Закон о јавном тужилаштву

Члан 1 Предмет закона

Овим законом се уређују организација и надлежност јавног тужилаштва, услови, поступак за избор и престанак функције носиоца јавнотужилачке функције, права и дужности носиоца јавнотужилачке функције, вредновање рада главног јавног тужиоца и јавног тужиоца, дисциплинска одговорност носиоца јавнотужилачке функције, обављање послова управе у јавном тужилаштву и правосудне управе, обезбеђивање средстава за рад јавног тужилаштва и друга питања од значаја за рад јавног тужилаштва.

Члан 2 Јавно тужилаштво

(1) Јавно тужилаштво је јединствен и самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и врши друге надлежности којима се штити јавни интерес одређен законом.

(2) Јавно тужилаштво врши своје надлежности на основу Устава, потврђеног међународног уговора, закона, општеприхваћених правила међународног права и другог општег акта, донетог у складу са законом.

Члан 3 Оснивање и организација јавног тужилаштва

(1) Највише јавно тужилаштво у Републици Србији је Врховно јавно тужилаштво.

(2) Седиште Врховног јавног тужилаштва је у Београду.

(3) Оснивање, седиште и подручје другог јавног тужилаштва уређују се посебним законом.

Члан 4 Функција и руковођење јавним тужилаштвом

(1) Функцију јавног тужилаштва врше Врховни јавни тужилац, главни јавни тужилац и јавни тужилац.

(2) Врховним јавним тужилаштвом руководи Врховни јавни тужилац.

(3) Јавним тужилаштвом руководи главни јавни тужилац.

(4) Врховни јавни тужилац и главни јавни тужилац у руковођењу јавним тужилаштвом имају хијерархијска овлашћења у односу на поступање нижег главног јавног тужиоца и јавног тужиоца у конкретном предмету.

(5) Врховни јавни тужилац и главни јавни тужилац представљају јавно тужилаштво којим руководе.

Члан 5 Самосталност јавног тужилаштва

(1) Јавно тужилаштво је самостално у вршењу своје надлежности.

(2) Нико изван јавног тужилаштва не може утицати на јавно тужилаштво и носиоца јавнотужилачке функције у поступању и одлучивању у поједином предмету.

Члан 6 Забрана непримереног утицаја

(1) Ради очувања ауторитета и непристрасности јавног тужилаштва забрањен је непримерени утицај на носиоца јавнотужилачке функције у вршењу јавнотужилачке функције, нарочито сваки облик претње и принуде према носиоцу јавнотужилачке функције, коришћење јавног положаја, медија и јавног иступања, којима се утиче на поступање јавног тужилаштва. Забрањен је и сваки други непримерени утицај на јавно тужилаштво, као и притисак на учесника у поступку пред јавним тужилаштвом.

(2) Под непримереним утицајем из става 1. овог члана не може се сматрати коришћење законом прописаних права учесника у поступку, извештавање о раду јавног тужилаштва у складу са прописима који уређују јавно информисање, као ни стручно анализирање поступања јавног тужилаштва.

(3) Врховни јавни тужилац, главни јавни тужилац и јавни тужилац дужни су да одбију радњу која представља непримерен утицај на самосталност у раду јавног тужилаштва, као и да пријави такав утицај Високом савету тужилаштва.

(4) Носилац јавнотужилачке функције може поднети захтев за заштиту од непримереног утицаја Високом савету тужилаштва.

(5) Начин подношења и поступак по захтеву за заштиту од непримереног утицаја прописује се актом Високог савета тужилаштва.

Члан 7 Обележја јавног тужилаштва

(1) Јавно тужилаштво има печат који садржи назив и седиште јавног тужилаштва и назив и грб Републике Србије, у складу са посебним законом.

(2) На згради јавног тужилаштва морају бити истакнути назив јавног тужилаштва, грб и застава Републике Србије.

(3) Врховни јавни тужилац, главни јавни тужилац и јавни тужилац има службену легитимацију и значку коју користи у вршењу јавнотужилачке функције.

(4) Образац, изглед и начин употребе службене легитимације и значке ближе се уређују актом о управи у јавном тужилаштву.

Члан 8 Службени језик и писмо

(1) У јавном тужилаштву у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

(2) Други језик и писмо употребљавају се у складу са законом.

Члан 9 Дужност достављања списа и обавештења јавном тужилаштву

(1) Суд, други орган Републике Србије, орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, градске општине, ималац јавних овлашћења, правно и физичко лице дужни су да јавном тужилаштву на његов захтев, доставе спис и обавештење потребно за предузимање радње у складу са законом.

(2) Ако је јавно тужилаштво везано законским роком за поступање, списи се достављају неодложно.

(3) Јавно тужилаштво не може без законског овлашћења да захтева достављање списа и обавештења.

Члан 10 Дужност достављања података и пружања објашњења јавном тужилаштву

(1) Сви су дужни да јавном тужилаштву, на његов захтев, непосредно доставе податке и пруже објашњења која су му потребна за предузимање радње у складу са законом.

(2) Јавно тужилаштво не може без законског овлашћења да захтева достављање података и пружање објашњења.

(3) Јавно тужилаштво дужно је да прима поднесак и изјаву о стварима из своје надлежности, а може да тражи и допуну и објашњења у вези с примљеним поднеском и изјавом.

Члан 11 Обавештавање јавности

(1) Јавно тужилаштво обавештава јавност о стању криминалитета и другим појавама које запази у раду, у складу са законом и актом о управи у јавном тужилаштву.

(2) Јавно тужилаштво може обавештавати јавност о поједином предмету у којем поступа у граници својих законом одређених овлашћења и у складу с интересом поступка, поштујући претпоставку невиности и водећи рачуна о заштити података о личности, приватности и достојанства учесника у поступку.

Члан 12 Принципи вршења јавнотужилачке функције

Носилац јавнотужилачке функције дужан је да самостално, стручно, савесно, непристрасно, правично и без непотребног одлагања врши јавнотужилачку функцију, поштујући претпоставку невиности и права учесника у поступку, водећи рачуна о заштити људских права, а посебно о правима оштећеног и спречавању дискриминације по било ком основу.

Члан 13 Врсте јавних тужилаштава

(1) Јавно тужилаштво Републике Србије чине Врховно јавно тужилаштво, апелациона јавна тужилаштва, виша јавна тужилаштва, основна јавна тужилаштва и јавна тужилаштва посебне надлежности.

(2) Јавна тужилаштва посебне надлежности су Јавно тужилаштво за организовани криминал и Јавно тужилаштво за ратне злочине. Законом се може основати и друго јавно тужилаштво посебне надлежности.

(3) Врховно јавно тужилаштво, Јавно тужилаштво за организовани криминал и Јавно тужилаштво за ратне злочине оснивају се за територију Републике Србије.

(4) Јавно тужилаштво за организовани криминал и Јавно тужилаштво за ратне злочине имају седиште у Београду.

(5) Апелационо јавно тужилаштво оснива се за подручје апелационог суда.

(6) Више јавно тужилаштво оснива се за подручје вишег суда.

(7) Основно јавно тужилаштво оснива се за подручје једног или више основних судова.

(8) Оснивање, седиште и подручје апелационог, вишег и основног јавног тужилаштва уређују се посебним законом.

(9) Јавно тужилаштво може имати одељење ван свог седишта, као и посебно одељење која се образују за гоњење одређеног кривичног дела, у складу са законом.

(10) Јавно тужилаштво за организовани криминал може имати одељење ван свог седишта, у складу са посебним законом.

Члан 14 Однос јавних тужилаштава

(1) Основно јавно тужилаштво је ниже у односу на више јавно тужилаштво.

(2) Више јавно тужилаштво је ниже у односу на апелационо јавно тужилаштво.

(3) Јавно тужилаштво посебне надлежности и апелационо јавно тужилаштво је ниже у односу на Врховно јавно тужилаштво.

Члан 15 Одговорност

(1) Главни јавни тужилац одговара за рад јавног тужилаштва и за свој рад Врховном јавном тужиоцу и непосредно вишем главном јавном тужиоцу у складу са законом.

(2) Јавни тужилац одговара за свој рад главном јавном тужиоцу у складу са законом.

Члан 16 Опште обавезно упутство Врховног јавног тужиоца

(1) Врховни јавни тужилац издаје опште обавезно упутство за поступање сваког носиоца јавнотужилачке функције ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању.

(2) Опште обавезно упутство Врховни јавни тужилац може да изда и на предлог колегијума Врховног јавног тужилаштва.

(3) Опште обавезно упутство се објављује на интернет страници Врховног јавног тужилаштва, осим ако његово објављивање угрожава интересе националне безбедности.

Члан 17 Обавезно упутство за рад и поступање у поједином предмету

(1) Непосредно виши главни јавни тужилац може издати нижем главном јавном тужиоцу обавезно упутство за поступање у поједином предмету ако постоји сумња у ефикасност или законитост његовог поступања, односно поступања непосредно нижег јавног тужиоца. Врховни јавни тужилац може такво упутство издати сваком главном јавном тужиоцу.

(2) Главни јавни тужилац може јавном тужиоцу издати обавезно упутство за рад и поступање у поједином предмету, ако постоји сумња у ефикасност или законитост његовог поступања или због спровођења упутства из става 1. овог члана.

(3) Обавезно упутство за рад и поступање у поједином предмету издаје се у писменој форми и мора садржати разлог и образложење за његово издавање.

(4) Изузетно од става 3. овог члана, Врховни јавни тужилац и главни јавни тужилац могу да издају усмено обавезно упутство ако је неопходно ради предузимања радње која не трпи одлагање. У том случају, обавезно упутство за рад и поступање у поједином предмету у писменом облику доставља се у року од три дана од дана издавања усменог упутства.

Члан 18 Приговор

(1) Нижи главни јавни тужилац и јавни тужилац који сматра да је обавезно упутство за рад и поступање у поједином предмету незаконито или неосновано може изјавити приговор са образложењем комисији из члана 22. овог закона у року од три дана од дана пријема писменог упутства.

(2) Приговор се подноси преко главног јавног тужиоца који је издао обавезно упутство за рад и поступање у поједином предмету и који је дужан да у року од три дана од дана пријема приговора преиспита обавезно упутство које је издао.

(3) Главни јавни тужилац који је издао обавезно упутство за рад и поступање у поједином предмету може пре достављања приговора да донесе одлуку којом ставља ван снаге своје обавезно упутство за рад и поступање у поједином предмету.

(4) Ако главни јавни тужилац не стави ван снаге своје обавезно упутство за рад и поступање у поједином предмету, дужан је да приговор достави комисији из члана 22. овог закона наредног радног дана после истека рока из става 2. овог члана.

(5) Непоступање главног јавног тужиоца у року из става 4. овог члана сматра се дисциплинским прекршајем.

(6) Главни јавни тужилац и јавни тужилац који је изјавио приговор дужан је да предузме радњу по обавезном упутству за рад и поступање у поједином предмету која не трпи одлагање.

(7) Комисија из члана 22. овог закона дужна је да донесе образложену одлуку о приговору у року од осам дана од дана пријема приговора, на седници која је затворена за јавност. Ако комисија не донесе одлуку о приговору у року, сматра се да је обавезно упутство за поступање у поједином предмету стављено ван снаге, што се евидентира у списима предмета.

(8) Комисија из члана 22. овог закона може да одбаци приговор против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету као неблаговремен, усвоји приговор и укине обавезно упутство за рад и поступање у поједином предмету или одбије приговор као неоснован.

(9) Ако комисија из члана 22. овог закона одбије приговор против обавезног упутства, главни јавни тужилац, односно јавни тужилац који је изјавио приговор, дужан је да поступи по обавезном упутству за рад и поступање у конкретном предмету.

Измењен: Сл. гласник РС 56/2026

Члан 19 Право на увид

(1) Обавезно упутство за рад и поступање у поједином предмету, приговор против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету, акт главног јавног тужиоца о стављању ван снаге обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету и одлука комисије из члана 22. овог закона о приговору против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету саставни су део јавнотужилачког списа.

(2) Увид у акте из става 1. овог члана могу извршити учесници у поступку после правноснажног окончања поступка у којем је издато обавезно упутство за рад и поступање у поједином предмету.

(3) Ограничење из става 2. овог члана не односи се на носиоце јавнотужилачке функције.

Измењен: Сл. гласник РС 56/2026

Члан 20 Деволуција

(1) Непосредно више јавно тужилаштво може ради ефикаснијег вођења поступка или због другог важног разлога, у конкретном предмету предузети сваку радњу за коју је овлашћено ниже јавно тужилаштво, на основу образложеног решења непосредно вишег главног јавног тужиоца (решење о деволуцији).

(2) Нижи главни јавни тужилац који сматра да је решење непосредно вишег главног јавног тужиоца неосновано може изјавити приговор комисији из члана 22. овог закона у року од три дана од дана пријема решења. До доношења одлуке по приговору ниже јавно тужилаштво не може предузимати радње у предмету.

(3) Приговор се подноси преко главног јавног тужиоца који је донео решење и који је дужан да у року од три дана од дана пријема приговора преиспита своје решење.

(4) Главни јавни тужилац који је донео решење може пре достављања приговора да донесе одлуку којом ставља ван снаге своје решење.

(5) Ако главни јавни тужилац не стави ван снаге своје решење у року из става 3. овог члана, дужан је да приговор достави комисији из члана 22. овог закона наредног радног дана после истека рока из става 3. овог члана.

(6) Непоступање главног јавног тужиоца у року из става 5. овог члана сматра се дисциплинским прекршајем.

(7) Комисија из члана 22. овог закона дужна је да донесе образложену одлуку о приговору у року од осам дана од дана пријема приговора. Ако комисија не донесе одлуку о приговору у року, сматра се да је решење о деволуцији стављено ван снаге, што се евидентира у списима предмета.

(8) Комисија из члана 22. овог закона може да одбаци приговор против решења о деволуцији као неблаговремен, усвоји приговор и укине решење о деволуцији или одбије приговор као неоснован.

(9) Ако комисија из члана 22. овог закона не прихвати приговор против решења о деволуцији, нижи главни јавни тужилац, који је изјавио приговор, дужан је да поступи по решењу о деволуцији.

Измењен: Сл. гласник РС 56/2026

Члан 21 Супституција

(1) Непосредно виши главни јавни тужилац може образложеним решењем овластити ниже јавно тужилаштво да поступа у ствари из надлежности другог нижег јавног тужилаштва, ако је надлежно јавно тужилаштво спречено из правних или стварних разлога да поступа у предмету (решење о супституцији).

(2) Изузетно, Врховни јавни тужилац може образложеним решењем овластити Јавно тужилаштво за организовани криминал да поступа у поједином предмету из надлежности другог јавног тужилаштва ради ефикаснијег вођења поступка или због другог важног разлога.

(3) Надлежни главни јавни тужилац који сматра да је решење из ст. 1. и 2. овог члана неосновано може изјавити приговор комисији из члана 22. овог закона у року од три дана од дана пријема решења.

(4) Приговор се подноси преко главног јавног тужиоца који је донео решење и који је дужан да у року од три дана од дана пријема приговора преиспита своје решење.

(5) Главни јавни тужилац који је донео решење може пре достављања приговора да донесе одлуку којом ставља ван снаге своје решење.

(6) Ако главни јавни тужилац не стави ван снаге своје решење, дужан је да приговор достави комисији из члана 22. овог закона наредног радног дана после истека рока из става 4. овог члана.

(7) Непоступање главног јавног тужиоца у року из става 6. овог члана сматра се дисциплинским прекршајем.

(8) Комисија из члана 22. овог закона дужна је да донесе образложену одлуку о приговору у року од осам дана од дана пријема приговора. Ако комисија не донесе одлуку о приговору у року, сматра се да је решење о супституцији стављено ван снаге, што се евидентира у списима предмета.

(9) Комисија из члана 22. овог закона може да одбаци приговор против решења о супституцији као неблаговремен, усвоји приговор и укине решење о супституцији или одбије приговор као неоснован.

(10) Ако комисија из члана 22. овог закона не прихвати приговор против решења о супституцији, надлежни главни јавни тужилац, који је изјавио приговор, дужан је да поступи по решењу о супституцији.

(11) Комисија за одлучивање о приговору против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету, приговору против решења о супституцији и приговору против решења о деволуцији

Измењен: Сл. гласник РС 56/2026

Члан 22

(1) О приговору против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету, приговору против решења о супституцији и приговору против решења о деволуцији одлучује комисија Високог савета тужилаштва коју чини пет чланова и заменика чланова из реда јавних тужилаца, од којих су два члана и заменика члана из реда јавних тужилаца вишег јавног тужилаштва, два члана и заменика члана из реда јавних тужилаца апелационог јавног тужилаштва и један члан и заменик члана из реда јавних тужилаца Врховног јавног тужилаштва.

(2) Чланове и заменике чланова комисије из става 1. овог члана бира Високи савет тужилаштва на период од пет година, без права на поновни избор.

(3) Чланови и заменици чланова комисије се бирају на основу јавног позива, у складу са унапред утврђеним и јавно објављеним критеријумима који се односе на стручност, искуство и професионални интегритет.

(4) За члана и заменика члана комисије може бити изабран јавни тужилац који има најмање шест година искуства у вршењу јавнотужилачке функције, који у последњих пет година није правноснажно дисциплински кажњаван и против кога се не води дисциплински поступак.

(5) Члан комисије не може бити члан Високог савета тужилаштва или главни јавни тужилац.

(6) У одлучивању не може учествовати члан или заменик члана комисије који се налази у непосредном хијерархијском односу са доносиоцем акта који је предмет приговора.

(7) Комисија у поступку одлучивања о приговору испитује да ли је обавезно упутство, решење о деволуцији или решење о супституцији основано и донето у складу са законом.

(8) Начин рада и одлучивања у комисији уређује се актом Високог савета тужилаштва.

(9) О приговору против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету, приговору против решења о супституцији и приговору против решења о деволуцији које је донео Врховни јавни тужилац одлучује колегијум Врховног јавног тужилаштва на посебној седници затвореној за јавност.

Измењен: Сл. гласник РС 56/2026

Члан 23 Увид у предмете нижег јавног тужилаштва

(1) Ради остваривања хијерархијског овлашћења, Врховни јавни тужилац има право да изврши увид у сваки предмет, а непосредно виши главни јавни тужилац у сваки предмет нижег јавног тужилаштва.

(2) Захтев за увид доставља се нижем главном јавном тужиоцу који по пријему захтева неодложно доставља предмет непосредно вишем главном јавном тужиоцу.

Члан 24 Одговорност Врховног јавног тужиоца

(1) Врховни јавни тужилац одговоран је за рад јавног тужилаштва и за свој рад Народној скупштини.

(2) Врховни јавни тужилац није одговоран Народној скупштини за поступање у поједином предмету.

(3) Врховни јавни тужилац подноси Народној скупштини редовни годишњи извештај о раду јавног тужилаштава у Републици Србији и извештаје које затражи надлежни одбор Народне скупштине.

(4) Извештај који Врховни јавни тужилац подноси Народној скупштини, не може садржати информације о поступању јавног тужилаштва у конкретном предмету.

Члан 25 Стварна надлежност

Стварна надлежност јавног тужилаштва одређује се у складу са одредбама закона које важе за утврђивање стварне надлежности суда, осим ако законом није друкчије одређено.

Члан 26 Месна надлежност

Месна надлежност јавног тужилаштва одређује се у складу са законом којим се уређују седишта и подручја јавних тужилаштава.

Члан 27 Сукоб надлежности

(1) Сукоб надлежности између јавних тужилаштава решава заједнички непосредно више јавно тужилаштво у односу на јавна тужилаштва која су у сукобу надлежности.

(2) Сукоб надлежности између јавних тужилаштава посебне надлежности међусобно и сукоб надлежности између јавног тужилаштва посебне надлежности и другог јавног тужилаштва решава Врховно јавно тужилаштво.

Члан 28 Општа надлежност

(1) Носилац јавнотужилачке функције поступа у границама стварне и месне надлежности јавног тужилаштва.

(2) Ради гоњења за кривична дела, привредне преступе и прекршаје, носилац јавнотужилачке функције поступа пред судом и другим државним органом, предузимајући радње на које је законом овлашћен.

(3) Носилац јавнотужилачке функције поступа у парничном, управном, извршном, ванпарничном и другом поступку, вршећи при томе радње на које је посебним законом овлашћен.

Члан 29 Захтев за одлагање и прекид извршења

(1) Врховно јавно тужилаштво може захтевати одлагање или прекид извршења одлуке ако сматра да постоје разлози да се ванредним правним средством побија одлука донета у судском или другом поступку.

(2) Захтев се подноси органу који дозвољава извршење одлуке, а ако је извршење почело – органу који спроводи извршење одлуке заједно са доказом да је поднето ванредно правно средство.

Члан 30 Последице усвајања захтева за одлагање и прекид извршења

(1) У случају усвајања захтева из члана 29. овог закона, одлагање или прекид извршења траје до доношења одлуке о ванредном правном средству.

(2) Одлука о одлагању извршења престаје да важи ако Врховно јавно тужилаштво у року од 30 дана од пријема одлуке не поднесе ванредно правно средство.

Члан 31 Надлежност Врховног јавног тужилаштва

Врховно јавно тужилаштво је надлежно да:

1. 1) поступа пред Врховним судом, као и пред Уставним судом и другим судом и органом у складу са законом;
2. 2) подноси ванредна правна средства у складу са законом;
3. 3) прати и усмерава рад јавних тужилаштава, надзире спровођење општих обавезних упутстава и прати и проучава праксу јавних тужилаштава и судова;
4. 4) остварује контакт и размењује информације и документе са тужилаштвима других држава, међународним правосудним организацијама и другим надлежним међународним телима и остварује непосредну сарадњу са надлежним органима других држава, у складу са законом и потврђеним међународним уговором;
5. 4а) закључује протоколе о сарадњи са тужилаштвима других држава и међународним правосудним организацијама, у складу са потврђеним међународним уговором о чему претходно обавештава министарство надлежно за правосуђе;
6. 5) врши друге надлежности одређене законом.

Измењен: Сл. гласник РС 56/2026

Члан 32 Надлежност апелационог јавног тужилаштва

(1) Апелационо јавно тужилаштво надлежно је да поступа пред апелационим судом и другим судом и органом на начин прописан законом, као и да прати и усмерава основно и више јавно тужилаштво са свог подручја с циљем уједначеног поступања.

(2) Апелационо јавно тужилаштво у седишту Привредног апелационог суда надлежно је да поступа и пред тим судом.

Члан 33 Надлежност јавних тужилаштава посебне надлежности

Јавно тужилаштво за организовани криминал и Јавно тужилаштво за ратне злочине надлежни су да поступају пред надлежним судовима у првом и другом степену и врше друге послове у складу са законом.

Члан 34 Надлежност вишег јавног тужилаштва

Више јавно тужилаштво надлежно је да поступа пред вишим судом и другим судовима и органима на начин прописан законом и прати и усмерава основна јавна тужилаштва са свог подручја с циљем уједначеног поступања.

Члан 35 Надлежност основног јавног тужилаштва

Основно јавно тужилаштво надлежно је да поступа пред основним судом и другим судом и органом на начин прописан законом.

Члан 36 Преношење надлежности

(1) Ако јавно тужилаштво не може да врши надлежност, Врховни јавни тужилац може пренети његову надлежност на друго јавно тужилаштво истог или вишег степена.

(2) Преношење надлежности траје док се не створе услови за рад надлежног јавног тужилаштва.

Члан 37 Одлучивање о захтеву за изузеће

(1) Одлуку о изузећу јавног тужиоца доноси главни јавни тужилац, а о изузећу главног јавног тужиоца непосредно виши главни јавни тужилац.

(2) Одлуку о изузећу јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва доноси Врховни јавни тужилац.

(3) Одлуку о изузећу Врховног јавног тужиоца доноси Високи савет тужилаштва, по прибављеном мишљењу колегијума Врховног јавног тужилаштва.

(4) Врховни јавни тужилац изузима се из одлучивања ако се одлучује о његовом изузећу.

Члан 38 Руковођење управом у јавном тужилаштву

(1) Врховни јавни тужилац и главни јавни тужилац руководе управом у јавном тужилаштву и одговорни су за правилан и благовремен рад јавног тужилаштва у складу са законом и актом о управи у јавном тужилаштву.

(2) Врховни јавни тужилац и главни јавни тужилац одређују организацију и рад јавног тужилаштва, одлучују о правима по основу рада јавних тужилаца и о радним односима државних службеника и намештеника у јавном тужилаштву, отклањају неправилности у раду, старају се о самосталности, угледу и ефикасности рада јавног тужилаштва, старају се о непристрасној расподели предмета јавним тужиоцима и врше друге послове на које су овлашћени законом или другим прописом.

Члан 39 План и програм рада јавног тужилаштва

(1) У руковођењу пословима управе у јавном тужилаштву, Врховни јавни тужилац и главни јавни тужилац доносе план и програм рада јавног тужилаштва чија се садржина ближе уређује актом о управи у јавном тужилаштву.

(2) План и програм рада садржи одлуку о годишњем распореду послова у јавном тужилаштву и одлуку о измени одлуке о годишњем распореду послова у јавном тужилаштву. Врховни јавни тужилац или главни јавни тужилац саопштава на колегијуму одлуку о годишњем распореду послова у јавном тужилаштву до 1. новембра текуће године.

(3) Јавни тужилац може изјавити приговор против одлуке о годишњем распореду послова у јавном тужилаштву или одлуке о измени одлуке о годишњем распореду послова у јавном тужилаштву Високом савету тужилаштва, у року од три дана од дана саопштавања распореда на колегијуму јавног тужилаштва или упознавања са годишњим распоредом послова у јавном тужилаштву или изменом годишњег распореда послова у јавном тужилаштву, ако јавни тужилац из оправданих разлога није присуствовао колегијуму.

(4) Приговор се подноси преко главног јавног тужиоца, који може у складу са поднетим приговором да измени одлуку о годишњем распореду послова.

(5) Ако главни јавни тужилац не усвоји приговор дужан је да приговор, са образложењем за неприхватање приговора, достави Високом савету тужилаштва у року од три дана од дана пријема приговора.

(6) Непоступање главног јавног тужиоца у року из става 5. овог члана сматра се дисциплинским прекршајем.

(7) Високи савет тужилаштва дужан је да донесе одлуку о приговору у року од 30 дана од дана достављања приговора. Ако Високи савет тужилаштва не одлучи о приговору у прописаном року, сматра се да је приговор усвојен.

Измењен: Сл. гласник РС 56/2026

Члан 40 Замењивање Врховног јавног тужиоца и главног јавног тужиоца

Врховног јавног тужиоца и главног јавног тужиоца који је одсутан или спречен да руководи јавним тужилаштвом замењује јавни тужилац одређен годишњим распоредом послова.

Члан 41 Вршилац функције Врховног јавног тужиоца и главног јавног тужиоца

(1) Ако Врховном јавном тужиоцу или главном јавном тужиоцу престане јавнотужилачка функција Врховног јавног тужиоца или главног јавног тужиоца, Високи савет тужилаштва поставља вршиоца функције Врховног јавног тужиоца или главног јавног тужиоца док Врховни јавни тужилац или главни јавни тужилац не ступи на јавнотужилачку функцију, а најдуже на једну годину. Исто лице не може бити поново постављено за вршиоца функције Врховног јавног тужиоца, односно главног јавног тужиоца у истом јавном тужилаштву.

(2) Ако Високи савет тужилаштва не донесе одлуку о постављењу вршиоца функције Врховног јавног тужиоца или главног јавног тужиоца у року од 30 дана од дана престанка јавнотужилачке функције из става 1. овог члана, већином гласова прописаном Законом о Високом савету тужилаштва, по протеку тог рока Високи савет тужилаштва доноси одлуку о постављењу вршиоца функције Врховног јавног тужиоца или главног јавног тужиоца, ако је за њу гласало најмање шест чланова Високог савета тужилаштва, од којих је најмање три члана из реда јавних тужилаца и три члана из реда истакнутих правника, при чему у одлучивању не учествују чланови по положају.

(3) За време вршења функције Врховног јавног тужиоца и главног јавног тужиоца, јавни тужилац је изједначен у правима и обавезама са Врховним јавним тужиоцем, односно главним јавним тужиоцем.

Измењен: Сл. гласник РС 9/2026, 56/2026

Члан 42 Послови правосудне управе у јавном тужилаштву

(1) Правосудну управу чине послови старања о извршавању закона и других прописа у вези са уређењем и радом јавног тужилаштва.

(2) Послове правосудне управе врше Високи савет тужилаштва и министарство надлежно за правосуђе.

(3) Послови правосудне управе које врши Високи савет тужилаштва су: надзор над применом акта о управи у јавном тужилаштву, утврђивање општих смерница за унутрашње уређење јавног тужилаштва; доношење упутства о састављању извештаја о раду јавног тужилаштва; праћење рада јавног тужилаштва; статистичка и аналитичка обрада података о раду јавног тужилаштва ради повећања квалитета и ефикасности рада јавног тужилаштва; доношење подзаконских аката из своје надлежности; давање мишљења на правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у јавном тужилаштву; старање о истинитом, благовременом и потпуном обавештавању јавности о раду јавног тужилаштва; вођење личног листа носиоца јавнотужилачке функције и други послови одређени законом.

(4) Послови правосудне управе које врши министарство надлежно за правосуђе су: надзор над применом акта о управи у јавном тужилаштву; статистичка и аналитичка обрада података о раду јавног тужилаштва ради праћења примене прописа у областима које то министарство нормативно уређује, односно израде прописа, стратегијских, планских и програмских аката; давање сагласности на правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у јавном тужилаштву; уређење, развој и одржавање правосудног информационог система; старање о смештајним условима, опремању и обезбеђењу јавног тужилаштва; развој и спровођење капиталних пројеката и других програма за правосудне органе и други послови одређени законом.

(5) Приликом обављања послова правосудне управе из става 4. овог члана министарство надлежно за правосуђе не задире у самосталност носиоца јавнотужилачке функције и јавног тужилаштва, нити у обављање послова управе у јавном тужилаштву из надлежности главног јавног тужиоца.

Члан 43 Лични лист

(1) Високи савет тужилаштва води лични лист носиоца јавнотужилачке функције.

(2) Подаци о личности које садржи лични лист могу да се користе само у сврху примене овог закона и обрађују се у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

(3) Начин достављања података потребних за вођење личних листова и њихово евидентирање у личном листу прописује Високи савет тужилаштва.

Члан 44 Садржина личног листа

(1) Лични лист носиоца јавнотужилачке функције садржи: име, презиме, име родитеља, јединствени матични број грађана, место и датум рођења, податке о пребивалишту, завршеном правном факултету, успеху на студијама, приправничкој пракси, правосудном испиту, кретању у служби, датуму навршења радног века, упућивању на рад у друго јавно тужилаштво, удаљењу са јавнотужилачке функције, дисциплинској мери, престанку јавнотужилачке функције, објављеним стручним и научним радовима, вредновању рада, учешћу у програмима стручног усавршавања, знању страних језика и другим посебним знањима, као и друге податке везане за његов рад и положај.

(2) Органи који поседују податке који се уписују у лични лист дужни су да их доставе на захтев Високог савета тужилаштва.

(3) Образац и начин вођења личних листова из става 1. овог члана прописује Високи савет тужилаштва.

Члан 45 Акт о управи у јавном тужилаштву

(1) Актом о управи у јавном тужилаштву нарочито се уређују:

1. 1) унутрашње уређење и организација рада јавног тужилаштва;
2. 2) однос јавног тужилаштва према другим државним органима, грађанима и јавности;
3. 3) употреба обележја јавног тужилаштва, службеног језика и писма;
4. 4) обавештавање јавности о раду јавног тужилаштва;
5. 5) уједначено и благовремено поступање у предметима;
6. 6) праћење и проучавање јавнотужилачке и судске праксе;
7. 7) поступање по притужби и представци на рад носиоца јавнотужилачке функције и особља у јавном тужилаштву;
8. 8) заштита тајности података;
9. 9) вођење уписника, помоћних књига, именика и других евиденција;
10. 10) руковање предметима и стварима од вредности;
11. 11) вођење статистике;
12. 12) поступање са списима;
13. 13) приправничка пракса;
14. 14) поступање особља у јавном тужилаштву са странкама;
15. 15) друга питања од значаја за рад јавног тужилштва.

(2) Акт о управи у јавном тужилаштву доноси министар надлежан за правосуђе, по прибављеном мишљењу Високог савета тужилаштва и Врховног јавног тужиоца.

(3) Акт о управи у јавном тужилаштву објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Члан 46 Надзор над применом акта о управи у јавном тужилаштву

(1) Надзор над применом акта о управи у јавном тужилаштву врше Високи савет тужилаштва и министарство надлежно за правосуђе.

(2) Високи савет тужилаштва надзире примену акта о управи у јавном тужилаштву у вези са пословима из члана 45. став 1. тач. 1)–6) и 13), овог закона, а министарство надлежно за правосуђе у вези са пословима из члана 45. став 1. тач. 8), 10) и 14) овог закона.

(3) Високи савет тужилаштва и министарство надлежно за правосуђе заједнички надзиру примену акта о управи у јавном тужилаштву у вези са пословима из члана 45. став 1. тач. 7), 9), 11), 12) и 15) овог закона.

(4) Високи савет тужилаштва и министарство надлежно за правосуђе може у вршењу послова надзора од јавног тужилаштва тражити извештаје и податке.

(5) Лице које врши надзор мора да испуњава услове за избор јавног тужиоца у јавном тужилаштву чији рад надзире.

Члан 47 Врсте надзора

(1) Надзор се спроводи у складу са годишњим планом надзора који доноси Високи савет тужилаштва, односно министар надлежан за правосуђе до краја календарске године за наредну годину (редовни надзор).

(2) У годишњем плану надзора наводе се јавна тужилаштва у којима је према исходу надзора спроведеног током календарске године потребно поновити надзор ради утврђивања извршења наложених мера (контролни надзор).

(3) Ванредни надзор може се спровести на предлог Врховног јавног тужиоца, непосредно вишег главног јавног тужиоца, председника Високог савета тужилаштва или министра надлежног за правосуђе.

Члан 48 Начин вршења надзора

(1) Теренски надзор врши се непосредним увидом у јавнотужилачке предмете, уписнике, документацију, податке, услове и начин рада надзираног јавног тужилаштва.

(2) Главни јавни тужилац надзираног јавног тужилаштва дужан је да омогући несметано спровођење надзора обезбеђивањем одговарајућег радног простора и техничких уређаја лицу које врши надзор, као и давање на увид јавнотужилачких предмета, уписника, аката, документације и података који су предмет надзора.

(3) Приликом спровођења теренског надзора од носилаца јавнотужилачке функције и особља у јавном тужилаштву могу се узимати изјаве.

(4) Канцеларијски надзор врши се увидом у акте, податке и документацију коју је доставило надзирано јавно тужилаштво и увидом у систем за аутоматско вођење предмета.

(5) Лицу које врши теренски или канцеларијски надзор мора бити омогућен несметан увид у систем за аутоматско вођење предмета.

Члан 49 Записник о извршеном надзору

(1) После надзора сачињава се записник који се доставља главном јавном тужиоцу надзираног јавног тужилаштва, непосредно вишем главном јавном тужиоцу, Врховном јавном тужиоцу, Високом савету тужилаштва, ако је надзор вршило министарство надлежно за правосуђе, односно министру надлежном за правосуђе, ако је надзор вршио Високи савет тужилаштва.

(2) Записник садржи чињенично стање утврђено вршењем надзора, мере које се предлажу ради отклањања уочених недостатака и неправилности и рокове за предузимање мера.

(3) Образац записника је саставни део акта о управи у јавном тужилаштву.

(4) Главни јавни тужилац надзираног јавног тужилаштва дужан је да се писмено изјасни о садржини записника, најкасније у року од 15 дана од дана његовог пријема.

(5) Непосредно виши главни јавни тужилац дужан је да, најкасније у року од 30 дана од дана пријема записника о извршеном надзору, обавести Врховног јавног тужиоца и орган који је вршио надзор о мерама предузетим да се уочени недостаци отклоне, роковима за отклањање недостатака, као и разлозима због којих су недостаци и пропусти настали.

(6) Ако недостаци не буду отклоњени у остављеним роковима, орган који врши надзор поднеће дисциплинску пријаву против главног јавног тужиоца надзираног јавног тужилаштва.

Члан 50 Самосталност

(1) Носилац јавнотужилачке функције самосталан је у вршењу јавнотужилачке функције од извршне и законодавне власти.

(2) Носилац јавнотужилачке функције дужан је да очува поверење у своју самосталност у раду.

Члан 51 Непристрасност

(1) Јавнотужилачка функција врши се у јавном интересу ради обезбеђивања примене Устава и закона, при чему се мора обезбедити поштовање и заштита људских права и основних слобода.

(2) Носилац јавнотужилачке функције дужан је да поступа и одлучује непристрасно, као и да очува поверење у непристрасност у свом раду.

Члан 52 Етички кодекс

(1) Носилац јавнотужилачке функције поступа у складу са Етичким кодексом, који доноси Високи савет тужилаштва, у циљу унапређења достојанства јавнотужилачке функције и угледа носилаца јавнотужилачке функције и јавног тужилаштва.

(2) Етички одбор стара се о поштовању Етичког кодекса.

(3) Етички кодекс ближе уређује принципе законитости, самосталности, непристрасности, сразмерности, одговорности, посвећености и достојанствености. Сви органи јавне власти и јавни функционери дужни су да својим поступањем и понашањем одржавају поверење у самосталност и непристрасност носиоца јавнотужилачке функције и јавног тужилаштва.

Члан 53 Јавност рада

Рад јавног тужилаштва и носиоца јавнотужилачке функције је јаван, осим ако законом није друкчије одређено.

Члан 54 Забрана политичког деловања

(1) Носилац јавнотужилачке функције не може бити члан политичке странке.

(2) Носилац јавнотужилачке функције дужан је да се уздржи од јавног изражавања политичких ставова и учествовања у јавним расправама политичког карактера, осим ако се ради о питањима која се тичу јавног тужилаштва, уставности и законитости, људских права и основних слобода.

(3) Носилац јавнотужилачке функције дужан је да се уздржи од учествовања у политичким активностима политичких субјеката.

Члан 55 Материјални положај

(1) Носилац јавнотужилачке функције има право на плату и пензију у складу са достојанством јавнотужилачке функције и одговорношћу носиоца јавнотужилачке функције.

(2) Носилац јавнотужилачке функције има право на плату и пензију довољну да обезбеди његову самосталност и материјалну сигурност.

(3) Плата носиоца јавнотужилачке функције уређује се овим законом.

Члан 56 Права из радног односа

Носилац јавнотужилачке функције остварује права из радног односа у складу са прописима који уређују права из радног односа изабраног лица, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 57 Имунитет

(1) Носилац јавнотужилачке функције не може бити позван на одговорност за мишљење дато или одлуку донету у вези са вршењем јавнотужилачке функције, изузев ако учини кривично дело кршења закона од стране судије или јавног тужиоца.

(2) Носилац јавнотужилачке функције не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у вези са вршењем јавнотужилачке функције, без одобрења Високог савета тужилаштва.

Члан 58 Одговорност за штету

(1) За штету коју носилац јавнотужилачке функције проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија.

(2) Ако је коначном одлуком Уставног суда, правноснажном судском одлуком, односно поравнањем пред судом утврђено да је штета проузрокована намерно Република Србија може тражити од носиоца јавнотужилачке функције накнаду исплаћеног износа.

Члан 59 Право на удруживање

(1) Носилац јавнотужилачке функције, јавнотужилачки помоћник и јавнотужилачки приправник имају право да се удружују у струковна удружења ради заштите својих интереса и очувања самосталности у раду јавних тужилаштава.

(2) Право струковног удруживања подразумева и учешће у активностима струковних удружења у току радног времена, ако се тиме не ремети рад у јавном тужилаштву.

Члан 60 Стручно усавршавање

Носилац јавнотужилачке функције има право и обавезу на стручно усавршавање о трошку Републике Србије, на начин уређен законом.

Члан 61 Трајање јавнотужилачке функције јавног тужиоца

Јавнотужилачка функција јавног тужиоца је стална и престаје из разлога прописаних Уставом и овим законом.

Члан 62 Трајање јавнотужилачке функције главног јавног тужиоца

(1) Главни јавни тужилац се бира из реда главних јавних тужилаца или јавних тужилаца, односно међу лицима која испуњавају прописане услове за избор на шест година и не може бити поново биран за главног јавног тужиоца у истом јавном тужилаштву.

(2) Главни јавни тужилац коме јавнотужилачка функција главног јавног тужиоца престане на лични захтев или ако не буде изабран за главног јавног тужиоца у другом јавном тужилаштву, наставља да обавља јавнотужилачку функцију јавног тужиоца коју је обављао пре избора за главног јавног тужиоца.

(3) Ако је за главног јавног тужиоца вишег степена биран главни јавни тужилац или јавни тужилац јавног тужилаштва нижег степена, после престанка јавнотужилачке функције главног јавног тужиоца наставља да обавља јавнотужилачку функцију јавног тужиоца у јавном тужилаштву вишег степена којим је руководио.

(4) Ако главни јавни тужилац није обављао јавнотужилачку функцију пре избора, после престанка те јавнотужилачке функције, наставља да обавља јавнотужилачку функцију јавног тужиоца у јавном тужилаштву у којем је обављао јавнотужилачку функцију главног јавног тужиоца.

(5) Одлуку о наставку обављања јавнотужилачке функције из ст. 2–4. овог члана доноси Високи савет тужлаштва.

(6) Пре истека времена на који је биран или пре навршења радног века јавнотужилачка функција главном јавном тужиоцу може престати само под условима и из разлога прописаним овим законом.

Измењен: Сл. гласник РС 9/2026, 56/2026

Члан 63 Настављање јавнотужилачке функције

(1) Ако јавно тужилаштво буде укинуто, главни јавни тужилац, односно јавни тужилац наставља да врши јавнотужилачку функцију као јавни тужилац у јавном тужилаштву које је преузело надлежност укинутог јавног тужилаштва.

(2) Ако је надлежност укинутог јавног тужилаштва преузело више јавних тужилаштава, носилац јавнотужилачке функције наставља да врши јавнотужилачку функцију у јавним тужилаштвима која су преузела надлежност укинутог јавног тужилаштва на основу одлуке Високог савета тужилаштва.

(3) Против одлуке Високог савета тужилаштва из става 2. овог члана може се изјавити жалба Уставном суду, која искључује право на подношење уставне жалбе, у року од 15 дана од дана достављања одлуке.

Члан 64 Разлози за удаљење са јавнотужилачке функције

(1) Носилац јавнотужилачке функције удаљује се са јавнотужилачке функције ако му је одређен притвор.

(2) Носилац јавнотужилачке функције може бити удаљен са јавнотужилачке функције ако је покренут поступак за утврђивање разлога за његово разрешење или кривични поступак за кривично дело због кога може бити разрешен.

Члан 65 Одлучивање о удаљењу са јавнотужилачке функције

(1) Одлуку о удаљењу са јавнотужилачке функције доноси Високи савет тужилаштва.

(2) Врховни јавни тужилац изузима се из одлучивања ако се одлучује о његовом удаљењу.

Члан 66 Право на жалбу Уставном суду која искључује право на подношење уставне жалбе

(1) Против одлуке Високог савета тужилаштва о удаљењу са јавнотужилачке функције може се изјавити жалба Уставном суду, која искључује право на подношење уставне жалбе, у року од три дана од дана достављања одлуке, која искључује право на подношење уставне жалбе.

(2) Жалба Уставном суду, која искључује право на подношење уставне жалбе, не задржава извршење одлуке.

Члан 67 Трајање удаљења

(1) Удаљење са јавнотужилачке функције траје до укидања притвора, правноснажног окончања поступка за утврђивање разлога за разрешење носиоца јавнотужилачке функције или правноснажног окончања кривичног поступка.

(2) Високи савет тужилаштва може укинути одлуку о удаљењу пре окончања поступка за утврђивање разлога за разрешење носиоца јавнотужилачке функције.

Члан 68 Трајни премештај

(1) Јавни тужилац може бити трајно премештен у друго јавно тужилаштво истог степена, уз своју писмену сагласност, на основу одлуке Високог савета тужилаштва.

(2) Јавни тужилац може бити трајно премештен у друго јавно тужилаштво истог степена без своје сагласности ако у јавном тужилаштву буде смањен број јавних тужилаца, на основу одлуке Високог савета тужилаштва.

(3) Против одлуке Високог савета тужилаштва из става 2. овог члана може се изјавити жалба Уставном суду која искључује право на подношење уставне жалбе.

(4) Јавни тужилац наставља трајно да обавља јавнотужилачку функцију у јавном тужилаштву у којем је трајно премештен.

Члан 69 Привремено упућивање

(1) Јавни тужилац може, уз своју писмену сагласност, бити привремено упућен у друго јавно тужилаштво истог или непосредно нижег степена најдуже на три године, без могућности поновног упућивања у исто јавно тужилаштво. Високи савет тужилаштва једном годишње посебно преиспитује постојање разлога за привремено упућивање и доноси образложену одлуку о наставку или престанку привременог упућивања.

(2) Изузетно од става 1. овог члана јавни тужилац вишег или апелационог јавног тужилаштва може, уз своју писмену сагласност, ако испуњава законом прописане услове за избор у јавно тужилаштво у које се привремено упућује, бити привремено упућен у јавно тужилаштво посебне надлежности најдуже на три године, без могућности поновног упућивања у исто јавно тужилаштво.

(3) Привремено упућивање врши се изузетно због потребе ефикасног поступања јавног тужилаштва, ако се то не може обезбедити другим организационим мерама.

(4) Високи савет тужилаштва расписује јавни позив за привремено упућивање на основу образложеног предлога главног јавног тужиоца јавног тужилаштва у коме се појавила потреба за упућивањем.

(5) Решење о упућивању доноси Високи савет тужилаштва, уз претходно прибављено мишљење главног јавног тужиоца јавног тужилаштва у које се упућивање врши и главног јавног тужиоца јавног тужилаштва из којег се упућивање врши. Решење о упућивању мора бити образложено.

(6) Решење из става 5. овог члана Високи савет тужилаштва доноси већином гласова прописаном Законом о Високом савету тужилаштва.

(7) Ако Високи савет тужилаштва на седници на којој се одлучује о доношењу решења из става 5. овог члана не донесе одлуку већином гласова прописаном у ставу 6. овог члана, гласање се још једном понавља на истој седници. У поновљеном гласању одлука о упућивању је донета ако је за њу гласало најмање шест чланова Високог савета тужилаштва, од којих је најмање три члана из реда јавних тужилаца и три члана из реда истакнутих правника, при чему у гласању не учествују чланови по положају.

Измењен: Сл. гласник РС 56/2026

Члан 70 Упућивање у Високи савет тужилаштва, министарство надлежно за правосуђе, Правосудну академију или међународну организацију

(1) Јавни тужилац може бити упућен, ради обављања стручних послова, у Високи савет тужилаштва, министарство надлежно за правосуђе, Правосудну академију и међународну организацију у области правосуђа.

(2) Упућивање из става 1. овог члана врши се на предлог руководиоца органа, односно установе или међународне организације у коју се јавни тужилац упућује, по прибављеном мишљењу главног јавног тужиоца у коме јавни тужилац врши јавнотужилачку функцију, уз писмену сагласност јавног тужиоца.

(3) Упућивање може трајати најдуже три године, односно најдуже шест година у међународну организацију, без могућности поновног упућивања у исти орган, установу или међународну организацију из става 1. овог члана.

(4) Решење о упућивању доноси Високи савет тужилаштва.

Члан 71 Однос друге функције, посла или приватног интереса са јавнотужилачком функцијом

(1) Носилац јавнотужилачке функције не може бити на функцији у другом органу Републике Србије, органу аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, градске општине или јавној служби, јавном предузећу и другом правном лицу чији је оснивач или члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или градска општина, ако законом није друкчије одређено, бавити се јавним или приватним плаћеним послом, нити пружати правне услуге или давати правне савете уз накнаду.

(2) Са јавнотужилачком функцијом неспојиви су и друга функција, посао или приватни интерес који је супротан угледу и самосталности јавног тужилаштва.

(3) Етички одбор одлучује која је функција, посао или приватни интерес у супротности са достојанством и самосталности носиоца јавнотужилачке функције и штети угледу јавнотужилачке функције, на основу Етичког кодекса.

(4) Носилац јавнотужилачке функције може, ван радног времена, да се без посебног одобрења бави уметничком, наставном и научном делатношћу, уз накнаду.

(5) У случају одређеном законом, носилац јавнотужилачке функције може, у току радног времена, да обавља наставну и научну делатност у Правосудној академији.

(6) Јавни тужилац може у току радног времена, по одобрењу Врховног јавног тужиоца или главног јавног тужиоца, да учествује у раду стручног тела образованог у складу са посебним прописом и радне групе за израду закона или другог акта.

Члан 72 Поступак одлучивања о неспојивости

(1) Носилац јавнотужилачке функције је дужан да писмено обавести Високи савет тужилаштва о другој функцији, послу или приватном интересу за које постоји могућност да су неспојиви са јавнотужилачком функцијом.

(2) Обавештење из става 1. овог члана Високом савету тужилаштва може да поднесе и свако друго лице.

(3) Високи савет тужилаштва покреће и води поступак одлучивања о неспојивости јавнотужилачке функције са другом функцијом, послом или приватним интересом, у складу са актом Високог савета тужилаштва.

(4) Високи савет тужилаштва обавештава носиоца јавнотужилачке функције, главног јавног тужиоца и непосредно вишег главног јавног тужиоца, о постојању неспојивости функције, посла или приватног интереса са јавнотужилачком функцијом.

Члан 73 Примена другог прописа

Носилац јавнотужилачке функције је јавни функционер у смислу закона који уређује спречавање корупције и подлеже обавезама за јавног функционера које су утврђене тим законом.

Члан 74 Основна плата

(1) Плата главног јавног тужиоца и јавног тужиоца одређује се на основу основне плате.

(2) Основна плата одређује се множењем коефицијента за обрачун и исплату плата са основицом за обрачун и исплату плата.

(3) Основица за обрачун и исплату плате главног јавног тужиоца и јавног тужиоца једнака је основици за обрачун и исплату плате судије.

(4) Коефицијент за обрачун и исплату плате одређује се тако што се сваки јавни тужилац разврстава у једну од пет платних група.

(5) Основна плата, према овом закону, јесте вредност у коју се не урачунава проценат за вредновање минулог рада.

(6) Носилац јавнотужилачке функције не може да уз плату прима и пензију остварену у складу са посебним прописом.

Члан 75 Платне групе

(1) Јавни тужилац и Врховни јавни тужилац су разврстани у платне групе, које су изражене у коефицијентима.

(2) У првој платној групи је јавни тужилац основног јавног тужилаштва.

(3) У другој платној групи су јавни тужилац вишег јавног тужилаштва и јавни тужилац јавног тужилаштва посебне надлежности.

(4) У трећој платној групи је јавни тужилац апелационог јавног тужилаштва.

(5) У четвртој платној групи је јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва.

(6) У петој платној групи је Врховни јавни тужилац.

Члан 76 Коефицијенти

(1) Прва платна група има коефицијент 3,00.

(2) Друга платна група има коефицијент 3,50.

(3) Трећа платна група има коефицијент 4,00.

(4) Четврта платна група има коефицијент 5,00.

(5) Пета платна група има коефицијент 6,00.

Члан 77 Основна плата главног јавног тужиоца

(1) Основна плата главног јавног тужиоца једнака је основној плати председника суда опште надлежности пред којим главни јавни тужилац поступа.

(2) Основна плата главног јавног тужиоца посебне надлежности једнака је плати председника вишег суда пред којим тај главни тужилац поступа.

Члан 78 Плата у случају трајног премештаја, привременог упућивања и упућивања и увећање основне плате

(1) Јавни тужилац који је трајно премештен, односно привремено упућен у друго јавно тужилаштво, односно упућен у Високи савет тужилаштва, министарство надлежно за правосуђе, Правосудну академију или међународну организацију у области правосуђа има право на основну плату јавног тужиоца тог јавног тужилаштва, односно основну плату у Високом савет тужилаштва, министарству надлежном за правосуђе, Правосудној академији или међународној организацији у коју је упућен, ако је за њега повољнија.

(2) Основна плата јавног тужиоца који обавља јавнотужилачку функцију у јавном тужилаштву у коме је непопуњено више од 10% јавнотужилачких места може се увећати од 10% до 50%, сразмерно броју непопуњених места, на основу одлуке Високог савета тужилаштва.

(3) Као непопуњено јавнотужилачко место сматра се и место јавног тужиоца који је привремено ослобођен вршења јавнотужилачке функције, односно коме мирује јавнотужилачка функција, због избора, именовања, привременог упућивања у друго јавно тужилаштво, односно упућивања у Високи савет тужилаштва, министарство надлежно за правосуђе, Правосудну академију или међународну организацију, у законом прописаним случајевима.

(4) Основна плата главног јавног тужиоца, односно јавног тужиоца који поступа у предметима кривичних дела са елементом организованог криминала и ратног злочина, може се увећати до 100%, на основу одлуке Високог савета тужилаштва.

(5) Изборни члан Високог савета тужилаштва из реда јавних тужилаца има право да основну плату остварује у Високом савету тужилаштва или да задржи ранију основну плату уколико је за њега повољнија.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 79 Накнаде плате

Носилац јавнотужилачке функције има право на накнаду плате за време одсуствовања са рада и на накнаду трошкова у случајевима прописаним законом, као и право на накнаду за неискоришћени годишњи одмор, најмање под истим условима и у истом обиму права као и остали запослени у јавном тужилаштву.

Члан 80 Надлежност за избор

(1) Врховног јавног тужиоца бира Народна скупштина, на предлог Високог савета тужилаштва, на шест година.

(2) Главног јавног тужиоца бира Високи савет тужилаштва, на шест година.

(3) Јавног тужиоца бира Високи савет тужилаштва на сталну јавнотужилачку функцију у јавном тужилаштву.

(4) Број јавних тужилаца за свако јавно тужилаштво утврђује Високи савет тужилаштва.

Члан 81 Општи услови за избор

За носиоца јавнотужилачке функције може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државном органу, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит, који је стручан и достојан за вршење јавнотужилачке функције.

Члан 82 Потребно радно искуство

За носиоца јавнотужилачке функције може бити изабрано лице које, поред општих услова, има радно искуство у правној струци после положеног правосудног испита, и то:

1. 1) четири године за основног главног јавног тужиоца и три године за јавног тужиоца основног јавног тужилаштва;
2. 2) седам година за вишег главног јавног тужиоца и шест година за јавног тужиоца вишег јавног тужилаштва;
3. 3) десет година за апелационог главног јавног тужиоца и главног јавног тужиоца посебне надлежности и девет година за јавног тужиоца апелационог јавног тужилаштва и јавног тужиоца јавног тужилаштва посебне надлежности;
4. 4) дванаест година за Врховног јавног тужиоца и једанаест година за јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва.

Члан 83 Остали услови за избор

(1) Остали услови за избор на јавнотужилачку функцију су стручност, оспособљеност и достојност.

(2) Стручност подразумева поседовање теоријског и практичког знања потребног за обављање јавнотужилачке функције.

(3) Оспособљеност подразумева вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правничких знања у решавању јавнотужилачког предмета.

(4) Достојност подразумева моралне особине које носилац јавнотужилачке функције треба да поседује и понашање у складу са тим особинама. Моралне особине су: поштење, савесност, правичност, достојанственост, истрајност и узорност, а понашање у складу са тим особинама подразумева чување угледа јавног тужилаштва у служби и изван ње, свест о друштвеној одговорности, одржавање самосталности и непристрасности, поузданости и достојанства у служби и изван ње и преузимање одговорности за унутрашњу организацију и позитивну слику о јавном тужилаштву у јавности.

(5) Критеријуми и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата и поступак избора ближе се уређују актом Високог савета тужилаштва.

Члан 84 Утврђивање стручности и оспособљености кандидата за носиоца јавнотужилачке функције који се први пут бира на јавнотужилачку функцију

Стручност и оспособљеност кандидата за носиоца јавнотужилачке функције који се први пут бира на јавнотужилачку функцију утврђују се уверењем о завршеној претходној обуци на Правосудној академији.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 85 Забрана дискриминације

(1) Приликом избора и предлагања кандидата за јавнотужилачку функцију забрањена је дискриминација по било ком основу.

(2) При избору главног јавног тужиоца и јавног тужиоца води се рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине која је у службеној употреби у суду.

Члан 86 Објављивање јавног конкурса за избор главног јавног тужиоца и јавног тужиоца

(1) Јавни конкурс за избор главног јавног тужиоца и јавног тужиоца објављује Високи савет тужилаштва.

(2) Јавни конкурс за избор главног јавног тужиоца објављује се најкасније шест месеци пре истека јавнотужилачке функције главног јавног тужиоца, односно најкасније 15 дана од дана доношења одлуке о престанку функције главног јавног тужиоца због престанка јавнотужилачке функције, због избора за носиоца јавнотужилачке функције у другом јавном тужилаштву, престанка функције на лични захтев, престанка функције због укидања јавног тужилаштва или због разрешења са функције главног јавног тужиоца.

(3) Јавни конкурс за избор јавног тужиоца објављује се најкасније шест месеци пре престанка јавнотужилачке функције јавног тужиоца због навршења радног века, односно најкасније 15 дана од престанка јавнотужилачке функције ако је јавнотужилачка функција престала из другог законом прописаног разлога.

(4) Јавни конкурс за избор главног јавног тужиоца и јавног тужиоца објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”, средству јавног обавештавања које покрива територију Републике Србије и интернет страници Врховног савета тужилаштва.

Члан 87 Подношење пријава

(1) Пријаве се подносе Високом савету тужилаштва у року од 15 дана од дана објављивања јавног конкурса у „Службеном гласнику Републике Србије”.

(2) Кандидат за главног јавног тужиоца, уз пријаву на јавни конкурс за избор, доставља и програм унапређења рада јавног тужилаштва за које се кандидује, који се објављује на интернет страници Високог савета тужилаштва, заједно са подацима из радне биографије кандидата.

(3) Високи савет тужилаштва одлуком образује трочлану комисију која утврђује благовременост, дозвољеност и потпуност поднетих пријава.

(4) Неблаговремену, недозвољену и непотпуну пријаву комисија одбацује закључком.

(5) Комисија закључком одбацује пријаву и ако из извештаја из казнене евиденције, који је уз пријаву достављен, произилази да је кандидат осуђен на казну затвора од најмање шест месеци.

(6) На закључак је дозвољен приговор Високом савету тужилаштва у року од три дана од дана достављања решења.

(7) Благовремену, дозвољену и потпуну пријаву комисија доставља Високом савету тужилаштва на даљи поступак.

Члан 88 Прибављање података и мишљења

(1) Високи савет тужилаштва прибавља податке и мишљења о стручности, оспособљености у раду и достојности кандидата.

(2) Подаци и мишљења прибављају се од органа и организација у којима је кандидат радио у правној струци.

(3) За кандидата који је радио у јавном тужилаштву подаци се прибављају из личног листа кандидата, а обавезно се прибавља мишљење колегијума јавног тужилаштва у коме је радио кандидат.

(4) За кандидата из реда главних јавних тужилаца и јавних тужилаца узима се у обзир оцена добијена у поступку вредновања рада.

(5) Приликом избора кандидата из реда главног јавног тужиоца и јавног тужиоца могу се узети у обзир и друге активности од значаја за обављање јавнотужилачке функције.

(6) За кандидата који ради као јавнотужилачки помоћник обавезно се прибавља оцена рада.

(7) За кандидата који раније није вршио јавнотужилачку функцију, Високи савет тужилаштва ће посебно ценити и врсту послова које је обављао после положеног правосудног испита.

(8) Пре избора кандидат има право увида у целокупну документацију и мишљења која су основ за одлуку о његовом избору.

Члан 89 Разговор са кандидатом

(1) Пре доношења одлуке о избору Високи савет тужилаштва обавља разговор са пријављеним кандидатом који има за циљ да утврди вештину комуникације, спремност за обављање јавнотужилачке функције и професионални интегритет кандидата.

(2) Разговор из става 1. овог члана спроводи се и вреднује у складу са актом Високог савета тужилаштва којим се ближе уређује поступак избора кандидата.

Члан 90 Јавност рада

У поступку за избор главног јавног тужиоца и јавног тужиоца обезбеђује се јавност рада, која се ближе уређује актом Високог савета тужилаштва.

Члан 91 Ранг листа кандидата

(1) За избор главног јавног тужиоца и јавног тужиоца Високи савет тужилаштва саставља ранг листу кандидата на основу стручности, оспособљености и достојности кандидата.

(2) Ранг листа из става 1. овог члана објављује се на интернет страници Високог савета тужилаштва.

Члан 92 Одлука о избору на јавнотужилачку функцију главног јавног тужиоца и јавног тужиоца

(1) Високи савет тужилаштва доноси одлуку о избору на јавнотужилачку функцију главног јавног тужиоца и јавног тужиоца, која мора бити образложена.

(2) Одлука из става 1. овог члана са образложењем објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страници Високог савета тужилаштва.

Члан 93 Право жалбе Уставном суду против одлуке о избору на јавнотужилачку функцију главног јавног тужиоца и јавног тужиоца

(1) Против одлуке о избору на јавнотужилачку функцију главног јавног тужиоца и јавног тужиоца кандидат може изјавити жалбу Уставном суду, која искључује право на подношење уставне жалбе, у року од 15 дана од дана објављивања одлуке у „Службеном гласнику Републике Србије”.

(2) Уставни суд је дужан да одлуку по жалби из става 1. овог члана донесе у року од 30 дана од дана истека рока за изјављивање жалбе.

(3) Уставни суд може одбити жалбу из става 1. овог члана као неосновану и потврдити одлуку о избору на јавнотужилачку функцију главног јавног тужиоца и јавног тужиоца или усвојити жалбу и поништити одлуку о избору на јавнотужилачку функцију главног јавног тужиоца и јавног тужиоца.

(4) Одлука из става 2. овог члана са образложењем објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Члан 94 Предлагање кандидата за избор Врховног јавног тужиоца

(1) Кандидата за избор Врховног јавног тужиоца предлаже Високи савет тужилаштва на основу стручности, оспособљености и достојности кандидата, а према критеријумима и мерилима које прописује Високи савет тужилаштва у складу са законом.

(2) Јавни конкурс за предлагање кандидата за избор Врховног јавног тужиоца расписује Високи савет тужилаштва најкасније шест месеци пре истека времена на које је Врховни јавни тужилац изабран.

(3) Ако Врховном јавном тужиоцу престане јавнотужилачка функција пре истека времена на које је изабран, Високи савет тужилаштва расписује јавни конкурс за избор Врховног јавног тужиоца у року од 15 дана од дана доношења одлуке о престанку јавнотужилачке функције.

(4) Кандидат за Врховног јавног тужиоца, уз пријаву на јавни конкурс за избор, доставља и програм организације и унапређења рада јавног тужилаштва, који се објављује на интернет страници Високог савета тужилаштва, заједно са подацима из радне биографије кандидата.

(5) У поступку предлагања кандидата за избор Врховног јавног тужиоца Високи савет тужилаштва обавља разговор са кандидатима, уз учешће стручне и опште јавности.

(6) Високи савет тужилаштва предлаже Народној скупштини једног кандидата за избор Врховног јавног тужиоца. Предлог Високог савета тужилаштва мора бити образложен.

(7) Одредбе чл. 81–93. овог закона сходно се примењују у поступку предлагања кандидата за избор Врховног јавног тужиоца, који спроводи Високи савет тужилаштва.

(8) Поступак предлагања кандидата за избор Врховног јавног тужиоца ближе се уређује актом Високог савета тужилаштва.

Члан 95 Избор кандидата за Врховног јавног тужиоца

(1) Председник Народне скупштине сазива седницу за избор Врховног јавног тужиоца. Седница се сазива најраније 15 дана од пријема предлога за избор. Седница се мора одржати и окончати у року од 30 дана од дана сазивања седнице.

(2) Народна скупштина бира предложеног кандидата за Врховног јавног тужиоца, гласовима три петине свих народних посланика.

(3) Ако Народна скупштина не изабере предложеног кандидата у року од 30 дана од дана сазивања седнице, Врховног јавног тужиоца бира, између свих кандидата који испуњавају услове за избор, комисија коју чине председник Народне скупштине, председник Уставног суда, председник Врховног суда, Врховни јавни тужилац и Заштитник грађана, већином гласова.

(4) Комисија из става 3. овог члана пре избора на јавној седници, уз учешће опште и стручне јавности, разматра пријаве свих кандидата који испуњавају услове за избор и обавља разговор са њима.

(5) Комисија из става 3. овог члана дужна је да одлуку о избору Врховног јавног тужиоца донесе после истека десет дана од истека рока из става 3. овог члана.

(6) Ако комисија не донесе одлуку у року од 60 дана од истека рока од десет дана из става 5. овог члана, понавља се поступак за избор Врховног јавног тужиоца.

(7) Стручне и административне послове за потребе комисије из става 3. овог члана обавља Народна скупштина.

(8) Комисија из става 3. овог члана доноси пословник о свом раду.

Члан 96 Полагање заклетве

(1) Пре ступања на јавнотужилачку функцију носилац јавнотужилачке функције полаже заклетву.

(2) Врховни јавни тужилац полаже заклетву пред Народном скупштином.

(3) Главни јавни тужилац и јавни тужилац полажу заклетву пред Врховним јавним тужиоцем и председником Народне скупштине.

(4) Главни јавни тужилац и јавни тужилац који је изабран из реда главних јавних тужилаца и јавних тужилаца не полаже заклетву.

Члан 97 Текст заклетве

Текст заклетве гласи: „Заклињем се својом чашћу да ћу јавнотужилачку функцију вршити предано, савесно и непристрасно и штитити уставност и законитост, људска права и основне слободе”.

Члан 98 Ступање на јавнотужилачку функцију

(1) Носилац јавнотужилачке функције ступа на јавнотужилачку функцију на свечаној седници колегијума јавног тужилаштва за које је изабран.

(2) Сматра се да Врховни јавни тужилац није изабран ако без оправданог разлога не ступи на јавнотужилачку функцију у року од 30 дана од дана избора у Народној скупштини.

(3) Сматра се да главни јавни тужилац и јавни тужилац није изабран ако без оправданог разлога не ступи на јавнотужилачку функцију у року од 30 дана од истека рока из члана 93. став 1. овог закона, ако није поднета жалба Уставном суду, односно у року од 30 дана од дана објављивања одлуке Уставног суда којом се одбија жалба на одлуку о избору на јавнотужилачку функцију, ако је поднета жалба Уставном суду.

(4) Одлуку о неступању на јавнотужилачку функцију из ст. 2. и 3. овог члана доноси Високи савет тужилаштва.

(5) На одлуку из става 4. овог члана може се изјавити жалба Уставном суду, која искључује право на подношење уставне жалбе, у року од 30 дана од дана достављања одлуке.

Члан 99 Разлози за престанак јавнотужилачке функције

(1) Јавнотужилачка функција престаје ако то носилац јавнотужилачке функције сам затражи, ако му престане држављанство Републике Србије, ако трајно изгуби радну способност за вршење јавнотужилачке функције или ако буде разрешен.

(2) Јавном тужиоцу јавнотужилачка функција престаје кад наврши радни век.

(3) Главном јавном тужиоцу јавнотужилачка функција главног јавног тужиоца престаје ако буде укинуто јавно тужилаштво којим руководи.

Члан 100 Престанак јавнотужилачке функције на лични захтев

(1) Носилац јавнотужилачке функције подноси писмени захтев за престанак јавнотужилачке функције Високом савету тужилаштва.

(2) Захтев може бити повучен пре доношења одлуке Високог савета тужилаштва о престанку јавнотужилачке функције.

(3) Ако о захтеву за престанак јавнотужилачке функције не буде одлучено у року од 30 дана од дана подношења захтева, сматра се да је јавнотужилачка функција престала истеком рока од 30 дана од дана подношења захтева.

Члан 101 Навршење радног века

(1) Јавном тужиоцу престаје јавнотужилачка функција кад наврши радни век, по сили закона.

(2) Радни век јавног тужиоца навршава се кад јавни тужилац наврши 65. годину живота, изузев јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва који може обављати јавнотужилачку функцију до навршења 67. године живота.

Члан 102 Трајни губитак радне способности за обављање јавнотужилачке функције

(1) Носиоцу јавнотужилачке функције престаје јавнотужилачка функција ако се на основу мишљења стручне комисије надлежног органа утврди да је због здравственог стања трајно изгубио радну способност за вршење јавнотужилачке функције.

(2) Одлуку за упућивање на обавезан здравствени преглед ради оцене радне способности носиоца јавнотужилачке функције доноси Високи савет тужилаштва по службеној дужности или на предлог главног јавног тужиоца, непосредно вишег главног јавног тужиоца и самог носиоца јавнотужилачке функције.

Члан 103 Разлози за разрешење

(1) Носилац јавнотужилачке функције разрешава се ако је правноснажно осуђен за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или ако је у поступку за утврђивање разлога за његово разрешење утврђено да је учинио тежак дисциплински прекршај који, према оцени Високог савета тужилаштва, озбиљно штети угледу јавнотужилачке функције и поверењу јавности у јавно тужилаштво.

(2) Главни јавни тужилац разрешава се и када наврши 65 година живота. Врховни јавни тужилац разрешава се и када наврши 67 година живота.

Члан 104 Поступак за утврђивање разлога за разрешење носиоца јавнотужилачке функције због правноснажне осуде за кривично дело

(1) Високи савет тужилаштва покреће и води по службеној дужности поступак за утврђивање разлога за разрешење носиоца јавнотужилачке функције због правноснажне осуде за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци.

(2) Поступак из става 1. овог члана може се покренути и на предлог главног јавног тужиоца јавног тужилаштва у ком јавни тужилац врши јавнотужилачку функцију.

(3) Поступак из става 1. овог члана за утврђивање разлога за разрешење може се покренути и на предлог Врховног јавног тужиоца.

(4) Првостепени суд пред којим је вођен кривични поступак против носиоца јавнотужилачке функције, дужан је да без одлагања достави правноснажну осуђујућу пресуду Високом савету тужилаштва и главном јавном тужиоцу јавног тужилаштва у ком носилац јавнотужилачке функције врши јавнотужилачку функцију или Врховном јавном тужиоцу, ако је вођен поступак против носиоца јавнотужилачке функције у Врховном јавном тужилаштву.

Члан 105 Поступак за утврђивање разлога за разрешење носиоца јавнотужилачке функције због учињеног тешког дисциплинског прекршаја

(1) Високи савет тужилаштва утврђује чињенице о томе да ли је тежак дисциплински прекршај носиоца јавнотужилачке функције који је утврђен правноснажном одлуком такав да озбиљно штети угледу јавнотужилачке функције или поверењу јавности у јавно тужилаштво.

(2) Поступак из става 1. овог члана покреће Високи савет тужилаштва по службеној дужности или на предлог Дисциплинске комисије.

(3) Високи савет тужилаштва дужан је да спроведе поступак и донесе одлуку у року од 90 дана од дана покретања поступка за утврђивање разлога за разрешење носиоца јавнотужилачке функције.

(4) Врховни јавни тужилац изузима се из одлучивања у поступку из става 1. овог члана ако је поступак покренут против њега.

(5) Одлука Високог савета тужилаштва донета у поступку из става 1. овог члана мора бити образложена.

Члан 106 Положај носиоца јавнотужилачке функције у поступку за утврђивање разлога за његово разрешење због учињеног тешког дисциплинског прекршаја

(1) У поступку из члана 105. овог закона носилац јавнотужилачке функције има право да одмах буде обавештен о разлозима за покретање поступка, да се упозна с предметом, пратећом документацијом и током поступка и да сам или преко пуномоћника пружи објашњења и доказе за своје наводе.

(2) Носилац јавнотужилачке функције има право да своје наводе усмено изложи пред Високим саветом тужилаштва.

(3) Поступак из члана 105. овог закона је хитан, води се уз сва јемства правичног суђења, без присуства јавности, осим ако носилац јавнотужилачке функције у односу на кога се поступак води захтева да поступак буде јаван.

Члан 107 Надлежност за доношење одлуке

(1) Одлуку о престанку јавнотужилачке функције Врховног јавног тужиоца доноси Народна скупштина, на предлог Високог савета тужилаштва, после спроведеног поступка у којем утврђује разлог за престанак јавнотужилачке функције Врховног јавног тужиоца.

(2) У поступку утврђивања предлога за престанак јавнотужилачке функције Врховног јавног тужиоца, Врховни јавни тужилац изузима се из одлучивања.

(3) Одлуку о престанку јавнотужилачке функције главног јавног тужиоца и јавног тужиоца доноси Високи савет тужилаштва, после спроведеног поступка у којем утврђује разлог за престанак јавнотужилачке функције.

(4) Поступак из ст. 1. и 3. овог члана покреће и води Високи савет тужилаштва по службеној дужности.

(5) Јавнотужилачка функција престаје оног дана који Високи савет тужилаштва, односно Народна скупштина наведе у својој одлуци, изузев у случају из члана 100. став 3. и члана 101. овог закона.

(6) Одлука о престанку јавнотужилачке функције мора бити образложена и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страници Високог савета тужилаштва, а одлука о престанку јавнотужилачке функције Врховног јавног тужиоца објављује се и на интернет страници Народне скупштине.

Члан 108 Жалба Уставном суду која искључује право на подношење уставне жалбе

(1) Против одлуке Народне скупштине, односно Високог савета тужилаштва о престанку јавнотужилачке функције, Врховни јавни тужилац, главни јавни тужилац односно јавни тужилац може изјавити жалбу Уставном суду, која искључује право на подношење уставне жалбе, у року од 30 дана од дана достављања одлуке.

(2) Уставни суд својом одлуком може одбити жалбу Уставном суду или усвојити жалбу Уставном суду и поништити одлуку о престанку јавнотужилачке функције.

(3) Одлука Уставног суда је коначна и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Члан 109 Појам

(1) Вредновање рада главног јавног тужиоца и јавног тужиоца представља основ за избор и обавезну обуку.

(2) Вредновање се врши на основу јавно објављених, објективних, јединствених и свеобухватних критеријума који се заснивају на квалитативним и квантитативним показатељима.

(3) Вредновање рада главног јавног тужиоца и јавног тужиоца врши се на основу следећих основних критеријума: стручно знање и способност његове примене; способност аналитичког мишљења и решавања правних питања; способност за доношење одлука у примереним роковима; вештина расправљања и саслушавања; способност усменог и писменог изражавања и аргументовања; способност организовања и руковођења јавнотужилачког посла; преузимање додатних послова и задужења.

(4) Критеријуми и показатељи за вредновање, начин и поступак вредновања рада главног јавног тужиоца и јавног тужиоца, ближе се уређују актом Високог савета тужилаштва.

(5) Рад Врховног јавног тужиоца и јавних тужилаца Врховног јавног тужилашта не подлеже вредновању.

Члан 110 Период за који се врши вредновање рада

(1) Рад главног јавног тужиоца и јавног тужиоца редовно се вреднује једном у три године.

(2) Изузетно, на основу одлуке Високог савета тужилаштва, рад главног јавног тужиоца и јавног тужиоца може се вредновати и ванредно.

Члан 111 Оцене вредновања рада

(1) Вредновање рада се изражава оценом.

(2) Оцене су: „изузетно успешно обавља јавнотужилачку функцију”, „успешно обавља јавнотужилачку функцију”, „задовољавајуће обавља јавнотужилачку функцију” и „незадовољавајуће обавља јавнотужилачку функцију”.

(3) Оцена се уписује у лични лист главног јавног тужиоца, односно јавног тужиоца.

(4) Главни јавни тужилац, односно јавни тужилац има право приговора против одлуке о вредновању рада Високом савету тужилаштва у року од 15 дана од дана пријема одлуке, која мора бити образложена.

Члан 112 Поступак вредновања рада

(1) Вредновање рада главног јавног тужиоца и јавног тужиоца врши комисија коју именује Високи савет тужилаштва.

(2) Комисија је састављена од три члана, у којој јавни тужиоци вишег степена вреднују рад главног јавног тужиоца и јавног тужиоца нижег степена.

Члан 113 Сврха дисциплинске одговорности

(1) Носилац јавнотужилачке функције подлеже дисциплинској одговорности.

(2) Сврха дисциплинске одговорности је да се носилац јавнотужилачке функције упозори или санкционише, без угрожавања његове самосталности, због непримереног понашања или пропуста у раду који угрожава ауторитет и непристрасност јавног тужилаштва, а с циљем одржавања поверења јавности у јавно тужилаштво.

Члан 114 Дисциплински прекршај

(1) Дисциплински прекршај је несавесно вршење јавнотужилачке функције или понашање недостојно носиоца јавнотужилачке функције, које је прописано овим законом.

(2) Несавесно вршење јавнотужилачке функције је поступање које је супротно прописаним обавезама и забранама у вршењу функције или у вези са вршењем функције.

(3) Понашање недостојно јавнотужилачке функције представља понашање носиоца јавнотужилачке функције у вршењу функције и изван вршења функције којим се нарушава углед јавног тужилаштва и поверење грађана у јавно тужилаштво.

Члан 115 Врсте дисциплинских прекршаја

(1) Дисциплински прекршаји су:

1. 1) неоправдано неизрађивање јавнотужилачке одлуке у прописаном року;
2. 2) неоправдано неподношење редовног или ванредног правног средства у прописаном року;
3. 3) учестало пропуштање или кашњење на заказани претрес, расправу и другу процесну радњу у предметима који су му додељени у рад;
4. 4) пропуштање да тражи изузеће у предмету ако за то постоје законски разлози;
5. 5) неоправдано одбијање вршења посла или задатка који је поверен носиоцу јавнотужилачке функције;
6. 6) неосновано неизвршавање обавезног упутства главног јавног тужиоца за рад и поступање у поједином предмету;
7. 7) неизвршавање општег обавезног упутства Врховног јавног тужиоца;
8. 8) очигледно кршење обавезе правилног поступања према судији у поступку, странци, њеном правном заступнику, сведоку, особљу или колеги;
9. 9) упуштање у непримерене односе са странком или њеним правним заступником у поступку који се води;
10. 10) давање непотпуних или нетачних података од значаја за рад Високог савета тужилаштва у поступку избора или престанка јавнотужилачке функције, утврђивања дисциплинске одговорности и другим питањима из његове надлежности;
11. 11) кршење начела непристрасности и угрожавање поверења грађана у јавно тужилаштво;
12. 12) обављање друге функције, посла или приватног интереса који су законом одређени као неспојиви са јавнотужилачком функцијом;
13. 13) прихватање поклона супротно прописима који уређују сукоб интереса;
14. 14) неоправдано и учестало непоштовање радног времена;
15. 15) у знатној мери кршење одредбе Етичког кодекса, које је утврђено одлуком Етичког одбора;
16. 16) неоправдано непохађање обавезног програма обуке;
17. 17) коришћење хијерархијских овлашћења на начин супротан закону;
18. 18) неоправдано непоступање по годишњем распореду послова у јавном тужилаштву или измени одлуке о годишњем распореду послова у јавном тужилаштву;
19. 19) неовлашћено саопштавање медијима информације о текућим или планираним доказним радњама и истрагама;
20. 20) непоступање по одлуци Високог савета тужилаштва о упућивању на обавезан здравствени преглед;
21. 21) неоправдано непоступање по мерама донетим у поступку надзора;
22. 22) недостављање или неблаговремено достављање приговора против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету, приговора против решења о супституцији или приговора против решења о деволуцији комисији из члана 22. овог закона;
23. 23) недостављање или неблаговремено достављање приговора против одлуке о годишњем распореду послова у јавном тужилаштву или одлуке о измени одлуке о годишњем распореду послова у јавном тужилаштву.

(2) Тежак дисциплински прекршај постоји ако је услед извршења дисциплинског прекршаја из става 1. тач. 1), 2), 4)‒7), 11)‒13), 15), 17), 18), 20) и 21) овог члана дошло до озбиљног поремећаја у раду јавног тужилаштва или нарушавања угледа и поверења јавности у јавно тужилаштво, а нарочито застаревања кривичног гоњења, као и у случају поновљеног дисциплинског прекршаја.

(3) Под поновљеним дисциплинским прекршајем из става 2. овог члана сматра се два пута правноснажно утврђена одговорност носиоца јавнотужилачке функције за дисциплински прекршај, ако између правноснажних одлука није протекло више од три године.

(4) Одредбе ст. 2. и 3. овог члана не примењују се на дисциплинске прекршаје из става 1. тач. 3), 8)‒10), 14), 16), 19), 22) и 23) овог члана.

(5) Приликом утврђивања да ли је учињен дисциплински прекршај из става 1. тачка 15) овог члана, Етички одбор је дужан да одлучи о кршењу одредбе Етичког кодекса у знатној мери у року од 90 дана од дана подношења захтева за утврђивање кршења.

(6) Другим законом не може се прописати дисциплински прекршај носиоца јавнотужилачке функције.

(7) Носилац јавнотужилачке функције није одговоран за дисциплински прекрашај који је учињен услед недовољног броја јавних тужилаца у јавном тужилаштву, повећаног прилива предмета у јавном тужилаштву, недовољног броја особља у јавном тужилаштву, незадовољавајућих просторних и техничких услова за рад или других разлога који онемогућавају ефикасно поступање носиоца јавнотужилачке функције.

Члан 116 Дисциплинске мере

(1) Дисциплинске мере су: опомена, умањење плате до 50% до једне године и забрана избора у друго јавно тужилаштво у трајању до три године.

(2) Дисциплинска мера изриче се сразмерно тежини учињеног дисциплинског прекршаја.

(3) Опомена може бити изречена само ако се први пут утврди одговорност главног јавног тужиоца, односно јавног тужиоца за дисциплински прекршај.

(4) Дисциплинска мера умањење плате до 50% и дисциплинска мера забрана избора у јавно тужилаштво вишег степена у трајању до три године могу се изрећи свака посебно или заједно.

(5) Дисциплинске мера из става 4. овог члана се могу изрећи заједно само у случају да је учињен тежак дисциплински прекршај.

Члан 117 Покретање поступка за утврђивање разлога за разрешење носиоца јавнотужилачке функције

(1) Ако је у дисциплинском поступку правноснажном одлуком утврђено да је носилац јавнотужилачке функције учинио тежак дисциплински прекршај, Високи савет тужилаштва, односно Дисциплинска комисија може покренути поступак за утврђивање разлога за разрешење носиоца јавнотужилачке функције.

(2) У поступку за утврђивање разлога за разрешење носиоца јавнотужилачке функције из става 1. овог члана Високи савет тужилаштва оцењује да ли учињени дисциплински прекршај озбиљно штети угледу јавнотужилачке функције или поверењу јавности у јавно тужилаштво.

Члан 118 Дисциплински органи

(1) Дисциплински органи су: Дисциплински тужилац и његови заменици и Дисциплинска комисија.

(2) Дисциплинског тужиоца, његове заменике и чланове Дисциплинске комисије именује Високи савет тужилаштва из реда главних јавних тужилаца и јавних тужилаца на период од пет година без могућности поновног именовања.

(3) Састав, услове за именовање, начин престанка дужности, начин рада и одлучивања у дисциплинским органима, уређују се актом Високог савета тужилаштва, који се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страници Високог савета тужилаштва.

Члан 119 Дисциплински поступак

(1) Свако лице може поднети дисциплинску пријаву против носиоца јавнотужилачке функције Дисциплинском тужиоцу.

(2) Предлог за вођење дисциплинског поступка Дисциплински тужилац подноси на основу дисциплинске пријаве или по службеној дужности.

(3) Дисциплински поступак води Дисциплинска комисија на предлог Дисциплинског тужиоца. Дисциплинска комисија не може одлучивати изван предлога Дисциплинског тужиоца.

(4) У току дисциплинског поступка Дисциплински тужилац може да измени или прошири предлог за вођење дисциплинског поступка, ако изведени докази указују на измену чињеничног стања у односу на поднети предлог или ако је носилац јавнотужилачке функције чија се дисциплинска одговорност утврђује учинио још неки дисциплински прекршај. Дисциплински поступак је хитан, води се уз сва јемства правичног суђења, без присуства јавности, осим ако носилац јавнотужилачке функције у односу на кога се води дисциплински поступак захтева да буде јаван.

(5) Дисциплински поступак ближе се уређује актом Високог савета тужилаштва.

(6) Вођење дисциплинског поступка застарева истеком три године од дана када је дисциплински прекршај учињен, а не тече за време трајања управног спора, односно судског поступка у вези са покренутим дисциплинским поступком и изрешеном дисциплинском мером.

Члан 120 Одлука Дисциплинског тужиоца

Дисциплински тужилац може да одбаци дисциплинску пријаву као неосновану или да је прихвати и поднесе предлог за вођење дисциплинског поступка.

Члан 121 Положај носиоца јавнотужилачке функције у дисциплинском поступку

(1) Носилац јавнотужилачке функције има право да му се одмах достави предлог за вођење дисциплинског поступка, да се упозна са предметом и доказима и да сам или преко пуномоћника пружи објашњење и доказе за своје наводе.

(2) Носилац јавнотужилачке функције има право да своје наводе усмено изложи пред Дисциплинском комисијом.

Члан 122 Одлука Дисциплинске комисије

(1) После спроведеног дисциплинског поступка Дисциплинска комисија може да одбије предлог за вођење дисциплинског поступка или да усвоји предлог и изрекне дисциплинску меру.

(2) Одлука Дисциплинске комисије из става 1. овог члана мора бити образложена.

(3) Против одлуке Дисциплинске комисије Дисциплински тужилац и носилац јавнотужилачке функције против кога се води дисциплински поступак могу изјавити жалбу Високом савету тужилаштва, у року од осам дана од дана достављања одлуке.

Члан 123 Одлука Високог савета тужилаштва по жалби

(1) Одлучујући по жалби, Високи савет тужилаштва може жалбу да одбаци као неблаговремену, недозвољену или изјављену од неовлашћеног лица, да потврди првостепену одлуку Дисциплинске комисије или да одлуку преиначи.

(2) Министар надлежан за правосуђе не може да гласа у поступку по жалби.

(3) Врховни јавни тужилац изузима се из одлучивања ако се у дисциплинском поступку одлучује о његовој одговорности.

(4) Високи савет тужилаштва је дужан да о жалби одлучи у року од 30 дана од дана достављања жалбе.

(5) Одлука Високог савета тужилаштва о жалби мора бити образложена.

(6) Одлука Високог савета тужилаштва је коначна и против ње се може покренути управни спор.

(7) Поступак у управном спору је хитан.

(8) Правноснажна одлука којом је изречена дисциплинска мера уписује се у лични лист носиоца јавнотужилачке функције.

(9) Одлука којом је изречена дисциплинска мера брише се из личног листа носиоца јавнотужилачке функције по протеку три године од дана правноснажности одлуке.

Члан 124 Евиденција о дисциплинским поступцима

(1) Високи савет тужилаштва води евиденцију о дисциплинском поступку против носиоца јавнотужилачке функције.

(2) Евиденција из става 1. овог члана садржи: име и презиме, јединствени матични број грађана и назив јавног тужилаштва у коме носилац јавнотужилачке функције врши јавнотужилачку функцију, дисциплински прекршај за који је вођен поступак, исход поступка и изречену дисциплинску меру.

Члан 125 Састав колегијума јавног тужилаштва

Колегијум јавног тужилаштва сачињавају главни јавни тужилац и јавни тужиоци тог јавног тужилаштва.

Члан 126 Сазивање колегијума јавног тужилаштва

(1) Колегијум јавног тужилаштва сазива и њиме руководи главни јавни тужилац или јавни тужилац кога он одреди.

(2) Главни јавни тужилац дужан је да сазове колегијум јавног тужилаштва на захтев најмање једне трећине јавних тужилаца.

Члан 127 Начин рада и одлучивања

Колегијум јавног тужилаштва одлучује ако је присутно најмање две трећине јавних тужилаца, а одлука је пуноважна ако за њу гласа већина присутних чланова.

Члан 128 Надлежност колегијума јавног тужилаштва

Колегијум јавног тужилаштва:

1. 1) даје мишљење Високом савету тужилаштва о кандидату за главног јавног тужиоца и јавног тужиоца у свом или непосредно нижем јавном тужилаштву;
2. 2) даје мишљење о предлогу извештаја о раду јавног тужилаштва за претходну годину;
3. 3) даје мишљење о предлогу плана и програма рада јавног тужилаштва за наредну годину;
4. 4) разматра извештај о извршеном надзору над радом јавног тужилаштва;
5. 5) разматра питања од значаја за стручно усавршавање и организацију јавног тужилаштва;
6. 6) врши и друге послове у складу са актом о управи у јавном тужилаштву.

Измењен: Сл. гласник РС 56/2026

Члан 129 Колегијум Врховног јавног тужилаштва

(1) Колегијум Врховног јавног тужилаштва чине Врховни јавни тужилац и јавни тужиоци Врховног јавног тужилаштва.

(2) Поред надлежности из члана 128. овог закона, колегијум Врховног јавног тужилаштва:

1. 1) даје мишљење о нацртима закона или других прописа од значаја за рад јавног тужилаштва или обављање јавнотужилачке функције;
2. 2) даје мишљење Високом савету тужилаштва у поступку решавања захтева за изузеће Врховног јавног тужиоца;
3. 3) обавља и друге послове у складу са актом о управи у јавном тужилаштву.

(3) Ради разматрања питања од значаја за рад јавног тужилаштва, Врховни јавни тужилац може сазвати проширени колегијум Врховног јавног тужилаштва, који чине Врховни јавни тужилац, јавни тужиоци Врховног јавног тужилаштва, апелациони главни јавни тужиоци, главни јавни тужиоци посебне надлежности и виши главни јавни тужиоци.

Члан 130 Састав и број особља

(1) Особље у јавном тужилаштву чине јавнотужилачки помоћник, јавнотужилачки приправник, државни службеник и намештеник запослен на административним, техничким, рачуноводственим, информационим и другим пратећим пословима значајним за јавно тужилаштво.

(2) Број особља у јавном тужилаштву одређује главни јавни тужилац актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, уз сагласност министра надлежног за правосуђе.

(3) Мерила за одређивање броја особља у јавном тужилаштву утврђује министар надлежан за правосуђе, по прибављеном мишљењу Високог савета тужилаштва.

Члан 131 Секретар

(1) Врховно јавно тужилаштво има секретара који помаже Врховном јавном тужиоцу у вршењу послова управе у јавном тужилаштву.

(2) За секретара у Врховног јавном тужилаштву може бити постављено лице које испуњава услове за избор за апелационог главног јавног тужиоца.

(3) Секретар Врховног јавног тужилаштва има статус државног службеника на положају.

(4) Јавно тужилаштво може имати секретара који помаже главном јавном тужиоцу у вршењу послова управе у јавном тужилаштву.

(5) Секретара јавног тужилаштва распоређује главни јавни тужилац.

Члан 132 Јавнотужилачки помоћник

(1) Јавнотужилачки помоћник помаже главном јавном тужиоцу и јавном тужиоцу, израђује нацрте аката, прима на записник пријаве, поднеске и изјаве грађана и самостално или под надзором врши послове предвиђене законом и другим прописом.

(2) Рад јавнотужилачког помоћника надзире главни јавни тужилац или јавни тужилац кога он одреди.

(3) Поступак пријема јавнотужилачког помоћника ближе се уређује актом министра надлежног за правосуђе, по прибављеном мишљењу Високог савета тужилаштва.

Члан 133 Звање јавнотужилачког помоћника

(1) Јавнотужилачки помоћник стиче звање: јавнотужилачки сарадник, виши јавнотужилачки сарадник, саветник или виши саветник.

(2) Звање јавнотужилачког сарадника може стећи лице које има положени правосудни испит, а звање вишег јавнотужилачког сарадника лице које после положеног правосудног испита има најмање две године радног искуства у правној струци.

(3) Звање саветника може стећи лице које испуњава услове за вишег главног јавног тужиоца. Звање саветника постоји у Врховном јавном тужилаштву, јавном тужилаштву посебне надлежности и апелационом јавном тужилаштву.

(4) У Врховном јавном тужилаштву постоји и звање вишег саветника, које се стиче одлуком колегијума Врховног јавног тужилаштва, а може га стећи лице које има звање саветника.

Члан 134 Вредновање рада јавнотужилачког помоћника

(1) Рад јавнотужилачког помоћника вреднује главни јавни тужилац, по прибављеном мишљењу јавног тужиоца с којим јавнотужилачки помоћник ради.

(2) На вредновање и последице вредновања јавнотужилачког помоћника сходно се примењују правила о вредновању судијског помоћника.

Члан 135 Јавнотужилачки приправник

(1) За јавнотужилачког приправника прима се лице које је завршило правни факултет и испуњава опште услове за рад у државним органима.

(2) Јавнотужилачки приправник прима се у основно и више јавно тужилаштво.

(3) Број јавнотужилачких приправника одређује се посебно за свако јавно тужилаштво актом министра надлежног за правосуђе, по прибављеном мишљењу Високог савета тужилаштва.

(4) При пријему јавнотужилачког приправника нарочито се води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби у суду.

(5) Поступак пријема јавнотужилачког приправника ближе се уређује актом министра надлежног за правосуђе, по прибављеном мишљењу Високог савета тужилаштва.

Члан 136 Радни однос јавнотужилачког приправника

(1) Јавнотужилачки приправник прима се у радни однос на три године.

(2) Јавнотужилачки приправник који је на првосудном испиту оцењен оценом „положио са одликом” прима се у радни однос на неодређено време у звању јавнотужилачког сарадника.

Члан 137 Волонтер

Дипломирани правник може бити примљен на обуку у јавно тужилаштво, без заснивања радног односа, ради стицања радног искуства и услова за полагање правосудног испита (волонтер).

Члан 138 Обука

(1) Програм обуке јавнотужилачког приправника и јавнотужилачког помоћника утврђује Високи савет тужилаштва.

(2) Јавнотужилачки приправник и јавнотужилачки помоћник може одређено време бити упућен на обуку у друго јавно тужилаштво, државни орган или орган јединице локалне самоуправе.

Члан 139 Лични лист особља у јавном тужилаштву

(1) Јавно тужилаштво води лични лист за особље запослено у јавном тужилаштву. Лични лист особља у јавном тужилаштву садржи: име и презиме, јединствени матични број грађана, место и датум рођења, пребивалиште, податке о завршеној школи, звању или занимању, вредновању рада, кретању у служби, објављеним радовима, учешћу у програмима стручног усавршавања, знању страних језика, имовинском стању, стамбеним приликама и друге податке.

(2) Образац и начин вођења личних листова из става 1. овог члана прописује Високи савет тужилаштва.

Члан 140 Остала правила о особљу у јавном тужилаштву

(1) Особље у јавном тужилаштву дужно је да савесно и непристрасно врши своје послове и чува углед јавног тужилаштва.

(2) На заснивање радног односа, права, дужности, стручно усавршавање, оцењивање и одговорност особља у јавном тужилаштву примењују се прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 141 Основна одредба

(1) Средства за рад јавног тужилаштва обезбеђују се у буџету Републике Србије.

(2) Средства за рад јавног тужилаштва треба да обимом и приливом одржавају самосталоност и редован рад јавног тужилаштва.

Члан 142 Предлагање и извршење буџетских средстава

(1) Обим и структуру буџетских средстава за рад јавног тужилаштва предлажу Високи савет тужилаштва и министарство надлежно за правосуђе.

(2) Високи савет тужилаштва предлаже обим и структуру буџетских средстава неопходних за текуће расходе јавног тужилаштва, осим расхода за особље у јавном тужилаштву, у складу са Законом о Високом савету тужилаштва и врши расподелу ових средстава јавним тужилаштвима.

(3) Министарство надлежно за правосуђе предлаже обим и структуру буџетских средстава неопходних за текуће расходе за особље у јавном тужилаштву, одржавање опреме и објеката јавних тужилаштава, расходе за инвестициона и капитална улагања за јавна тужилаштва, уређење и развој правосудног информационог система и врши расподелу ових средстава.

Члан 143 Надзор над трошењем буџетских средстава

Надзор над трошењем буџетских средстава опредељених за рад јавног тужилаштва спроводе Високи савет тужилаштва и министарство надлежно за правосуђе, у оквиру својих буџетских надлежности, као и министарство надлежно за финансије у складу са законом.

Члан 144 Наставак вршења јавнотужилачке функције заменика јавног тужиоца изабраног на сталну јавнотужилачку функцију

(1) Заменик јавног тужиоца изабран на сталну јавнотужилачку функцију пре дана конституисања Високог савета тужилаштва, наставља од дана конституисања Високог савета тужилаштва да врши функцију као јавни тужилац у јавном тужилаштву у којем је изабран.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, заменик јавног тужиоца изабран на сталну јавнотужилачку функцију у Републичком јавном тужилаштву, Тужилаштву за организовани криминал и Тужилаштву за ратне злочине пре дана конституисања Високог савета тужилаштва, наставља од дана конституисања Високог савета тужилаштва да врши јавнотужилачку функцију као јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва, Јавног тужилаштва за организовани криминал и Јавног тужилаштва за ратне злочине.

Члан 145 Наставак вршења јавнотужилачке функције заменика јавног тужиоца изабраног први пут

(1) Заменик јавног тужиоца изабран први пут од стране Народне скупштине од дана ступања на снагу Уставног закона за спровођење Акта о промени Устава Републике Србије („Службени гласник РС”, број 115/21) до дана конституисања Високог савета тужилаштва наставља, од дана доношења одлуке Високог савета тужилаштва којом се констатује да његова јавнотужилачка функција постаје стална, да врши јавнотужилачку функцију као јавни тужилац у јавном тужилаштву у којем је изабрани.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, заменик јавног тужиоца кога је Народна скупштина од дана ступања на снагу Уставног закона за спровођење Акта о промени Устава Републике Србије („Службени гласник РС”, број 115/21) до дана конституисања Високог савета тужилаштва први пут изабрала у Републичко јавно тужилаштво, Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине, наставља, од дана доношења одлуке Високог савета тужилаштва којом се констатује да његова јавнотужилачка функција постаје стална, да врши јавнотужилачку функцију као јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва, Јавног тужилаштва за организовани криминал и Јавног тужилаштва за ратне злочине.

Члан 146 Наставак вршења јавнотужилачке функције јавних тужилаца

(1) Јавни тужилац изабран на јавнотужилачку функцију пре дана конституисања Високог савета тужилаштва наставља, од дана конституисања Високог савета тужилаштва, да врши јавнотужилачку функцију као главни јавни тужилац до истека мандата на који је изабран.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, јавни тужилац изабран пре ступања на снагу Уставног закона за спровођење Акта о промени Устава Републике Србије („Службени гласник РС”, број 115/21), од дана конституисања Високог савета тужилаштва наставља да врши јавнотужилачку функцију као главни јавни тужилац до истека мандата на који је изабрани и може још једном бити биран на јавнотужилачку функцију главног јавног тужиоца у истом јавном тужилаштву у складу са овим законом.

(3) Тужилац за организовани криминал изабран на јавнотужилачку функцију пре ступања на снагу Уставног закона за спровођење Акта о промени Устава Републике Србије („Службени гласник РС”, број 115/21), од дана конституисања Високог савета тужилаштва наставља да врши јавнотужилачку функцију као Главни јавни тужилац за организовани криминал до истека мандата на који је изабран и може још једном бити биран на јавнотужилачку функцију Главног јавног тужиоца за организовани криминал у складу са овим законом.

(4) Тужилац за ратне злочине изабран на јавнотужилачку функцију пре ступања на снагу Уставног закона за спровођење Акта о промени Устава Републике Србије („Службени гласник РС”, број 115/21), од дана конституисања Високог савета тужилаштва наставља да врши јавнотужилачку функцију као Главни јавни тужилац за ратне злочине до истека мандата на који је изабран и може још једном бити биран на јавнотужилачку функцију Главног јавног тужиоца за ратне злочине у складу са овим законом.

Члан 147 Наставак вршења јавнотужилачке функције Републичког јавног тужиоца

Републички јавни тужилац изабран на јавнотужилачку функцију пре ступања на снагу Уставног закона за спровођење Акта о промени Устава Републике Србије („Службени гласник РС”, број 115/21), од дана конституисања Високог савета тужилаштва, наставља да врши јавнотужилачку функцију као Врховни јавни тужилац до истека мандата на који је изабран и може бити биран на јавнотужилачку функцију Врховног јавног тужиоца у складу са овим законом.

Члан 148 Наставак рада јавних тужилаштава

Јавна тужилаштва и посебна одељења јавних тужилаштава основана, односно образована у складу са Законом о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – УС, 121/12, 101/13, 111/14 – УС, 117/14, 106/15 и 63/16 – УС), Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 101/13), Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције („Службени гласник РС”, бр. 94/16 и 87/18 – др. закон), Законом о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07, 104/09, 101/11 – др. закон, 6/15 и 87/18 – др. закон) и Законом о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала („Службени гласник РС”, бр. 61/05 и 104/09), од дана конституисања Високог савета тужилаштва настављају са радом у складу са овим законом и законима којима су основана, односно образована.

Члан 149 Наставак рада Републичког јавног тужилаштва и тужилаштава посебне надлежности

Изузетно од члана 148. овог закона, од дана конституисања Високог савета тужилаштва, Републичко јавно тужилаштво, Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине настављају са радом као Врховно јавно тужилаштво, Јавно тужилаштво за организовани криминал и Јавно тужилаштво за ратне злочине у складу са овим законом и законима којима су основана.

Члан 150 Окончање започетог поступка

(1) Поступак започет по одредбама Закона о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – УС, 121/12, 101/13, 111/14 – УС, 117/14, 106/15 и 63/16 – УС) који није окончан до дана конституисања Високог савета тужилаштва, окончаће се по одредбама овог закона.

(2) Решење о упућивању заменика јавног тужиоца донето пре дана конституисања Високог савета тужилаштва важи до истека времена упућивања.

(3) Решење о постављењу вршиоца функције јавног тужиоца донето пре дана конституисања Високог савета тужилаштва важи до истека времена постављења.

Члан 151 Рок за доношење подзаконских аката

(1) Подзаконски акти прописани овим законом доносе се у року од једне године од дана конституисања Високог савета тужилаштва.

(2) Подзаконски акти донети у складу са Законом о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – УС, 121/12, 101/13, 111/14 – УС, 117/14, 106/15 и 63/16 – УС) примењују се до доношења аката из става 1. овог члана, ако нису у супротности са овим законом.

Члан 152 Важење одредаба о особљу у јавном тужилаштву

Одредбе овог закона којим се уређује положај особља у јавном тужилаштву важе до ступања на снагу посебног закона који ће уредити положај особља у јавном тужилаштву.

Члан 153 Престанак важења закона

Даном конституисања Високог савета тужилаштва престаје да важи Закон о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – др. закон, 101/11, 38/12 – УС, 121/12, 101/13, 111/14 – УС, 117/14, 106/15 и 63/16 – УС) и члан 8. Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала („Службени гласник РС”, бр. 61/05 и 104/09).

Члан 154 Завршна одредба

Овај закон ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од дана конституисања Високог савета тужилаштва.