Закон о електронским медијима

Члан 1 Предмет закона

Овим законом уређују се, у складу са међународним актима и стандардима, организација и рад Регулаторног тела за електронске медије, услови и начин пружања медијских услуга, услови и поступак за издавање дозвола за пружање медијских услуга, надзор над пружаоцима медијских услуга, као и друга питања од значаја за област електронских медија.

Члан 2

Одредбе овог закона не односе се на услове обављања делатности електронских комуникација, услове и начин коришћења радио-фреквенција за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја, као и на услове постављања, употребе и одржавања емисионих радио станица (радио-дифузних, фиксних и мобилних).

Члан 3 Тумачење одредаба овог закона

(1) Одредбе овог закона тумаче се у корист унапређења вредности демократског друштва; слободног протока информација; слободе изражавања; медијског и политичког плурализма; права јавности да зна, у складу са начелима Устава Републике Србије, закона којим се уређује област јавног информисања и важећим међународним стандардима у области људских и мањинских права, регулације медија и јавног комуницирања, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.

(2) Термини који се користе у овом закону, а који имају родно значење, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни женски и мушки пол лица на које се односе.

Члан 4 Значење појединих израза

(1) Изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1. 1) аудио-визуелна медијска услуга је услуга чија је главна сврха или сврха њеног засебног дела, пружање програмских садржаја неограниченом броју корисника ради информисања, образовања или забаве, путем електронских комуникационих мрежа, са уређивачком одговорношћу пружаоца услуге, у виду телевизије, аудио-визуелне медијске услуге на захтев, као и аудио-визуелна комерцијална комуникација;
2. 2) аудио-визуелна медијска услуга на захтев (нелинеарна аудио-визуелна медијска услуга) је услуга коју пружалац аудио-визуелне медијске услуге обезбеђује ради праћења програма у периоду који одабере корисник, на свој захтев, на основу каталога програма чији избор и организацију врши пружалац;
3. 3) видео садржај који је генерисао корисник представља низ покретних слика, са или без звука, који чини појединачну ставку у односу на друге садржаје доступне на платформи за размену видео садржаја, независно од дужине његовог трајања, који на платформу поставља корисник или друго лице уместо њега.
4. 4) европска аудио-визуелна дела означавају дела која су настала у државама чланицама Европске уније; дела која су настала у другим европским земљама које су стране у Европској конвенцији о прекограничној телевизији Савета Европе и дела која су заједнички произведена у оквиру споразума, који се односи на аудиовизуелни сектор, и који су закључени између Европске уније и трећих земаља и који испуњавају услове дефинисане тим уговорима. Европска аудио-визуелна дела која су настала у државама чланицама Европске уније и дела која су настала у другим европским земљама које су стране у Европској конвенцији о прекограничној телевизији Савета Европе морају да испуњавају и један од следећих услова:

(1) да су створена од стране једног или више продуцената који су основани у једној или више тих држава;

(2) да је производња тих дела надгледана или стално контролисана од стране једног или више продуцената који су основани у једној или више тих држава;

(3) да је допринос копродуцената из тих држава, укупним трошковима копродукције, много већи и да дата копродукција није контролисана од стране једног или више копродуцената који су основани изван тих држава.

(5) Дела која нису европска дела у смислу овог закона али су продуцирана у оквиру билатералних споразума о копродукцији, који су закључени између држава чланица и трећих земаља, сматраће се европским делима под условом да су копродуценти из Европске уније обезбедили већински удео у укупном трошку продукције и да продукција није контролисана од стране једне или више продукција које су основане изван територије тих држава чланица;

1. 5) електронска комуникациона мрежа за дистрибуцију медијских садржаја је електронска комуникациона мрежа у смислу прописа који уређују област електронских комуникација, која се користи за дистрибуцију медијских садржаја;
2. 6) електронски медиј је програм, односно целокупни програмски садржај радија и телевизије, као и програмски садржај доступан на захтев путем мрежа електронских комуникација;
3. 7) заштићена услуга је медијска услуга која се пружа са условним приступом;
4. 8) зона покривања је појединачна сервисна зона или збир појединачних сервисних зона сваког аналогног, односно дигиталног радио предајника у случају мреже радио предајника, унутар које се обезбеђује покривање аналогним, односно дигиталним терестричким сигналом појединачне аудио-визуелне медијске услуге, односно медијске услуге радија, и која у случају дигиталног емитовања обухвата једну или више зона расподеле;
5. 9) зона расподеле (аллотмент) је област у оквиру које се распоређују предајничке локације како би се обезбедило покривање дигиталним терестричким телевизијским или радијским сигналом унутар те области у складу са Законом о потврђивању завршних аката Регионалне конференције о радио-комуникацијама за планирање дигиталне терестријалне радиодифузне службе у деловима Региона 1 и 3, у фреквенцијским опсезима 174–230 МХз и 470–862 МХз (РРЦ-06) („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 4/10);
6. 10) копродукција је заједничка продукција више пружалаца медијске услуге, односно пружаоца медијске услуге и независног продуцента;
7. 11) медијски плурализам подразумева различите облике оснивања пружалаца медијских услуга, разноврсност медијског садржаја у погледу равноправног и уравнотеженог изражавања политичког мишљења, као и разноврсност програмског садржаја у оквиру врсте и карактера програма пружаоца медијске услуге;
8. 12) медијска услуга је аудио-визуелна медијска услуга и медијска услуга радија;
9. 13) медијска услуга јавног сервиса је производња, куповина, обрада и објављивање свих врста програмских садржаја који су уравнотежени, разноврсни, висококвалитетни, финансирани из јавних прихода, у општем интересу и који задовољавају комуникационе потребе свих друштвених група и најшире јавности, непристрасно и без дискриминације;
10. 14) медијска услуга радија је услуга пружања аудио садржаја неограниченом броју корисника путем електронских комуникационих мрежа са уређивачком одговорношћу пружаоца услуге, ради истовременог праћења на основу распореда програма (линеарна медијска услуга радија), односно ради праћења у времену које одабере корисник на свој захтев на основу каталога програма чији избор и организацију врши пружалац (медијска услуга на захтев);
11. 15) медијска услуга телевизије (линеарна аудио-визуелна медијска услуга) је услуга коју пружалац аудио-визуелне медијске услуге обезбеђује ради истовременог праћења програма на основу програмске шеме;
12. 16) независни продуцент је физичко или правно лице које је регистровано за производњу аудио и аудио-визуелних дела и има седиште у Републици Србији или држави чланици Европске уније или другој европској држави која је потписница међународног уговора који обавезује Републику Србију и које није повезани учесник на тржишту са пружаоцем медијске услуге у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције;
13. 17) оператор електронске комуникационе мреже за дистрибуцију медијских садржаја (у даљем тексту: оператор) је лице које пружа или је овлашћено да пружа електронску комуникациону услугу дистрибуције медијских садржаја;
14. 18) оператор мултиплекса је лице које пружа или је овлашћено да пружа електронску комуникациону услугу мултиплексирања медијских садржаја и других података у смислу прописа који уређују област електронских комуникација;
15. 19) политичко оглашавање је програмски садржај којим се уз надокнаду препоручују регистроване политичке странке, групе грађана, коалиције, кандидати или њихове активности, идеје или ставови у циљу успеха на изборима;
16. 20) програмски садржај су уреднички обликоване целине које садрже: информације, идеје и мишљења, као и ауторска дела у звучном облику (у даљем тексту: аудио садржај), односно у облику покретних слика са или без звука (у даљем тексту: аудио-визуелни садржај) које представљају појединачну ставку у програму, без обзира на њихову дужину, и доступне су јавности путем електронских медија ради информисања, забаве, образовања и др.;
17. 21) пружалац медијске услуге је физичко лице које је регистровано за обављање делатности или правно лице које има уређивачку одговорност за избор аудио-визуелног садржаја аудио-визуелне медијске услуге, односно аудио садржаја медијске услуге радија и које одређује начин организације садржаја;
18. 22) пружалац услуге платформе за размену видео садржаја је физичко лице које је регистровано за обављање делатности или правно лице које омогућава дистрибуцију видео садржаја на платформи коју поседује али нема уређивачку одговорност за садржај;
19. 23) реемитовање (посредовање или ретрансмисија) означава преузимање и истовремено емитовање комплетних непромењених аудио-визуелних услуга комерцијалног или другог програмског садржаја;
20. 24) ријалити програмски садржај је програмски садржај који превасходно у циљу забаве корисника медијске услуге приказује, у природном или вештачки створеном окружењу (нпр. вештачки створена заједница људи на ограниченом физичком простору), на који начин се учесници тог садржаја понашају у одређеном временском периоду у унапред изазваним, спонтано или на други начин насталим конкретним животним ситуацијама (нпр. суживот у заједници људи, међусобна комуникација, рад, доколица, решавање одређених задатих или непредвиђених конкретних животних проблема и сл.), а у којем учесници по правилу учествују ради прибављања одређене користи;
21. 25) српска аудио-визуелна дела су кинематографска дела или дела створена техником сличној кинематографској и телевизијска дела која испуњавају услове за домаће кинематографско дело, односно копродукцијско кинематографско дело у складу са законом којим се уређује област кинематографије;
22. 26) српска музичка дела су музичка дела чија су већина аутора или најмање један од аутора и интерпретатор држављани Републике Србије или је произвођач фонограма домаће правно или физичко лице;
23. 27) сопствена продукција је програм који је изворно произвео пружалац медијске услуге или друго лице по налогу и за рачун пружаоца медијске услуге;
24. 28) уређивачка одговорност је одговорност за производњу, избор и контролу садржаја и њихову организацију на основу закона, професионалних и етичких правила, било да је реч о пружању услуга према програмској шеми или о пружању садржаја на захтев;
25. 29) уређивачка одлука је одлука која се редовно доноси у спровођењу активности за које постоји уређивачка одговорност, а у вези са свакодневним функционисањем медијске услуге;
26. 30) условни приступ је техничка мера или решење којим се омогућује коришћење заштићене услуге уз услов плаћања накнаде, као и други облик претходног појединачног одобрења;
27. 31) услуга платформе за размену видео садржаја је услуга информационог друштва, у смислу закона којим се уређује електронска трговина, чија је главна сврха (или њеног одвојивог дела или њене основне функционалности) у томе да се јавности, ради информисања, забаве или образовања, учине доступним програмски садржаји, видео записи које су генерсали корисници или обоје, посредством електронске комуникационе мреже, за које пружалац платформе за размену видео садржаја не сноси уређивачку одговорност, али врши организацију тих садржаја, нарочито њиховим приказивањем, означавањем и одређивањем редоследа, користећи између осталог аутоматска средства или алгоритме.

Члан 5 Начела уређивања области пружања медијских услуга

Уређивање односа у области пружања медијских услуга заснива се на следећим начелима:

1. 1) слободе, професионализма и независности пружалаца медијских услуга, у циљу обезбеђивања очувања и развоја вредности демократског друштва и друштвене хармоније, спречавања сукоба и очувања мира, истинитог, благовременог, веродостојног и потпуног информисања и омогућавања слободног развоја личности;
2. 2) забране сваког облика цензуре и незаконитог утицаја на рад пружалаца медијских услуга, чиме се гарантује независност њихових уредника, новинара и других чланова редакције;
3. 3) потпуне афирмације и заштите људских права и слобода, а нарочито слободе изражавања, медијског и политичког плурализма, људског достојанства, забране свих облика говора мржње, добробити малолетника, јавног здравља, јавне безбедности, онемогућавања садржаја који подстичу на насиље и тероризам и остваривање интереса јавности, односно корисника медијских услуга;
4. 4) употреба српског језика и писма и доприноса развоју националне културе;
5. 5) слободе информисања на језику и писму националних мањина и развоју културе националних мањина;
6. 6) примене међународно признатих норми и принципа који се односе на област пружања медијских услуга и издавања медија, а нарочито поштовања људских права у овој области;
7. 7) непристрасности, сразмерности и јавности у поступцима које води Регулатор;
8. 8) подстицања слободне конкуренције пружалаца медијских услуга;
9. 9) слободног пријема и реемитовања медијских услуга из других држава у складу са потврђеним међународним уговорима;
10. 10) уважавања потреба и преференција корисника медијских услуга (јавности) и заштите њихових интереса;
11. 11) подстицања медијске писмености;
12. 12) заштите културне разноврсности;
13. 13) подстицања развоја стваралаштва и продукције у области медијских услуга у Републици Србији.

Члан 6 Оснивање

(1) Регулаторно тело за електронске медије (у даљем тексту: Регулатор), основано овим законом, самостална је независна регулаторна организација са својством правног лица, која врши јавна овлашћења у циљу: делотворног спровођења утврђене политике у области пружања медијских услуга у Републици Србији; унапређивања квалитета и разноврсности услуга електронских медија; доприноса очувању, заштите и развоја слободе мишљења и изражавања и слободног протока информација; у циљу заштите интереса јавности у области електронских медија, обезбеђивања плурализма и забране дискриминације и заштите корисника услуга електронских медија, у складу са одредбама овог закона, на начин примерен демократском друштву.

(2) Регулатор је функционално и финансијски независан од државних органа и организација, пружалаца медијских услуга и оператора.

(3) Седиште Регулатора је у Београду.

(4) За вршење стручних и административних послова образује се стручна служба Регулатора.

(5) На права и дужности запослених у стручној служби Регулатора примењују се општи прописи о раду.

(6) У циљу ефикаснијег надзора над радом пружалаца медијских услуга, Регулатор може оснивати подручне јединице.

(7) У обављању појединих стручних послова из своје надлежности, Регулатор може ангажовати друга домаћа или страна правна и физичка лица.

(8) Не доводећи у питање институционалну независност и финансијску самосталност за обављање послова из своје надлежности Регулатор је одговоран Народној скупштини, искључиво у складу са одредбама овог закона, а посебно чл. 10–15, 19, 28, 46 и 52, приликом:

1. 1) избора и разрешења чланова Савета;
2. 2) давања сагласности на Статут и финансијски план Регулатора;
3. 3) разматрања годишњег извештаја о раду Регулатора као и извештаја о раду за период краћи од годину дана који се доставља на захтев Народне скупштине.

(9) Начин рада и унутрашња организација Регулатора уређује се Статутом.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 7 Делокруг рада Регулатора

(1) Регулатор:

1. 1) утврђује смернице развоја медијских услуга у Републици Србији;
2. 2) доноси Статут;
3. 3) доноси финансијски план;
4. 4) доноси општа подзаконска акта предвиђена законом;
5. 5) издаје дозволе за пружање медијске услуге телевизије и линеарне медијске услуге радија (у даљем тексту: дозвола);
6. 6) ближе уређује услове и критеријуме за издавање дозвола у складу са одредбама овог закона и прописује образац и садржину те дозволе;
7. 7) издаје одобрења за пружање медијске услуге на захтев и ближе уређује услове и критеријуме за издавање одобрења;
8. 8) води Регистар медијских услуга и друге евиденције у складу са овим законом;
9. 9) спроводи контролу и надзор над радом пружалаца медијских услуга и стара се о доследној примени одредаба овог закона;
10. 10) изриче мере пружаоцима медијских услуга у складу са овим законом;
11. 11) одлучује о пријавама у вези са програмским деловањем пружалаца медијских услуга;
12. 12) даје мишљење надлежним државним органима у вези са приступањем међународним конвенцијама које се односе на област пружања медијских услуга;
13. 13) даје иницијативу за доношење и измену закона, других прописа и општих аката ради ефикасног обављања послова из свог делокруга рада;
14. 14) врши анализе релевантног медијског тржишта, у сарадњи са телом надлежним за заштиту конкуренције, у складу са методологијом прописаном актом који доноси Регулатор;
15. 15) врши истраживања потреба корисника медијских услуга и штити њихове интересе;
16. 16) сарађује и координира свој рад са телом надлежним за електронске комуникације и телом надлежним за заштиту конкуренције, као и са другим регулаторним телима у складу са овим законом;
17. 17) подстиче очување и заштиту српске културе и језика, као и културе и језика националних мањина;
18. 18) подстиче унапређење доступности медијских услуга особама са инвалидитетом;
19. 19) подстиче развој стваралаштва у области радија, телевизије и других аудио-визуелних медијских услуга у Републици Србији;
20. 20) подстиче развој професионализма и високог степена образовања запослених у електронским медијима у Републици Србији, као и унапређење уређивачке независности и аутономије пружалаца медијских услуга;
21. 21) ближе уређује услове за пружање услуга платформи за размену видео садржаја;
22. 22) доноси Кодекс понашања чланова Савета и
23. 23) обавља и друге послове у складу са законом.

(2) Послове из става 1. тач. 4), 5), 6), 7), 10) и 21) овог члана Регулатор обавља као поверене послове.

Члан 8 Органи Регулатора

Органи Регулатора су Савет Регулатора и директор.

Члан 9 Савет Регулатора

(1) Савет доноси све акте из делокруга рада Регулатора.

(2) Председник Савета представља и заступа Савет, руководи радом Савета, потписује одлуке Савета и стара се о њиховом извршавању, стара се о обезбеђивању јавности рада Регулатора, подноси извештај о раду Народној скупштини и обавља друге послове утврђене законом.

(3) У случају његове спречености мења га заменик председника Савета.

Члан 10 Састав Савета Регулатора

(1) Савет Регулатора (у даљем тексту: Савет) има девет чланова који се бирају из реда угледних стручњака из области које су од значаја за обављање послова из надлежности Регулатора. Члан Савета може бити само лице које има углед у јавности, које се својим радом и активностима залагало за слободу изражавања, слободан проток информација, остваривање људских права, развој цивилног друштва, унапређење демократије, поштовање уставности и законитости.

(2) Члан Савета може бити само лице које има високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, које је држављанин Републике Србије и има пребивалиште на територији Републике Србије. Приликом предлагања и избора чланова Савета потребно је водити рачуна о принципу родне равноправности.

(3) Стручњацима из области које су од значаја за обављање послова из надлежности Регулатора сматрају се:

1. 1) лица у наставном или научноистраживачком звању која имају најмање десет година радног искуства у струци, на факултетима на којима се студира новинарство, комуникологија и медији, у областима и научним дисциплинама у вези са новинарством, комуникологијом и медијима, уколико студијски програми на тим факултетима постоје најмање 20 година;
2. 2) новинари и уредници са најмање десет година искуства на пословима производње и уређивања садржаја или руковођења у електронским медијима, на радију и телевизији;
3. 3) стручњаци који имају најмање десет година искуства у пословању електронских медија, или се баве медијским тржиштем и осталим пословима у области електронских медија у стручним домаћим и међународним организацијама, нарочито: правници, политиколози, комуниколози, социолози;
4. 4) музички уметници, писци, продуценти, драмски и аудивизуелни уметници који имају најмање десет година искуства у раду на програмима електронских медија;
5. 5) истраживачи медија који се најмање десет година баве истраживањем медија на универзитетима, институтима и другим стручним организацијама или организацијама цивилног друштва.

Члан 11 Избор Савета

(1) Чланове Савета бира Народна скупштина, на предлог овлашћених предлагача.

(2) Члан Савета је изабран ако је за његов избор гласала већина укупног броја народних посланика.

(3) У случају да ниједан од предложених кандидата не добије потребну већину гласова, поступак предлагања кандидата се понавља.

Члан 12 Овлашћени предлагачи

Овлашћење и дужност да предлажу по два члана Савета имају следећи овлашћени предлагачи:

1. 1) Заштитник грађана, Повереник за заштиту равноправности, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности;
2. 2) универзитети акредитовани у Републици Србији;
3. 3) удружења издавача електронских медија у Републици Србији чији чланови имају најмање 30 дозвола за пружање аудио и аудио-визуелних медијских услуга, а регистрована су најмање три године пре расписивања јавног позива;
4. 4) удружења новинара у Републици Србији, од којих свако удружење има најмање 300 чланова са плаћеном чланарином, а регистрована су најмање три године пре расписивања јавног позива;
5. 5) удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора у Републици Србији, ако су регистрована најмање три године пре расписивања јавног позива;
6. 6) удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања ако су регистрована најмање три године пре дана расписивања јавног позива а имају најмање три реализована пројекта у овој области у последње три године;
7. 7) удружења чији су циљеви заштита деце, ако су регистрована најмање три године пре дана расписивања јавног позива а имају најмање три реализована пројекта у овој области у последње три године;
8. 8) национални савети националних мањина;
9. 9) цркве и верске заједнице.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 13 Поступак предлагања чланова Савета

(1) Одбор Народне скупштине надлежан за информисање (у даљем тексту: одбор), који има административно-техничку улогу, објављује јавни позив за предлагање кандидата за члана Савета најраније шест месеци а најкасније три месеца пре престанка мандата члана Савета, односно најкасније 15 дана од престанка мандата из разлога предвиђених чланом 18. тач. 2)–4) овог закона.

(2) Сваки од овлашћених предлагача подноси одбору образложени предлог по два кандидата за члана Савета у року од 15 дана од дана објављивања јавног позива из става 1. овог члана.

(3) Уз предлог се доставља и доказ о испуњености услова: за предложене кандидате из члана 10. овог закона, за организације из члана 12. овог закона, као и писмени пристанак кандидата.

(4) Након утврђивања испуњености услова, Одбор утврђује листу кандидата, као и листу организација које заједно чине јединственог овлашћеног предлагача у року од седам дана од дана истека рока из става 2. овог члана и објављује их на интернет презентацији Народне скупштине.

(5) Изузетно, листа кандидата и листа организација може се утврдити у року од 15 дана од дана истека рока из става 2. овог члана, ако је одбор оставио овлашћеном предлагачу додатни рок да уреди или допуни свој предлог, односно достави доказ о испуњености услова из става 3. овог члана.

(6) У поступку предлагања кандидата и утврђивања листе кандидата овлашћени предлагачи су потпуно независни, а одбор нема право да ни на који начин утиче на поступак предлагања и гласања.

Члан 14 Поступак избора чланова Савета

(1) Уколико су овлашћени предлагачи доставили предлог за више од два кандидата, служба Одбора, у року од седам дана од дана објављивања листе кандидата и листе организација из члана 13. овог закона, одређује датум утврђивања заједничког предлога два кандидата за члана Савета.

(2) Служба одбора обезбеђује овлашћеним предлагачима, који су предложили више од два кандидата, простор за одржавање састанка ради утврђивања заједничког предлога два кандидата.

(3) Између дана одређивања датума из става 1. овог члана и састанка организација из става 2. овог члана не може проћи више од седам дана.

(4) Овлашћени предлагачи заједничким договором утврђују коначан предлог два кандидата за члана Савета.

(5) Ако се договор не може постићи сагласношћу свих представника овлашћеног предлагача из става 1. овог члана, коначан предлог два заједничка кандидата утврђује се гласањем које обезбеђује и организује служба одбора.

(6) Кандидати из става 5. овог члана су она два кандидата која су добила највећи број гласова.

(7) Коначан предлог свих кандидата служба одбора објављује на интернет презентацији Народне скупштине.

(8) Одбор Народне скупштине организује јавни разговор са предложеним кандидатима за члана Савета у року од 15 дана од дана утврђивања предлога из става 7. овог члана.

(9) Избор члана Савета ставља се на дневни ред прве наредне седнице Народне скупштине након одржавања јавног разговора из става 8. овог члана.

Члан 15 Неспојивост са чланством у Савету

(1) Члан Савета не може бити:

1. 1) лице које обавља јавну функцију у Републици Србији, аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе у смислу прописа који уређују област сукоба интереса при вршењу јавних функција;
2. 2) функционер у политичкој странци у смислу прописа који уређују област сукоба интереса при вршењу јавних функција;
3. 3) лице које је власник или власник удела пружаоца медијских услуга, акционар, члан органа управљања и других органа, запослен, лице под уговором или лице које има интерес у правним лицима која се баве делатношћу производње, дистрибуције или емитовања радио и телевизијског програма или са њима повезаним делатностима;
4. 4) лице које је правноснажно осуђено за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци;
5. 5) лице коме је од стране одговарајућих органа новинарских и медијских организација из члана 12. тач. 4) и 5) овог закона, изречена санкција због непрофесионалног и неетичког понашања у обављању новинарске делатности;
6. 6) лице које својим деловањем и понашањем доводи у питање углед Регулатора и његову самосталност и независност.

(2) Кандидат је дужан да овлашћеном предлагачу достави писану изјаву да не постоје сметње за избор утврђене овим чланом.

Члан 16 Мандат чланова Савета

(1) Чланови Савета не заступају ставове или интересе организације које су их предложиле, већ своју дужност обављају самостално, по сопственом знању и савести, у општем интересу и у складу са овим законом.

(2) Члану Савета функција може престати само из разлога и у поступку предвиђеном овим законом.

(3) Нико нема право да на било који начин утиче на рад чланова Савета, нити су они дужни да поштују било чије инструкције у вези са својим радом, изузев одлука надлежног суда донетих у поступку судске контроле рада Савета.

Члан 17 Трајање мандата

Члан Савета бира се на период од шест година и не може бити поново биран.

Члан 18 Престанак мандата члана

(1) Мандат члана Савета престаје:

1. 1) истеком времена на које је члан Савета изабран;
2. 2) смрћу члана Савета;
3. 3) разрешењем из разлога предвиђених овим законом;
4. 4) подношењем оставке Народној скупштини у писменој форми, у ком случају мандат члана Савета престаје даном достављања оставке.*

(2) *види Аутентично тумачење - 63/2026-52

Члан 19 Престанак мандата разрешењем

(1) Народна скупштина може, на предлог најмање 20 народних посланика, разрешити члана Савета ако:

1. 1) је због болести, на основу налаза надлежне здравствене установе, неспособан за обављање дужности члана Савета у периоду дужем од шест месеци;
2. 2) се утврди да је по подношењу предлога навео о себи неистините податке или је пропустио да наведе податке о околностима из члана 15. овог закона;
3. 3) се утврди да је у току трајања мандата члана Савета наступила нека од околности из члана 15. овог закона;
4. 4) без основаног разлога пропусти или одбије да обавља дужност члана Савета у периоду од најмање три месеца непрекидно или у периоду од 12 месеци у коме најмање шест месеци не обавља своју дужност;
5. 5) се утврди да је несавесно и неправилно радио, односно ако постоје разлози за недостојност и ако занемарује своје обавезе што може довести до већих сметњи у раду Регулатора;
6. 6) својим деловањем угрожава углед, самосталност и независност Регулатора и
7. 7) прекрши одредбе Кодекса понашања чланова Савета најмање три пута у периоду од 12 месеци.

(2) Пре доношења Одлуке о разрешењу неопходно је прибавити мишљење Савета о постојању разлога за разрешење, изузев уколико се истовремено води поступак за разрешење више од три члана Савета.

(3) Одлука о разрешењу може се донети само на основу образложеног предлога, после спроведеног поступка у коме су утврђене све релевантне околности и у коме је члану Савета против кога је покренут поступак омогућено да се изјасни о свим околностима.

(4) Разлог за разрешење члана Савета не може бити политичко или друго уверење, односно чланство у политичкој странци.

(5) Одлука о разрешењу члана Савета сматра се усвојеном ако је за њу гласала већина укупног броја народних посланика.

Члан 20 Последице престанка мандата

(1) Ако мандат члана Савета престане пре истека времена на које је изабран, до избора новог члана Савет пуноважно одлучује у непотпуном саставу.

(2) Новом члану Савета, који је изабран на место члана Савета коме је мандат престао пре истека времена на које је изабран, мандат траје до краја мандата члана на чије место је изабран и он може бити поново биран на период из члана 17. овог закона уколико је ту функцију обављао мање од половине трајања мандата члана уместо кога је изабран.

(3) Савет не може пуноважно да доноси одлуке ако број чланова Савета, због престанка мандата појединих чланова, буде мањи од шест.

Члан 21 Суспензија члана Савета

(1) Кад је поднет предлог за разрешење члана Савета, Савет може двотрећинском већином укупног броја чланова, донети одлуку да се члан Савета, против кога је поднет предлог за разрешење, привремено удаљи са функције до доношења одлуке Народне скупштине.

(2) Ако је против члана Савета покренут кривични поступак, за који је предвиђена казна од најмање шест месеци затвора, Савет може двотрећинском већином укупног броја чланова донети одлуку да привремено удаљи са функције члана Савета до окончања кривичног поступка.

Члан 22 Начин рада и одлучивање Савета

(1) Савет доноси одлуке о свим питањима из делокруга рада Регулатора.

(2) Рад Савета је јаван.

(3) Савет ради у кворуму који чине најмање пет чланова.

(4) Савет доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова, осим ако је овим законом или Статутом одређено да одлучује двотрећинском већином.

(5) Председника и заменика председника Савет бира из својих редова двотрећинском већином гласова укупног броја чланова.

(6) Директор има право да учествује на седници Савета, без права одлучивања.

Члан 23 Положај члана Савета

(1) Члан Савета остварује права по основу рада код Регулатора.

(2) За свој рад члан Савета има право на новчану накнаду у висини двоструке просечне месечне нето зараде у Републици Србији.

(3) Члан Савета је функционер у смислу прописа којима се уређује сукоб интереса при вршењу јавних функција.

Члан 24 Директор Регулатора

(1) Директор одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених у Регулатору, припрема и спроводи одлуке Савета и врши друге послове одређене законом и Статутом Регулатора.

(2) Директора именује Савет, на основу спроведеног јавног конкурса.

(3) Директор се именује на пет година и може поново бити именован још два пута.

(4) Директор је за време трајања мандата у радном односу у Регулатору.

(5) На престанак мандата и разрешење директора сходно се примењују чл. 18. и 19. овог закона.

(6) Ближа права, обавезе и дужности директора уређују се Статутом.

(7) Директор за свој рад одговара Савету, коме подноси годишњи и периодичне извештаје о раду и финансијски извештај.

Члан 25 Услови и поступак за избор директора

(1) За директора се бира лице које, поред општих услова, има најмање десет година радног искуства у области из делокруга Регулатора.

(2) У погледу утврђивања сукоба интереса на директора сходно се примењују одредбе члана 15. овог закона.

(3) Јавни конкурс за избор директора се расписује најкасније три месеца пре истека мандата директора, односно непосредно по престанку мандата. Оглас о јавном конкурсу објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет презентацији Регулатора.

(4) Пријава на конкурс подноси се Регулатору у року од 30 дана од дана објављивања конкурса у „Службеном гласнику Републике Србије”.

(5) Савет, у року од 30 дана од дана истека рока из става 4. овог члана, саставља списак кандидата који испуњавају услове за избор и бира директора већином гласова.

(6) Решење о избору директора Савет доставља свим кандидатима који су се пријавили на јавни конкурс.

(7) Кандидат који није изабран на место директора, може против решења о избору директора, покренути управни спор.

Члан 26 Стручна служба

(1) За обављање послова из своје надлежности Регулатор обезбеђује потребне техничке, финансијске и људске ресурсе.

(2) Регулатор поседује стручне службе за обављање стручних, административних и техничких послова.

(3) Стручним службама руководи директор.

(4) Запослени у стручним службама Регулатора не смеју бити чланови руководства или надзорних одбора или управних одбора пружалаца медијских услуга, нити радно ангажовани код пружалаца медијских услуга, произвођача медијских садржаја или оператора електронских комуникација, чиме би могли да доведу у сумњу своју непристрасност у вођењу поступака из надлежности Регулатора.

(5) Изузетно, допуштено је чланство и учешће у научним и спортским удружењима, друштвима и пројектима, под условом да то не утиче на њихову непристрасност у обављању послова.

Члан 27 Смернице развоја медијских услуга

(1) Регулатор, на основу сагледавања различитих потреба грађана и друштвених група на националном, регионалном и локалном нивоу за информисањем, образовањем, културним, спортским и другим садржајима, на српском и језицима националних мањина, у сарадњи са регулаторним телом надлежним за електронске комуникације и телом надлежним за заштиту конкуренције, утврђује смернице развоја медијских услуга радија, медијских услуга телевизије и аудио-визуелних медијских услуга на захтев у Републици Србији за период од пет година.

(2) Смернице из става 1. овог члана нарочито садрже анализу стања техничких могућности, анализу тржишта и потреба становништва и врсте медијских садржаја пружалаца услуга.

(3) У поступку утврђивања смерница спроводи се јавна расправа.

(4) Регулатор, у сарадњи са телом надлежним за заштиту конкуренције, телом надлежним за електронске комуникације и оператором мултиплекса, најмање једном у пет година спроводи анализу медијског и повезаних тржишта на националном, регионалном и локалном нивоу, са циљем одређивања броја и врсте медијских услуга у слободном пријему за које се издају нове дозволе.

(5) Анализа тржишта из става 4. овог члана, подразумева анализу постојећих медијских садржаја, потребе грађана за медијским услугама у слободном пријему, као и процену утицаја увођења нових садржаја и медијских услуга на тржиште.

(6) Приликом анализе тржишта из става 4. овог члана, узимају се у обзир и техничке могућности, односно:

1. 1) укупна и ефективна расположивост радио-фреквенција за потребе терестричког аналогног преноса;
2. 2) укупна и ефективна расположивост места у мултиплексу за потребе терестричког дигиталног преноса.

(7) Извештај о анализи тржишта се објављује на интернет страници Регулатора, а Регулатор спроводи јавну расправу о том Извештају.

(8) Јавна расправа из става 7. овог члана траје 30 дана.

(9) По окончању јавне расправе, Регулатор усваја коначни Извештај о анализи тржишта.

(10) У року од 30 дана од дана усвајања Извештаја о анализи тржишта, Регулатор доноси одлуку којом се утврђује број и врста медијских услуга у слободном пријему за које се издају нове дозволе.

Члан 28 Статут и други општи акти Регулатора

(1) Статут Регулатора, Пословник о раду Савета, Кодекс понашања чланова Савета и друге опште акте Регулатора доноси Савет.

(2) Акти из става 1. овог члана доносе се двотрећинском већином гласова укупног броја чланова савета.

(3) Народна скупштина даје сагласност на Статут Регулатора.

(4) Статут Регулатора нарочито садржи одредбе о:

1. 1) седишту Регулатора;
2. 2) унутрашњој организацији;
3. 3) ближим правима, обавезама и дужностима директора;
4. 4) начину рада, одлучивању и надлежностима органа Регулатора и
5. 5) другим питањима у складу са овим законом.

Члан 29 Правилници, упутства и препоруке

(1) Регулатор доноси правилнике, упутства, препоруке и акте о примени прописа ради ефикаснијег спровођења овог закона.

(2) Правилником Регулатор ближе разрађује поједине одредбе закона.

(3) Упутством се ближе уређује начин на који Регулатор примењује одредбе закона или другог прописа који се односи на обавезе у вези са програмским садржајима.

(4) Регулатор доноси препоруку у случају да постоји неуједначена дозвољена пракса пружалаца медијских услуга у примени одредаба овог закона које се односе на програмске садржаје, ако је у интересу корисника медијских услуга да се успостави јединствена пракса ради унапређења начина пружања тих услуга.

(5) Препорука не обавезује пружаоце медијских услуга.

(6) Регулатор издаје у писаном облику акте о примени прописа у форми мишљења, смерница или објашњења, који се односе на примену овог закона или другог закона из делокруга Регулатора.

(7) Регулатор издаје акте о примени прописа по сопственој иницијативи или на захтев физичког или правног лица. Акт о примени прописа доставља се подносиоцу захтева у року од 30 дана од пријема захтева.

(8) На правно дејство издавања акта о примени прописа и поступања у складу са таквим актом сходно се примењује закон који уређује инспекцијски надзор.

(9) Правилник и упутство објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет презентацији Регулатора, а препорука и акт о примени прописа на интернет презентацији Регулатора.

(10) Поједина питања могу се, у складу са одредбама овог закона, уредити корегулацијом или саморегулацијом, а ради уједначавања њихове примене у пракси.

Члан 30 Сарадња са државним и другим органима и организацијама

(1) Регулатор, на захтев надлежног државног органа, даје мишљење у вези са приступањем међународним конвенцијама и другим споразумима који се односе на област пружања медијских услуга.

(2) Регулатор сарађује са органима и организацијама надлежним за област јавног информисања, електронских комуникација, заштите конкуренције, заштите потрошача, заштите података о личности, заштите равноправности и другим органима и организацијама по питањима значајним за област пружања медијских услуга.

(3) Регулатор сарађује са регулаторним телима других држава из области пружања медијских услуга, односно са Европском комисијом као и одговарајућим међународним организацијама о питањима из своје надлежности.

(4) Надлежни државни органи прибављају мишљење Регулатора приликом припреме прописа који се односе на област електронских медија.

Члан 31 Надзор над радом пружалаца медијских услуга

(1) Регулатор непосредним увидом у поступање пружалаца медијских услуга врши надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона, с циљем да се превентивним деловањем или изрицањем мера или предузимањем других радњи предвиђених овим законом обезбеди законитост поступања пружалаца медијских услуга и спрече или отклоне повреде закона или штетне последице по законом заштићена добра, нарочито, слобода изражавања, људско достојанство, истинито и потпуно информисање, медијски и политички плурализам, добробит малолетника, јавно здравље, јавну безбедност и заштита интереса јавности, односно корисника медијских услуга.

(2) Регулатор вршењем надзора над поступањем пружалаца медијских услуга испитује да ли испуњавају минималне услове за пружање медијских услуга, обавезе предвиђене овим законом и прописима донетим на основу овог закона и услове под којима им је издата дозвола, односно одобрење за пружање медијске услуге, што се посебно односи на врсту и карактер програма.

(3) Ако је другим законом или прописом утврђено да Регулатор врши надзор или контролу над радом пружалаца медијских услуга у циљу испитивања примене тог закона или прописа, примењују се одредбе овог закона које уређују надзор над поступањем пружалаца медијских услуга, испитни поступак и мере које се изричу ако се утврди постојање повреде закона.

Члан 32 Праћење и анализа стања у области пружања медијских услуга

(1) Регулатор прикупља и анализира податке и прати и анализира стање у области пружања медијских услуга путем непосредног увида у поједине или целокупне програмске садржаје (мониторингом програма), анализом програмског садржаја, података, обавештења и документације прибављене од пружалаца медијских услуга, података прибављених од органа јавне власти, удружења и установа које се баве праћењем стања у области пружања медијских услуга, истраживања јавног мњења, статистичких и других података, прикупљања и анализе управне, судске и пословне праксе из области пружања медијских услуга.

(2) На основу утврђеног стања и проучавања његових последица, Регулатор припрема план надзора над радом пружалаца медијских услуга и иницира доношење, измене и допуне закона и других прописа из области пружања медијских услуга.

Члан 33 План надзора

(1) Регулатор припрема и доноси план надзора у циљу јавног одређивања на које програмске садржаје, врсте медијских услуга, питања или проблеме из области пружања медијских услуга ће у одређеној календарској години превасходно усмерити своје ресурсе ради вршења надзора над поступањем пружалаца медијских услуга и циљеве које тежи постићи вршењем таквог надзора.

(2) План надзора се припрема и доноси на основу утврђеног стања у области пружања медијских услуга и процене вероватноће настанка повреде закона и штетних последица по законом заштићена добра који могу настати објављивањем одређених програмских садржаја, као и вероватне тежине тих повреда и последица.

(3) План надзора садржи навођење врста програмских садржаја или формата који ће се посебно надзирати, одредбе закона или других прописа у вези са којима се врши надзор над пружаоцима медијских услуга и циљеве које Регулатор настоји да оствари у периоду надзора исказане у мерљивим ефектима, као и начин постизања постављених циљева.

(4) Регулатор је дужан да у план надзора за годину у којој се одржавају избори уврсти надзор над усклађеношћу са одредбама закона и других прописа које уређују поступање пружалаца медијских услуга у вези са изборном кампањом, укључујући и кампању државних функционера, и циљеве у складу са ставом 3. овог члана. Ако су избори накнадно расписани након доношења плана надзора, Регулатор мења план надзора за ту годину без одлагања, а најкасније у року од десет дана од дана расписивања избора и увршћује наведени надзор и циљеве у вези са њим.

(5) Регулатор доноси план надзора најкасније до 20. децембра текуће календарске године за наредну календарску годину.

(6) Регулатор спроводи поступак јавне расправе у припреми плана надзора у складу са одредбама овог закона које уређују спровођење јавне расправе у припреми општег акта и објављује донети план надзора на својој интернет презентацији.

Члан 34 Превентивно деловање

(1) Регулатор предузима активности и мере превентивног деловања ако сматра да би превентивним деловањем могло да се уједначи поступање пружалаца медијских услуга како би се спречио настанак повреде закона или другог прописа или ако оцени да објављивање одређене врсте програмског садржаја, програмског формата или врсте програма може да доведе до повреде закона или другог прописа.

(2) Превентивно деловање остварује се нарочито: објављивањем важећих прописа и планова надзора; обавештавањем пружалаца медијских услуга о променама прописа и њиховим правима и обавезама; пружањем стручне и саветодавне подршке; издавањем мишљења, смерница или објашњења о примени закона или другог прописа.

Члан 35 Вршење надзора

(1) Регулатор врши надзор на основу плана надзора, пријаве физичког или правног лица или ако на основу расположивих информација, података или сопствених сазнања оцени да је то целисходно у циљу постизања усклађености пружалаца медијских услуга са законом.

(2) Надзор се врши континуирано праћењем и анализом програмског садржаја пружалаца медијске услуге, прикупљањем и провером документације, обавештења, података и снимака програмских садржаја које су, на захтев Регулатора, поднели пружаоци медијске услуге, прикупљањем и провером извештаја које су пружаоци медијске услуге дужни да достављају у складу са законом, садржаја пријава физичких и правних лица, увидом у податке из регистара и евиденција које воде надлежни органи јавне власти и података и сазнања до којих је Регулатор дошао на други начин.

(3) Пружалац медијске услуге дужан је да, на захтев Регулатора, поднесе све потребне податке, обавештења, документацију и снимке објављеног програмског садржаја ради несметаног вршења послова надзора.

Члан 36 Покретање испитног поступка

(1) Регулатор покреће поступак испитивања повреде закона и других прописа (у даљем тексту: испитни поступак) по службеној дужности, када на основу чињеница и околности утврђених вршењем надзора, пријаве физичког или правног лица или других расположивих података основано претпостави да је пружалац медијске услуге повредио закон или друге прописе.

(2) О покретању испитног поступка доноси се закључак који се доставља пружаоцу медијске услуге према коме се поступак покреће. Регулатор доноси овај закључак најкасније у року од осам дана по сазнању за чињенице и околности из става 1. овог члана, а код вероватне повреде закона или других прописа који уређују поступање пружалаца медијских услуга у вези са изборном кампањом, у року од 48 сати по сазнању за наведене чињенице и околности.

(3) Закључак о покретању поступка садржи опис програмског садржаја, активности или других радњи пружаоца медијске услуге које могу да представљају повреду закона и других прописа, правни основ и разлоге за покретање поступка и позив пружаоцу медијске услуге да се изјасни о чињеницама и околностима које су изнете и разлозима за покретање поступка, као и да поднесе доказе на којима заснива своје тврдње.

(4) Рок за изјашњење пружаоца медијске услуге одређује Регулатор сагласно природи и сложености ствари о којој се води испитни поступак, с тим да рок не може бити краћи од три дана нити дужи од 15 дана од пријема закључка.

(5) Изузетно од става 4. овог члана, код вероватне повреде закона или других прописа који уређују поступање пружалаца медијских услуга у вези са изборном кампањом, рок за изјашњење одређује се у трајању од 48 часова од пријема закључка о покретању испитног поступка.

Члан 37 Испитни поступак

(1) Регулатор, у циљу правилног утврђивања чињеничног стања, у испитном поступку предузима потребне доказне радње у складу са законом којим се уређује општи управни поступак, нарочито:

1. 1) вршење увида у јавне исправе и податке из регистара и евиденција које воде органи јавне власти ако су неопходни за вођење испитног поступка;
2. 2) вршење увида у личну или другу јавну исправу са фотографијом која је подобна да се идентификују заступник или овлашћено лице пружаоца медијске услуге, друго запослено или радно ангажовано лице у пружаоцу медијске услуге или сведок;
3. 3) узимање писане или усмене изјаве заступника, односно овлашћеног лица пружаоца медијске услуге и другог запосленог или радно ангажованог лица у пружаоцу медијске услуге или сведока и да их позива да дају изјаве о питањима од значаја за испитни поступак;
4. 4) налагање да му се у одређеном року доставе општи и појединачни акти, евиденције, уговори и друга документација пружаоца медијске услуге од значаја за вођење испитног поступка.

(2) Пружалац медијске услуге има право да се у испитном поступку изјасни о изнетим чињеницама и доказима и предузима друге радње у складу са законом који уређује општи управни поступак.

(3) Регулатор доказним радњама у испитном поступку утврђује да ли је пружалац медијске услуге према коме се води поступак повредио закон и, ако је повреда учињена, разлоге и околности под којима је дошло до повреде закона.

(4) Ако Регулатор у испитном поступку утврди постојање повреде закона, решењем изриче пружаоцу медијске услуге мере предвиђене овим законом. У противном обуставља поступак решењем.

(5) Регулатор изриче мере предвиђене овим законом поштујући начела непристрасности и сразмерности и независно од коришћења других средстава правне заштите која, у складу са одредбама другог закона, стоје на располагању подносиоцу пријаве чија су права или интереси повређени.

(6) Изрека решења којим се изриче мера садржи:

1. 1) навођење чињеница и околности који чине радњу којом је извршена повреда закона и других прописа;
2. 2) одредбе закона и других прописа које су повређене поступањем пружаоца медијске услуге;
3. 3) навођење мере заштите законитости која се изриче;
4. 4) навођење мере спречавања и/или отклањања повреде закона и других прописа;
5. 5) садржај, рок и налог за објављивање обавештења о изрицању мере у медијској услузи пружаоца и штампаном медију.

(7) Ако поступање пружаоца медијске услуге, његовог заступника, овлашћеног лица, запосленог или радно ангажованог лица у пружаоцу медијске услуге има обележја дела кажњивог према закону, Регулатор подноси захтев за покретање прекршајног поступка, кривичну пријаву или иницира други поступак пред надлежним државним органом против пружаоца медијске услуге и наведених лица.

(8) Регулатор је дужан да донесе и достави решење којим се окончава испитни поступак у року од 60 дана од покретања тог поступка, а у испитном поступку који се води због повреде закона или других прописа који уређују поступање пружалаца медијских услуга у вези са изборном кампањом, у року од 72 часа од покретања тог поступка.

Члан 38 Разматрање пријава

(1) Физичка и правна лица, укључујући и пружаоце медијских услуга, имају право да подносе пријаве Регулатору у вези са програмским садржајима пружалаца медијских услуга, ако сматрају да се тим садржајима вређају или угрожавају њихови лични интереси или општи интерес, у циљу иницирања покретања испитног поступка према пружаоцу медијске услуге.

(2) Пријава из става 1. овог члана може се поднети најкасније у року од 30 дана од дана премијерног или поновљеног емитовања спорног садржаја.

(3) Пријава има дејство иницијативе за покретање испитног поступка, а подносилац пријаве нема својство странке у поступку који се може покренути на основу те иницијативе.

(4) Сматра се да је подносилац одустао од пријаве ако је није уредио у року од осам дана од обавештења Регулатора да је пријава неразумљива, непотпуна или има друге недостатке који га спречавају да поступа по њој.

(5) Ако Регулатор поступајући по пријави утврди да не постоје услови за покретање испитног поступка по службеној дужности, обавестиће о томе подносиоца без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана пријема пријаве.

(6) Ако Регулатор поступајући по пријави утврди да постоје услови за покретање испитног поступка по службеној дужности, обавештава подносиоца о исходу покренутог поступка најкасније у року од 15 дана од дана његовог окончања.

(7) Ако Регулатор поступајући по пријави утврди да постоје услови за покретање испитног поступка по службеној дужности, пријаву, којом се указује на повреду или угрожавање права или правног интереса подносиоца, доставља пружаоцу медијске услуге уз закључак о покретању испитног поступка.

Члан 39 Изрицање мера заштите

(1) Ако Регулатор у поступку надзора утврди да је пружалац медијске услуге повредио обавезу предвиђену чл. 61–82. овог закона или обавезу која проистиче из услова наведених у дозволи или одобрењу за пружање медијске услуге, у складу са условима предвиђеним овим законом, изриче му једну од следећих мера заштите:

1. 1) опомена,
2. 2) упозорење,
3. 3) привремена забрана објављивања програмског садржаја или привремена забрана објављивања огласних порука,
4. 4) привремено одузимање дозволе или одобрења за пружање медијске услуге, или
5. 5) трајно одузимање дозволе или одобрења за пружање медијске услуге.

(2) Регулатор не може изрећи јавном медијском сервису меру заштите законитости из става 1. тач. 4) и 5) овог члана.

(3) Опомена се изриче пружаоцу медијске услуге ако изврши повреду закона која се не може квалификовати као тешка или нарочито тешка повреда закона.

(4) Упозорење се изриче пружаоцу медијске услуге који изврши тешку повреду закона.

(5) Привремена забрана објављивања програмског садржаја или привремена забрана објављивања огласних порука и других облика оглашавања изриче се пружаоцу медијске услуге који изврши нарочито тешку повреду закона.

(6) Привремена забрана објављивања програмског садржаја изриче се за онај или оне делове програма чијим пружањем је извршена повреда закона, а важи и за истоврсне програмске садржаје без обзира на промену назива, времена пружања и других околности од значаја за препознатљивост садржаја.

(7) Привремена забрана објављивања програмског садржаја изриче се на дане у трајању до 30 дана од дана коначности решења о изрицању те мере, нарочито узимајући у обзир учесталост објављивања делова програмског садржаја чијим пружањем је извршена повреда закона.

(8) Привремена забрана објављивања огласних порука изриче се ако није могуће или није целисходно изрећи привремену забрану објављивања програмског садржаја имајући у виду природу и учесталост објављивања програмског садржаја којим је, односно у оквиру кога је учињена повреда закона.

(9) Привременом забраном објављивања огласних порука пружаоцу медијске услуге забрањује се да у периоду који се одређује у распону од једног до осам дана објављује огласне поруке у времену од 18,00 до 21,00 часова непрекидно у телевизијском програму, односно у времену од 7,00 до 10,00 часова непрекидно у радио програму. Начин спровођења забране објављивања огласних порука у наведеном временском распону код медијске услуге на захтев одређује Регулатор у сваком поједином случају имајући у виду начин, изглед и облик у коме се та медијска услуга чини доступном јавности.

(10) Приликом утврђивања трајања забране објављивања огласних порука, Регулатор, поред околности из члана 40. овог закона, узима у обзир и цену оглашавања на тржишту на коме послује пружалац медијске услуге у време када треба да уследи извршење наведене мере.

(11) Ако пружалац медијске услуге не поступи у складу са изреченом мером привремене забране објављивања програмског садржаја или мером привремене забране објављивања огласних порука, Регулатор му решењем изриче новчану казну у извршењу решења посредном принудом све док не поступи у складу са изреченом мером. Новчана казна се одређује у оквиру распона предвиђеног законом којим се уређује општи управни поступак.

Члан 40 Услови изрицања мере заштите

(1) Приликом одлучивања о изрицању мере заштите и њеном трајању ако је реч о мери из члана 39. став 1. тачка 3) овог закона, Регулатор је дужан да у сваком појединачном случају води рачуна о:

1. 1) природи, тежини и трајању повреде одредби закона, узимајући у обзир врсту и сврху програмског садржаја којим је или у оквиру кога је повреда учињена;
2. 2) постојању намере или непажње пружаоца медијске услуге;
3. 3) степену угрожавања или повреде заштићеног добра и тежини последице повреде закона;
4. 4) свакој радњи пружаоца медијске услуге усмереној на отклањање или ублажавање последице повреда закона;
5. 5) степену сарадње пружаоца медијске услуге у циљу отклањања повреде или последица повреде закона;
6. 6) претходним случајевима повреде закона због којих је пружаоцу медијске услуге изречена мера заштите законитости и
7. 7) другим отежавајућим и ублажавајућим околностима, укључујући и финансијску корист коју је пружалац медијске услуге остварио повредом закона.

(2) Тешком повредом закона увек се сматра следеће поступање:

1. 1) непажњом извршена повреда обавеза пружаоца медијске услуге у вези са објављивањем програмских садржаја који могу да нашкоде физичком, моралном или менталном развоју малолетника;
2. 2) неприбављање сагласности родитеља, старатеља или усвојиоца за учешће малолетника у програмском садржају;
3. 3) непажњом учињени пропуст да се заштити идентитет малолетника који је учинилац, сведок или жртва насиља, кривичног дела или другог кажњивог понашања;
4. 4) непажњом извршена повреда обавеза у вези са изборном кампањом;
5. 5) намерна повреда прописа којима се уређује оглашавање у области пружања медијских услуга;
6. 6) иста или истоврсна повреда закона за коју је у претходних 12 месеци пружаоцу медијске услуге већ изречена мера опомене.

(3) Нарочито тешком повредом закона увек се сматра објављивање програмских садржаја чије је објављивање законом забрањено, нарочито:

1. 1) садржај који истиче или подржава насиље, понашање које је законом предвиђено као кривично дело, прекршај или привредни преступ, или садржај који истиче и подржава злоупотребу опојних дрога, укључујући и садржај којим се велича или оправдава понашање за које је његов учинилац правноснажно осуђен пред домаћим или међународним судом;
2. 2) садржај који злоупотребљава лаковерност гледалаца или слушалаца, у смислу одредбе члана 72. став 3. овог закона;
3. 3) садржај којим се не поштује достојанство личности, укључујући и приказивање понижавајућег поступања, сцене насиља и мучења, у смислу одредбе члана 70. став 2. овог закона;
4. 4) садржај који садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље против групе лица или појединца због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава, у смислу члана 71. овог закона;
5. 5) приказивање порнографије, сцена бруталног насиља и других програмских садржаја који могу тешко да нашкоде физичком, менталном или моралном развоју малолетника, у смислу члана 65. става 1. овог закона;
6. 6) објављивање садржаја чије је објављивање забрањено одредбама члана 72. овог закона.

(4) Нарочито тешком повредом закона сматра се и следеће поступање:

1. 1) намерна повреда обавеза пружаоца медијске услуге у вези са објављивањем програмских садржаја који могу да нашкоде физичком, моралном или менталном развоју малолетника;
2. 2) намеран пропуст да се заштити идентитет малолетника који је учинилац, сведок или жртва насиља, кривичног дела или другог кажњивог понашања;
3. 3) омаловажавање малолетника који учествује у програму или на кога се односи информација;
4. 4) намерна повреда обавеза у вези са изборном кампањом;
5. 5) намерно кршење прописа који уређују област ауторског и сродних права;
6. 6) непреношење саопштења органа јавне власти хитне природе која се односе на угроженост живота, здравља, безбедности или имовине;
7. 7) непоштовање услова под којима је издата дозвола, односно одобрење за пружање медијске услуге у погледу врсте и карактера програма;
8. 8) недостављање, на захтев Регулатора, потребних податка, обавештења, документације и снимка објављеног програмског садржаја потребних за обављање послова надзора или спровођење испитног поступка;
9. 9) иста или истоврсна повреда закона за коју је у претходних 12 месеци пружаоцу медијске услуге већ изречена мера упозорења.

Члан 41 Мере спречавања и отклањања повреде закона и других прописа

(1) Регулатор приликом изрицања мере заштите законитости може одредити и мере које имају за циљ спречавање поновног настанка исте или сличне повреде закона и других прописа, односно отклањање утврђене повреде, односно последица повреде, давањем налога пружаоцу медијске услуге за предузимање одређеног понашања или којим се забрањује одређено понашање.

(2) Мера у циљу спречавања поновне повреде закона и других прописа одређује се ако је у испитном поступку утврђено да је повреда учињена услед разлога који би се том мером могао отклонити.

(3) Мере у циљу спречавања поновне повреде закона и других прописа нарочито обухватају налагање предузимања следећих активности: доношење плана усаглашености са прописима производње или објављивања појединог програмског садржаја или учешћа одређене категорије лица у програмским садржајима; доношење политике управљања ризицима производње и објављивања одређене врсте програмског садржаја; установљавање и спровођење сталне унутрашње контроле програмских садржаја; доношење акционог плана или другог акта којим се уређује усаглашавање са прописима и управљање ризицима и др.

(4) Мера у циљу отклањања повреде, односно последица повреде закона и других прописа одређује се ако је у испитном поступку утврђено да повреда и даље траје у моменту одлучивања или пак да је повреда изазвала последице које је неопходно и могуће отклонити (јавно извињење, објављивање истинитих информација, омогућавање изјашњења другој страни, објављивање одговора друге стране).

(5) Ако пружалац медијске услуге не поступи по налогу који је одређен неком од мера из овог члана у налогом утврђеном року, Регулатор му решењем изриче новчану казну у извршењу решења посредном принудом све док не поступи у складу са налогом. Новчана казна се одређује у оквиру распона предвиђеног законом којим се уређује општи управни поступак.

Члан 42 Одузимање дозволе као мера за повреду обавеза пружалаца медијских услуга

(1) Регулатор изриче пружаоцу медијске услуге меру привременог одузимања дозволе, односно одобрења за пружање медијске услуге, у трајању од једног до седам дана, ако учини исту или истоврсну повреду закона због које му је претходно два пута изречена привремена забрана објављивања програмског садржаја, односно привремена забрана објављивања огласних порука.

(2) Регулатор изриче пружаоцу медијске услуге меру трајног одузимања дозволе, односно одобрења за пружање медијске услуге ако учини исту или истоврсну повреду закона због које му је претходно изречена мера привременог одузимања дозволе, односно одобрења.

Члан 43 Евиденција изречених мера

(1) Изречена мера заштите уписује се у Регистар медијских услуга.

(2) Изречена мера опомене брише се из Регистра медијских услуга у року од три године од дана њеног изрицања осим ако је пружалац медијске услуге у том периоду извршио повреду закона због које му је изречена мера заштите.

(3) Остале изречене мере се не бришу из Регистра медијских услуга, а узимају се у обзир ако су изречене у периоду између два конкурса за доделу дозволе, у поступцима покренутим након њиховог изрицања до окончања новог конкурса.

Члан 44 Везаност одлуком суда односно другог надлежног органа

Регулатор је у погледу постојања кривичног дела, привредног преступа и прекршаја, као и одговорности за њих, везан за правноснажну пресуду суда којом је оптужени оглашен кривим.

Члан 45 Обезбеђење јавности изречених мера

(1) Пружалац медијске услуге је дужан да, о сопственом трошку, објави да му је Регулатор изрекао меру, уз ознаку „опомена”, „упозорење”, „привремена забрана објављивања програмског садржаја”, „привремена забрана објављивања огласних порука” и у тексту који утврди Регулатор, у свом програму, односно у оквиру своје медијске услуге у вези са којом је мера изречена, као и у штампаном медију који се дистрибуира на подручју за које пружалац медијске услуге има дозволу, односно одобрење.

(2) Обавештење о изрицању мере објављује се наредна два дана по пријему решења којим му се изриче мера, у времену између 18,00 и 21,00 часова у телевизијском програму, односно у времену између 7,00 и 10,00 часова у радио програму. Начин и време објављивања изречене мере у оквиру медијске услуге на захтев одређује Регулатор решењем којим се изриче мера.

(3) Ако пружалац медијске услуге не објави обавештење из става 1. овог члана у свом програму или у оквиру своје медијске услуге на захтев или то не учини на начин како је наложено решењем којим се изриче мера, Регулатор решењем изриче пружаоцу медијске услуге новчану казну у извршењу решења посредном принудом све док не испуни обавезу из решења. Новчана казна се одређује у оквиру распона предвиђеног законом којим се уређује општи управни поступак.

(4) Ако пружалац медијске услуге не објави обавештење из става 1. овог члана у штампаном медију или то не учини на начин како је наложено решењем којим се изриче мера, учиниће то Регулатор о трошку пружаоца медијске услуге.

Члан 46 Финансијски план Регулатора

(1) Регулатор има потпуну аутономију у управљању буџетом, који не може бити произвољно умањен или увећан од стране других институција.

(2) Финансирање Регулатора врши се у складу са финансијским планом који за сваку годину доноси Савет, најкасније три месеца пре почетка фискалне године.

(3) Финансијским планом утврђују се укупни приходи и расходи Регулатора, резерве за непредвиђене издатке, као и план зарада и запошљавања.

(4) Регулатор је дужан да предлог финансијског плана достави одбору Народне скупштине надлежном за област финансија и јавног информисања најкасније до 1. новембра текуће године за наредну годину.

(5) Сагласност на финансијски план из става 1. овог члана даје Народна скупштина у року од 30 дана од дана од достављања предлога финансијског плана.

(6) Уколико се финансијски план из става 1. овог члана не донесе, односно ако се не да сагласност из става 4. овог члана, примењује се финансијски план из претходне године.

(7) Финансијски план се објављује на интернет презентацији Регулатора.

(8) Сви обрачуни прихода и расхода Регулатора подлежу годишњој ревизији од стране независног овлашћеног ревизора и објављују се најкасније три месеца по завршетку фискалне године на интернет презентацији Регулатора.

(9) Вишак прихода над расходима у једној календарској години уплаћује се у буџет Републике Србије.

(10) Ако је разлика прихода над расходима негативна, недостајућа средства могу се обезбедити из буџета Републике Србије.

(11) Обезбеђење недостајућих средстава не утиче на независност и самосталност Регулатора.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 47 Извори финансирања Регулатора

Приход Регулатора чине средства која Регулатор оствари од:

1. 1) накнаде коју пружалац медијске услуге плаћа за право на пружање медијске услуге, у складу са законом;
2. 2) накнаде за пружање услуга из надлежности Регулатора.

Члан 48 Накнада за остваривање права на пружање медијске услуге

(1) Висина накнаде за остваривање права на пружање медијске услуге утврђује се полазећи од стварних трошкова регулације по начелу пропорционалности узимајући у обзир нарочито:

1. 1) број становника на подручју на коме се пружа медијска услуга, на основу званичних података органа надлежног за послове статистике и података о зони покривања који се добијају од независног регулаторног тела надлежног за област електронских комуникација, односно број корисника услуге дистрибуције медијских садржаја;
2. 2) врсту електронског медија (радио, телевизија, друге аудио-визуелне медијске услуге и друго);
3. 3) начин пружања медијске услуге (линеарно, односно на захтев);
4. 4) тип медијске услуге према садржају (општа медијска услуга, специјализована медијска услуга);
5. 5) врсту поступка у коме се издаје дозвола;
6. 6) програмску концепцију пружаоца услуге, односно порекло и врсту садржаја који се пружају, и то:

(1) удео научно-образовних, културно-уметничких, дечјих или сопствених информативних и документарних програмских садржаја, у укупном програму;

(2) удео програмских садржаја сопствене продукције или програмских садржаја независних продукција са садржајима из подтачке (1) ове тачке, преко квоте утврђене овим законом;

(3) удео програмских садржаја на језицима националних мањина;

(4) удео програмских садржаја прилагођених особама са инвалидитетом, посебно особама са оштећењем вида и слуха.

(6) Висина накнаде из става 1. овог члана утврђује се на годишњем нивоу, а пружалац медијске услуге плаћа месечно Регулатору 1/12 утврђене годишње накнаде, осим приликом издавања дозволе.

(7) Регулатор, подзаконским актом, ближе уређује висину, измену висине и начин обрачунавања накнаде за пружање медијске услуге, водећи рачуна о критеријумима из става 1. овог члана.

(8) Регулатор може у току важења издате дозволе да измени висину накнаде у складу са актом из става 3. овог члана.

(9) Регулатор пред надлежним судом покреће поступак принудног намирења потраживања против пружаоца медијске услуге који ни у накнадном примереном року не измири обавезу плаћања накнаде за пружање медијске услуге.

(10) Регулатор има право да на износ неплаћене доспеле накнаде за пружање медијске услуге обрачуна камату у складу са законом којим се уређује затезна камата.

Члан 49 Накнада за пружање услуга из надлежности Регулатора

(1) Висина накнаде за пружање услуга из надлежности Регулатора утврђује се према врсти услуге коју Регулатор пружа у складу са овим законом: издавање, продужење или измена дозволе и/или одобрења, издавање сагласности на пренос дозволе или статусну промену имаоца дозволе, издавање акта о примени прописа и друге услуге, имајући у виду трошкове Регулатора за пружање тих услуга.

(2) Регулатор, подзаконским актом, ближе уређује висину, измену висине и начин обрачунавања накнаде за пружање услуга из надлежности Регулатора, водећи рачуна о критеријумима из става 1. овог члана.

Члан 50

Пружалац медијске услуге јавног сервиса као и пружалац медијске услуге цивилног сектора ослобођени су обавезе плаћања накнаде за пружање медијске услуге у складу са прописима о додели државне помоћи.

Члан 51 Јавност рада

(1) У свом деловању Регулатор поступа транспарентно, уважава захтеве јавности и за своје деловање одговара јавности.

(2) Регулатор је дужан да, у складу са законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја, изради и објави Информатор о свом раду, као и да на својој интернет презентацији, без накнаде, учини јавно доступним донета акта, као и друге потпуне и ажуриране податке и информације из свог делокруга, а нарочито:

1. 1) смернице развоја медијских услуга у Републици Србији и извештај о анализи тржишта;
2. 2) прописе за примену овог закона и друге опште акте Регулатора;
3. 3) јавне конкурсе за издавање дозвола;
4. 4) одлуке донете по јавним конкурсима са образложењима;
5. 5) податке из регистра и евиденције;
6. 6) пресуде у управним споровима покренутим против решења Регулатора;
7. 7) одлуке којима се изричу мере у складу са овим законом са образложењима;
8. 8) годишњи извештај Регулатора;
9. 9) финансијски план, финансијске извештаје и извештаје овлашћеног ревизора;
10. 10) одлуке по пријавама физичких и правних лица;
11. 11) стручна мишљења, студије и анализе наручене за потребе Регулатора;
12. 12) позив и програм јавне расправе, као и извештај о спроведеној јавној расправи;
13. 13) записнике са седница Савета Регулатора;
14. 14) план надзора.

Члан 52 Годишњи извештај Регулатора

(1) Савет подноси Народној скупштини годишњи извештај о раду Регулатора који нарочито садржи:

1. 1) податке о извршеним пословима из надлежности Регулатора у претходној календарској години;
2. 2) финансијски план, финансијске извештаје и извештаје овлашћеног ревизора;
3. 3) извештај о одлукама по пријавама физичких и правних лица;
4. 4) друге податке у вези са спровођењем закона.

(2) Годишњи извештај о раду Регулатора за претходну календарску годину, подноси се до краја првог тромесечја текуће године.

(3) Регулатор је дужан да, на захтев Народне скупштине, поднесе извештај о раду и за период краћи од годину дана, најкасније 30 дана од дана пријема захтева.

Члан 53 Јавна расправа

(1) Регулатор спроводи поступак јавне расправе у припреми општег акта.

(2) Јавна расправа почиње даном објављивања нацрта општег акта на интернет презентацији Регулатора и траје најмање 20 дана.

(3) Регулатор је дужан да на својој интернет презентацији и порталу е-Управа, најмање седам дана пре почетка јавне расправе, објави програм јавне расправе.

(4) Програм јавне расправе садржи најмање:

1. 1) датум објављивања нацрта општег акта;
2. 2) датум завршетка јавне расправе;
3. 3) динамику јавне расправе, а посебно датум, време и место одржавања;
4. 4) датум објављивања коначног текста нацрта општег акта.

(5) Регулатор је дужан да обезбеди увид у текуће и спроведене јавне расправе у оквиру посебног одељка који је намењен јавним расправама на својој интернет презентацији.

Члан 54 Примена правила општег управног поступка

У поступку пред Регулатором примењују се одредбе закона који уређује општи управни поступак, осим ако је овим законом другачије одређено.

Члан 55 Судска контрола

(1) Против коначног решења Регулатора може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана достављања.

(2) У управном спору покренутом по тужби поднетој против решења донетог у поступку издавања дозволе за пружање медијских услуга, изрицања мера или одузимања дозволе суд не може сам решити управну ствар пресудом (спор пуне јурисдикције).

(3) Управни спор из става 1. овог члана је хитан.

Члан 56 Медијске услуге према начину пружања и садржају

(1) Према начину пружања медијске услуге могу бити:

1. 1) линеарне медијске услуге;
2. 2) медијске услуге на захтев.

(2) Према садржају медијске услуге могу бити:

1. 1) опште медијске услуге, које обухватају више различитих медијских садржаја (нпр. информативне, образовне, културне, научне, спортске, забавне и друге програмске садржаје);
2. 2) специјализоване медијске услуге, које у целини обухватају истоврсне програмске садржаје (информативне, образовне, културне, научне, спортске, забавне и друге програмске садржаје);
3. 3) у целости посвећене телевизијској продаји или самопромоцији.

Члан 57 Врсте пружалаца медијских услуга

(1) Медијске услуге пружа:

1. 1) установа јавног медијског сервиса у складу са законом којим се уређује рад јавних медијских сервиса;
2. 2) комерцијални пружалац медијске услуге;
3. 3) пружалац медијске услуге цивилног сектора.

(2) Пружаоци из става 1. овог члана пружају медијске услуге на територији целе Републике Србије односно једном њеном делу.

Члан 58 Пружаоци медијских услуга у надлежности Републике Србије

(1) Пружалац медијске услуге у надлежности Републике Србије, дужан је да се придржава прописа која се примењују на медијске услуге у Републици Србији.

(2) Пружалац медијске услуге у надлежности је Републике Србије ако:

1. 1) је основан у Републици Србији;
2. 2) није основан у Републици Србији, али:

(1) користи земаљску сателитску предајну станицу која је смештена у Републици Србији, или

(2) користи сателитске капацитете који припадају Републици Србији.

(5) Сматра се да је пружалац медијске услуге основан у Републици Србији ако је испуњен један од следећих услова:

1. 1) ако пружалац медијске услуге има седиште у Републици Србији и у њој се доносе уредничке одлуке о медијским услугама;
2. 2) ако пружалац медијске услуге има седиште у Републици Србији и уредничке одлуке о медијским услугама се доносе у другој држави чланици Европске уније, или обрнуто, а у Републици Србији ради значајан део његове радне снаге (лица ангажована уговором о раду или на други начин) који обавља активности у вези са програмским садржајем чијим објављивањем се пружа медијска услуга;
3. 3) ако у случају из тачке 2) овог става значајан део његове радне снаге који обавља активности у вези са програмским садржајем чијим објављивањем се пружа медијска услуга ради и у Републици Србији и у тој другој држави чланици Европске уније, а пружалац медијске услуге има седиште у Републици Србији;
4. 4) ако у случају из тачке 2) овог става значајан део његове радне снаге који обавља активности у вези са програмским садржајем чијим објављивањем се пружа медијска услуга не ради у Републици Србији нити у тој другој држави чланици Европске уније, а пружалац медијске услуге је, у складу са законом, првобитно у Републици Србији започео делатност пружања медијске услуге у односу на коју се утврђује надлежност и одржава стабилну и ефективну везу са српском привредом;
5. 5) ако пружалац медијске услуге има седиште у Републици Србији, а уредничке одлуке о медијским услугама се доносе у држави која није чланица Европске уније, или обрнуто, под условом да је значајни број лица, ангажованих по основу уговора о раду или на други начин укључен у обављање активности у вези са медијским услугама, ради у Републици Србији.

(6) Ако се према ст. 2. и 3. овог члана не може утврдити да ли је пружалац медијске услуге у надлежности Републике Србије или друге државе чланице Европске уније, пружалац медијске услуге је у надлежности Републике Србије ако је у њој основан у смислу значења чл. 56. до 58. Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране.

(7) Пружалац медијске услуге дужан је да о свакој промени која може утицати на одређивање надлежности у складу са ст. 2–4. овог члана обавести Регулатора писаним путем најкасније 15 дана пре активности или другог догађаја који може бити од значаја за одређивање надлежности.

(8) Ако се у поступку одређивања надлежности не може утврдити да ли надлежност над поједином аудио-визуелном медијском услугом има Република Србија или друга држава чланица Европске уније, Регулатор о томе без одлагања обавештава Европску комисију.

(9) Ако се примењујући чл. 59. и 60. овог закона Република Србија не сложи са другом државом чланицом ЕУ о томе ко има надлежност, о томе Регулатор без одлагања обавештава Европску комисију.

(10) Регулатор успоставља, води и редовно ажурира листу пружалаца аудио-визуелних медијских услуга које су у надлежности Републике Србије и доставља листу и сваку њену измену Европској комисији. Листа садржи: назив аудио-визуелне медијске услуге; пословно име односно назив, седиште, матични број и ПИБ правног или физичког лица које пружа услугу; врсту аудио-визуелне медијске услуге у складу са чланом 56. овог закона; мерило из ст. 2–4. овог члана на коме се заснива надлежност Републике Србије.

(11) Ако постоји потреба да се одреди да ли надлежност над медијском услугом има Република Србија или држава која је чланица Европске конвенције о прекограничној телевизији, али не и Европске уније, примењују се одредбе наведене конвенције о одређивању надлежности.

Члан 59 Слобода пријема и реемитовања

(1) Република Србија гарантује слободу пријема и реемитовања медијских услуга из држава чланица Европске уније и других држава које су чланице Европске конвенције о прекограничној телевизији или другог потврђеног међународног уговора.

(2) Регулатор привремено ограничава слободу пријема и реемитовања аудио-визуелне медијске услуге из државе чланице Европске уније којом се очигледно, озбиљно и тешко крше одредбе члана 65. ст. 1. и 2. овог закона, којом се подстиче на насиље или мржњу према групи лица или појединцу засновану на личном својству из члана 71. овог закона или којом се угрожава или постоји озбиљна опасност да се угрози јавно здравље, ако:

1. 1) је такво кршење у претходних 12 месеци већ учињено најмање два пута;
2. 2) је Регулатор писаним путем обавестио пружаоца медијске услуге, државу која има надлежност над тим пружаоцем медијске услуге и Европску комисију о наводним кршењима и пропорционалним мерама које намерава предузети ако се такво кршење понови;
3. 3) је пружаоцу медијске услуге омогућено да се у разумном року изјасни и поднесе доказе у вези са чињеницама и околностима које је Регулатор поводом наводног кршења утврдио;
4. 4) у консултацијама са државом чланицом која има надлежност над тим пружаоцем медијске услуге и Европском комисијом није постигнуто споразумно решење у року од једног месеца од када је Европска комисија примила обавештење из тачке 2) овог става.

(3) Регулатор привремено ограничава слободу пријема и реемитовања аудио-визуелне медијске услуге из државе чланице Европске уније којом се очигледно, озбиљно и тешко крши одредба члана 72. став 1. овог закона или којом се угрожава или постоји озбиљна опасност да се угрози јавна безбедност, укључујући безбедност и одбрану земље, ако је:

1. 1) такво кршење у претходних 12 месеци већ учињено најмање једном;
2. 2) Регулатор писаним путем обавестио пружаоца медијске услуге, државу која има надлежност над тим пружаоцем медијске услуге и Европску комисију о наводним кршењима и пропорционалним мерама које намерава предузети ако се такво кршење понови;
3. 3) пружаоцу медијске услуге омогућено да се у разумном року изјасни о чињеницама и околностима које је Регулатор утврдио у вези са кршењем и поднесе доказе.

(4) Изузетно у хитним случајевима, Регулатор може одступити од услова постављених у ставу 3. тач. 1) и 2) овог члана у року једног месеца од наводног кршења, ако без одлагања писаним путем обавести Европску комисију и државу која има надлежност над тим пружаоцем медијске услуге о предузетим мерама и разлозима због којих сматра да постоји потреба за хитним поступањем.

(5) Регулатор без одлагања обуставља меру којом се привремено ограничава слобода пријема и реемитовања аудио-визуелне медијске услуге, ако Европска комисија утврди да та мера није у складу са правом Европске уније.

(6) Регулатор може привремено ограничити слободу пријема и реемитовања аудио-визуелне медијске услуге над којом надлежност има држава која је чланица Европске конвенције о прекограничној телевизији, али не и Европске уније, применом одредби наведене конвенције.

(7) Оператор је дужан да поступа у складу са одлуком Регулатора и обустави дистрибуцију аудиовизуелне услуге којој је ограничена слобода пријема и реемитовања.

(8) Примена одредаба овог члана не искључује овлашћење Регулатора да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, кривичну пријаву или иницира други поступак пред надлежним државним органом против пружаоца медијске услуге, његовог заступника, овлашћеног лица, запосленог или радно ангажованог лица у пружаоцу медијске услуге, ако оцени да поступање пружаоца медијске услуге има обележја дела кажњивог према закону.

Члан 60

(1) Ако Република Србија у интересу јавности донесе исцрпнија или строжа правила о питањима у погледу којих је извршено усклађивање са Директивом ЕУ о аудио-визуелним медијским услугама, а Регулатор оцени да пружалац медијске услуге у надлежности друге државе чланице ЕУ пружа аудио-визуелну медијску услугу која је у потпуности или претежно усмерена према јавности у Републици Србији, може затражити од државе чланице ЕУ која има надлежност да предузме одговарајуће мере како би се обезбедило поштовање правила Републике Србије.

(2) Регулатор је у обавези да, без одлагања, обавести Европску комисију ако Република Србија донесе исцрпнија или строжа правила о питањима у погледу којих је извршено усклађивање са Директивом ЕУ о аудио-визуелним медијским услугама.

(3) Регулатор може предузети објективно потребне, сразмерне и недискриминаторне мере против пружаоца медијске услуге из става 1. овог члана:

1. 1) ако оцени да резултати остварени активностима државе чланице ЕУ која има надлежност нису задовољавајући и
2. 2) ако основано утврди да је наведени пружалац медијске услуге основан, односно пословно настањен у другој држави чланици ЕУ која има надлежност како би избегао примену строжих правила из става 1. овог члана, а која би се примењивала на њега да је у надлежности Републике Србије. Прибављени докази морају омогућити основано утврђивање постојања избегавања строжих правила, али није неопходно и доказати намеру пружаоца медијске услуге да избегне примену строжих правила.

(4) Регулатор може предузети мере у складу са ставом 2. овог члана само ако је:

1. 1) обавестио Европску комисију и државу чланицу ЕУ која је надлежна да намерава предузети мере и утврђеним чињеницама и околностима на којима темељи своју оцену;
2. 2) пружаоцу медијске услуге омогућено да се у разумном року изјасни о чињеницама и околностима које је Регулатор утврдио и мерама које намерава предузети;
3. 3) Европска комисија донела одлуку да су мере у складу с правом Европске уније, а посебно да су основано утврђене чињенице и околности на основу којих Регулатор намерава да предузме мере у складу са ст. 1. и 2. овог члана.

Члан 61 Опште обавезе пружалаца медијске услуге у односу на програмске садржаје

(1) Пружалац медијске услуге, у односу на свој програмски садржај, у складу са својом програмском концепцијом, дужан је да:

1. 1) обезбеди слободно, истинито, објективно, потпуно и благовремено информисање;
2. 2) пренесе саопштења органа јавне власти хитне природе која се односе на угроженост живота, здравља, безбедности или имовине;
3. 3) допринесе подизању општег културног и образовног нивоа грађана;
4. 4) обезбеди разноврсност садржаја у погледу могућности слободног изражавања, политичког и критичког мишљења, као и у оквиру врсте и карактера програма;
5. 5) стране програмске садржаје намењене деци предшколског узраста синхронизује на српски језик или језике националних мањина;
6. 6) наградна такмичења спроводи правично, уз објављивање јасних правила о тим садржајима и јавно обећаној награди;
7. 7) обезбеди квалитетан програм у погледу садржаја са техничког становишта, примењујући међународне и националне стандарде.

(2) Сви пружаоци медијских услуга су обавезни да програмске садржаје чувају у складу са прописима којима се уређује област јавног информисања, односно у складу са прописима којима се уређује заштита културних добара.

Члан 62 Обавезе пружалаца медијске услуге у односу на изборну кампању

(1) Пружалац медијске услуге дужан је да:

1. 1) поштује забрану политичког оглашавања ван изборне кампање;
2. 2) пре почетка изборне кампање објави тарифе за политичко оглашавање, уколико се определи да током кампање објављује ту врсту оглашавања;
3. 3) у току изборне кампање да регистрованим политичким странкама, коалицијама и кандидатима обезбеди заступљеност без дискриминације у предизборном програму.

(2) Пружалац медијске услуге је дужан да јасно обележи предизборни програм.

(3) Забрањено је прикривено објављивати предизборни програм у виду информативног, забавног или друге врсте програма.

(4) Пружалац медијске услуге дужан је да приликом објављивања резултата испитивања јавног мњења предочи јавности следеће информације:

1. 1) назив политичке странке, друге организације или име особе која је наручила и платила спровођење истраживања јавног мњења;
2. 2) назив организације која је спровела анкету и избор методологије рада;
3. 3) број испитаника и могућност грешке у датој анкети;
4. 4) датум и/или период када је истраживање спроведено.

(5) О свим осталим питањима која се тичу начина на који ће истраживање бити представљено пружаоци медијских услуга одлучују самостално.

(6) Критеријуми по којима се одређује цена политичког оглашавања и услови плаћања морају да важе за све кандидате на изборима и све подносиоце проглашених изборних листа, односно предлагаче проглашених кандидата и морају да буду објављени.

(7) Тридесет дана пре дана одређеног за гласање медији не могу извештавати о званичним јавним скуповима на којима се отварају инфраструктурни и други објекти (путеви, мостови, школе, болнице, фабрике и сл.), односно обележава почетак изградње таквих објеката ако на тим скуповима учествују јавни функционери који су кандидати за председника Републике, народне посланике, посланике у скупштини аутономне покрајине и одборнике у скупштини јединице локалне самоуправе.

Члан 63 Посебне техничке обавезе

(1) Комерцијални пружалац медијске услуге са дозволом за пружање медијске услуге радија путем терестричког аналогног преноса, мора обезбедити квалитетан пријем радијског аналогног сигнала за најмање 60% становништва у зони покривања.

(2) Пружалац медијске услуге не сме да користи технику која делује на подсвест.

(3) Медијске услуге пружају се на начин којим се обезбеђује уједначен ниво тона свих програмских садржаја, а нарочито аудио-визуелне комерцијалне комуникације у односу на други програмски садржај.

Члан 64 Опште одредбе о заштити малолетника

(1) Пружалац медијске услуге је дужан да предузме све неопходне мере како његов програмски садржај не би нашкодио физичком, менталном или моралном развоју малолетника (у даљем тексту: развој малолетника).

(2) Пружалац медијске услуге руководи се најбољим интересом малолетника приликом одређивања времена или другог начина објављивања програмских садржаја који могу нашкодити развоју малолетника, приликом учешћа малолетника у програмском садржају, као и приликом објављивања информације која се непосредно или посредно односи на малолетника и његов приватан и породичан живот.

Члан 65 Програмски садржаји који могу нашкодити развоју малолетника

(1) Забрањено је приказивање порнографије, сцена бруталног насиља и других програмских садржаја који могу тешко да нашкоде развоју малолетника.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, порнографија може бити доступна јавности само ако се објављује путем медијске услуге са условним приступом, којој се приступа путем личног идентификационог броја (шифре за електронску ауторизацију корисника) или коришћењем других техничких мера којима се обезбеђује да малолетник у редовним околностима неће чути или видети такав садржај.

(3) Ако објављује програмски садржај који може да нашкоди развоју малолетника, пружалац медијске услуге дужан је временом његовог објављивања, техничким мерама намењеним провери узраста или другим техничким мерама обезбедити да малолетници у редовним околностима неће чути или видети такав садржај.

(4) У линеарним медијским услугама програмски садржај неподесан за:

1. 1) малолетнике млађе од 12 година може се емитовати само у периоду од 21,00 до 6,00 часова;
2. 2) малолетнике млађе од 15 година може се емитовати само у периоду од 22,00 до 6,00 часова;
3. 3) све малолетнике млађе од 18 година може се емитовати само у периоду од 23,00 до 6,00 часова.

(5) У нелинеарним медијским услугама програмски садржај неподесан за све малолетнике млађе од 18 година може се чинити доступним само у оквиру засебне секције унутар каталога или у засебном каталогу уз примену одговарајућих техничких мера којима се обезбеђује да малолетници у редовним околностима неће чути или видети такав садржај.

(6) Пружалац медијске услуге је дужан да јасно означи програмски садржај који може нашкодити развоју малолетника коришћењем одговарајућих текстуалних или гласовних обавештења и графичких ознака и симбола. Означавање се обавља у циљу обавештавања корисника медијске услуге о томе за који узраст садржај није подесан и описивања његове могуће штетне природе.

(7) Одредбе ст. 1–6. овог члана сходно се примењују на репризу програма, као и на оглашавање програмских садржаја који могу нашкодити развоју малолетника, као и на њихово означавање унутар електронских програмских водича.

(8) Пружалац медијске услуге дужан је да податке о личности малолетника, прибављене коришћењем техничких мера предвиђених овим чланом, обрађује сагласно прописима који уређују заштиту података о личности. Нарочито их не сме обрађивати у комерцијалне сврхе, као што су директно оглашавање, израда профила и циљано бихевиорално оглашавање.

(9) Регулатор подстиче успостављање, очување и развој механизма корегулације у циљу доследног, уједначеног и законитог коришћења система категоризације програмских садржаја који могу нашкодити малолетницима и система њиховог означавања и описа њихове могуће штетне природе.

Члан 66 Учествовање малолетника у програмском садржају

(1) За учешће малолетника програмском садржају потребне су његова сагласност и сагласност његовог родитеља, старатеља или усвојиоца (у даљем тексту: законски заступник).

(2) Пружалац медијске услуге је дужан да благовремено, јасно, истинито и потпуно предочи малолетнику и законском заступнику све чињенице које су од значаја за давање сагласности за учешће у програму.

(3) Сагласност малолетника и законског заступника не искључује одговорност пружаоца медијске услуге за објављени програмски садржај.

(4) Приликом малолетниковог учествовању у програмском садржају мора се поштовати његово достојанство личности, а природа тог програмског садржаја и начин његовог учешћа морају бити прилагођени његовом узрасту, зрелости, поводу учешћа и односу који малолетник има према том поводу учешћа.

(5) Забрањено је користити учешће малолетника у програмском садржају у политичке сврхе или га злоупотребити.

Члан 67 Објављивање програмског садржаја који се односи на малолетника

(1) Пружалац медијске услуге је дужан да заштити идентитет малолетника приликом објављивања информације, ако постоје индиције или је малолетник учинилац, сведок или жртва насиља, кривичног дела или другог кажњивог понашања или ако је покушао или извршио самоубиство.

(2) Пружалац медијске услуге не сме објавити информације које се односе на приватан или породичан живот малолетника ако би то довело до повреде његових интереса и достојанства.

(3) Забрањено је објавити програмски садржај усмерен на утврђивање идентитета малолетникових родитеља (нпр. оспоравање, односно утврђивање очинства или материнства), без обзира на то да ли је он под родитељским старањем.

(4) Забрањено је објавити програмски садржај у коме се расправља о поверавању појединог малолетника на старање једном или другом родитељу или о оправданости давања у хранитељску породицу или на усвојење.

Члан 68

Ближа правила за извршавање обавеза у погледу заштите малолетника и људског достојанства у вези са објављивањем ријалити програма и другог неподесног садржаја биће уређено подзаконским актом Регулатора.

Члан 69 Обавеза идентификације

На обавезу идентификације пружаоца медијске услуге примењују се одредбе закона којим се уређује област јавног информисања и медија.

Члан 70 Обавеза поштовања људских права

(1) Медијска услуга се пружа на начин којим се поштују људска права а нарочито достојанство личности.

(2) Регулатор се стара да се у свим програмским садржајима поштује достојанство личности и људска права, а нарочито се стара да се не приказује понижавајуће поступање и сцене насиља и мучења, осим ако за то постоји програмско и уметничко оправдање.

Члан 71 Забрана говора мржње

Пружалац медијске услуге не сме објавити програмски садржај којим се подстиче на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, порекла, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 72 Забрана објављивања појединих програмских садржаја

(1) Пружалац медијске услуге не сме објавити програмски садржај којим се подстиче, на отворен или прикривен начин, извршење терористичког дела, у смислу закона који уређује кривично дело тероризам.

(2) Пружалац медијске услуге не сме објавити програмски садржај који на сензационалистички, поједностављени и неетички начин извештава о насиљу (масовном насиљу, насиљу у породици, самоубиству).

(3) Пружалац медијске услуге не сме објавити порнографски садржај настао искоришћавањем малолетног лица, нити програмски садржај који пропагира или рекламира проституцију.

(4) Пружалац медијске услуге не сме објавити програмски садржај који подржава наркоманију, насиље, криминално или друго недозвољено понашање, као и садржај који злоупотребљава лаковерност гледалаца или слушалаца.

(5) Пружалац медијске услуге не сме објавити програмски садржај ради чије производње је животиња убијена, злостављана или подстицана на агресивност и противприродно понашање.

(6) Регулатор предузима мере у циљу испуњења обавеза, односно поштовања забрана, из овог члана које морају да буду сразмерне и да се њима поштују људска и мањинска права прописана Уставом Републике Србије и међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракса међународних институција које надзиру њихово спровођење.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 73 Заштита права особа са инвалидитетом

(1) Пружалац медијске услуге је дужан да, у складу са својим финансијским и техничким могућностима, свој програм и садржај учини доступним особама оштећеног слуха, односно вида и да константно ради на укључивању српског знаковног језика, отвореног и затвореног титла и звучног описа.

(2) Пружалац медијске услуге посебно мора да осигура, лицима из става 1. овог члана, пружање хитних информација од значаја за живот и здравље.

(3) Регулатор подстиче пружаоца медијске услуге да свој програм и садржај учини доступним особама из става 1. овог члана.

(4) Пружаоци медијских услуга дужни су да једном годишње, а најкасније до 1. септембра, известе Регулатора о предузетим мерама из става 1. овог члана.

(5) Регулатор је контактна тачка за пружање информација и за примање притужби у погледу свих питања приступачности из овог члана.

Члан 74 Заштита ауторског и сродних права

Регулатор се стара о томе да се сви пружаоци медијских услуга придржавају прописа о ауторском и сродним правима.

Члан 75 Одговорност за програмски садржај

Пружалац медијске услуге одговара за програмски садржај, без обзира на то да ли га је произвео пружалац или друго лице (нпр. независна продукција, закупљени термин, програмска размена, најаве програма, СМС и друге поруке публике и сл.).

Члан 76

Одредбе чл. 61–75. овог закона сходно се примењују на услуге телетекста и интерактивних услуга у вези са програмским садржајима.

Члан 77 Европска аудио-визуелна дела

(1) Пружалац медијске услуге телевизије дужан је да обезбеди да европска аудио-визуелна дела учествују са више од 50% у укупном годишње објављеном програму, од чега половину морају да чине српска аудио-визуелна дела у који удео се урачунавају објављене премијере и прве репризе српских аудио-визуелних дела, ако испуњавају услове из овог члана.

(2) Приликом утврђивања укупног удела европских аудио-визуелних дела у програму одређеног пружаоца медијске услуге телевизије у годишњи објављени програм се не урачунавају емисије вести, преноси спортских догађаја, емисије посвећене наградним играма, оглашавање, телевизијска продаја и услуге телетекста.

(3) Пружалац аудио-визуелне медијске услуге на захтев дужан је да обезбеди најмање 30% удела европских аудио-визуелних дела у свом каталогу у свакој календарској години, од чега половину морају да чине српска аудио-визуелна дела. Удео од 30% се обрачунава на основу броја дела у каталогу, при чему једна сезона телевизијске серије представља једно дело.

(4) Пружалац медијске услуге на захтев дужан је да на одговарајући начин обезбеди посебну истакнутост дела из става 3. овог члана у свом каталогу представљањем тих дела на атрактиван и приступачан начин, а нарочито путем:

1. 1) посебног одељка посвећеног европским аудио-визуелним делима на почетној страници услуге;
2. 2) постојања могућности претраживања европских аудио-визуелних дела у алату за претраге који је доступан у оквиру услуге;
3. 3) промовисања европских аудио-визуелних дела у оквиру кампања за услугу;
4. 4) препорука садржаја које пружалац медијске услуге на захтев предлаже својим корисницима.

(5) Одредбе овог члана не примењују се на пружаоце медијских услуга на захтев који су сврстани у микро правна лица или ако је немогуће или неразумно применити обавезу имајући у виду природу медијске услуге на захтев.

Члан 78 Обавеза удела српских музичких дела

Пружаоци медијских услуга дужни су да обезбеде да српска музичка дела учествују са најмање 25% у њиховом дневном објављеном музичком програму.

Члан 79 Европска аудио-визуелна дела независних продуцената

(1) Пружалац медијске услуге телевизије је дужан да обезбеди да европска аудио-визуелна дела независних продуцената учествују са најмање 10% у укупном годишње објављеном програму.

(2) Европска аудио-визуелна дела старија од пет година могу чинити највише половину удела из става 1. овог члана.

(3) Приликом утврђивања укупног удела европских аудио-визуелних дела независних продуцената у програму одређеног пружаоца медијске услуге телевизије у годишњи објављени програм не урачунавају се емисије вести, преноси спортских догађаја, емисије посвећене наградним играма, оглашавање, телевизијска продаја и услуге телетекста.

Члан 80 Пружање медијске услуге на сопственом језику

(1) Пружалац медијске услуге је обавезан да програмске садржаје објављује на српском језику, или да обезбеди да се програмски садржаји који су произведени на страним језицима објављују преведени на српски језик.

(2) Обавеза из става 1. овог члана не односи се на пружаоце медијске услуге који објављују програмске садржаје намењене националним мањинама, као и на оне програмске садржаје пружалаца медијске услуге јавног сервиса, којима се задовољавају потребе националних мањина за информисањем на сопственом језику.

(3) Обавеза из става 1. овог члана не односи се на стране музичке садржаје, осим телевизијског емитовања музичко-сценских дела.

(4) Регулатор може, изузетно, да одобри пружаоцу медијске услуге да одређене програмске садржаје емитује и на другим језицима ако за то постоје оправдани програмски разлози.

Члан 81 Сопствена продукција

(1) Пружалац медијске услуге дужан је да обезбеди да сопствена продукција учествује са најмање 25% у његовом годишње емитованом програму.

(2) Под сопственом продукцијом из става 1. овог члана сматра се и копродукција, осим ако је урачуната у квоту независних продукција.

(3) Пружалац медијске услуге чији су програмски садржаји намењени националним мањинама, обавезан је да од укупног годишњег времена емитованих програмских садржаја на језику националне мањине, емитује најмање 25% програмских садржаја у сопственој продукцији.

(4) У удео сопствене продукције из ст. 1. и 3. овог члана урачунава се премијерно и прво поновљено (репризно) објављивање програмских садржаја у сопственој продукцији.

(5) Под сопственом продукцијом подразумевају се програмски садржаји који се састоје из изворног аудио или видео материјала и/или чији је ауторски део већи од 50% у телевизијском, односно 20% у радијском програму.

(6) У укупно годишње време емитованих програмских садржаја, за потребе обрачуна програмских квота одређених овим законом, не урачунавају се телевизијске-игре, рекламе, телевизијска-куповина, као и вести, односно спортски преноси, изузев ако се ради о сопственој продукцији вести, односно спортских преноса.

Члан 82 Приступ најважнијим догађајима

(1) Пружалац медијске услуге телевизије у надлежности Републике Србије, не може ексклузивно емитовати догађаје који су на листи најважнијих догађаја од посебног значаја за све грађане, на начин да се значајан део јавности у Републици Србији, држави чланици Европске уније или држави потписници међународног уговора који обавезује Републику Србију, лиши могућности праћења тих догађаја.

(2) Регулатор благовремено саставља, на јасан и транспарентан начин листу најважнијих догађаја домаћих и страних, из става 1. овог члана, који су од посебног значаја за све грађане (културни, политички, спортски, забавни и сл.) и на које искључиво право преноса може остварити само пружалац медијске услуге телевизије којој је приступ слободан и чија зона покривања обухвата целокупно подручје Републике Србије и о томе обавештава Европску комисију.

(3) Уколико ниједан пружалац медијске услуге телевизије из става 2. овог члана није заинтересован за пренос догађаја од посебног значаја, исти је дужан да у року од најкасније 15 дана пре дана емитовања догађаја из става 1. овог члана, о томе извести Регулатора, а Регулатор ће одмах по пријему обавештења исто објавити.

(4) У случају из претходног става овог члана, право преноса може остварити било који други пружалац медијске услуге телевизије на начин како је то предвиђено у ставу 1. овог члана уз сагласност Регулатора.

(5) Уговор о преносу догађаја од посебног значаја који је закључен противно условима из ст. 2, 3. и 4. овог члана не производи правно дејство.

(6) Регулатор одређује који догађаји са листе, из става 1. овог члана, треба да буду доступни у целини или делимично путем преноса уживо, а који у целини или делимично путем одложеног преноса, уколико је то неопходно из објективних разлога или јавног интереса.

(7) Пружалац медијске услуге телевизије, који има искључиво право преноса догађаја од великог интереса за јавност, дужан је да свим другим заинтересованим пружаоцима медијске услуге телевизије, без дискриминације и под једнаким условима, дозволи и омогући да слободно изаберу инсерте са тог догађаја, преузму их и објаве у трајању до 90 секунди, уз навођење извора слике и тона и уз надокнаду која не може прећи висину стварних трошкова.

(8) Ако су, пружалац медијске услуге телевизије који има искључиво право преноса догађаја од великог интереса за јавност, као и пружалац медијске услуге телевизије који захтева приступ, основани на територији Републике Србије, приступ се захтева од пружаоца медијске услуге телевизије непосредно.

(9) Изабрани инсерт се користи искључиво за емисије општих вести, а могу се користити и код аудио-визуелних медијских услуга на захтев искључиво ако тај програм нуди исти пружалац медијске услуге телевизије са одложеним емитовањем.

(10) Регулатор ближе прописује начин формирања листе најважнијих догађаја од посебног значаја за све грађане из става 1. овог члана и остваривање права на приступ догађајима од великог интереса из става 7. овог члана.

(11) Уколико је носилац ексклузивних права на догађаје из става 1. овог члана пружалац медијске услуге који није у надлежности Републике Србије, и исти без оправданог разлога одбије да закључи уговор о преносу тих догађаја са пружаоцем услуга из става 2. овог члана, Регулатор о томе без одлагања обавештава надлежно страно регулаторно тело, као и организацију која је носилац пренетих права на пренос догађаја са листе из става 2. овог члана.

Члан 83

Регулатор доноси општа подзаконска акта којима се утврђују ближа правила за извршавање обавеза утврђених чл. 61–82. овог закона.

Члан 84 Аудио-визуелне медијске услуге цивилног сектора

(1) Медијске услуге цивилног сектора пружају се ради задовољавања специфичних интереса појединих друштвених група (националне мањине, омладина, стари, особе са инвалидитетом итд.) и организација грађана, а не ради стицања добити.

(2) Пружалац медијске услуге из става 1. овог члана може бити удружење, задужбина, фондација, високошколска установа, црква и верска заједница.

(3) Садржај програма који производи пружалац медијске услуге из става 1. овог члана мора бити у вези са облашћу деловања пружалаца медијске услуге из става 2. овог члана.

(4) Медијска услуга из става 1. овог члана може се пружати у оквиру локалне односно регионалне зоне покривања, у складу са одредбама овог закона.

(5) На медијске услуге из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе закона који уређује обавезе пружаоца медијске услуге јавног сервиса у остваривању општег интереса.

(6) Дозвола за пружање медијске услуге из става 1. овог члана издаје се без обавезе плаћања накнаде.

(7) Средства за пружање медијске услуге из става 1. овог члана могу се обезбедити из јавних средстава намењених пројектном суфинансирању, као и из донација, прилога грађана, спонзорства и других извора прихода, у складу са посебним законом.

Члан 85

Овлашћење за пружање медијске услуге има пружалац медијске услуге који медијску услугу пружа:

1. 1) без претходно прибављеног одобрења, односно дозволе, у складу са овим законом;
2. 2) на основу одобрења;
3. 3) на основу дозволе.

Члан 86 Пружање медијске услуге без прибављања одобрења, односно дозволе

(1) Медијску услугу пружа без претходно прибављеног одобрења, односно дозволе:

1. 1) јавни медијски сервис који стиче право пружања медијске услуге у складу са законом који уређује рад јавних медијских сервиса и непосредно на основу њега;
2. 2) пружалац медијске услуге који пружа медијске услуге у складу са слободом пријема и слободом реемитовања утврђеним чланом 59. став 1. овог закона.

(2) Пружалац медијске услуге из става 1. тачка 2) овог члана не може бити лице које по одредбама овог закона не може бити ималац дозволе.

(3) Медијска услуга из става 1. тачка 2) овог члана доступна је без претходно прибављеног одобрења, односно дозволе путем свих електронских комуникационих мрежа за дистрибуцију медијских садржаја, укључујући и мрежу за терестричко емитовање, у условном приступу.

Члан 87 Пружање медијске услуге на захтев на основу одобрења

(1) Медијске услуге које се пружају на захтев у Републици Србији, може да пружа свако физичко и правно лице у складу са одредбама овог закона и коме је Регулатор издао одобрење за пружање медијских услуга, осим оних лица која не могу да буду носиоци дозвола у складу са овим законом.

(2) Одобрење за пружање медијске услуге из става 1. овог члана Регулатор издаје на захтев пружаоца услуге.

(3) Захтев се подноси на обрасцу чију форму прописује Регулатор.

(4) Уз захтев, поред доказа о испуњености услова из става 1. овог члана, подноси се и доказ о испуњености техничких услова за пружање услуге као и информација о програмској концепцији и понуђеним каталозима програмских садржаја.

(5) Регулатор одбацује захтев из става 3. овог члана уколико је исти непотпун или се утврди да су подаци унети у њему непотпуни или нетачни, ако подносилац захтева и у накнадно одређеном року од седам дана не допуни пријаву, односно не достави тачне податке или потпуну документацију.

(6) Регулатор води евиденцију пружалаца медијских услуга на захтев који садржи информације о називу медијске услуге, називу пружаоца медијске услуге, податке о пребивалишту односно седишту пружаоца медијске услуге, контакт податке као и податке о програмској концепцији медијске услуге.

(7) Регулатор доноси одлуку о престанку важења одобрења за пружање медијске услуге на захтев и брише пружаоца из Регистра медијских услуга:

1. 1) ако пружалац писмено обавести Регулатора о престанку пружања услуге;
2. 2) ако пружалац прекине пружање услуге у периоду дужем од три месеца;
3. 3) ако пружалац не испуњава техничке услове за пружање услуге;
4. 4) ако је пружаоцу правоснажном одлуком суда изречена забрана обављања делатности;
5. 5) у случају престанка правног лица пружаоца услуге односно престанка обављања делатности;
6. 6) ако пружалац ни у накнадном примереном року не измири обавезу плаћања накнаде за пружање медијске услуге.

Члан 88 Пружање медијске услуге на основу дозволе

(1) Регулатор издаје дозволу на начин утврђен овим законом.

(2) Поступак издавања дозволе је јаван.

(3) Дозвола је овлашћење чијим добијањем њен ималац стиче право да своју медијску услугу, путем електронских комуникационих мрежа пружа неодређеном броју корисника.

(4) Дозвола којом се стиче право пружања медијске услуге издаје се на захтев пружаоца медијске услуге.

(5) Дозвола којом се стиче право пружања, путем терестричког аналогног, односно дигиталног преноса, медијске услуге телевизије у слободном приступу, као и медијске услуге радија у слободном приступу, издаје се на јавном конкурсу.

Члан 89

(1) Дозвола издата на јавном конкурсу не може се преносити, осим у случају статусних промена имаоца дозволе, у смислу закона којим се уређује положај привредних друштава и под условом да то не доводи до нарушавања медијског плурализма у смислу прописа којим се уређују медији и јавно информисање.

(2) Дозвола издата на захтев може се пренети другом лицу, само ако то лице прихвати све обавезе које произилазе из дозволе.

(3) У случају из ст. 1. и 2. овог члана, пренос се може обавити само на основу акта сачињеног у писменој форми, на који је Регулатор претходно дао сагласност.

(4) Податке о издатим сагласностима на акте из става 3. овог члана Регулатор објављује на својој интернет презентацији.

(5) Регулатор ближе уређује поступак издавања сагласности из става 3. овог члана.

Члан 90 Ималац дозволе

Дозвола се издаје физичком или правном лицу пружаоцу медијске услуге који је у надлежности Републике Србије, у складу са одредбама овог закона и у складу са одредбама закона којим се регулише област јавног информисања.

Члан 91

(1) Ималац дозволе не може да буде:

1. 1) Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе;
2. 2) привредно друштво, установа или друго правно лице које је у целини или делом у јавној својини ако:

(2) – је корисник државне помоћи, у смислу Закона о потврђивању Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, с једне стране, и Републике Србије, с друге стране, односно закона који регулише контролу државне помоћи, или

(3) – обавља делатност од општег интереса у смислу закона којима се уређује правни положај облика организовања који обављају делатност од општег интереса;

1. 3) политичка странка.

(4) Државна помоћ из тачке 2) алинеја прва овог члана ће се оцењивати на основу критеријума који проистичу из примене правила конкуренције који се примењују у Европској унији, а нарочито из члана 107. Уговора о функционисању Европске уније и инструмената тумачења које су усвојиле институције Европске уније.

(5) Забрана из овог члана не примењује се на високошколске установе из члана 84. став 2. овог закона.

Члан 92 Издавање дозволе на захтев пружаоца медијске услуге

Регулатор прописује минималне техничке, организационе и програмске услове за издавање дозволе на захтев пружаоца медијске услуге.

Члан 93 Захтев за издавање дозволе

Захтев за издавање дозволе садржи:

1. 1) назив правног лица, односно предузетника и његов ПИБ, адресу, односно седиште, као и податке о лицу одговорном за заступање и податке о главном и одговорном уреднику;
2. 2) доказ о регистрацији подносиоца захтева за пружање медијских услуга;
3. 3) доказе о испуњености техничких и организационих услова за производњу програма;
4. 4) информацију о врсти медијске услуге за коју се захтев подноси, у складу са чланом 56. став 2. овог закона;
5. 5) документацију која се односи на предложену програмску концепцију;
6. 6) план организационо-техничке концепције и структуре кадрова;
7. 7) информацију о врсти електронских комуникационих мрежа путем које подносилац захтева намерава да пружа услугу;
8. 8) планирани датум почетка пружања услуга;
9. 9) скраћени идентификациони знак и његово графичко решење;
10. 10) податке о власничкој структури подносиоца захтева, укључујући податке о правном (пословно име односно назив, седишта и власничка структура) или физичком лицу (име, пребивалиште и држављанство) које непосредно или посредно, преко других субјеката, има учешће (удели, акције и др.) у власничкој структури подносиоца захтева, као и податке о висини тог учешћа;
11. 11) изјаву да издавањем дозволе неће настати стање којим се нарушава медијски плурализам;
12. 12) доказ да се пред надлежним судом не води поступак против подносиоца захтева и против одговорног лица подносиоца захтева за кривично дело против привреде или друго кривично дело за које је запрећена казна затвора.

Члан 94 Поступање Регулатора по поднетом захтеву

(1) Регулатор решењем одлучује о захтеву за издавање дозволе.

(2) Ако утврди да је подносилац поднео потпун захтев из члана 93. овог закона, Регулатор издаје дозволу за пружање медијске услуге и уписује је у Регистар медијских услуга у року од 30 дана од дана подношења захтева.

(3) Регулатор решењем одбија захтев из става 1. овог члана ако утврди да подносилац захтева не испуњава услове из члана 92. овог закона као и ако из поднете документације која се односи на предложену програмску концепцију произлази да подносилац захтева не би испуњавао обавезе утврђене чл. 61–82. овог закона.

Члан 95

(1) Подносилац захтева коме је издата дозвола за пружање медијске услуге дужан је да најкасније у року од 30 дана од дана достављања дозволе поднесе Регулатору уговор са оператором бар једне електронске комуникационе мреже којом стиче право да се њен програм посредством те мреже дистрибуира јавности.

(2) Ималац дозволе дужан је да сваку измену уговора или накнадно закључен уговор са оператором електронских комуникационих мрежа поднесе Регулатору у року од 15 дана од дана закључења тог уговора.

Члан 96 Тужба против решења

Решење из члана 94. став 3. овог закона је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Члан 97 Регистар медијских услуга

(1) Регулатор води и редовно ажурира Регистар медијских услуга (у даљем тексту: Регистар).

(2) Регистар из става 1. овог члана нарочито садржи:

1. 1) назив и врсту медијске услуге;
2. 2) назив пружаоца медијске услуге и податке о пружаоцу (пословно име односно назив, седиште, матични број, ПИБ);
3. 3) број и датум решења о издавању дозволе, односно основ пружања услуге ако се она пружа без обавезе прибављања одобрења, односно дозволе;
4. 4) период на који се издаје одобрење, односно дозвола;
5. 5) податке о одговорном лицу пружаоца медијске услуге;
6. 6) податке о изреченим мерама пружаоцу медијске услуге;
7. 7) упозорење пружаоцу медијске услуге о постојању нарушавања медијског плурализма.

(3) Регулатор по службеној дужности брише услугу из Регистра из става 1. овог члана по престанку основа њеног пружања.

(4) Регистар из става 1. овог члана се објављује у складу са законом.

Члан 98 Почетак пружања медијске услуге

Ималац дозволе је дужан да почне са пружањем медијске услуге у року од 90 дана од дана достављања дозволе.

Члан 99 Важење и продужење важења дозволе

(1) Дозвола се издаје на период од осам година.

(2) Важење дозволе се може продужити на захтев имаоца дозволе који се подноси Регулатору шест месеци пре истека важеће дозволе.

(3) Регулатор одлучује о захтеву за продужење дозволе применом правила на основу којих одлучује у поступку издавања дозволе, имајући у виду испуњавање обавеза подносиоца захтева предвиђених чл. 61–82. овог закона, као и поштовање услова садржаних у издатој дозволи, а посебно мере које су му изречене у складу са овим законом.

(4) Дозвола за пружање медијске услуге продужава се на период од осам година.

(5) Дозвола која је издата на основу јавног конкурса може се продужити на захтев само једном.

Члан 100 Престанак важења дозволе пре истека времена на које је издата

(1) Дозвола престаје да важи и пре истека времена на које је издата ако:

1. 1) пружалац медијске услуге у писаном облику обавести Регулатора да више не намерава да пружа медијску услугу;
2. 2) се утврди да је пружалац медијске услуге приликом подношења захтева за издавање дозволе у захтеву или у документацији поднетој уз захтев навео нетачне податке;
3. 3) пружалац медијске услуге није започео пружање медијске услуге у року предвиђеном чланом 98. овог закона;
4. 4) пружалац медијске услуге не пружа медијску услугу у трајању дужем од 30 дана непрекидно или 60 дана са прекидима у току календарске године, осим ако је до прекида дошло због више силе;
5. 5) ималац дозволе у периоду дужем од три месеца не задовољава прописане минималне техничке и организационе услове за пружање медијске услуге или не обезбеди квалитетну покривеност сигналом у зони покривања, у складу са овим законом;
6. 6) пружалац медијске услуге прекрши одредбе о заштити медијског плурализма предвиђене овим законом, као и законом којим се уређује област јавног информисања и медија;
7. 7) Регулатор, након спроведеног поступка у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега, пружаоцу медијске услуге изрекне меру одузимања дозволе због повреде обавеза или због непоштовања услова предвиђених дозволом;
8. 8) пружалац ни у накнадном примереном року не измири обавезу плаћања накнаде за пружање медијске услуге;
9. 9) се услед промене власничке структуре пружаоца медијске услуге, након издавања дозволе, не може поуздано утврдити ко над пружаоцем медијске услуге има контролу у смислу закона којим се уређује област заштите конкуренције;
10. 10) ималац дозволе предузима правни посао у циљу преноса дозволе, супротно одредби члана 89. ст. 1–3. овог закона;
11. 11) у другим случајевима прописаним овим законом.

(2) Издата дозвола престаје да важи престанком физичког или правног лица које је ималац дозволе.

Члан 101 Поступак одузимања дозволе

(1) У случају наступања неког од разлога из члана 100. став 1. овог закона, Регулатор доноси решење о одузимању дозволе.

(2) Решење о одузимању дозволе доноси се двотрећинском већином гласова укупног броја чланова Савета.

(3) Решење из става 2. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Члан 102 Поступак извршења решења о одузимању дозволе

(1) Пружалац медијске услуге коме је одузета дозвола дужан је да обустави пружање медијске услуге у року утврђеном у коначном решењу о одузимању дозволе, а ако то не учини Регулатор ће спровести поступак извршења решења о одузимању дозволе.

(2) Оператор електронске комуникационе мреже у оквиру које се дистрибуира медијска услуга лица коме је одузета дозвола, дужан је да поступи у складу са одлуком Регулатора донетом у поступку извршења решења о одузимању дозволе и обустави дистрибуцију медијске услуге тог лица.

(3) Закључак о извршењу Регулатор ће донети у складу са прописима којима се регулише општи управни поступак.

Члан 103

(1) Дозвола којом се стиче право пружања медијске услуге телевизије у слободном приступу, као и медијске услуге радија у слободном приступу, путем терестричког аналогног, односно дигиталног преноса, издаје се на основу јавног конкурса који расписује Регулатор у складу са законом.

(2) Дозвола се издаје на основу решења које доноси Савет, у складу са одредбом члана 107. став 9. овог закона.

(3) Пре расписивања јавног конкурса, Регулатор прибавља податке:

1. 1) о расположивости радио-фреквенција за потребе терестричког аналогног преноса од регулаторног тела надлежног за област електронских комуникација;
2. 2) о расположивости места у мултиплексу за потребе терестричког дигиталног преноса од оператора мултиплекса.

(4) Регулатор доноси ближа правила којима се утврђују минимални услови које морају испунити подносиоци пријава на јавни конкурс, односно имаоци дозволе за пружање медијске услуге: технички (неопходна опрема и друга техничка средства којима се обезбеђује квалитетна производња, као и пренос и емитовање за аналогно емитовање програма у складу са предвиђеним програмским концептом, површина и структура простора намењеног обављању делатности пружања медијске услуге), организациони (број, структура и основ ангажовања кадрова, финансијски показатељи у вези са могућношћу рентабилног пословања и опстанка на тржишту) и програмски (врсте програма и квантитативни однос између појединих врста програма, удео сопствене продукције, српских аудио-визуелних дела, европских аудио-визуелних дела и европских аудио-визуелних дела независне продукције).

(5) Регулатор доноси акт којим се утврђују недискриминаторни, објективни и мерљиви критеријуми за одлучивање, који одговарају активностима за чије се обављање издаје дозвола и прописује образац пријаве на конкурс.

(6) Регулатор, најкасније 30 дана пре расписивања јавног конкурса, објављује акт из ст. 4. и 5. овог члана, у „Службеном гласнику Републике Србије” и на својој интернет презентацији.

(7) При доношењу акта из става 5. овог члана Регулатор нарочито узима у обзир понуду која би задовољила потребе грађана за разноврсним медијским садржајима, финансијска средства неопходна за производњу или прибављање програмских садржаја и укупно пословање као и минималне техничке, организационе и програмске услове.

(8) Услови и критеријуми утврђени актом из ст. 4. и 5. овог члана, не смеју се мењати у току трајања поступка по расписаном јавном конкурсу.

(9) Ако је подносиоцу пријаве раније већ издата дозвола, при доношењу акта из става 4. овог члана, Регулатор узима у обзир испуњеност услова за које му је издата дозвола (поштовање програмског елабората, техничких, кадровских и финансијских услова), као и изречене мере.

Члан 104 Оглас за јавни конкурс

(1) Оглас којим се расписује јавни конкурс за издавање дозвола објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и интернет презентацији Регулатора, и садржи:

1. 1) назив акта којим су утврђени услови и критеријуми за добијање дозволе;
2. 2) зону покривања за коју се јавни конкурс расписује, односно зону расподеле (аллотмент);
3. 3) информацију о висини годишње накнаде за добијено право на пружање медијске услуге;
4. 4) информацију о висини годишње накнаде за приступ мултиплексу, односно информацију о висини годишње накнаде за коришћење радио-фреквенције ако се дозвола односи на пружање медијске услуге путем аналогног преноса;
5. 5) висину депозита из члана 105. овог закона,
6. 6) рок за подношење пријаве на јавни конкурс заједно са прописаном документацијом, који не може бити краћи од 60 дана од дана расписивања јавног конкурса;
7. 7) рок за доношење одлуке по расписаном јавном конкурсу.

(2) Оглас за јавни конкурс садржи и врсту програма за који се конкурс расписује, а на основу циљева из члана 27. став 1. овог закона, претходне анализе тржишта и потреба становништва за одређеном врстом садржаја.

Члан 105 Депозит

Подносилац пријаве на јавни конкурс приликом њеног подношења дужан је да уплати депозит у износу тромесечне накнаде за добијено право на пружање медијске услуге.

Члан 106 Пријава на јавни конкурс

(1) Пријава на јавни конкурс подноси се на обрасцу чији садржину прописује и објављује Регулатор.

(2) Пријава из става 1. овог члана најмање садржи:

1. 1) назив правног лица, односно предузетника који се пријављује на конкурс и његов ПИБ, адресу, односно седиште, као и податке о лицу одговорном за заступање и податке о главном и одговорном уреднику;
2. 2) информацију о врсти медијске услуге, у складу са чланом 56. овог закона;
3. 3) жељену зону покривања;
4. 4) датум почетка пружања услуге.

(3) Подносилац пријаве је обавезан да уз пријаву достави:

1. 1) доказ о регистрацији подносиоца пријаве за пружање медијских услуга;
2. 2) доказе о испуњености услова и критеријума из члана 103. ст. 4. и 5. овог закона;
3. 3) документацију која се односи на предложену програмску концепцију;
4. 4) скраћени идентификациони знак и његово графичко решење;
5. 5) податке о власничкој структури капитала подносиоца пријаве, укључујући податке о правном (пословно име односно назив, седишта и власничка структура) или физичком лицу (име, пребивалиште и држављанство) које непосредно или посредно, преко других субјеката, има учешће (удели, акције и сл.) у власничкој структури капитала подносиоца пријаве, као и податке о висини тог учешћа;
6. 6) доказ да се пред надлежним судом не води поступак против подносиоца пријаве и против одговорног лица подносиоца пријаве за кривично дело против привреде или друго кривично дело за које је запрећена казна затвора;
7. 7) изјаву да издавањем дозволе неће настати стање којим се нарушава медијски плурализам;
8. 8) доказе о извршеној уплати депозита;
9. 9) и другу документацију по налогу Регулатора у складу са законом и подзаконским актима.

(4) Подносилац пријаве може да достави и другу документацију, за коју сматра да може бити од значаја за добијање дозволе.

Члан 107

(1) Регулатор одбацује пријаву из члана 106. овог закона:

1. 1) која садржи непотпуне или нетачне податке, односно непотпуну документацију, ако подносилац пријаве и у накнадно одређеном року од осам дана не допуни пријаву, односно не достави тачне податке или потпуну документацију;
2. 2) која је поднета по протеку рока за подношење пријаве;
3. 3) која није поднета на прописаном обрасцу пријаве;
4. 4) уз коју није приложен доказ о уплати депозита;
5. 5) уз коју није приложен доказ о уплати депозита од стране подносиоца пријаве.

(2) Регулатор објављује, на начин на који је објављен оглас за јавни конкурс, листу свих подносилаца пријаве чије су пријаве потпуне и поднете у предвиђеном року, у року од 15 дана од дана истека рока за подношење пријаве.

(3) Регулатор доноси решење о издавању дозволе у складу са утврђеним критеријумима и прописаним условима.

(4) Ако се за коришћење исте зоне покривања или одређене врсте програма, пријавило више лица која испуњавају прописане услове за пружање медијске услуге, Регулатор даје предност ономе за кога основано закључи, на основу поднете документације, да ће остваривати већи квалитет и разноврсност садржаја.

(5) Ако је подносилац пријаве већ пружао медијску услугу, Регулатор приликом одлучивања узима у обзир и његову праксу у извршавању обавеза прописаних чл. 61–82. овог закона и поштовање услова садржаних у дозволи.

(6) Регулатор објављује листу лица која су стекла право на пружање медијске услуге, на начин на који је објављен оглас за јавни конкурс, без одлагања а најкасније у року од 15 дана од дана доношења одлуке.

(7) Решење о издавању дозволе Регулатор доставља регулаторном телу за електронске комуникације, уз захтев за издавање дозволе за коришћење радио-фреквенције, у складу са законом којим се регулишу електронске комуникације, ако се дозвола издаје за пружање медијске услуге путем терестричког аналогног преноса.

(8) Решење о издавању дозволе Регулатор доставља оператору мултиплекса, ради закључења уговора о приступу мултиплексу, ако се дозвола издаје за пружање медијске услуге путем терестричког дигиталног преноса.

(9) Када регулаторно тело за електронске комуникације достави Регулатору дозволу за коришћење радио-фреквенције из става 7. овог члана, односно после достављања Регулатору уговора о приступу мултиплексу из става 8. овог члана, Регулатор издаје дозволу за пружање медијске услуге.

(10) Ако регулаторно тело из става 7. овог члана не изда дозволу за коришћење радио-фреквенције, односно ако се не закључи уговор из става 8. овог члана, Регулатор ставља ван правне снаге решење из става 3. овог члана.

Члан 108 Враћање депозита

(1) Лицу чија је пријава одбачена или коме није издата дозвола враћа се уплаћени депозит у року од седам дана од дана коначности решења из члана 107. став 3. овог закона, а лицу коме је издата дозвола уплаћени депозит се урачунава у износ накнаде за добијено право на пружање медијске услуге.

(2) Депозит се не враћа имаоцу дозволе који:

1. 1) пре истека рока за почетак пружања медијске услуге у писменој форми обавести Регулатора да одустаје од коришћења издате дозволе;
2. 2) не започне пружање медијске услуге у прописаном року.

Члан 109 Сходна примена одредаба овог закона

Одредбе чл. 94–102. овог закона сходно се примењују и када је дозвола издата на основу јавног конкурса.

Члан 110 Посебан основ за престанак важења дозволе пре истека времена на које је издата

Дозвола којом се стиче право пружања медијске услуге путем терестричког аналогног, односно дигиталног преноса престаје да важи пре истека времена на које је издата и ако регулаторно тело надлежно за област електронских комуникација, у складу са одредбама закона којим се уређује област електронских комуникација, повуче дозволу за коришћење радиофреквенцијског спектра пружаоцу медијске услуге путем терестричког аналогног преноса, односно оператору мултиплекса и/или мреже који пружа услугу мултиплексирања и/или емитовања и дистрибуције пружаоцу медијске услуге путем терестричког дигиталног преноса, а не постоји други оператор који би наставио да пружа услугу мултиплексирања и/или емитовања и дистрибуције.

Члан 111 Повезивање пружалаца медијских услуга у мреже

(1) Пружаоци медијских услуга се могу уз поштовање програмских услова под којима је издата дозвола за пружање медијске услуге програмски повезивати у мреже ради смањења оперативних трошкова производње програмских садржаја, повећања прихода од оглашавања и подизања квалитета програма, а све у циљу обезбеђења економске одрживости.

(2) Пружаоци медијских услуга се могу програмски повезивати у мреже на основу претходне сагласности коју издаје Регулатор, под следећим условима:

1. 1) да закључе уговор о начину објављивања заједничког програма који може да износи највише 40% дневно објављеног програма, уз обавезу пружалаца медијских услуга да емитују локални информативни програм, у складу са програмском концепцијом за коју су пружаоци медијске услуге добили дозволе;
2. 2) да у остатку програма поштују програмску концепцију за коју су добили дозволу;
3. 3) да се повезивањем не повређује конкуренција у смислу прописа којима се уређује заштита конкуренције на тржишту.

(3) Пружаоци медијске услуге су дужни да уз писани захтев за повезивање у мрежу поднесу уговор о начину објављивања заједничког програма снабдевен овереним потписима уговорних страна у складу са законом којим се уређује овера потписа, рукописа и преписа.

(4) Регулатор решењем одлучује о захтеву за повезивање у мрежу, по претходно прибављеном мишљењу тела надлежног за заштиту конкуренције.

(5) Регулатор решењем одбија захтев из става 3. овог члана уколико:

1. 1) нису испуњени услови из става 2. овог члана;
2. 2) било који од пружалаца медијске услуге није измирио накнаду за право на пружање медијске услуге;
3. 3) би се повезивањем повредиле одредбе о забрани нарушавања медијског плурализма;
4. 4) би по мишљењу тела надлежног за заштиту конкуренције повезивањем дошло до повреде конкуренције;
5. 5) би повезивање било противно циљу из става 1. овог члана.

(6) Регулатор пази по службеној дужности на испуњеност услова из ст. 2. и 5. овог члана током читавог трајања мреже.

(7) Забрањено је повезивање у мреже пружалаца медијских услуга чија зона покривања обухвата целокупно подручје Републике Србије.

Члан 112 Посебне обавезе оператора електронских комуникационих мрежа за дистрибуцију медијских садржаја

(1) Оператор електронске комуникационе мреже за дистрибуцију медијских услуга дужан је да пре укључивања поједине медијске услуге у свој програмски пакет и почетка њене дистрибуције, прибави претходну писану сагласност имаоца права на програм и подноси је Регулатору ради евидентирања.

(2) Оператор је дужан да дистрибуира медијске услуге истовремено и у потпуности без промена (реемитује), у складу са прибављеном писменом сагласношћу пружаоца медијске услуге. Нарочито није дозвољено скраћивати, прекидати, прекривати или на други начин мењати програмске садржаје који се чине доступним путем медијске услуге, укључујући и комерцијалне комуникације које се чине доступним путем медијске услуге или умањити слику програмског садржаја ради објављивања комерцијалне комуникације.

(3) Изузетно од става 2. овог члана, не сматра се неовлашћеном изменом медијске услуге:

1. 1) употреба елемента у виду прекривања медијске услуге које је иницирао и са њима се сагласио корисник услуге искључиво за сопствене приватне потребе, нарочито елемената који су последица коришћења услуга за личну комуникацију;
2. 2) употреба контролних елемената корисничког интефејса неопходних за управљање уређајем за пријем и коришћење тих садржаја или претраживање програмских садржаја, као што су траке за гласност, функције за претраживање, навигационе листе или листе медијских услуга;
3. 3) употреба елемената у виду прекривања или прекида медијске услуге ради објављивања саопштења органа јавне власти хитне природе која се односе на угроженост живота, здравља, безбедности или имовине;
4. 4) употреба техника компресије података којом се умањује величина датотеке са подацима и других техника за прилагођавање услуге начину дистрибуције, али без измена садржаја или уговорених, односно прописаних стандарда квалитета преноса и без нарушавања потпуности програмског садржаја или његове доступности за кориснике услуге.

(4) Оператор је дужан да дистрибуира медијске услуге на правичан, транспарентан и недискриминаторан начин, у односу на пружаоце медијских услуга.

(5) Ако пружалац медијске услуге сматра да је оператор повредио обавезу из става 4. овог члана у односу на њега, може поднети пријаву Регулатору и доставити доказе на којима заснива своје тврдње.

(6) Регулатор у поступку разматрања пријаве је дужан да од оператора затражи да се изјасни о њеним наводима у року који не може бити краћи од 15 дана од пријема захтева.

(7) По разматрању пријаве пружаоца медијске услуге и изјашњења оператора, Регулатор може:

1. 1) обавестити о пријави надлежно регулаторно тело за заштиту конкуренције, ако сматра да је неопходно испитати да ли се поступањем оператора повређују прописи који уређују заштиту конкуренције;
2. 2) испитати да ли су испуњени услови предвиђени овим законом да се медијска услуга уврсти на листу медијских услуга чији садржај је од значаја за остваривање јавног интереса у области електронских медија и јавног информисања;
3. 3) обавестити о пријави надлежно регулаторно тело за електронске комуникације, ако је медијска услуга на листи из тачке 2) овог става, али оператор није поступио у складу са одлуком тог регулаторног тела којом му је одређен обавезан пренос медијске услуге на одређеном географском подручју.

(8) Пружалац медијске услуге је дужан да благовремено обавести оператора да нема право објављивања одређених програмских садржаја посредством одређене платформе, а оператор тада не сме да дистрибуира такве програмске садржаје.

(9) Оператор је дужан да се придржава листе медијских услуга који су укључени у програмски пакет и у писменој форми претходно обавести Регулатора о свакој промени броја и структуре програмских пакета.

(10) Оператор, осим оператора мреже за терестричко емитовање, дужан је да, без наплате посебне накнаде, дистрибуира својим крајњим корисницима, основне програме јавног медијског сервиса у зони њиховог покривања, а јавни медијски сервиси су дужни да им то омогуће без наплаћивања накнаде.

(11) Оператор, осим оператора мреже за терестричко емитовање, дужан је да, без наплате посебне накнаде, дистрибуира програме својим крајњим корисницима, које јавни медијски сервис пружа у режиму нове медијске услуге, у смислу закона којим се уређује рад јавних медијских сервиса, ако Регулатор својом одлуком утврди да је то неопходно ради остваривања јавног интереса. Јавни медијски сервиси су дужни да им то омогуће без накнаде.

(12) Оператор, осим оператора дигиталне мреже за терестричко емитовање, у односу на услуге које пружа без условног приступа, дужан је да на захтев Регулатора достави податак о броју корисника услуге дистрибуције медијских садржаја.

(13) Оператор је дужан да програме у својој понуди позиционира на следећи начин:

1. 1) сервисни канал оператора, са информацијама о садржају понуде оператора – нулта позиција;
2. 2) основни програми јавних медијских сервиса у зони њиховог покривања – позиције непосредно иза нулте позиције;
3. 3) све остале медијске услуге телевизије у понуди оператора – непосредно након позиција за медијске услуге телевизије из тачке 2) овог става, према редоследу који одреди оператор.

(14) Регулатор врши надзор над применом овог члана, у сарадњи са регулаторним телом надлежним за област електронских комуникација.

(15) Ако у вршењу надзора Регулатор утврди неправилности у примени овог члана, о томе обавештава оператора и одређује му рок у коме је дужан да их отклони. Рок не може бити краћи од 15 дана од пријема обавештења.

(16) Ако Регулатор утврди да оператор није у остављеном року отклонио утврђене неправилности, решењем му налаже њихово отклањање и спроводи поступак управног извршења ако оператор не поступи по том налогу.

(17) Одредбе овог члана примењују се и на права и обавезе лица које услугу дистрибуције медијских садржаја пружа као услугу информационог друштва (овер тхе топ – ОТТ) у смислу закона којим се уређује електронска трговина, односно чије пружање услуге је засновано на томе што крајњи корисник услуге остварује приступ интернету користећи услугу оператора електронске комуникационе мреже.

Члан 113 Забрањене активности у вези са заштићеним услугама

(1) Забрањена је производња, увоз, стављање у промет, давање у закуп, или држање у комерцијалне сврхе средстава, уређаја или софтвера који су намењени или прилагођени да омогуће приступ заштићеној услузи у разумљивом облику без одобрења пружаоца услуге или олакшају заобилажење било које мере условног приступа заштићеној услузи.

(2) Забрањено је инсталирање, одржавање или замена средстава из става 1. овог члана у комерцијалне сврхе.

(3) Забрањено је заобилажење било које мере условног приступа или пружање услуга којима се то омогућава или олакшава.

(4) Забрањене су аудио-визуелне комерцијалне комуникације којима се препоручују активности или услуге из ст. 1–3. овог члана.

Члан 114 Судска заштита пружаоца заштићених услуга

(1) Пружалац заштићене услуге има право на судску заштиту.

(2) Пружалац заштићене услуге може против лица које је повредило његово право остварити правну заштиту и накнаду штете према општим правилима о накнади штете.

Члан 115 Обавезе пружалаца услуга платформи за размену видео садржаја

(1) Пружалац услуге платформе за размену видео садржаја је дужан да предузме одговарајуће мере у погледу примене одредаба овог закона, а нарочито ради заштите:

1. 1) малолетника од програмских садржаја, видео садржаја које су генерисали корисници или аудио-визуелних комерцијалних комуникација који би могли нашкодити физичком, менталном или моралном развоју малолетника у смислу члана 65. овог закона;
2. 2) јавности од подстицања на насиље и мржњу у смислу члана 71. овог закона;
3. 3) јавности од програмских садржаја, видео садржаја који су генерисали корисници или аудиовизуелних комерцијалних комуникација чијим објављивањем се чини кривично дело јавног подстицања на извршење терористичких дела, дечије порнографије или расне или друге дискриминације.

(2) Пружаоци услуга платформи за размену видео садржаја дужни су да предузму одговарајуће мере како би видео садржаји које генерише корисник, а за које се утврди да садрже аудио-визуелне комерцијалне комуникације, био усклађен са одредбама закона који регулише област оглашавања.

(3) Пружаоци услуга платформи за размену видео садржаја имају обавезу да обавесте кориснике да видео садржаји које су генерисали корисници садрже аудиовизуелне комерцијалне комуникације.

Члан 116 Мере које предузима пружалац услуге платформе за размену видео садржаја

Регулатор ближе одређује мере које су пружаоци услуга платформи за размену видео садржаја дужни да примењују, с обзиром на природу садржаја о којој је реч, штету коју он може причинити, својства и категорије лица која треба заштити, права и легитимне интересе свих заинтресованих лица, укључујући пружаоце услуга платформи за размену видео садржаја, корисника који су генерисали видео садржај и интерес јавности.

Члан 117 Пружаоци услуге платформе за размену видео садржаја у надлежности Републике Србије

(1) Пружалац услуге платформе за размену видео садржаја у надлежности је Републике Србије када има седиште на њеној територији.

(2) Ако пружалац услуге платформе за размену видео садржаја нема седиште у Републици Србији, сматра се да је тај пружалац услуга платформи за размену видео садржаја у надлежности Републике Србије, у следећим случајевима:

1. 1) када је матично друштво или зависно друштво са седиштем у Републици Србији;
2. 2) када је део групе а привредно друштво из те групе има седиште у Републици Србији.

(3) У сврху примене става 2. овог члана, ако матично друштво, зависно друштво или друга друштва из групе, имају седиште у различитим државама чланицама Европске уније или Републици Србији сматра се да је пружалац услуге платформи за размену видео садржаја у надлежности оне државе у којој његово матично друштво има седиште или, ако његово матично друштво нема седиште у некој од тих држава, у надлежности државе у којој зависно друштво има седиште или, ако његово зависно друштво нема седиште у некој од тих држава, у надлежности државе у којој друштво из групе има седиште.

(4) У сврху примене става 3. овог члана, ако постоји више зависних привредних друштава и свако од њих има седишта у различитим државама Европске уније или Републици Србији сматра се да је пружалац услуге платформи за размену видео садржаја у надлежности државе у којој је једно од тих друштава започело своју активност, под условом да одржава стабилну и ефикасну везу са привредом те државе. Ако постоји више привредних друштава која су део групе, и свако од њих има седишта у различитим државама Европске уније или Републици Србији сматра се да је пружалац услуге платформи за размену видео садржаја у надлежности државе у којој је једно од тих друштава започело своју активност, под условом да одржава стабилну и ефикасну везу са привредом те државе.

Члан 118

(1) Регулатор води Евиденцију о пружаоцима услуга платформе за размену видео садржаја који имају седиште у Републици Србији или за које се сматра да имају седиште у Републици Србији.

(2) Пружаоци услуге платформе за размену видео садржаја у обавези су да се упишу у Евиденцију из става 1. овог члана пре почетка пружања услуге.

(3) Евиденција мора бити јавно доступна на интернет презентацији Регулатора.

(4) Регулатор је у обавези да води ажурирану листу пружалаца услуге платформе за размену видео садржаја за које се сматра да имају седиште у Републици Србији и да доставља листу и сваку њену измену Европској комисији.

Члан 119 Утврђивање постојања нарушавања медијског плурализма

(1) Постојање нарушавања медијског плурализма предвиђеног одредбама закона којим се уређују јавно информисање и медији, у случајевима обједињавања оснивачких, односно управљачких права у два или више издавача електронских медија, односно унакрсног стицања учешћа чији је учесник најмање један електронски медиј, утврђује Регулатор, по пријави заинтересованог лица или по службеној дужности.

(2) Ако Регулатор утврди постојање нарушавања медијског плурализма из става 1. овог члана, упозорава на то имаоца дозволе за пружање медијске услуге и налаже му да, у року од три месеци од дана пријема упозорења, поднесе доказе о томе да је својим радњама окончао стање које је довело до нарушавања медијског плурализма.

(3) Регулатор по службеној дужности објављује упозорење из става 2. овог члана на својој интернет презентацији, уписује га у Регистар медијских услуга и о томе обавештава орган надлежан за вођење Регистра медија.

(4) Ако ималац дозволе за пружање медијске услуге не поступи по упозорењу из става 2. овог члана, Регулатор му одузима дозволу у складу са одредбама овог закона.

Члан 120 Издавање дозволе за пружање медијске услуге и заштита медијског плурализма

Регулатор неће издати дозволу за пружање медијске услуге ако утврди да би њеним издавањем настало стање којим се нарушава медијски плурализам у смислу закона којим се уређују јавно информисање и медији.

Члан 121 Пријава промене структуре учешћа у основном капиталу

(1) Сваку планирану промену власничке структуре у основном капиталу (промена оснивача или промена висине учешћа оснивача у капиталу), ималац дозволе за пружање медијске услуге мора претходно да пријави Регулатору у писменој форми ради добијања сагласности.

(2) Сагласност из става 1. овог члана се даје искључиво пружаоцу медијске услуге како не би дошло до угрожавања медијског плурализма и не може се односити на друге случајеве промене власничке структуре.

(3) Регулатор имаоцу дозволе доставља односно Решење о сагласности на планирану промену власничке структуре из става 1. овог члана, уколико утврди да планираном променом власничке структуре неће бити нарушен медијски плурализам.

(4) Ако Регулатор утврди да би планираним променама власничке структуре учешћа у основном капиталу могло настати стање којим се нарушава медијски плурализам, донеће решење којом неће издати сагласност за планирану промену и препоручити имаоцу дозволе за пружање медијске услуге да промене усклади на начин којим би се избегло нарушавање медијског плурализма.

(5) Решење Регулатора из претходног става овог члана је коначно и против њега се може водити управни спор.

(6) Ако ималац дозволе за пружање медијске услуге не поступи у складу са препоруком из одлуке Регулатора, због чега наступи неки од законом предвиђених случајева нарушавања медијског плурализма, Регулатор му одузима дозволу у складу са одредбама овог закона.

(7) Ако се структура учешћа у основном капиталу имаоца дозволе промени, програмска концепција на основу које је дозвола издата не може се мењати без претходне сагласности Регулатора.

(8) Регулатор ближе уређује поступање по пријави промене власничке структуре од стране пружаоца медијске услуге, као и у случајевима непријављене промене власништва.

Члан 122 Обавеза преноса као мера заштите медијског плурализма

(1) Регулатор утврђује листу медијских услуга телевизије и радија чији програмски садржаји су од значаја за остваривање јавног интереса у области електронских медија и јавног информисања на одговарајућим географским подручјима за која је тим услугама издата дозвола и чија би недоступност значајном броју грађана на том подручју довела до нарушавања остваривања циљева од јавног интереса или медијског плурализма.

(2) Под значајним бројем грађана у смислу става 1. овог члана сматра се најмање 40% грађана на одговарајућем географском подручју.

(3) Нарочито се сматра да се програмским садржајем медијске услуге остварује јавни интерес у области електронских медија и јавног информисања ако тај садржај задовољава најмање једно од следећих мерила:

1. 1) ако би задовољио потребе грађана на одговарајућем географском подручју за информативним, научно-образовним, забавним, културно-уметничким и дечјим програмима;
2. 2) ако даје значајан допринос у области информисања, културе и образовања, и то обезбеђивањем слободног, истинитог, објективног, потпуног и благовременог информисања, као и путем садржаја који доприносе просвећености, пристојности, друштвеном и духовном развоју грађана и укупном духовном, моралном и социјалном развоју заједнице;
3. 3) ако даје значајан допринос очувању културног идентитета српског народа или националне мањине која живи на одговарајућем географском подручју;
4. 4) ако су у значајној мери заступљени садржаји намењени истинитом, непристрасном, правовременом и потпуном информисању националних мањина на њиховом матерњем језику и подстицању разумевања, уважавања и поштовања разлика које постоје због посебности њиховог етничког, културног, језичког или верског идентитета;
5. 5) ако су у значајној мери заступљени садржаји намењени информисању особа са инвалидитетом или других мањинских група или садржаји који имају за циљ унапређење њихове интеграције у друштво;
6. 6) ако су у значајној мери заступљени програмски садржаји који су доступни, односно омогућавају приступ особама оштећеног слуха, односно вида;
7. 7) ако су у значајној мери заступљени садржаји намењени деци или омладини;
8. 8) ако би обогатио и унапредио понуду програмских садржаја на одговарајућем географском подручју, тако што би омогућио приступ новим врстама програмских садржаја који иначе нису доступни на том подручју;
9. 9) ако научно-образовни, културно-уметнички, документарни или дечији програм, односно програм за децу или омладину, заједно или појединачно, чине више од 20% укупно годишње објављеног програма.

(4) Регулатор утврђује листу најмање једном у три године и приликом њеног утврђивања дужан је да поштује начела сразмерности, недискриминације, правичности и јавности.

(5) Регулатор образлаже предлог листе наводећи за сваку поједину медијску услугу разлоге уношења на листу и објављује предлог на својој интернет презентацији, ради спровођења јавне расправе у складу са чланом 53. овог закона.

(6) Регулатор објављује на својој интернет презентацији утврђену листу са образложењем.

(7) Регулатор образложену листу доставља регулаторном телу надлежном за електронске комуникације са захтевом да оцени да ли су испуњени услови, предвиђени законом којим се уређује област електронских комуникација, за одређивање оператора електронске комуникационе мреже који ће бити дужан да на одговарајућем географском подручју преноси поједину медијску услугу са листе.

Члан 123 Привредни преступи

(1) Новчаном казном од 2.000.000 динара до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако пружа услугу без дозволе, односно одобрења (чл. 87. и 88).

(2) За привредни преступ из става 1. овог члана може се изрећи новчана казна у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе или вредности робе или друге ствари која је предмет привредног преступа, а највише до двадесетоструког износа тих вредности.

(3) За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 150.000 динара до 200.000 динара.

(4) За привредни преступ из става 1. овог члана правном лицу се може изрећи заштитна мера забране вршења одређене привредне делатности у трајању од једне до три године, а одговорном лицу у правном лицу заштитна мера забране вршења одређених дужности у трајању до једне године.

Члан 124

(1) Новчаном казном од 100.000 динара до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице, пружалац медијске услуге који не поступи по упозорењу Регулатора у поступку утврђивања постојања нарушавања медијског плурализма (члан 119. став 2).

(2) За привредни преступ из става 1. овог члана, новчаном казном од 10.000 динара до 200.000 динара, казниће се и одговорно лице у правном лицу пружаоцу медијске услуге.

Члан 125 Прекршаји

(1) Новчаном казном од 500.000 динара до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1. 1) не поступи у складу са одредбама овог закона у погледу пријављивања промене која може утицати на одређивање надлежности (члан 58. ст. 2–4.);
2. 2) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са општим обавезама (члан 61);
3. 3) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са обавезама у односу на изборну кампању (члан 62);
4. 4) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са посебним техничким обавезама (члан 63);
5. 5) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са заштитом малолетника (чл. 64–68);
6. 6) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са обавезом идентификације (члан 69);
7. 7) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са обавезом поштовања људских права (члан 70);
8. 8) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са забраном говора мржње (члан 71);
9. 9) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са забраном објављивања појединих програмских садржаја (члан 72);
10. 10) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са пружањем медијске услуге на сопственом језику (члан 80);
11. 11) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са приступом најважнијим догађајима (члан 82);
12. 12) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са посебним обавезама оператора електронских комуникационих мрежа за дистрибуцију медијских садржаја (члан 112);
13. 13) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са обавезама пружалаца услуге платформе за размену видео садржаја (члан 115);
14. 14) не поступи у складу са одредбама овог закона у погледу прибављања сагласности Регулатора у вези са променом власничке структуре (члан 121).

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 динара до 150.000 динара.

(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном од 50.000 динара до 500.000 динара.

Члан 126

(1) Чланови Савета изабрани у складу са Законом о електронским медијима („Службени гласник РС”, бр. 83/14, 6/16 – др. закон и 129/21) настављају да обављају ту функцију до истека једне године од дана ступања на снагу овог закона.

(2) До дана престанка мандата члановима Савета у складу са ставом 1. овог члана биће изабрани нови чланови Савета.

(3) Изузетно од члана 17. став 1. овог закона, приликом избора првог сазива Савета у складу са одредбама овог закона, три члана Савета бирају се на две, три члана на четири, а три члана на шест година.

(4) Трајање мандата чланова првог сазива Савета који се бирају у складу са одредбама овог закона одређује се жребањем, које обавља председник Народне скупштине на седници Народне скупштине.

Члан 127

Пружаоци услуга платформи за размену видео садржаја у надлежности Републике Србије који су своју делатност почели да обављају пре ступања на снагу овог закона, имају обавезу да поднесу пријаву ради уписа у евиденцију коју води Регулатор, у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона Савету Регулатора.

Члан 128

(1) Регулатор је дужан да донесе акта предвиђена овим законом у року од шест месеци од стапања на снагу овог закона, изузев акта из члана 27. овог закона.

(2) Прописи донети на основу Закона о електронским медијима („Службени гласник РС”, бр. 83/14, 6/16 – др. закон и 129/21) остају на снази до доношења прописа на основу овог закона, осим уколико нису у супротности са одредбама овог закона.

Члан 129

Члан 130 Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о електронским медијима („Службени гласник РС”, бр. 83/14, 6/16 – др. закон и 129/21)

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.