Члан 1 Предмет
Овим законом уређују се услови и начин обављања посредовања у промету и закупу непокретности, као и надзор над применом овог закона.
Промет непокретности
35 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 91/2019 · историја измена · како је гласио на дан.
Овим законом уређују се услови и начин обављања посредовања у промету и закупу непокретности, као и надзор над применом овог закона.
На питања која нису овим законом посебно уређена, сходно се примењују одредбе закона којим се уређују облигациони односи.
Поједини изрази који се употребљавају у овом закону имају следеће значење:
(1) Упис у Регистар посредника врши се на захтев лица које тражи упис у тај регистар (у даљем тексту: подносилац захтева).
(2) Подносилац захтева може да започне обављање посредовања даном доношења решења о упису у Регистар посредника, који се сматра даном уписа у тај регистар.
(3) Решење о упису у Регистар посредника доноси министар надлежан за послове трговине (у даљем тексту: министар), у року од 30 дана од дана подношења захтева.
(1) Услови за упис у Регистар посредника су:
(2) Сарадником лица из тачке 5) овог члана сматра се:
(3) Ако се из оправданих разлога не могу прибавити докази о неосуђиваности из тачке 5) овог члана, лица из тачке 5) овог члана могу доставити и изјаву дату под материјалном и кривичном одговорношћу да нису осуђивани, као и да нису чланови организоване криминалне групе. Министарство може у било ком тренутку затражити од лица из тачке 5) овог члана да достави доказ о неосуђиваности или непосредно од надлежног органа затражити доказ.
Измењен: Сл. гласник РС 91/2019
У Регистар посредника уписују се и воде подаци о:
Измењен: Сл. гласник РС 41/2018, 91/2019
(1) Регистар посредника је јаван и сва лица могу бесплатно да изврше увид у податке који се воде у Регистру посредника, без ограничења.
(2) Министарство објављује Регистар посредника на интернет страници министарства.
(1) Посредник је дужан да пријави сваку промену података који се евидентирају у Регистру посредника у року од седам дана од дана настанка промене, ради уписа промене у Регистар посредника.
(2) Министарство по службеној дужности врши промене података у Регистру посредника, на основу података којима располажу државни органи у склопу службених евиденција, као и података из надзора који се спроводи у складу са овим законом.
На захтев заинтересованог лица, министарство издаје извод из Регистра посредника, у року од три дана од дана пријема захтева.
(1) Посредник се брише из Регистра посредника:
(2) Решење о брисању из Регистра посредника доноси министар, а на основу података из јавних евиденција, као и података утврђених у поступку надзора.
(3) Решење из става 2. овог члана је коначно, а против њега се може покренути управни спор, у складу са законом.
Измењен: Сл. гласник РС 91/2019
(1) Стручна оспособљеност за обављање послова посредовања утврђује се полагањем стручног испита (у даљем тексту: стручни испит).
(2) Физичко лице које полаже стручни испит мора да има пребивалиште на територији Републике Србије и најмање IV степен стручне спреме и не може бити осуђено на казну затвора за кривично дело у Републици Србији или страној држави.
(3) Физичком лицу које положи стручни испит издаје се уверење о положеном стручном испиту.
(4) Министарство води евиденцију о издатим уверењима из става 3. овог члана.
(5) Средства остварена од уплата за полагање стручног испита су приход буџета Републике Србије.
Измењен: Сл. гласник РС 91/2019
(1) Забрањено је да правно или физичко лице које није уписано у Регистар посредника обавља посредовање.
(2) Забрањено је да послове посредовања код посредника обавља физичко лице које нема положен стручни испит.
(3) Забрањено је да физичко лице које има положен стручни испит истовремено обавља послове посредовања за два или више посредника, односно услуге у вези са послом који је предмет посредовања, као и да обавља друге радње које имају за циљ довођење у везу лица ради промета или закупа непокретности, осим уз писану сагласност свих посредника који учествују у том послу и ако су налогодавци и лица која ће евентуално закључити посредовани посао са налогодавцима обавештени о томе.
(4) Ако физичко лице које има положен стручни испит поступа супротно забрани из става 3. овог члана, оштећени посредник може да захтева накнаду штете.
(1) Посредник је дужан да са друштвом за осигурање које има седиште у Републици Србији има важећи уговор о осигурању од одговорности за штету која би могла да настане за налогодавца услед неиспуњења уговорних обавеза преузетих уговором о посредовању из члана 15. овог закона, као и обавеза прописаних чланом 16. овог закона.
(2) За штету коју би посредник могао да проузрокује налогодавцу обављањем посредовања свота осигурања износи минимално 15.000,00 евра у динарској противвредности по једном осигураном случају, односно укупно минимално 45.000,00 евра у динарској противвредности за све одштетне захтеве у једној години осигурања.
Посредник обавља посредовање у одговарајућем пословном простору са одговарајућом опремом, који испуњавају минималне техничке услове и који су функционално издвојени од стамбеног простора.
(1) Посредовање се врши на основу уговора о посредовању у промету, односно закупу непокретности (у даљем тексту: уговор о посредовању), који закључују налогодавац и посредник.
(2) Налогодавац може да буде продавац, купац, закуподавац или закупац, односно пуномоћник неког од тих лица.
(3) Уговор о посредовању закључује се у писаном, односно електронском облику у складу са законом којим се уређује електронска трговина.
(4) Уговор о посредовању поред права и обавеза посредника и налогодавца, нарочито садржи податке о посреднику и броју под којим је уписан у Регистар посредника, налогодавцу, врсти и битним елементима правног посла у циљу чијег закључења посредник посредује, о висини, начину и року плаћања посредничке накнаде, року важења уговора и врсти и висини трошка додатних услуга, уколико су уговорене.
(1) Посредник се, у зависности од врсте посредованог правног посла, обавезује да ће обављати следеће:
(1) могуће ризике у вези са уписом предметне непокретности у регистре непокретности;
(2) уписана права, односно терете на предметној непокретности;
(3) постојање права прече куповине и ограничења у правном промету у складу са посебним прописима;
(1) Посредник води евиденцију о посредовању.
(2) Евиденција из става 1. овога члана садржи податке о уговорима о посредовању из члана 15. овог закона и уговорима о потпосредовању из члана 29. овог закона, а нарочито податке о налогодавцу, непокретности чији промет, односно закуп је предмет посредовања, исходу посредовања и посредничкој накнади.
(1) Посредник је дужан да приликом оглашавања у вези са прометом, односно закупом непокретности који су предмет посредовања, у средствима јавног информисања, у свом пословном простору или на другим местима где је дозвољено оглашавање у вези са прометом, односно закупом непокретности, поред података о свом пословном имену и броју под којим је уписан у Регистар посредника, огласи податке о цени, локацији, површини и структури непокретности.
(2) Забрањено је оглашавање у вези са прометом, односно закупом непокретности за чији промет, односно закуп посредник нема закључен уговор о посредовању, односно уговор о потпосредовању.
Посредник у обављању посредовања, односно других радњи у вези са послом који је предмет посредовања, мора поступати са пажњом доброг привредника.
(1) Посредник стиче право на посредничку накнаду у моменту закључења уговора за који је посредовао, осим ако посредник и налогодавац нису уговорили да се право на посредничку накнаду стиче у моменту закључења предуговора за који је посредник посредовао.
(2) Посредник не може захтевати делимично плаћање посредничке накнаде унапред, односно пре закључења предуговора, односно уговора за који је посредовао у складу са ставом 1. овог члана.
(3) Трошкове додатних услуга у вези са послом који је предмет посредовања посредник може наплатити, ако је то изричито наведено у уговору о посредовању.
(4) Након престанка важења уговора о посредовању посредник има право на накнаду у складу са одредбама члана 27. ст. 5, 6. и 7. овог закона, ако није другачије уговорено.
(5) Посредник, односно потпосредник нема право на накнаду за посредовање ако са налогодавцем у своје име, као уговорна страна, закључи уговор који је предмет посредовања, односно ако такав уговор с налогодавцем закључи лице са положеним стручним испитом које за посредника, односно за потпосредника обавља послове посредовања.
Рачун за извршене услуге посредник може испоставити у складу са уговором о посредовању.
(1) Посредник може, када је за то посебно овлашћен, да у име и за рачун налогодавца закључи предуговор, односно уговор о промету непокретности, односно уговор о закупу непокретности.
(2) Овлашћење из става 1. овог члана се посебно издаје у законом прописаном облику.
(1) Налогодавац се, у зависности од врсте посредованог правног посла, обавезује да ће обавити следеће:
(2) Ако налогодавац да налог за посредовање или закључи уговор о посредовању противно начелу савесности и поштења, дужан је да надокнади трошкове настале током посредовања, који не могу бити већи од уговорене посредничке накнаде за посредовани посао.
Налогодавац није дужан да приступи преговорима за закључење посредованог посла с лицем које је посредник пронашао, нити да закључи посредовани правни посао, а одредба уговора о посредовању којом је уговорено другачије, ништава је.
(1) Посредник који послове посредовања обавља за налогодавца који жели да остане анониман, дужан је да не открива идентитет налогодавца, у складу са условима из уговора о посредовању, а најкасније до закључења посредованог правног посла.
(2) Клаузула о анонимном налогодавцу се изричито уговара.
(1) Налогодавац се може обавезати изричитим уговарањем клаузуле о ексклузивном посредовању, да у уговореном року неће ангажовати другог посредника за посредовање у вези са одређеном непокретности.
(2) Ако за време важења клаузуле о ексклузивном посредовању налогодавац закључи правни посао у вези са непокретношћу из става 1. овог члана, за који је посредовао други посредник, дужан је да посреднику са којим је уговорио ексклузивно посредовање на име накнаде штете плати износ уговорене посредничке накнаде.
(3) Посредник је дужан да посебно упозори налогодавца на значење и правне последице клаузуле о ексклузивном посредовању из става 1. овог члана.
(1) Уговор о посредовању престаје да производи правна дејства протеком рока на који је закључен, закључењем правног посла за који је посредовано или отказом у писаном, односно електронском облику, у складу са законом којим се уређује електронска трговина.
(2) Ако није другачије уговорено, уговор о посредовању се закључује на годину дана.
(3) Отказ уговора о посредовању не мора бити образложен и има правно дејство моментом достављања посреднику.
(4) На отказ уговора о посредовању сходно се примењују одредбе закона којим се уређују облигациони односи у делу који се односи на опозивање налога за посредовање.
(5) Налогодавац је дужан да надокнади посреднику настале трошкове само ако је изричито уговорено да их сноси налогодавац без обзира на успех посредовања.
(6) Ако након престанка важења уговора о посредовању на основу отказа налогодавца, а у року не дужем од месец дана од дана престанка важења уговора, налогодавац закључи правни посао који је непосредна последица посредниковог посредовања пре престанка важења уговора о посредовању, дужан је да посреднику плати уговорену посредничку накнаду у целини, осим ако је уговором о посредовању другачије било уговорено.
(7) Ако под условом и у року из става 6. овог члана, налогодавац закључи правни посао који је у значајној мери резултат посредниковог посредовања пре престанка важења уговора о посредовању, дужан је да плати посреднику сразмерну посредничку накнаду, осим ако је уговором о посредовању другачије било уговорено.
(1) Посредник је дужан да одреди опште услове пословања у складу с овим законом и другим прописима.
(2) Општи услови пословања нарочито садрже:
(3) Посредник је обавезан да у свом пословном простору на видном месту истакне своје опште услове пословања, који су саставни део уговора о посредовању.
(1) Посредник може уговором о потпосредовању пренети своја права и обавезе из уговора о посредовању, у целини или делимично, на другог посредника, ако се налогодавац са овим изричито сагласио у уговору о посредовању.
(2) Уговор о потпосредовању закључује се у писаном, односно електронском облику у складу са законом којим се уређује електронска трговина.
(3) Уговор о потпосредовању садржи начин и услове преноса права и обавеза из става 1. овог члана, исплате посредничке накнаде и отказа уговора.
(4) Посредник је дужан да копију уговора о потпосредовању преда налогодавцу у року од три дана од дана закључења тог уговора.
(1) Министар ближе прописује:
(2) Министар ближе прописује, уз претходну сагласност министра надлежног за послове финансија, програм и начин спровођења полагања стручног испита, висину таксе за полагање стручног испита, износ накнаде за рад чланова комисије, као и садржину и облик уверења о положеном стручном испиту из члана 11. овог закона.
(1) Надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши министарство.
(2) Инспекцијски надзор врши министарство преко тржишног инспектора, на основу овлашћења прописаних законом којим се уређује трговина.
(1) Новчаном казном у висини од двоструке до петоструке вредности уобичајене посредничке накнаде казниће се за прекршај правно лице, предузетник, физичко лице, односно одговорно лице у правном лицу, ако обавља посредовање супротно забрани из члана 12. став 1. овог закона.
(2) Уз прекршајну казну из става 1. овог члана, правном лицу, предузетнику или физичком лицу се може изрећи и заштитна мера забране вршења посредовања у промету, односно закупу непокретности од једне до три године, као и заштитна мера јавног објављивања пресуде.
(1) Новчаном казном од 100.000,00 до 500.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице ако:
(2) За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 50.000,00 до 500.000,00 динара.
(3) За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000,00 до 100.000,00 динара.
(4) Уз прекршајну казну из става 1. тач. 2), 4) и 5) овог члана, правном лицу или предузетнику се може изрећи и заштитна мера забране вршења посредовања у промету, односно закупу непокретности од једне до две године, као и заштитна мера јавног објављивања пресуде.
Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона биће донети у року од шест месеци од дана ступања закона на снагу.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба члана 11. које се примењују по истеку 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона и одредаба чл. 4–10. и члана 13. које се примењују по истеку 18 месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Акти који се у свом уводу позивају на овај закон као правни основ.
Поступци у којима је Уставни суд оцењивао да ли су одредбе овог закона у складу са Уставом.
Закон о посредовању у промету и закупу непокретности („Службени гласник РС“, бр. 95/13 и 41/18), члан 12. ст. 1. и 2.
ограничавање и онемогућавање права на рад и неједнак положај адвоката са посредницима
Решење о одбацивању иницијативе · текст одлуке на сајту суда
Сл. гласник РС 91/2019
Сл. гласник РС 41/2018
Сл. гласник РС 95/2013
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.