Pravilnik · Računovodstvo i revizija
31 član. Prečišćen tekst, objavljen u: 65/2018.
Donet na osnovu: Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji.
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi za sticanje revizorskih zvanja, organizovanje i sprovođenje ispita za revizorska zvanja, izdavanje sertifikata za revizorska zvanja i utvrđuje način polaganja ispita za sticanje zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor.
Ispit za zvanje državni revizor može polagati lice (kandidat) koje:
Ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor može polagati lice koje poseduje:
Sertifikat za revizorsko zvanje državni revizor može steći lice koje ispunjava uslove iz člana 2. ovog pravilnika i koje je položilo ispit za zvanje državni revizor.
Sertifikat za zvanje ovlašćeni državni revizor može steći lice koje ispunjava uslove iz čl. 3. i 4. ovog pravilnika i koje je položilo ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor.
Sertifikat o sticanju revizorskih zvanja iz člana 1. ovog pravilnika je javni dokument.
(1) Ispit za sticanje revizorskog zvanja državni revizor, odnosno ovlašćeni državni revizor, polaže se prema Programu ispita koji sadrži sledeće predmete:
(1) Sistem javnih finansija;
(2) Sistem budžetskog računovodstva;
(3) Računovodstvo realnog sektora (finansijsko i upravljačko);
(4) Revizija javnog sektora.
(6) Ispitni program pod naslovom: „Program obuke i polaganja ispita za sticanje revizorskog zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor” (u daljem tekstu: Program obuke) sastavni je deo ovog pravilnika.
Izvođenje Programa polaganja ispita Državna revizorska institucija (u daljem tekstu: Institucija) može se interno organizovati uz angažovanje lica koja rade u Instituciji i imaju zvanje ovlašćeni državni revizor ili eksternih predavača.
Pre polaganja ispita za sticanje zvanja državni revizor kandidat je dužan da obavi obuku i konsultacije.
(1) Obavljanje obuke i konsultacija odvija se prema rasporedu, koji će se utvrditi pre polaganja ispita.
(2) Obuka i konsultacije se održavaju van radnog vremena.
Za sticanje zvanja ovlašćeni državni revizor konsultacije su obavezne.
(1) Priručnici treba da budu napisani na osnovu domaćeg zakonodavstva, uz punu implementaciju međunarodnih standarda – MRS, MSR i MSFI i osnovna su literatura za polaganje ispita u zvanje državnog revizora.
(2) Kandidat dobija priručnike za polaganje ispita za svaki ispitni predmet.
Ispit za sticanje revizorskih zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor se polaže pred komisijom koju imenuje Savet Institucije na predlog predsednika Institucije.
(1) Članovi komisije imenuju se iz redova istaknutih stručnjaka iz odgovarajućih oblasti.
(2) Komisija ima pet članova.
(3) Pojedinačni predmeti se polažu pred Ispitnom komisijom koju čine predsednik i dva člana, koju za svaki predmet imenuje predsednik Institucije.
(1) Stručno-administrativne poslove za komisiju obavlja sekretar koji se određuje od strane predsednika Institucije.
(2) Članovima i sekretaru komisije pripada naknada za rad u komisiji, čiju visinu utvrđuje predsednik Institucije.
(1) Ispiti za zvanje državni revizor polažu se pismeno za sve predmete pojedinačno.
(2) Sadržaj ispitnog rada utvrđuje predsednik Ispitne komisije, uz saglasnost druga dva člana komisije.
(3) Predviđeno vreme izrade pisanog rada je 180 minuta.
(1) Prisustvo pismenom ispitu je obavezno za jednog člana komisije ispitnog predmeta i sekretara komisije.
(2) Pregled ispitnog rada vrši predsednik i članovi Ispitne komisije.
(1) Pisani rad ocenjuju sva tri člana komisije ocenom „položio” ili „nije položio”. Komisija je obavezna da u zapisniku obrazloži datu ocenu.
(2) Komisija je obavezna da u roku od 10 dana od datuma polaganja ispita saopšti rezultate ispita.
(3) Kandidat koji nije položio ispit, može ga polagati u narednom ispitnom roku.
(1) Ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor polaže se izradom pisanog rada i njegove usmene odbrane.
(2) Kandidat je obavezan da, u roku od tri meseca od izbora teme, dostavi komisiji pisani rad.
(3) Usmena odbrana pisanog rada se zakazuje u prvom narednom ispitnom roku.
(4) Uspeh na ispitu za zvanje ovlašćeni državni revizor ocenjuju sva tri člana komisije zajedničkom ocenom pisanog rada i njegove usmene odbrane.
(5) Zajednička ocena je: „položio” ili „nije položio”. Komisija je obavezna da u zapisniku obrazloži datu ocenu.
(6) Kandidat koji na ispitu nije zadovoljio, polaganje ispita ponavlja u celosti birajući novu temu.
(1) Teme za ispitni pisani rad sastavlja komisija od tri člana koja i prisustvuje usmenoj odbrani rada.
(2) Teme se pripremaju iz oblasti revizije javnog sektora koje doprinose razvoju Institucije.
(3) Listu tema usvaja Savet Institucije.
(1) Zahtev za polaganje ispita kandidat podnosi Instituciji najkasnije petnaest dana pre datuma održavanja ispitnog roka, koji mora biti interno oglašen.
(2) Uz zahtev za polaganje ispita, kandidat je dužan da priloži dokaze o ispunjavanju uslova za polaganje ispita iz čl. 2. i 3. ovog pravilnika.
(3) Komisija, u roku od osam dana od dana prijema zahteva, ocenjuje da li kandidat ispunjava uslove za polaganje ispita.
(4) Obaveštenje o ispunjenju uslova za polaganje ispita predsednik komisije dostavlja kandidatu, članovima Ispitne komisije i predsedniku Institucije.
(1) Sekretar komisije, u dogovoru sa predsednikom komisije, određuje datum, vreme i mesto polaganja pojedinih ispita i o tome obaveštava kandidata.
(2) Polaganje ispita se organizuje prema posebnom rasporedu u ispitnim rokovima koje određuje predsednik Institucije.
(3) Između termina polaganja pojedinih ispitnih predmeta mora postojati vremenska razlika od najmanje 48 časova.
(1) Savet Institucije, na predlog predsednika Institucije, utvrđuje visinu troškova polaganja ispitnog predmeta.
(2) Troškove polaganja ispita snosi Institucija.
(1) Pre početka ispita sekretar komisije utvrđuje identitet kandidata uvidom u ličnu kartu ili drugu ličnu ispravu sa fotografijom i upoznaje ga sa pravilima kojih se mora pridržavati tokom ispita.
(2) Ispitni materijal označava kandidat sa identifikacionim brojem koji dobija naposredno pre početka ispita.
(1) Kandidatu se, na osnovu pisanog zahteva može odložiti polaganje ispita, odnosno započeto polaganje ispita, zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga.
(2) Komisija ceni opravdanost razloga i određuje vreme nastavka polaganja odloženog ispita.
(1) Kandidat ima pravo da uloži pisani prigovor Komisiji za prigovore koju čine predsednik Ispitne komisije iz člana 14. stav 3. ovog pravilnika i dva člana komisije koji nisu bili članovi Ispitne komisije, i to:
(2) Odluka Komisije za prigovore je konačna.
(1) Sekretar Komisije je dužan da pre početka svakog ispita obezbedi obrazac zapisnika koji treba da sadrži:
(2) Zapisnik potpisuju članovi komisije i dostavljaju ga sekretaru komisije.
(3) Sekretar komisije je dužan da obezbedi potreban ispitni materijal za svakog kandidata.
(4) Prisutni član ispitne komisije overava svojim potpisom ispitni materijal koji kandidat predaje po završetku ispita.
(1) Nakon uspešno položenih ispita za zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor komisija kandidatu izdaje Uverenje o položenim ispitima.
(2) Na osnovu Uverenja o položenim ispitima, generalni državni revizor izdaje:
(3) 1. sertifikat za revizorsko zvanje državni revizor i
(4) 2. sertifikat za revizorsko zvanje ovlašćeni državni revizor.
(5) Sertifikati o sticanju revizorskih zvanja iz stava 2. ovog člana su javni dokumenti.
(1) Institucija vodi evidenciju o izdatim uverenjima i sertifikatima.
(2) Evidencija o izdatim uverenjima i sertifikatima sadrži:
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o programu i načinu polaganja ispita za sticanje zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor („Službeni glasnik RS”, br. 102/10 i 147/14).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Predmeti za polaganje su:
1.
Sistem javnih finansija
2.
Sistem budžetskog računovodstva
3.
Računovodstvo realnog sektora
4.
Revizija javnog sektora
Program ispitnih predmeta
U nastavku Programa predstavljeni su ispitni predmeti, kao i detaljni sadržaj predmeta po oblastima.
Sistem javnih finansija
1.
Naziv predmeta
Sistem javnih finansija
2.
Predmetne oblasti
– Predmet i istorijat javnih finansija
– Institucije u sistemu javne potrošnje
– Budžetski sistemi
– Izvori finansiranja javne potrošnje
– Javna potrošnja
– Izveštavanje
3.
Predviđeni izvođači
Odluku će doneti Savet Državne revizorske institucije
4.
Način proveravanja znanja
Pismeno
5.
Literatura
1. Dejan Popović, „Poresko pravo”, Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2016.
2. Marko Radičić i Božidar Raičević, „Javne finansije – teorija i praksa”, DATA Status, Beograd, 2011.
3. Gordana Ilić Popov, „Leksikon javnih finansija”, Zavod za upravljanje i rentabilnost poslovanja, Beograd, 2003.
4. Ljubica Janković Andrijević, „Sistem javnih finansija – Priručnik”, Beograd, 2013.
5. Stiglic E. Jozef, „Ekonomija javnog sektora”, prevod Ekonomski fakultet, CID, Beograd, 2013.
6. Gejer Ted i Rozen Harvi, „Javne finansije”, prevod Ekonomski fakultet, CID, Beograd, 2011.
7. Ustav Republike Srbije
8. Zakon o budžetskom sistemu
9. Zakon o javnoj svojini
10. Zakon o porezu na dodatu vrednost
11. Zakon o akcizama
12. Zakon o porezima na imovinu
13. Zakon o porezu na dobit pravnih lica
14. Zakon o porezu na dohodak građana
15. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administarciji
16. Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara
17. Carinski zakon
18. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
19. Zakon o javnom dugu
20. Zakon o finansiranju lokalne samouprave
21. Uredba o budžetskom računovodstvu
22. Pravilnik o standardnom klasifikacionom okviru i kontni plan za budžetski sistem
23. Pravilnik o sistemu izvršenja budžeta Republike Srbije
24. Pravilnik o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna kod uprave za trezor
25. Pravilnik o planu podračuna konsolidovanog računa trezora
26. Pravilnik o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova
27. Pravilnik o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru
I
Predmet i istorijat javnih finansija
– Opšte napomene o predmetu javnih finansija
– Istorijat javnih finansija
– Pojam javnih dobara i usluga
II
Institucije u sistemu javne potrošnje
– Centralna Vlada
– Fondovi socijalnog osiguranja
– Lokalna samouprava
– Regulatorne agencije
III
Budžetski sistemi
– Budžetski sistemi zemalja u tranziciji
– Savremeni budžetski sistemi
– Budžetska načela
IV
Izvori finansiranja javne potrošnje
– Porezi
– Naknade
– Doprinosi
– Nefiskalni javni prihodi
– Ostali izvori finansiranja
V
Javna potrošnja
– Značaj i ciljevi upravljanja javnom potrošnjom
– Upravljanje javnom potrošnjom zemalja u tranziciji
– Ekonomske funkcije javnih izdataka
– Klasifikacija javnih izdataka
– Klasifikacija javnih izdataka i međunarodni standardi
– Planiranje javne potrošnje
– Izvršenje budžeta
VI
Izveštavanje
– Osnovni finansijski izveštaji
– Dodatni finansijski izveštaji
Cilj predmeta je da kandidati steknu teorijska i praktična znanja iz oblasti javnih finansija i upoznaju način i efikasnost korišćenja fiskalnih instrumenata. Stečena znanja u ovoj oblasti omogućiće kandidatima da steknu celovit uvid u suštinu funkcionisanja sistema, što je osnovna pretpostavka za efikasno i racionalno planiranje revizije. U tom cilju ovim predmetom biće obuhvaćen način organizacije i funkcionisanja fiskalnog sistema čiji su osnovni elementi opredeljeni brojem učesnika u javnoj potrošnji, zakonskim okvirom koji reguliše sistem i pravila funkcionisanja javne potrošnje, a koja se odnose na javne izdatke i izvore njihovog finansiranja, kao i kontrolu načina korišćenja izvora finansiranja javnih prihoda. Posebno će biti naglašena pravila planiranja i evidentiranja javne potrošnje, a koja se odnose na budžet države. Jedinstvena evidencija sistematizovana i uobličena, kroz jedinstven kontni plan i prepoznatljive finansijsko-statističke izveštaje, predstavlja polaznu osnovu za dosledno i kvalitetno informisanje, dobro planiranje i racionalnu potrošnju. Bilansne šeme su osnova za dobro odlučivanje i efikasno upravljanje, koje u najvećoj meri zavisi od brzine i kvaliteta obrade bilansnih informacija. Pravila po kojima se vrši sistematizovanje finansijskih transakcija, direktno opredeljuju informativne sadržaje i mogućnost njihovog kreiranja, kao i njihovu korisnost u fazama planiranja i izvođenja revizije.
Sistem budžetskog računovodstva
1.
Naziv predmeta
Sistem budžetskog računovodstva
2.
Predmetne oblasti
– Sistem dvojnog knjigovodstva i bilans
– Metodologija budžetskog računovodstva i budžetska klasifikacija
– Sistem glavne knjige trezora
– Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor
– Računovodstvene osnove i finansijsko izveštavanje
– Završni račun budžeta
3.
Predviđeni izvođači
po odluci Saveta Državne revizorske institucije
4.
Način proveravanja znanja
Pismeno
5.
Literatura
1. urednici: Ričard Allen i Daniel Tomasi, Upravljanje javnim izdacima (priručnik za zemlje u tranziciji),
2. dr Vera Leko, „Metodologija budžetskog računovodstva”, Pravni fakultet, Beograd, 2003.
3. dr Vera Leko, „Budžetski postupak i kontrola budžeta”, knjiga 2, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, Beograd, 2005.
4. Radulka Urošević, Sistem budžetskog računovodstva, (Priručnik za stručno usavršavanje zaposlenih u DRI), Beograd, 2013.
5. Zakon o budžetskom sistemu
6. Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor
7. Uredba o budžetskom računovodstvu
8. Pravilnik o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem
9. Pravilnik o načinu pripreme sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova
Sadržaj predmeta po oblastima
I
Sistem dvojnog knjigovodstva i bilans
– Računovodstvo i bilans
– Dvojno knjigovodstvo i obavezne evidencije
– Prosto (kameralno) knjigovodstvo
II
Metodologija budžetskog računovodstva i budžetska klasifikacija
– Budžetsko računovodstvo
– Budžetska klasifikacija – kontni okvir
– Računovodstvene osnove
III
Sistem glavne knjige trezora
– Organizacija glavne knjige trezora
– Računovodstveno obuhvatanje nefinansijske i finansijske imovine
– Računovodstveno obuhvatanje obaveza i kapitala
– Računovodstveno obuhvatanje tekućih prihoda i rashoda
– Budžetski suficit/deficit
IV
Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor
– Svrha i značaj korišćenja MRS-JS
– MRS-JS broj 1 – Prezentacija finansijskih izveštaja
V
Računovodstvene osnove i finansijsko izveštavanje
– Propisi za pripremu, sastavljanje i podnošenje završnog računa budžeta
– Primer završnog računa jednog korisnika budžetskih sredstava
VI
Završni račun budžeta
– Propisi za pripremu, sastavljanje i podnošenje završnog računa budžeta
– Hipotetički primer završnog računa jednog korisnika budžetskih sredstava
Cilj predmeta
Cilj predmeta je da kandidati steknu znanja iz oblasti budžetskog računovodstva i upoznaju praćenje javnih sredstava, državne imovine, javnih prihoda, javnih rashoda, kao i finansijsko izveštavanje o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor.
U tom cilju, ovim predmetom biće obuhvaćen način funkcionisanja trezora, organizacija budžetskog računovodstva, direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, standardni klasifikacioni okvir vođenja budžetskog računovodstva, kao i izveštavanje budžetskog računovodstva.
Stečena znanja u ovoj oblasti omogućiće kandidatima celovit uvid u suštinu funkcionisanja sistema, što je osnovna pretpostavka za efikasno i racionalno planiranje i izvođenje revizije.
Računovodstvo realnog sektora
1.
Naziv predmeta
2.
Predmetne oblasti
– Računovodstveni ciklus
– Računovodstvena regulativa
– Poslovne knjige i računovodstveni izveštaji
– Merenje poslovnog rezultata
– Finansijsko izveštavanje po MSFI
– Računovodstvo u funkciji poslovnog upravljanja i odlučivanja
– Sistemi obračuna troškova
– Osnove za izradu kalkulacija
– Merenje rezultata poslovanja u upravljačkom računovodstvu
3.
Predviđeni izvođači
po odluci Saveta Državne revizorske institucije
4.
Način proveravanja znanja
Pismeno
5.
Literatura
1) dr D. Malinić, dr V. Milićević i dr N. Stevanović, „Upravljačko računovodstvo”, Ekonomski fakultet, CID, Beograd, 2016.
2) dr Kata Škarić Jovanović, „Finansijsko računovodstvo”, Ekonomski fakultet, CID, Beograd, 2017.
3) dr Marinko Vranković, Računovodstvo realnog sektora Beograd, (Priručnik za stručno usavršavanje zaposlenih u DRI), 2013.
4) Zakon o računovodstvu
5) Zakon o reviziji
6) MRS i MSFI
7) Pravilnik o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike
8) Zakon o javnim preduzećima
Sadržaj predmeta po oblastima
I
Računovodstveni ciklus
– Predmet i funkcije računovodstva
– Organizacioni delovi računovodstva
– Računovodstvene informacije
– Računovodstvena načela
II
Računovodstvena regulativa
– Zakonska regulativa
– Profesionalna računovodstvena regulativa
III
Poslovne knjige i računovodstveni izveštaji
– Obavezne poslovne knjige
– Kontni okvir za privredna društva
– Računovodstveni izveštaji: bilans stanja (bruto i neto imovina)
IV
Merenje poslovnog rezultata
– Bilans uspeha
– Finansijski rezultat – dobit/gubitak
V
Finansijsko izveštavanje po MSFI
– Razumevanje sadržine standarda za finansijsko izveštavanje
– Prva primena MSFI
– Vrste finansijskih izveštaja po MSFI
VI
Računovodstvo u funkciji poslovnog upravljanja i odlučivanja
– Karakteristike upravljačkog računovodstva
– Razlike između finansijskog i upravljačkog računovodstva
– Računovodstvene informacije i informacione potrebe menadžmenta
VII
Sistemi obračuna troškova
– Osnove teorije troškova i cena
– Sistem obračuna troškova – pojedinačne karakteristike
VIII
Osnove za izradu kalkulacija
– Struktura kalkulacije
– Vrste kalkulacija cene koštanja
– Vrednovanje zaliha
IX
Merenje rezultata poslovanja u upravljačkom računovodstvu
– Merenje rezultata po organizacionim delovima – profitnim centrima
– Merenje rezultata za preduzeće u celini
Cilj predmeta
Cilj predmeta je da kandidati steknu određena teorijska i praktična znanja iz oblasti finansijskog i upravljačkog računovodstva realnog sektora, koji posluje na drugačijim osnovama od javnog sektora. Celokupna materija ovde obrađena je u funkciji revizije, a bazira se na Zakonu o privrednim društvima, Zakonu o računovodstvu i reviziji i Međunarodnim računovodstvenim standardima. U tom cilju, kroz sadržaje ovog predmeta, biće obrađen sistem jednoobraznog knjigovodstva s okvirnim kontnim planom za privredna društva, korišćenje računovodstvenih informacija, svrha korišćenja računovodstveno-finansijskih izveštaja. Posebno će biti obrađeni osnovni sadržaji upravljačkog računovodstva i svrha korišćenja računovodstvenih informacija ovog segmenta računovodstva. Sve ove teme omogućiće kandidatima celovit uvid u suštinu funkcionisanja sistema realnog sektora, što je osnovna pretpostavka za efikasno i racionalno planiranje i izvođenje revizije prevashodno kod javnih preduzeća.
Revizija javnog sektora
1.
Naziv predmeta
2.
Predmetne oblasti
– Pravne i stručne osnove revizije
– Vrste revizija
– Proces revizije
– Revizija sistema
– Tehnike revizije
– Prevare i korupcija
3.
Predviđeni izvođači
po odluci Saveta Državne revizorske institucije
4.
Način proveravanja znanja
Pismeno
5.
Literatura
1. dr Mirko Andrić i dr Bojana Vuković, „Revizija javnog sektora”, Ekonomski fakultet Subotica, 2018.
2. dr Ljubiša Stanojević i mr Zdenka Vidovič, „Revizija javnog sektora”, drugo izdanje, Poslovni biro d.o.o., Beograd, 2016.
3. dr Vera Leko, „Vrhovna državna revizija javnih sredstava”, Pravni fakultet, Beograd, 2008.
4. dr Duško Pejović, „Revizija javnog sektora – Priručnik”, Državna revizorska institucija, Beograd, 2013.
5. Financial and Compliance Audit Manual, European Court of Auditors, 2012.
6. R.Hayes, A.Schilder, R.Dassen, P.Wallage, Principi revizije (Međunarodna perspektiva),Savez računovođa i revizora Republike Srpske, Banja Luka 2002.
7. International Standards of Supreme Audit Institutions – ISSAI (Međunarodni standardi vrhovnih revizorskih institucija),
8. Međunarodni standardi i saopštenja revizije, kontrole kvaliteta, pregleda, ostalih uveravanja i srodnih usluga, Savez računovođa i revizora Republike Srbije, Beograd, Izdanje 2016–2017.
9. Priručnik – Metodološka pravila i smernice za reviziju finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, Državna revizorska institucija, Beograd, 2015.
10. Priručnik – Metodološka pravila i smernice za reviziju svrsishodnosti poslovanja, Državna revizorska institucija, Beograd, 2015.
11. Priručnik – metodološka pravila i smernice za reviziju pravilnosti poslovanja, Državna revizorska institucija, Beograd, 2018.
12. Priručnik za uveravanje u kvalitet i kontrolu kvaliteta, Državna revizorska institucija, Beograd, 2018.
13. Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji,
14. Poslovnik Državne revizorske institucije,
15. Etički kodeks za državne revizore i druge zaposlene u Državnoj revizorskoj instituciji
Sadržaj predmeta po oblastima
I
Pravne i stručne osnove revizije
– Status, uloga i nadležnosti Državne revizorske institucije
– Standardi i smernice revizije
– Kodeks etike državnog revizora
II
Vrste revizija
– Revizija računovodstvenih izveštaja
– Revizija pravilnosti poslovanja
– Revizija svrsishodnosti poslovanja
– Revizija budžeta i programa usmerenih na ciljeve
– Revizija ugovora
– Revizija javnih nabavki
III
Proces revizije
– Proces prihvatanja revizijskog angažmana
– Preliminarno planiranje
– Utvrđivanje plana revizije
– Izvršenje plana revizije
– Zaključivanje i izveštavanje
– Aktivnosti nakon obavljene revizije
IV
Revizija sistema
– Osnove revizije sistema
– Faze revizije sistema
– Ispitivanje i dokumentovanje sistema
– Interne kontrole
– Procena sistema
V
Tehnike revizije
– Revizorski dokazi, programi i revizorski dosije
– Odlučivanje o uzorku
– Procena grešaka i nepravilnosti u poslovanju
– Analitički postupci
– Intervju
VI
Prevare i korupcija
– Uloga državnog revizora u borbi protiv prevara i korupcije
– Procena rizika i reakcija revizora na utvrđene rizike
– Postupci vezani na istragu prevara
– Izveštavanje o nalazima istrage prevara
Cilj predmeta
Predmet je strukturisan na način da nudi revizoru sva osnovna znanja i veštine neophodne za efikasno i uspešno sprovođenje revizije. Cilj predmeta je upoznati kandidata s međunarodnim smernicama i standardima revizije, s vrstama revizije i procesom revizije te ga naučiti kako da koristi najefikasnije tehnike revizije, kao i alate koji pomažu u obavljanju poslova revizije.
Kandidati koji su stekli sertifikat za revizorsko zvanje državni revizor i ispunjavaju uslov u pogledu propisanog broja godina radnog iskustva u reviziji javnog sektora mogu ući u program za sticanje sertifikata za revizorsko zvanje ovlašćeni državni revizor. Za sticanje zvanja ovlašćeni državni revizor konsultacije su obavezne. (član 11. Pravilnika).
Program ispita
Saglasno čl. 13. i 19. Pravilnika, ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor, sastoji se iz dva dela: pisanog rada i njegove usmene odbrane.
Pisani rad obuhvata aplikaciju znanja dobijenog za vreme konsultacija za revizorsko zvanje državni revizor i radnog iskustva na poslovima revizije javnog sektora. To je samostalna obrada izabrane teme, kojom kandidat dokazuje svoju sposobnost rešavanja praktičnog ili teoretskog problema, uz korišćenje svih svojih znanja. Kandidat bira temu sa liste usvojenih tema.
Kandidat brani pisani rad usmeno pred Komisijom. Uspeh na ispitu ocenjuju sva tri člana Komisije ocenom „položio” ili „nije položio” (član 19. Pravilnika).
Predsednik Komisije saopštava ocenu pisanog rada i njegove usmene odbrane javno, neposredno nakon ispita.
Kandidat koji na ispitu nije zadovoljio, ispit ponavlja u celosti (član 19. Pravilnika).
Uspešnom odbranom rada kandidat ispunjava uslove za sticanje sertifikata za revizorsko zvanje ovlašćeni državni revizor.
Broj 06-3594/2018-02-4
U Beogradu, 6. avgusta 2018. godine
Predsednik Saveta,
dr Duško Pejović, s.r.
Izvor: Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, redakcijski prečišćen tekst. Važi samo tekst objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.