је покренут пре отварања стечаја.

(2) Привредни суд у првом степену води поступак за упис у судски регистар правног лица и другог субјекта, ако за то није надлежан други орган; води поступак стечаја и реорганизације; одређује и спроводи извршење на основу извршне и веродостојне исправе ако се односи на лице из става 1. тачка 1) овог члана, ако законом није друкчије прописано, одређује и спроводи извршење и обезбеђење одлука из своје надлежности, ако законом није друкчије прописано, а одлуке избраног суда само ако је донета поводом спора из става 1. тачка 1) овог члана, ако законом није друкчије прописано; одлучује о признању и извршењу стране судске и арбитражне одлуке донете у спору из става 1. тачка 1) овог члана, ако законом није друкчије прописано; одређује и спроводи извршење и обезбеђење на броду и ваздухоплову; води ванпарнични поступак који произлази из примене Закона о привредним друштвима.

(3) Привредни суд у првом степену одлучује о привредном преступу и с тим у вези о престанку заштитне мере или правне последице осуде.

(4) Привредни суд пружа међународну правну помоћ за питања из своје надлежности и врши друге надлежности и послове одређене законом.

(5) Законом се може предвидети да у одређеној врсти правне ствари поступа само одређени привредни суд.

Члан 28 Надлежност Привредног апелационог суда

(1) Привредни апелациони суд одлучује о жалби на одлуку привредног суда и другог органа, у складу са законом.

(2) Привредни апелациони суд у другом степену одлучује о жалби на решење јавног извршитеља или јавног бележника у складу са законом.

(3) Привредни апелациони суд одлучује о сукобу надлежности и о преношењу месне надлежности привредног суда, утврђује правни став ради јединствене примене закона из надлежности привредног суда и врши друге надлежности и послове одређене законом.

(4) Правни став из става 3. овог члана објављује се на интернет страници Привредног апелационог суда.

Члан 29 Надлежност прекршајног суда

Прекршајни суд у првом степену суди у прекршајном поступку, пружа међународну правну помоћ у оквиру своје надлежности и врши друге надлежности и послове одређене законом.

Члан 30 Надлежност Прекршајног апелационог суда

Прекршајни апелациони суд одлучује о жалби на одлуку прекршајног суда, о жалби на одлуку коју у прекршајном поступку доноси орган управе, о сукобу надлежности прекршајних судова и о преношењу месне надлежности прекршајног суда и врши друге надлежности и послове одређене законом.

Члан 31 Надлежност Управног суда

(1) Управни суд суди у управном спору.

(2) Управни суд пружа међународну правну помоћ у оквиру своје надлежности и врши друге надлежности и послове одређене законом.

Члан 32 Надлежност Врховног суда

(1) Врховни суд одлучује о ванредном правном средству изјављеном на одлуку суда Републике Србије и у другим стварима одређеним законом.

(2) Врховни суд одлучује о сукобу надлежности између судова, ако за одлучивање није надлежан други суд, као и о преношењу надлежности ако постоје законом прописани разлози.

(3) Врховни суд обезбеђује јединствену судску примену права и једнакост странака у судском поступку, разматра примену закона и другог прописа и рад судова, именује судије Уставног суда, даје мишљење о кандидату за председника и судију Врховног суда, доноси Пословник о раду Врховног суда и врши друге надлежности и послове одређене законом.

Члан 33 Састав већа

Ако законом није друкчије одређено, Врховни суд о правном средству одлучује у већу од пет судија.

Члан 34 Објављивање одлуке Врховног суда

Одлука Врховног суда из члана 32. став 1. овог закона објављује се на интернет страници Врховног суда.

Члан 35 Годишњи распоред послова

(1) Годишњи распоред послова у суду доноси председник суда.

(2) Годишњи распоред послова судија утврђује се према правној области у којој судија поступа.

(3) Годишњи распоред послова у суду може се мењати у току године, ако је то потребно због ефикаснијег рада суда, а нарочито због дужег одсуства судије, знатно повећаног или смањеног прилива предмета у току године по појединим правним областима или упражњеног судијског места.

Члан 36 Поступак доношења годишњег распореда послова

(1) Председник суда писмено утврђује распоред послова у суду за наредну годину или измену распореда после прибављања мишљења судија и саопштава га на седници свих судија до 1. новембра текуће године.

(2) Судија може изјавити приговор на годишњи распоред послова у суду или измену годишњег распореда послова у суду Високом савету судства, у року од три дана од дана саопштавања распореда послова у суду или измена на седници свих судија или упознавања са годишњим распоредом послова у суду ако судија из оправданих разлога није присуствовао седници свих судија.

(3) Приговор се подноси преко председника суда, који може у складу са поднетим приговором да измени годишњи распоред послова.

(4) Ако председник суда не усвоји приговор дужан је да приговор, са образложењем распореда послова, достави Високом савету судства у року од три дана од дана пријема приговора.

(5) Непоступање председника суда у року из става 4. овог члана сматра се дисциплинским прекршајем.

(6) Високи савет судства дужан је да одлучи о приговору у року од 30 дана од дана пријема приговора. Ако Високи савет судства не одлучи о приговору у прописаном року, сматра се да је приговор усвојен.

Члан 37 Образовање судског одељења

(1) Судско одељење постоји у суду у којем више већа или судија појединаца поступа у истој правној области.

(2) Судским одељењем руководи председник одељења, кога по прибављеном мишљењу судија одељења поставља председник суда.

Члан 38 Делокруг судског одељења

(1) На седници судског одељења разматра се рад одељења, правна питања, начин побољшања рада и стручности судија, судијског помоћника и судијског приправника и друга питања од значаја за одељење.

(2) Одељење апелационог суда, Привредног апелационог суда и Прекршајног апелационог суда разматрају и питања важна за рад подручних судова.

Члан 39 Сазивање седнице и руковођење седницом судског одељења

(1) Седницу судског одељења може сазвати председник одељења или председник суда.

(2) Седница судског одељења сазива се и на захтев једне трећине судија тог одељења.

(3) Председник суда може да учествује у раду и одлучивању седнице одељења у складу са Судским пословником.

Члан 40 Одељење судске праксе

(1) Одељење судске праксе постоји у суду с већим бројем судија, у складу са Судским пословником.

(2) Одељење судске праксе прати и проучава праксу суда и међународног судског органа и обавештава судију, судијског помоћника и судијског приправника о правном схватању суда.

(3) Одељењем судске праксе руководи судија кога одређује председник суда.

Члан 41 Посебно одељење у вишем, апелационом, прекршајном и Прекршајном апелационом суду

(1) У вишем и апелационом суду може се образовати одељење за кривичне поступке против малолетника и одељење за радне спорове.

(2) У поједином вишем и апелационом суду може се образовати одељење за кривична дела против Војске Србије, за кривична дела организованог криминала, корупције, ратних злочина и високотехнолошког криминала, у складу са законом.

(3) У прекршајном суду и Прекршајном апелационом суду може се образовати одељење за вођење прекршајног поступка за прекршаје из области јавних прихода, царинског, спољнотрговинског и девизног пословања, у складу са Судским пословником.

Члан 42 Заједничка седница одељења

(1) Заједничка седница одељења сазива се кад је за разматрање правног питања потребна сарадња најмање два одељења.

(2) Заједничку седницу сазивају заједно председници одељења или председник суда, а њоме руководи председник суда или председник одељења у чијем је делокругу питање које се разматра.

Члан 43 Седница свих судија

(1) На седници свих судија се разматрају извештаји о раду суда и судија, одлучује се о покретању поступка за оцену уставности закона и законитости прописа и других општих аката, разматра примена прописа којима се уређују питања из делокруга судова, даје мишљење о кандидату за судију и судије поротнике и одлучује о другим питањима важним за цео суд.

(2) Седницом свих судија руководи председник суда, а сазива је по потреби, односно на захтев судског одељења или најмање једне трећине свих судија.

Члан 44 Одељења

Врховни суд може имати одељење у складу са Пословником о раду Врховног суда.

Члан 45 Седница одељења

(1) Седница одељења Врховног суда разматра питања из делокруга судског одељења.

(2) Седница одељења сазива се и ако између појединих већа настане несагласност у примени прописа или ако једно веће одступи од правног схватања прихваћеног у својој пракси или од правног схватања које су прихватила сва већа.

(3) Правно схватање усвојено на седници одељења обавезује сва већа у саставу одељења.

(4) Правно схватање из става 3. овог члана објављује се на интернет страници Врховног суда.

Члан 46 Делокруг Опште седнице Врховног суда

(1) Општа седница Врховног суда (у даљем тексту: Општа седница) разматра примену закона и другог прописа и рад судова; даје мишљење Високом савету судства о кандидату за председника Врховног суда; доноси Пословник о раду Врховног суда; именује пет судија Уставног суда између десет кандидата које предложе Високи савет судства и Високи савет тужилаштва на заједничкој седници, већином од укупног броја чланова заједничке седнице Високог савета судства и Високог савета тужилаштва и врши друге послове одређене законом и Пословником о раду Врховног суда.

(2) Општа седница разматра и остала питања из делокруга седнице свих судија.

Члан 47 Састав и одлучивање Опште седнице

(1) Општу седницу чине председник и судије Врховног суда.

(2) За пуноважно одлучивање на Општој седници потребно је учешће већине судија од укупног броја судија.

(3) Одлуке се доносе већином гласова присутних судија Врховног суда, изузев одлуке о именовању судија Уставног суда и мишљења Високом савету судства о кандидату за председника Врховног суда, које се доносе већином гласова од укупног броја судија.

Члан 48 Сазивање и руковођење Општом седницом

(1) Општу седницу сазива председник Врховног суда, по потреби, односно на захтев судског одељења или најмање једне трећине свих судија.

(2) Општом седницом руководи председник Врховног суда.

Члан 49 Секретаријат Врховног суда

(1) Врховни суд има Секретаријат.

(2) Секретаријат Врховног суда помаже председнику суда у судској управи, обавља административне послове за Општу седницу и врши друге послове који су му Пословником о раду Врховног суда стављени у делокруг.

Члан 50 Секретар Врховног суда

(1) Секретаријатом руководи секретар Врховног суда, кога на предлог председника Врховног суда поставља Општа седница.

(2) Секретар Врховног суда има статус државног службеника на положају.

(3) Секретар Врховног суда мора да испуњава услове за избор судије апелационог суда.

Члан 51 Пословник о раду Врховног суда

(1) Врховни суд доноси Пословник о раду Врховног суда којим се детаљније прописује унутрашње уређење и рад суда.

(2) Пословник о раду Врховног суда објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Члан 52 Послови који чине судску управу

(1) Судску управу чине послови који служе вршењу судске власти и други послови од значаја за рад суда: организовање рада и пословања у суду; позивање и распоређивање судија поротника; послови везани за сталне судске вештаке и тумаче; разматрање притужби и представки; вођење евиденција и статистика, као и израда и анализа извештаја о раду судија и судова; извршење кривичних и прекршајних санкција; финансијско и материјално пословање суда; овера исправе намењене употреби у иностранству; послови везани за функционисање информационог система у суду; послови везани за обезбеђивање јавности рада суда, обавештавање јавности о раду суда и давање информација од јавног значаја; стручни послови у вези са остваривањем права, обавезе и одговорности судије и судског особља у суду; доношење општег и појединачног акта који се односи на систематизацију, унутрашњу организацију, радне односе, као и другог општег акта којим се уређују односи у суду; послови у вези са стручним усавршавањем и обуком судије и судског особља; послови управљања судском зградом и непокретности које се додељују суду на коришћење; послови у вези са наплатом судске таксе; остали послови везани за унутрашњу организацију и пословање суда ако је то одређено законом или другим општим актом.

(2) У судској управи вишег суда, као и другог суда који одреди Високи савет судства, организује се служба за пружање подршке и помоћи оштећенима и сведоцима. Контакт тачка за информисање оштећених и сведока именује се у основном суду и у другом суду који одреди Високи савет судства.

(3) Рад службе за пружање подршке и помоћи оштећенима и сведоцима и поступање контакт тачке за информисање оштећених и сведока детаљније се уређује актом Високог савета судстава.

(4) У вршењу послова судске управе, председник суда, председник непосредно вишег суда или лице коме је поверено вршење послова судске управе не може да предузима радње које ометају вођење судског поступка у појединачном случају.

Члан 53 Права и дужности председника суда

(1) Председник суда организује рад суда, представља суд, руководи судском управом, стара се о спровођењу Судског пословника и одговоран је за правилан и благовремен рад суда.

(2) Председник суда обезбеђује законитост, ред и тачност у суду, налаже отклањање неправилности и спречава одуговлачење у раду, одређује браниоце по службеној дужности, стара се о одржавању независности судија и угледу суда и врши друге послове одређене законом и Судским пословником.

(3) Председник суда је дужан да поштује годишњи распоред послова у суду и поступак за расподелу предмета у суду у складу са овим законом, законом који уређује положај судија и Судским пословником.

(4) Суд има једног или више заменика председника суда, који замењује председника суда у случају спречености или одсутности.

(5) Ако суд има више од једног заменика председника суда, председник суда одређује једног заменика који га замењује.

Члан 54 Поверавање послова судске управе

(1) Поједине послове судске управе председник суда може поверити заменику председника суда, председнику одељења и управитељу суда.

(2) Председник суда не може поверити одлучивање о праву судије на основу рада, утврђивање годишњег распореда послова, одлучивање о радним односима судског особља у случају када је то законом одређено.

Члан 55 Овлашћења председника непосредно вишег суда

(1) Председник непосредно вишег суда има право да надзире судску управу нижег суда, као и да при нечињењу председника нижег суда донесе акте из његовог делокруга. Председник непосредно вишег суда може тражити од нижег суда обавештење о примени прописа који уређују судску управу, као и друге податке о раду судске управе тог суда и раду тог суда.

(2) Председник непосредно вишег суда може наложити непосредан увид у рад нижег суда, о чему се сачињава писмени извештај.

(3) Председник непосредно вишег суда приликом надзора рада судске управе нижег суда, не може предузимати радње које му законом или другим прописом нису поверене, нити на било који начин угрозити независност и рад надзираног суда.

Члан 56 Поступак по притужби

(1) Када странка или други учесник у поступку поднесе притужбу, председник суда дужан је да је размотри, да је достави на изјашњење судији на кога се односи и да о њеној основаности и предузетим мерама обавести подносиоца притужбе, судију на кога се притужба односи, као и председника непосредно вишег суда, у року од 15 дана од дана пријема притужбе.

(2) Председник суда може да одбаци притужбу, у потпуности или у одређеном делу, ако утврди да подносилац злоупотребљава право на притужбу.

(3) Сматра се да подносилац притужбе злоупотребљава право на притужбу ако притужба има увредљиву садржину или ако поднесе притужбу исте или сличне садржине о којој је претходно одлучено.

(4) Ако је притужба неразумљива, председник суда налаже подносиоцу да је уреди у року од осам дана од дана пријема налога, а ако подносилац то не учини, одбациће притужбу.

(5) Ако је притужба поднета преко министарства надлежног за правосуђе, непосредно вишег суда или Високог савета судства, о основаности притужбе и предузетим мерама обавештава се и орган преко којег је притужба поднета.

Члан 57 Управитељ суда

(1) Суд републичког ранга, апелациони суд и суд са 30 и више судија има управитеља суда.

(2) Ако се у једном месту налази седиште више судова који не испуњавају услове из става 1. овог члана, ти судови имају заједничког управитеља суда који се распоређује у суд опште надлежности највишег степена у том месту.

(3) Изузетно од става 1. овог члана, ако се више судова налази у истој згради, могу имати заједничког управитеља суда који се одређује у складу са договором председника тих судова.

(4) Председник суда поверава управитељу суда обављање материјално-финансијских и организационо-техничких послова.

(5) Послови управитеља суда се детаљније уређују Судским пословником.

(6) Управитељ суда за послове који су му поверени одговара председнику суда.

Члан 58 Секретар суда

(1) Суд има секретара суда.

(2) Секретар суда помаже председнику суда у пословима судске управе, у складу са Судским пословником.

(3) Ако суд нема управитеља суда, организационо-техничке послове председник суда може поверити секретару суда.

Члан 59 Састав и број судског особља

(1) Судско особље чине судијски помоћник, судијски приправник, као и други државни службеник, односно намештеник запослени на административним, техничким, рачуноводственим, информационим и осталим пратећим пословима значајним за рад суда.

(2) Број судског особља одређује председник суда, актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у суду, у складу са кадровским планом.

(3) Председник суда доставља акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у суду на мишљење Високом савету судства, пре достављања акта министарству надлежном за правосуђе на сагласност.

(4) Мерила за одређивање броја судског особља утврђује министар надлежан за правосуђе по прибављеном мишљењу Високог савета судства.

Члан 60 Послови судијског помоћника

(1) Судијски помоћник помаже судији, израђује нацрт судске одлуке, проучава правна питања, судску праксу и правну литературу, израђује нацрт правног схватања, усвојено правно схватање припрема за објављивање и самостално или уз надзор и упутства судије врши послове одређене законом и Судским пословником.

(2) Поступак пријема судијског помоћника ближе се уређује актом министра надлежног за правосуђе по прибављеном мишљењу Високог савета судства.

Члан 61 Звања судијског помоћника

(1) Судијски помоћник стиче следећа звања: судијски сарадник, виши судијски сарадник и судски саветник.

(2) Звање судијског сарадника може стећи лице које има положени правосудни испит, а звање вишег судијског сарадника лице које после положеног правосудног испита има најмање две године радног искуства у правној струци.

(3) Звање судског саветника може стећи онај ко испуњава услове за судију вишег суда.

Члан 62 Судски саветник

(1) Судски саветник врши стручне послове значајне за судско одељење или цео суд.

(2) Звање судског саветника постоји у суду републичког ранга и апелационом суду.

(3) У Врховном суду постоји звање саветника Врховног суда, које може стећи судијски помоћник у звању судског саветника, који после положеног правосудног испита има најмање девет година радног искуства у правној струци, од којих најмање шест година у правосуђу.

Члан 63 Оцењивање рада судијског помоћника

(1) Рад судијског помоћника оцењује се једном годишње.

(2) Рад судијског помоћника који је у току календарске године радио краће од шест месеци не оцењује се за ту годину.

Члан 64 Надлежност за оцењивање

(1) Рад судијског помоћника оцењује председник суда, по прибављеном мишљењу седнице одељења у које је судијски помоћник распоређен.

(2) Ако судијски помоћник није распоређен у одељење суда, мишљење се прибавља од судије или већа с којим судијски помоћник ради.

Члан 65 Оцене

(1) При оцењивању вреднују се обим и квалитет посла, савесност, предузимљивост.

(2) Оцењивање рада судијских помоћника врши се на основу објективних и јединствених критеријума и мерила.

(3) Оцене су: „не задовољава”, „задовољава”, „добар”, „истиче се” и „нарочито се истиче”.

(4) Виши судијски сарадник чији је рад најмање две године узастопно оцењен са „нарочито се истиче” може стећи звање судског саветника и ако не испуњава услове за судију вишег суда.

(5) Критеријуми, мерила и поступак за оцењивање рада судијског помоћника уређују се актом Високог савета судства.

Члан 66 Решење о оцени

(1) Председник суда доноси решење о оцени судијског помоћника.

(2) На решење о оцени судијски помоћник има право да уложи приговор радном телу Високог савета судства, у року од 15 дана од дана пријема решења о оцени.

Члан 67 Пријем судијског приправника

(1) За судијског приправника прима се лице које има завршен правни факултет и испуњава опште услове за рад у државним органима.

(2) Судијски приправник прима се у основни, виши, привредни и прекршајни суд.

(3) Број судијских приправника одређује се посебно за сваки суд, актом министра надлежног за правосуђе, по прибављеном мишљењу Високог савета судства.

(4) При пријему судијског приправника нарочито се води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби у суду.

(5) Поступак пријема судијског приправника ближе се уређује актом министра надлежног за правосуђе по прибављеном мишљењу Високог савета судства.

Члан 68 Радни однос судијског приправника

(1) Судијски приправник прима се у радни однос на три године.

(2) Судијски приправник који је на правосудном испиту оцењен са оценом „положио са одликом” прима се у радни однос на неодређено време, у звању судијског сарадника.

Члан 69 Волонтер

Дипломирани правник може бити примљен на обуку у суд ради стицања радног искуства и услова за полагање правосудног испита без заснивања радног односа (волонтер).

Члан 70 Обука судијских помоћника и судијских приправника

(1) Програм обуке судијског помоћника и судијског приправника прописује Правосудна академија, уз сагласност Високог савета судства.

(2) Судијски помоћник и судијски приправник може одређено време бити упућен на обуку у други суд, државни орган или орган јединице локалне самоуправе.

Члан 71 Лични лист судског особља

(1) Суд води лични лист за судско особље запослено у суду.

(2) Лични лист судског особља садржи: име и презиме, јединствени матични број грађана, место и датум рођења, податке о пребивалишту, завршеној школи, звању или занимању, вредновању рада, кретању у служби, објављеним радовима, учешћу у програмима стручног усавршавања, знању страних језика, имовинском стању, стамбеним приликама и друге податке.

(3) Образац и начин вођења личног листа из става 1. овог члана прописује Високи савет судства.

(4) Судско особље има право увида у свој лични лист и право приговора председнику суда на његову садржину.

Члан 72 Примена других прописа

(1) Судско особље дужно је да савесно и непристрасно врши своје послове и чува углед суда.

(2) На заснивање радног односа и на права, обавезе, стручно усавршавање, оцењивање и одговорности судског особља примењују се прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 73 Послови који чине правосудну управу

(1) Правосудну управу чине послови старања о извршавању закона и других прописа у вези са уређењем и радом судова.

(2) Послове правосудне управе врше Високи савет судства и министарство надлежно за правосуђе.

(3) Послови правосудне управе које врши Високи савет судства су: надзор над применом Судског пословника; утврђивање општих смерница за унутрашње уређење суда; доношење упутства о састављању извештаја о раду суда; праћење рада судова; статистичка и аналитичка обрада података о раду суда, ради повећања квалитета и ефикасности рада суда; доношење подзаконских аката из своје надлежности; сарадња у изради подзаконског акта о организацији и раду суда и другог правосудног органа који је у надлежности министарства надлежног за правосуђе; давање мишљења на правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у суду; старање о истинитом, благовременом и потпуном обавештавању јавности о раду суда и функционисању судског система; вођење личних листова судија и судија поротника и други послови одређени законом.

(4) Послови правосудне управе које врши министарство надлежно за правосуђе су: надзор над применом Судског пословника; статистичка и аналитичка обрада података о раду судова, ради праћења примене прописа у областима које министарство нормативно уређује односно израде прописа, стратегијских, планских и програмских аката; давање сагласности на правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у суду; уређење, развој и одржавање правосудног информационог система; старање о смештајним условима, опремању и обезбеђењу судова; развој и спровођење капиталних пројеката и других програма за правосудне органе; постављање и разрешење судских вештака и тумача и други послови одређени законом.

(5) Приликом обављања послова правосудне управе у смислу одредбе става 4. овог члана министарство надлежно за правосуђе не задире у независност судија и судова, нити у обављање послова судске управе у надлежности председника суда.

Члан 74 Лични лист судије

(1) Високи савет судства води лични лист за сваког судију и судију поротника.

(2) Податке које лични лист садржи Високом савету судства прослеђује председник суда и одговоран је за њихову тачност, као и лице на које се подаци односе ако их је оно саопштило.

(3) Подаци које садржи лични лист могу да се обрађују и користе само у сврху примене овог закона и закона којим се уређује положај судија, у складу са прописом којим се уређује заштита података о личности.

Члан 75 Садржина личног листа

(1) Лични лист судије садржи: име и презиме, име родитеља, место, дан, месец и годину рођења, податке о пребивалишту, завршеном правном факултету, успеху на студијама, приправничкој пракси, правосудном испиту, кретању у служби, датуму навршења радног века, оценама рада, упућивању на рад у други суд, удаљавању са дужности, дисциплинској санкцији, вођеном кривичном поступку, престанку дужности, објављеним стручним и научним радовима, знању страних језика, имовинском стању, стамбеним приликама и друге податке везане за рад и положај судије.

(2) Лични лист судије поротника садржи: име и презиме, име родитеља, место, дан, месец и годину рођења, податке о пребивалишту, завршеној школи, звању или занимању, оценама рада, кретању у служби и знању страних језика.

(3) Органи који воде службену евиденцију о подацима који се уписују у лични лист, дужни су да их доставе Високом савету судства.

(4) Судија и судија поротник има право увида у свој лични лист и право приговора Високом савету судства на његову садржину.

(5) Обрасце и начин вођења личних листова из ст. 1. и 2. овог члана прописује Високи савет судства.

Члан 76 Судски пословник

(1) Судским пословником прописују се унутрашње уређење и рад суда, а нарочито:

1. 1) уређење и рад одељења и осталих унутрашњих јединица суда;
2. 2) рад заједничке седнице одељења и седнице свих судија;
3. 3) обавештавање јавности о раду судова;
4. 4) вођење поступка и достављање одлука на језицима националних мањина;
5. 5) пружање правне помоћи и одржавање судских дана;
6. 6) пружање међународне правне помоћи;
7. 7) евидентирање, позивање и распоређивање судија поротника;
8. 8) приправничка пракса;
9. 9) поступање судског особља са странкама;
10. 10) систем за вођење предмета;
11. 11) поступање са списима;
12. 12) поступање у предметима у прописаним роковима и поступање по притужбама и представкама;
13. 13) вођење статистика и израда извештаја о раду;
14. 14) наплата новчаних казни, трошкова кривичног поступка и одузете имовинске користи;
15. 15) поступање са судским депозитима;
16. 16) увођење заједничких служби у местима са више судова и других правосудних органа;
17. 17) одевање судија, судског особља, странака, других учесника у судском поступку и свих који своје послове обављају у суду.

(2) Судски пословник заједнички доносе министар надлежан за правосуђе и Високи савет судства.

Члан 77 Надзор над применом Судског пословника

(1) Примену Судског пословника надзиру Високи савет судства и министарство надлежно за правосуђе.

(2) Високи савет судства надзире примену Судског пословника у вези са пословима из члана 76. став 1. тач. 1)–9), 14), 15) и 17) овог закона, а министарство надлежно за правосуђе у вези са пословима из члана 76. став 1. тач. 10) и 16) овог закона.

(3) Високи савет судства и министарство надлежно за правосуђе заједнички надзиру примену Судског пословника у вези са пословима прописаним у члану 76. став 1. тач. 11)–13) овог закона.

(4) У случају да се надзор врши поводом поднете притужбе, надлежност органа за спровођење надзора одређује се у зависности од повреде Судског пословника на коју подносилац притужбе указује.

(5) Образац притужбе је саставни део Судског пословника.

(6) Лице које врши надзор може бити само оно које испуњава услове за избор судије суда чији рад надзире.

Члан 78 Врсте надзора

(1) Надзор се спроводи у складу са годишњим планом надзора који доноси Високи савет судства, односно министар надлежан за правосуђе до краја календарске године за наредну годину (редовни надзор).

(2) У годишњем плану надзора наводе се судови у којима је према исходу надзора спроведеног током календарске године потребно поновити надзор ради утврђивања извршења наложених мера (контролни надзор).

(3) Ванредни надзор може се спровести на предлог председника Врховног суда, председника непосредно вишег суда, председника Високог савета судства или министра надлежног за правосуђе.

Члан 79 Начин вршења надзора

(1) Теренски надзор врши се непосредним увидом у судске предмете, уписнике, документацију, податке, услове и начин рада надзираног суда.

(2) Председник надзираног суда дужан је да омогући несметано спровођење надзора обезбеђивањем одговарајућег радног простора и техничких уређаја лицу које врши надзор, као и давање на увид судског предмета, уписника, акта, документа и података који су предмет надзора.

(3) Приликом спровођења теренског надзора од председника суда и судског особља могу се узимати изјаве.

(4) Канцеларијски надзор врши се увидом у акте, податке и документацију коју је доставио надзирани суд и увидом у систем за аутоматско вођење предмета.

(5) Лицу које врши теренски или канцеларијски надзор мора бити омогућен несметан увид у систем за аутоматско вођење предмета.

Члан 80 Записник о извршеном надзору

(1) После надзора сачињава се записник који се доставља председнику надзираног суда, председнику непосредно вишег суда, председнику Врховног суда и Високом савету судства.

(2) Записник садржи чињенично стање утврђено вршењем надзора, мере које се предлажу ради отклањања уочених недостатака и неправилности и рокове за предузимање мера.

(3) Образац записника је саставни део Судског пословника.

(4) Председник надзираног суда дужан је да се писмено изјасни о садржини записника, најкасније у року од 15 дана од дана његовог пријема.

(5) Председник непосредно вишег суда дужан је да, најкасније у року од 30 дана, обавести председника Врховног суда и орган који врши надзор о мерама предузетим да се уочени недостаци отклоне, роковима за отклањање недостатака, као и разлозима због којих су недостаци и пропусти настали.

(6) Ако недостаци не буду отклоњени у остављеним роковима, орган који врши надзор поднеће дисциплинску пријаву против председника надзираног суда.

Члан 81 Правосудна стража

Правосудна стража је наоружана и униформисана служба, коју чине државни службеници и која се стара о сигурности људи и имовине, реду и миру и несметаном спровођењу службених радњи у згради правосудног органа.

Члан 82 Овлашћења правосудне страже

(1) Правосудни стражар овлашћен је да утврди идентитет и разлоге доласка лица у зграду правосудног органа; по потреби претресе лице и ствари и забрани улазак у зграду са оружјем, опасним оруђем, под дејством алкохола или других омамљивих средстава; удаљи из зграде лице које омета ред и мир, лица која нису прикладно одевена и то на начин којим се чува углед и достојанство суда, као и да другим радњама штити лица и имовину у суду.

(2) Правосудни стражар овлашћен је да употреби физичку силу и гумену палицу, а ватрено оружје – само ако друкчије не може да заштити људски живот или одбије напад на зграду правосудног органа.

Члан 83 Уређење правосудне страже

Уређење правосудне страже, униформу њених припадника, наоружање и службену легитимацију детаљније прописује министар надлежан за правосуђе.

Члан 84 Помоћ правосудној стражи и обезбеђење

(1) На захтев руководиоца правосудног органа, орган унутрашњих послова пружа помоћ правосудној стражи.

(2) Руководилац правосудног органа има право да од министарства надлежног за унутрашње послове захтева да се судији, судији поротнику, главном јавном тужиоцу, јавном тужиоцу и њиховим породицама или имовини пружи посебна заштита.

Члан 85 Сходна примена прописа

На заснивање радног односа и на права, обавезе, оцењивање и одговорност правосудне страже примењују се прописи који уређују радне односе државних службеника, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 86 Основна одредба

(1) Средства за рад судова обезбеђују се у буџету Републике Србије.

(2) Средства за рад судова треба да обимом и приливом одржавају независност судске власти и омогућавају уредан рад судова.

Члан 87 Предлагање и извршење буџетских средстава

(1) Обим и структуру буџетских средстава за рад судова предлажу Високи савет судства и министарство надлежно за правосуђе.

(2) Високи савет судства предлаже обим и структуру буџетских средстава неопходних за текуће расходе судова, осим расхода за судско особље, у складу са Законом о Високом савету судства и врши расподелу ових средстава судовима.

(3) Министарство надлежно за правосуђе предлаже обим и структуру буџетских средстава неопходних за текуће расходе за судско особље, одржавање опреме и објеката судова, расходе за инвестициона и капитална улагања за судове, уређење и развој правосудног информационог система и врши расподелу ових средстава.

Члан 88 Надзор над трошењем буџетских средстава

Надзор над трошењем буџетских средстава опредељених за рад судова спроводе Високи савет судства и министарство надлежно за правосуђе, у оквиру својих буџетских надлежности, као и министарство надлежно за финансије у складу са законом.

Члан 89 Коришћење средстава и самосталних прихода

(1) У буџету Републике Србије посебно се исказују приходи од рада судова и усмеравају се за редован рад правосудних органа, у складу са законом.

(2) Висина и намена средстава из става 1. овог члана утврђују се Законом о буџету.

Члан 90 Подмирење судских трошкова

Ближе услове, висину и начин накнаде износа које странка и остали учесници у поступку плаћају за подмирење трошкова у судским поступцима прописује министар надлежан за правосуђе.

Члан 91 Наставак рада суда

Суд и посебно одељење суда основани, односно образовани у складу са Законом о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 40/15 – др. закон, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 – УС, 87/18 и 88/18 – УС), Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 101/13), Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције („Службени гласник РС”, бр. 94/16 и 87/18 – др. закон), Законом о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07, 104/09, 101/11 – др. закон, 6/15 и 87/18 – др. закон) и Законом о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала („Службени гласник РС”, бр. 61/05 и 104/09), од дана конституисања Високог савета судства, наставља са радом у складу са овим законом и законом којим је основан, односно образовано.

Члан 92 Наставак рада Врховног касационог суда

Изузетно од члана 91. овог закона, од дана конституисања Високог савета судства, Врховни касациони суд наставља са радом као Врховни суд у складу са овим законом.

Члан 93 Окончање започетог поступка

Поступак започет по одредбама Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 40/15 – др. закон, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 – УС, 87/18 и 88/18 – УС) који није окончан до дана конституисања Високог савета судства, окончаће се по одредбама овог закона.

Члан 94 Рок за доношење подзаконских аката

(1) Подзаконски акти прописани овим законом доносе се у року од једне године од дана конституисања Високог савета судства.

(2) Подзаконски акти донети у складу са Законом о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 40/15 – др. закон, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 – УС, 87/18 и 88/18 – УС) примењују се до доношења подзаконских аката из става 1. овог члана, ако нису у супротности са овим законом.

Члан 95 Важење одредби о судском особљу

Одредбе овог закона којим се уређује положај судског особља важе до ступања на снагу посебног закона који уређује положај судског особља.

Члан 96 Престанак важења Закона о уређењу судова

Даном конституисања Високог савета судства престаје да важи Закон о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 40/15 – др. закон, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 – УС, 87/18 и 88/18 – УС).

Члан 97 Завршна одредба

Овај закон ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од дана конституисања Високог савета судства.