III Организација и састав институције
Члан 12 Организација и органи
(1) Институција има председника Институције, потпредседника, Савет, ревизорске службе и пратеће службе.
(2) Делокруг и начин обављања послова служби Институције, унутрашња организација и систематизација радних места ближе се уређују актом Институције, који на предлог председника Институције доноси Савет.
(1) Савет је највиши орган Институције.
(2) Савет је колегијални орган.
(3) Савет има пет чланова, и то: председника, потпредседника и три члана.
(4) Председник Савета је истовремено председник Институције.
(5) Савет одлучује на седницама којима председава председник Савета или потпредседник који га замењује.
(6) Савет доноси одлуке већином гласова свих чланова.
(7) Чланови Савета не могу довести у питање независност при доношењу својих одлука, као ни независност Институције.
(8) Пословником о раду Савета Институције ближе ће се уредити питања везана за рад Савета.
(9) Акт из става 8. овог члана доноси Савет.
Члан 14 Надлежности Савета
Савет обавља следеће послове:
- 1) доноси пословник;
- 2) доноси годишњи програм ревизије;
- 3) доноси акт којим ближе уређује поступак ревизије;
- 4) доноси финансијски план Институције;
- 5) утврђује завршни рачун Институције;
- 6) одлучује о приговору субјекта ревизије на предлог извештаја о извршеној ревизији;
- 7) доноси годишњи извештај и посебне извештаје;
- 8) доноси друга акта Институције и обавља друге послове утврђене овим законом и актима Институције.
Члан 15 Чланови Савета
Чланови Савета учествују у раду и одлучивању Савета, прате активности појединих ревизорских јединица у Институцији, учествују у процесу рада ревизорских служби и обављају друге послове које им повери председник Савета.
Члан 16 Услови за избор чланова Савета
(1) За члана Савета може бити изабран држављанин Републике Србије, који поред општих услова утврђених законом за рад у државним органима, испуњава и следеће услове: има високу школску спрему, најмање 10 година радног искуства, од чега најмање пет* година на пословима који су повезани са надлежностима Институције.
(2) Брисан је ранији став 2. (види члан 1. Закона – 54/2007-4)
(3) Најмање два члана Савета морају бити дипломирани економисти са одговарајућим ревизорским или рачуноводственим звањем.
(4) Најмање један од чланова Савета мора бити дипломирани правник са положеним правосудним испитом.
Измењен: Сл. гласник РС 54/2007
Члан 17 Неспојивост функција
(1) Функција члана Савета није спојива са:
- 1) функцијом у државном органу, у органима локалне власти или носиоца јавних овлашћења и функцијом у политичким странкама или синдикатима;
- 2) радом у државном органу, органу локалне власти или код носиоца јавних овлашћења;
- 3) чланством у органу управљања или надзора привредног друштва, јавног предузећа, фонда, организације обавезног социјалног осигурања или другог правног лица са учешћем државног капитала;
- 4) својинским уделом у правним лицима која су у надлежности Институције у складу са овим законом;
- 5) обављањем других послова који по закону нису спојиви са обављањем јавне функције;
- 6) обављањем других послова који би могли негативно да утичу на њихову самосталност, непристрасност и друштвени углед као и на поверење и углед Институције;
- 7) вршењем било каквих других плаћених дужности, осим научних и образовних функција, и то само уколико такве дужности нису у моралној колизији са вршењем дужности чланова Савета.
(2) Чланови Савета подлежу обавезама и забранама утврђеним законом који уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција.
(3) Члан Савета је обавезан да о чињеницама из става 1. овог члана обавести Савет.
Члан 18 Недозвољени односи носилаца функција у Институцији између себе и са субјектом ревизије
(1) Чланови Савета међусобно не смеју бити крвни сродници у правој линији, у побочној линији до четвртог степена сродства, брачни другови, сродници по тазбини закључно са другим степеном сродства чак и онда када је брак престао, старалац, усвојеник, усвојилац и хранилац.
(2) Члан Савета не може учествовати и одлучивати у поступку ревизије, ако је био радно ангажован код лица које је предмет ревизије или је обављао одређене послове за рачун субјекта ревизије, ако од престанка тог запослења или завршетка послова није протекло пет година.
(3) Члан Савета је дужан да о чињеницама из ст. 1. и 2. овог члана благовремено обавести Савет.
Члан 19 Избор председника, потпредседника и чланова Савета
(1) Председника, потпредседника и чланове Савета бира и разрешава Скупштина, већином гласова свих народних посланика, на предлог надлежног радног тела Скупштине. Надлежно радно тело разматра кандидатуре, утврђује испуњеност услова одређених овим законом и утврђује листу кандидата коју доставља Скупштини. Предлог кандидатуре мора бити образложен, са приложеном изјавом кандидата у писаном облику да прихвата кандидатуру.
(2) Уколико предложени кандидат за председника, потпредседника и чланове Савета не добије потребну већину гласова посланика, надлежно радно тело Скупштине утврђује предлог за новог кандидата.
(3) Након избора, председник, потпредседник и чланови Савета полажу заклетву пред Скупштином, чиме преузимају дужност. Заклетва гласи: „Заклињем се на оданост Републици Србији. Обећавам да ћу поштовати Устав и законе. Заклињем се чашћу да ћу своју дужност обављати независно, поштено и непристрасно и да нећу злоупотребљавати своје надлежности”.
Измењен: Сл. гласник РС 54/2007
Члан 20 Трајање мандата чланова Савета
(1) Члан Савета бира се на период од пет година.
(2) Изабрани чланови Савета могу бити изабрани највише два пута.
(3) Председник Савета обавештава председника надлежног радног тела Скупштине о престанку мандата члану Савета најкасније шест месеци пре истека мандатног периода.
(4) Члан Савета коме је истекао мандат из других разлога од оних утврђених чланом 22. овог закона може да обавља функцију до избора новог члана Савета.
Члан 21 Престанак мандата члана Савета
Члану Савета престаје мандат пре истека времена на које је изабран подношењем оставке, испуњењем услова за пензију или разрешењем.
Члан 22 Разлози за разрешење
(1) Члан Савета разрешава се функције:
- 1) ако је правноснажном судском одлуком осуђен на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци, или за кажњиво дело у краћем трајању које га чини недостојним за обављање функције;
- 2) ако је правноснажном судском одлуком
(2) лишен пословне способности;
- 3) преузимањем посла или функције који су неспојиви са функцијом члана Савета;
- 4) ако не поступа у складу са Уставом и законом.
Члан 23 Поступак у којем се утврђује постојање разлога за разрешење
(1) О наступању разлога за престанак мандата или разрешење, Савет без одлагања обавештава Скупштину.
(2) Иницијативу за разрешење члана Савета може да поднесе најмање 20 народних посланика.
(3) Иницијатива се подноси у писаном облику, са образложењем и доказима о наступању разлога из члана 22. овог закона.
(4) Иницијативу разматра надлежно радно тело Скупштине.
(5) Члан Савета, чије се разрешење предлаже, има право да се писмено или усмено обрати члановима надлежног радног тела Скупштине, на седници на којој се разматра иницијатива о његовом разрешењу.
(6) Након обављене расправе и гласања, надлежно радно тело Скупштине подноси извештај Скупштини са предлогом да Скупштина донесе одлуку о разрешењу члана Савета или да иницијативу одбаци.
(7) Члану Савета престаје мандат и сва права по том основу даном доношења одлуке о његовом разрешењу на седници Скупштине.
(1) Надлежно радно тело Скупштине може самоиницијативно да предложи Скупштини да се члан Савета разреши када, на основу континуираног праћења рада Савета у складу са законом или на основу других сазнања, утврди да су наступили разлози за разрешење из члана 22. овог закона.
(2) У поступку када надлежно радно тело Скупштине самоиницијативно предложи да се члан Савета разреши, примењују се одредбе члана 23. став 5. овог закона.
Члан 25 Председник Институције
(1) Председник Институције је генерални државни ревизор и руководилац у Институцији.
(2) Као генерални државни ревизор, председник Институције има следеће надлежности:
- 1) одобрава и усмерава распоред послова из надлежности Институције тако што утврђује и спроводи програм рада и потписује акта Институције;
- 2) прописује правила и доноси смернице и инструкције за спровођење појединачних фаза ревизије;
- 3) може одредити службено надзирање спровођења задатака ревизије и у вези с тим донети одлуку о надзирању;
- 4) предлаже чланове испитне Комисије;
- 5) потписује сертификате за ревизорска звања државни ревизор и овлашћени државни ревизор;
- 6) има друге надлежности и обавља друге послове у складу са овим законом.
(3) Као руководилац, председник Институције има следеће надлежности:
- 1) предлаже Савету годишњи финансијски план Институције;
- 2) подноси Савету годишњи извештај и посебне извештаје о раду Институције;
- 3) наредбодавац је за средства Институције;
- 4) одлучује о радноправним питањима у Институцији и у вези с тим доноси одлуке;
- 5) одређује радне задатке у Институцији и у вези с тим може доносити одлуке;
- 6) има друге надлежности и обавља друге послове одређене законом.
Члан 26 Потпредседник Институције
(1) Потпредседник Институције:
- 1) обавља послове генералног државног ревизора на основу овлашћења председника Институције;
- 2) замењује председника Институције у случају његове привремене спречености;
- 3) у случају превременог престанка функције председника Институције, обавља функцију председника до избора новог председника;
- 4) обавља друге послове које му повери председник Институције.
(2) У случају одсутности или спречености потпредседника Институције замењује најстарији члан Савета.
Члан 27 Врховни државни ревизори
(1) За врховног државног ревизора може бити именовано лице које испуњава опште услове за рад у државним органима, које поседује универзитетско образовање и назив овлашћени државни ревизор према овом закону. Сматра се да одговарајуће искуство за функцију врховног државног ревизора поседује оно лице које има најмање 10 година радног искуства, од чега најмање осам година на пословима који су повезани са надлежностима Институције.
(2) Врховног државног ревизора, на предлог председника Институције именује и разрешава Савет Институције одлуком, на време од шест година, са могућношћу реизбора.
(3) Врховни државни ревизор ступа на функцију, пошто пред Саветом Институције положи заклетву из члана 19. став 3. овог закона.
(4) Врховни државни ревизор руководи ревизорском службом и извршава ревизионе надлежности Институције у складу са овим законом и у складу са овлашћењима добијеним од председника Институције.
(5) Врховни државни ревизор за свој рад одговара председнику Институције.
(6) Актом Институције се одређује број врховних државних ревизора које има Институција.
Члан 28 Државни ревизори – ревизорска звања
(1) Послове ревизије обављају државни ревизори.
(2) Ревизорска звања су: државни ревизор и овлашћени државни ревизор.
(3) Ревизорска звања стичу се у складу са овим законом као и са међународном праксом едукације ревизора.
(4) Државни ревизор и овлашћени државни ревизор је независно стручно лице које поседује сертификат за звање државни ревизор односно овлашћени државни ревизор и испуњава друге услове прописане овим законом.
(5) Кандидат за полагање испита за стицање звања државни ревизор и овлашћени државни ревизор, пре полагања испита треба да има положен стручни испит за рад у државним органима, осим ако је ослобођен према одредбама закона које се односе на државне службенике.
(6) Сертификат за ревизорско звање државни ревизор може стећи лице које испуњава следеће услове:
- 1) има стручно знање за обављање послова ревизије у складу са овим законом;
- 2) поседује одговарајуће радно искуство;
- 3) положило је испит за звање државног ревизора.
(7) Сертификат за ревизорско звање овлашћени државни ревизор може стећи лице које испуњава услове из тач. 1)–3) става 6. овог члана и које је положило испит за звање овлашћеног државног ревизора.
(8) Сертификати о стицању ревизорских звања из става 1. овог члана су јавни документи.
(9) Савет прописује ближе услове за стицање и одузимање ревизорских звања, организовање и спровођење испита за ревизорска звања и издавање сертификата за ревизорска звања.
(10) Акт из става 9. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Члан 29 Стицање ревизорских звања
(1) Испит за стицање ревизорског звања државни ревизор, односно овлашћени државни ревизор, полаже се према програму који доноси Савет и који се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.
(2) У изради програма из става 1. овог члана, могу да учествују министарство надлежно за послове финансија, министарство надлежно за послове државне управе и други субјекти за које Савет оцени да могу допринети изради програма.
(3) Извођење програма образовања за стицање ревизорских звања Институција може да повери другој стручно оспособљеној организацији.
(4) Испит за стицање ревизорских звања државни ревизор и овлашћени државни ревизор, се полаже пред Комисијом коју именује Савет на предлог председника Институције.
(5) Лице које положи испит из става 4. овог члана, стиче ревизорско звање државни ревизор, односно овлашћени државни ревизор и уписује се у Регистар звања који води Институција.
(6) Институција издаје сертификате за ревизорска звања државни ревизор и овлашћени државни ревизор.
(1) Одредбе чл. 17. и 18. овог закона сходно се примењују на врховног државног ревизора, овлашћеног државног ревизора и државног ревизора.
(2) Одлуку о изузећу лица из става 1. овог члана доноси Савет.
Члан 31 Службе Институције
(1) Институција има ревизорске и пратеће службе.
(2) Руководиоце служби из става 1. овог члана именује председник Институције.
(3) Начин обављања послова, надлежност, организациона структура служби, систематизација радних места и друга права и обавезе запослених у службама Институције из става 1. овог члана ближе се уређују актом Институције.
(1) Институција има секретара који усклађује рад пратећих служби Институције, води пословање Институције и обавља друге послове према одредбама и у складу са овлашћењима председника Институције.
(2) Секретара институције именује и разрешава председник Институције одлуком на време од шест година, након спроведеног јавног конкурса, са могућношћу реизбора.
(3) За секретара Институције може бити именовано лице које испуњава опште услове за рад у државним органима, које је дипломирани правник или дипломирани економиста, које има положен стручни испит за рад у државним органима и најмање осам година радног искуства у струци.
(4) Секретар Институције за свој рад одговара председнику Институције.
(5) Секретар Институције присуствује седницама Савета без права гласа.
Члан 33 Спољни стручњаци
(1) Институција у поступку ревизије може ангажовати спољне стручњаке ради обављања одређених послова из своје надлежности, уколико ревизија захтева посебно специјалистичко знање којим Институција не располаже.
(2) Спољни стручњак Институције мора да има одговарајуће стручно знање и искуство.
(3) Спољни стручњак може бити физичко или правно лице.
(4) За спољног стручњака Институције може бити именован и страни држављанин, који је признати стручњак у области од значаја за извршавање послова из надлежности Институције.
(5) Статус спољног стручњака Институције се стиче уписом у Именик спољних стручњака Институције, на основу одлуке Савета.
(6) Сва радна документација, коју изради спољни стручњак, на располагању је и припада Институцији.
(7) Институција је одговорна за констатације ревизије и када их заснива на мишљењу и увиђају спољних стручњака.
(8) Одредбе чл. 17. и 18. овог закона сходно се примењују на спољне стручњаке.
Члан 34 Стандарди ревизије
(1) Институција обавља своју ревизиону надлежност у складу са општеприхваћеним начелима и правилима ревизије и у складу са одабраним међународно прихваћеним стандардима ревизије.
(2) Превод на српски језик стандарда из става 1. овог члана и друге професионалне регулативе објављује Институција у „Службеном гласнику Републике Србије”.
(3) Институција је овлашћена да преводи одабране међународно прихваћене стандарде ревизије из става 1. овог члана и другу професионалну регулативу и да исте објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Члан 35 Програм ревизије
(1) Институција обавља ревизију на основу годишњег програма ревизије, који је дужна да усвоји пре краја године за наредну календарску годину.
(2) У оквиру који поставља закон, Институција самостално одлучује о субјектима ревизије, предмету, обиму и врсти ревизије, времену почетка и трајања ревизије, ако овим законом није друкчије одређено.
(3) Програм ревизије обавезно сваке године обухвата:
- 1) буџет Републике Србије;
- 2) организације обавезног социјалног осигурања;
- 3) одговарајући броја јединица локалне самоуправе;
- 4) пословање Народне банке Србије које се односи на коришћење јавних средстава;
- 5) одговарајући број јавних предузећа, привредних друштава и других правних лица које је основао директни, односно индиректни корисник јавних средстава и код којих има учешће у капиталу односно управљању.
(4) Током календарске године, Институција може да измени и допуни програм ревизије из става 1. овог члана.
(5) Ради извршења програма ревизије, Институција може да ангажује ревизоре државних ревизорских институција других земаља, као и комерцијална предузећа за ревизију.
(6) За извршење свог програма ревизије, Институција може да користи извештаје о извршеној ревизији које су издала комерцијална предузећа за ревизију, односно на основу тих извештаја да планира додатне поступке код субјеката ревизије.
(7) Институција је одговорна за констатације ревизије и када користи извештаје из става 6. овог члана.
Члан 36 Слободан приступ ревизора документима субјекта ревизије
(1) Субјект ревизије дужан је да ревизорима стави на располагање све тражене податке и документа, укључујући и поверљиве податке и документа који су неопходни за планирање и извршење ревизије. Субјект ревизије је дужан да тражене податке доставља Институцији и у току године, односно по динамици утврђеној детаљним планом ревизије и у роковима које одреди овлашћено лице Институције.
(2) Субјект ревизије дужан је да Институцији или овлашћеном лицу омогући увид у документа поверљивог карактера, или документа која представљају пословну тајну, у складу са законом.
(3) На захтев ревизора Институције, субјект ревизије је дужан да преда копију базе података.
Члан 37 Прикупљање обавештења пре почетка ревизије
(1) Институција може и пре почетка ревизије да захтева од корисника јавних средстава сва обавештења, која се сматрају неопходним, књиговодствену документацију, податке и другу документацију, као и да обави друга испитивања, која су потребна за планирање или извођење ревизије.
(2) Захтеву за подношење података из претходног става овог члана мора се удовољити у року од осам дана од дана уручења захтева.
Члан 38 Почетак поступка ревизије
(1) Институција отпочиње поступак ревизије доношењем закључка о спровођењу ревизије.
(2) Против закључка о спровођењу ревизије допуштен је приговор. Прималац закључка улаже приговор у року од осам дана од дана уручивања закључка.
(3) О приговору одлучује Савет закључком, и то тако да га може одбацити, одбити или га прихватити као основаног.
(4) Приговор је основан ако се покаже да ревизија није у надлежности Институције.
(5) Против закључка о одбацивању није допуштен приговор.
(6) Корисник јавних средстава, коме је уручен закључак о спровођењу ревизије (у даљем тексту: ревидирани) обавезан је да овлашћеним лицима Институције омогући да обаве преглед, потребан ради остварења циљева ревизије (у даљем тексту: спровођење ревизије).
(7) Спровођење ревизије обухвата:
- 1) испитивање система и одређених подсистема пословања и система интерних контрола и рачуноводства;
- 2) испитивање рачуноводствених исправа и других докумената о пословању и финансијских извештаја ревидованог субјекта;
- 3) увид у просторије, објекте и средства за рад, које ревидирани субјект користи за своје пословање;
- 4) друга ревизиона испитивања и активности потребне ради остваривања циљева ревизије и оцене сврсисходности пословања.
(8) У случају да открије материјално значајну радњу, односно документацију код субјекта ревизије, која указује на постојање кривичног дела, овлашћено лице Институције дужно је да ту документацију попише, заплени и обезбеди, али највише на осам дана. О одузимању се издаје потврда.
(9) О радњама и документацији из претходног става овог члана, Институција одмах обавештава надлежне органе.
(10) Ако се у року од 15 дана по уручивању закључка о спровођењу ревизије овлашћеним лицима Институције од стране ревидираног онемогућава отпочињање ревизије или ако, у току ревизије, од Институције овлашћена лица оцене да ревидирани не исказује одговарајућу спремност на сарадњу у спровођењу ревизије, Институција издаје налог за подношење исправа које ревидирани мора поднети. Институција може донети више допуна уз налог за подношење исправа.
(11) По налогу за подношење исправа мора се поступити у року од осам дана од дана уручивања.
Члан 39 Окончање поступка ревизије
(1) Након обављених поступака ревизије код ревидираног, Институција саставља нацрт извештаја о извршеној ревизији који доставља субјекту ревизије и лицима која су била одговорна за обухваћено пословање у периоду на који се ревизија односи (у даљем тексту: одговорна лица). У ревизионом извештају Институција даје мишљење о пословању ревидираног.
(2) Субјект ревизије, односно одговорно лице, има право да поднесе образложен приговор на нацрт извештаја о извршеној ревизији, у року од 15 дана од дана уручења нацрта.
(3) Институција разматра оправданост примедби из приговора и, у року од 15 дана од пријема приговора, позива одговорна лица ревидираног на расправу о нацрту извештаја ревизије, у току које ова лица могу да поднесу и нове доказе.
(4) Расправа из става 3. овог члана није неопходна ако је ревидирани субјект у року од 15 дана од дана уручивања нацрта извештаја ревизије писмено обавестио Институцију да не оспорава ниједан налаз садржан у нацрту.
(5) Расправа о нацрту извештаја ревизије може бити више. Прва се одржава најмање осам, а последња најдуже 30 дана од дана уручења нацрта извештаја о ревизији.
(6) Састанак на коме се расправља о нацрту извештаја ревизије води овлашћено лице Институције и по правилу се одржава у седишту ревидираног субјекта.
(7) Ако заступник ревидираног субјекта не узме учешће на расправи, сматра се да он не оспорава ниједан налаз из нацрта извештаја ревизије, осим уколико заступник у року од три дана од дана одређеног за расправу не докаже да није узео учешће из оправданих разлога.
(8) У току расправе заступник ревидираног субјекта може:
- 1) да оспорава појединачне налазе у нацрту извештаја о ревизији;
- 2) да пружи објашњења и додатне доказе којима оспорава ревизионе налазе.
(9) Ако се Институција увери да је оспоравање налаза ревизије утемељено, онда се тај налаз изоставља из извештаја о ревизији, с тим што се претходно могу спровести додатне ревизионе провере.
(10) Објашњења из тачке 2. става 8. овог члана могу се укључити у извештај ревизије.
(11) Након одржане расправе, овлашћено лице Институције предаје члану Савета или надлежном врховном државном ревизору нацрт ревизијског извештаја са евентуалним примедбама ревидираног субјекта. Члан Савета, или надлежни врховни државни ревизор прегледа извештај ревизије и утврђује основаност примедби и да ли се закључци заснивају на доказима из исправа, односно да ли је поступак спроведен у складу са стандардима ревизије. После оцењивања примедаба и закључака члан Савета или надлежни врховни државни ревизор утврђује предлог извештаја ревизије који се уручује ревидираном субјекту и одговорним лицима, у року од 30 дана од дана окончања расправе.
(12) У случају да расправа о нацрту извештаја ревизије није неопходна (став 4. овога члана), члан Савета или надлежни врховни државни ревизор утврђује предлог извештаја ревизије у року до 15 дана од дана пријема обавештења ревидираног субјекта да не оспорава ниједан налаз из нацрта извештаја ревизије.
(13) Ревидирани субјект, односно одговорно лице ревидираног субјекта из времена на које се односи спроведена ревизија, може уложити приговор на налаз ревизије садржан у предлогу извештаја о ревизији. Приговор се улаже Институцији у року од 15 дана и почиње тећи наредног дана од дана уручења предлога извештаја о ревизији ревидираном субјекту, односно одговорном лицу из времена на које се извештај о обављеној ревизији односи.
(14) Председник Институције може одредити, да се о поједином делу предлога или о целокупном предлогу извештаја о ревизији, прибави мишљење спољног стручњака Институције.
(15) Ако је налаз ревизије из предлога извештаја о ревизији оспорен (приговор из става 13. овог члана) или ако је у односу на мишљење спољног стручњака из претходног става изражена сумња у његову исправност, тај налаз се сматра спорним.
(16) О спорном налазу у предлогу извештаја о ревизији одлучује Савет закључком, у року од 30 дана по пријему приговора из става 13. овог члана. Савет може одлучити:
(17) – да се спорни налаз изостави из извештаја о ревизији;
(18) – да спорни налаз остане саставни део извештаја о ревизији у неизмењеном облику;
(19) – да се спорни налаз укључи у извештај о ревизији садржином коју Савет утврди.
(20) Извештај о ревизији се доставља:
(21) 1. ревидираном субјекту;
(22) 2. одговорном лицу ревидираног субјекта из времена на које се односи обављена ревизија;
(23) 3. Скупштини;
(24) 4. другим органима за које Савет оцени да треба да буду обавештени о налазима ревизије.
(25) Ако је ревидирани субјект, односно одговорно лице ревидираног субјекта из времена на које се односи ревизија истакло приговор против налаза ревизије садржаног у предлогу извештаја о ревизији, уз достављени извештај ревизије доставља му се и одговор на приговор. Одговор на приговор утврђује Савет.
(26) Против одговора из става 18. овог члана не постоји правни лек.
(27) Нацрт и предлог извештаја ревизије су поверљиви.
Члан 40 Поступак након обављене ревизије
(1) Ревидирани субјект у чијем су пословању биле откривене неправилности или несврсисходности које нису отклоњене у току обављања ревизије, дужан је, осим у случају из става 3. овог члана, да поднесе Институцији извештај о отклањању откривених неправилности или несврсисходности (у даљем тексту: одазивни извештај). Овај извештај ревидирани субјект мора поднети у року који одреди Институција, у границама од 30 до 90 дана, почев од наредног дана од дана уручења извештаја ревизије.
(2) Одазивни извештај се даје у писаном облику, потписан и оверен печатом од стране одговорног лица ревидираног субјекта. Овај документ, по потреби, подлеже провери веродостојности од стране Институције. Одазивни извештај је јавна исправа.
(3) Одазивни извештај није потребан, ако је у извештају ревизије наведено да су већ у току ревизионог поступка спроведене одговарајуће мере и активности ради отклањања откривених неправилности и несврсисходности.
(4) Институција може проверавати веродостојност одазивног извештаја поредећи исти са резултатима ревизије.
(5) Ако Институција оцени да одазивни извештај не указује да су откривене неправилности или несврсисходности отклоњене на задовољавајући начин, сматра се да корисник јавних средстава крши обавезу доброг пословања. Ако се ради о незадовољавајућем отклањању значајне неправилности или значајне несврсисходности, сматра се да постоји тежи облик кршења обавезе доброг пословања.
(6) Кршење, односно тежи облик кршења обавезе доброг пословања од стране ревидираног субјекта оцењује се у складу са смерницама које доноси Савет.
(7) Ако је у питању кршење обавеза доброг пословања Институција може истаћи захтев за предузимање мера. Тај захтев упућује органу, за којег оцени да може у границама своје надлежности да предузме мере против корисника јавних средства, који крши обавезе доброг пословања.
(8) Орган коме је упућен захтев за предузимање мера из претходног става овог члана дужан је да, у року од 30 дана по пријему захтева, обавести Институцију о предузимању мера односно достави образложење зашто исте није предузео.
(9) Ако је реч о тешком кршењу обавезе доброг пословања Институција о томе обавештава Скупштину.
(10) Радно тело Скупштине, надлежно за надзор буџета и других јавних средстава, после обављеног претреса, на који се позива и корисник јавних средстава, у границама своје надлежности доноси закључак о препорукама и мерама које треба предузети услед тешког кршења обавезе доброг пословања.
(11) Ако је реч о тешком кршењу обавезе доброг пословања или у случају кршења ст. 9. и 10. члана 38. овог закона, Институција такође:
- 1) упућује позив за разрешење одговорног лица;
- 2) обавештава јавност.
(12) У позиву из тачке 1. става 11. овог члана, Институција наводи име лица или више њих која би требало разрешити. Захтев за њихово разрешење упућује органу, за којег оцени да може спровести или отпочети поступак разрешења.
(13) Орган којем је био уручен позив за разрешење одговорног лица, о позиву мора одлучивати и о својој одлуци обавестити Институцију у року од 15 дана од дана уручења позива.
Члан 41 Покретање прекршајног односно кривичног поступка и обавештавање јавног правобраниоца
(1) Институција је дужна да без одлагања поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, односно поднесе кривичну пријаву надлежном органу, ако у поступку ревизије открије материјално значајне радње које указују на постојање елемената прекршаја односно кривичног дела.
(2) Институција је дужна да обавести јавног правобраниоца о случајевима када је радњом субјекта ревизије, односно правног лица које послује са субјектом ревизије, нанета штета јавној имовини.
(3) Органи из ст. 1. и 2. овог члана, дужни су да о својим одлукама обавесте Институцију.
Члан 42 Поверљивост података
(1) Чланови Савета, запослени у Институцији и анагажовани спољни стручњаци су дужни да чувају податке и документе, које у току обављања ревизије прибаве као доказ, а који носе ознаку поверљивости или тајности, у складу са законом. Ти подаци се сматрају службеном тајном и могу да се користе само при изради извештаја.
(2) Изузетно, подаци, односно документа из става 1. овог члана могу се ставити на увид јавности, на основу налога надлежног суда, у складу са законом.
(3) Податке и документе који носе ознаку поверљивости или тајности, Институција чува на безбедном месту, у складу са пословником.
(4) Чињенице и налази који представљају пословну тајну, Институција изоставља из извештаја о извршеној ревизији који је доступан јавности.