III Управљање безбедношћу у железничком саобраћају
Члан 5 Гарантовање безбедности у железничком саобраћају
(1) Министарство надлежно за послове саобраћаја (у даљем тексту: Министарство), Дирекција, Центар за истраживање несрећа (у даљем тексту: Центар), управљач инфраструктуре (у даљем тексту: управљач) и железнички превозник, свако у складу са пословима које обавља, обезбеђују:
- 1) да се безбедност железничког саобраћаја у железничком систему очува, и тамо где је то изводљиво, стално унапређује, при чему се предност даје спречавању несрећа;
- 2) да се прописи за безбедност примењују транспарентно и недискриминаторски;
- 3) да се убрзава развој јединственог железничког система.
(2) Управљач и железнички превозник одговорни су за безбедну експлоатацију железничког система и контролу ризика повезаних са њом, тако што спроводе потребне мере за контролу ризика, уз међусобну сарадњу, примењују националне прописе и стандарде за безбедност и успостављају системе за управљање безбедношћу, у складу са овим законом.
(3) Управљач и железнички превозник одговорни су корисницима, комитентима, запосленима и трећим лицима за свој део система и његово безбедно функционисање, укључујући у то снабдевање материјалом и уговарање услуга.
(4) Одговорност управљача и железничког превозника из става 3. овог члана не ослобађа од одговорности произвођаче саставних делова и чинилаца интероперабилности појединих подсистема, лица задужена за одржавање, имаоце возила, наручиоце и даваоце других потребних услуга, да су возила, објекти и постројења, опрема, материјал и услуге усклађени са прописаним захтевима и условима за предвиђену употребу, тако да их управљач или железнички превозник могу безбедно користити у железничком систему.
Члан 6 Заједнички показатељи безбедности
(1) Заједнички показатељи безбедности (у даљем тексту: ЗПБ) су показатељи на основу којих се врши процена нивоа безбедности у железничком саобраћају.
(2) Ради процене остварености заједничких циљева безбедности и омогућавања праћења општег развоја безбедности на железници, Дирекција прикупља информације о ЗПБ путем годишњих извештаја о безбедности управљача и железничког превозника.
(3) Управљач и железнички превозник дужни су да сваке године, најкасније до 30. јуна, доставе Дирекцији годишњи извештај о безбедности за претходну календарску годину.
(4) Годишњи извештај о безбедности из става 3. овог члана обухвата:
- 1) информације о остваривању безбедносних циљева и о резултатима безбедносних планова;
- 2) праћење и анализу ЗПБ, у мери у којој је то релевантно за подносиоца извештаја;
- 3) резултате интерне контроле безбедности;
- 4) податке о недостацима и кваровима у одвијању железничког саобраћаја и управљању инфраструктуром.
(5) Дирекција прописује ЗПБ према којима управљач и железнички превозник састављају извештај из става 2. овог члана и заједничке методе за израчунавање економских последица несрећа.
(6) Дирекција објављује годишњи извештај о својим активностима за претходну годину и доставља га министру надлежном за послове саобраћаја (у даљем тексту: министар) најкасније до 30. септембра текуће године.
(7) Извештај из става 6. овог члана садржи податке о:
- 1) развоју стања безбедности на железници укључујући у то и прикупљене ЗПБ;
- 2) важним променама у законодавству и регулисању безбедности на железници;
- 3) унапређењу поступка сертификације о безбедности за управљање железничком инфраструктуром и сертификације о безбедности за превоз;
- 4) резултатима и искуствима везаним за надзор над управљачем и железничким превозником.
(8) Извештај из става 6. овог члана Дирекција доставља и Агенцији Европске уније за железнице (у даљем тексту: Агенција) најкасније до 30. септембра текуће године.
(9) Уколико се после достављања извештаја из става 6. овог члана открију нове чињенице или грешке, Дирекција је дужна да показатеље који се односе на одређену годину допуни или исправи првом приликом, а најкасније у следећем годишњем извештају.
(10) Дирекција ближе прописује елементе извештаја из ст. 3. и 6. овог члана.
Члан 7 Заједничке безбедносне методе
(1) Заједничке безбедносне методе (у даљем тексту: ЗБМ) прописују начин процене нивоа безбедности, остварености безбедносних циљева и усаглашености са другим безбедносним захтевима, путем дефинисања:
- 1) ЗБМ за процену и оцену ризика и услова које треба да испуни тело за оцену ризика;
- 2) ЗБМ за оцену усаглашености са захтевима за добијање сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром и сертификата о безбедности за превоз, које обухватају:
(1) поступке за оцену испуњености захтева поднетих од стране управљача, односно железничких превозника, за издавање сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром, односно сертификата о безбедности за превоз,
(2) критеријуме за оцену испуњености захтева за издавање сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром, односно сертификата о безбедности за превоз,
(3) начела за вршење надзора над усклађеношћу са захтевима које мора да испуни систем за управљање безбедношћу, после издавања сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром, односно сертификата о безбедности за превоз;
- 3) ЗБМ за надзор безбедносног учинка после издавања сертификата о безбедности за превоз или за управљање железничком инфраструктуром;
- 4) ЗБМ за праћење ефикасности управљања безбедношћу у току експлоатације и одржавања железничког система.
(5) Дирекција прописује ЗБМ из става 1. овог члана.
(6) Сходно усвојеним и ревидираним ЗБМ доносе се потребне измене и допуне националних прописа за безбедност.
(7) Управљач и железнички превозник дужни су да у годишњем извештају из члана 6. став 3. овог закона опишу и своја искуства у вези примене ЗБМ из става 1. тач. 1) и 4) овог члана.
(8) Дирекција ће у свој годишњи извештај из члана 6. став 6. овог закона укључити и искуства предлагача, железничког превозника и управљача, као и сопствена искуства у вези примене ЗБМ из става 1. овог члана.
Члан 8 ЗБМ за процену и оцену ризика
(1) ЗБМ за процену и оцену ризика примењује се у случају било какве значајне промене у железничком систему која може имати утицаја на безбедност железничког саобраћаја. Ове промене могу бити техничке, експлоатационе или организационе природе. ЗБМ за процену и оцену ризика је саставни део система за управљање безбедношћу управљача и железничког превозника.
(2) Предлагач значајне промене може бити:
- 1) управљач или железнички превозник, у оквиру мера из члана 5. став 2. овог закона;
- 2) наручилац или произвођач, када подносе захтев за верификацију подсистема, у складу са законом којим се уређује интероперабилност железнице;
- 3) подносилац захтева за издавање дозволе за коришћење возила;
- 4) лице задужено за одржавање.
(3) Предлагач значајне промене спроводи ЗБМ за процену и оцену ризика.
(4) Независну оцену правилне примене ЗБМ за процену и оцену ризика и резултата те примене спроводе:
- 1) акредитована тела;
- 2) тела призната од Дирекције:
(1) железнички превозник,
(2) управљач,
(3) лице задужено за одржавање,
(4) друге организације, њихови делови или појединци, који испуњавају услове прописане ЗБМ из члана 7. став 1. тачка 1) овог закона.
(9) Дирекција издаје сертификат о испуњености услова које мора да испуни тело за оцену ризика из става 4. тачка 2) овог члана.
(10) За издавање сертификата из става 5. овог члана плаћа се такса.
(11) Висина таксе из става 6. овог члана утврђује се законом којим се уређују републичке административне таксе.
(12) Тело за оцену ризика из става 4. овог члана издаје предлагачу извештај о оцени безбедности, на основу кога предлагач одлучује о прихватању значајне промене.
(13) Извештаји о оцени безбедности издати у државама чланицама Европске уније или државама уговорницама ОТИФ важе у Републици Србији под следећим условима:
- 1) да је оцена ризика извршена у складу са ЗБМ за процену и оцену ризика;
- 2) да је примену методе из тачке 1) овог става оценило тело за оцену ризика;
- 3) да је значајна промена у железничком систему прихваћена од стране предлагача из става 3. овог члана;
- 4) да ће се део железничког система користити у Републици Србији под истим функционалним, експлоатационим, топографским и климатским условима;
- 5) да су примењени исти критеријуми за прихватање ризика као што се примењују у Републици Србији.
(14) Контрола примене ЗБМ за процену и оцену ризика чини саставни део периодичне интерне контроле система за управљање безбедношћу управљача и железничког превозника.
Члан 9 ЗБМ за оцену усаглашености са захтевима за добијање сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром и сертификата о безбедности за превоз
ЗБМ за оцену усаглашености са захтевима за добијање сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром и сертификата о безбедности за превоз примењује Дирекција у поступку издавања сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром и сертификата о безбедности за превоз.
Члан 10 ЗБМ за надзор безбедносног учинка после издавања сертификата о безбедности за превоз или сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром
ЗБМ за надзор безбедносног учинка после издавања сертификата о безбедности за превоз или сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром примењује Дирекција у циљу надзора над применом система за управљање безбедношћу железничког превозника и управљача после издавања сертификата о безбедности за превоз или сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром, као и надзора над применом ЗБМ из члана 11. овог закона од стране железничког превозника, управљача и лица задуженог за одржавање.
Члан 11 ЗБМ за праћење ефикасности управљања безбедношћу у току експлоатације и одржавања железничког система
ЗБМ за праћење ефикасности управљања безбедношћу у току експлоатације и одржавања железничког система примењују железнички превозник и управљач после добијања сертификата о безбедности за превоз, односно сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром, као и лице задужено за одржавање.
Члан 12 Заједнички безбедносни циљеви
(1) Заједничке безбедносне циљеве (у даљем тексту: ЗБЦ) утврђује Европска комисија.
(2) ЗБЦ утврђују најнижи ниво безбедности који морају достићи различити делови железничког система и железнички систем у целини, а који се исказује кроз критеријум прихватљивости ризика за:
- 1) појединачне ризике везане за путнике, запослене, особље извођача радова, кориснике путних прелаза, као и појединачне ризике везане за присуство неовлашћених лица на објектима инфраструктуре;
- 2) ризике за друштво.
(3) ЗБЦ садрже временски распоред постепеног спровођења, у случају када је то потребно, узимајући у обзир природу и обим инвестиција потребних за њихово спровођење.
(4) Дирекција пријављује Европској комисији измене и допуне националних прописа за безбедност донетих у циљу постизања ЗБЦ.
Члан 13 Пријављивање националних прописа за безбедност
(1) Дирекција је дужна да на својој интернет страници објављује националне прописе за безбедност како би исти били на располагању управљачу, железничком превознику и подносиоцима захтева за издавање сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром и сертификата о безбедности за превоз.
(2) Европској комисији пријављују се важећи национални прописи за безбедност:
- 1) у вези са постојећим националним безбедносним циљевима и безбедносним методама;
- 2) који дефинишу захтеве за системе безбедног управљања, као и захтеве за сертификат о безбедности за превоз;
- 3) који одређују захтеве за пуштање у рад и одржавање нових и битно измењених железничких возила, који још нису обухваћени у ТСИ, с тим да пријава мора садржати прописе за размену возила између железничких превозника, системе регистрације и захтеве у погледу поступака проба;
- 4) који обухватају заједничке оперативне прописе за железничке мреже које још нису обухваћене у ТСИ, што обухвата и правила у вези са системом сигнализације и вођења саобраћаја;
- 5) који дефинишу захтеве за додатним интерним прописима које морају донети управљач и железнички превозник;
- 6) који дефинишу захтеве за извршне железничке раднике, укључујући критеријуме избора, здравствене способности и професионалне квалификације и издавање уверења, ако нису обухваћени у ТСИ;
- 7) који уређују истрагу несрећа и незгода.
(3) У пријави из става 2. овог члана наводи се област примене прописа, основни садржај прописа са упућивањем на правне текстове, форма прописа и ко је надлежан за њихово објављивање.
(4) Европска комисија се обавештава о свакој измени националних прописа за безбедност и о сваком новом националном пропису за безбедност који се евентуално доноси, изузев ако се пропис у целини односи на извођење ТСИ.
(5) Ако се намерава, по прихватању ЗБЦ, издавање новог националног прописа за безбедност који захтева виши ниво безбедности од ЗБЦ или издавање новог националног прописа за безбедност који може утицати на рад железничких превозника из других држава на територији Републике Србије, Дирекција ће благовремено консултовати све заинтересоване стране.
(6) Дирекција доставља текстове националних прописа за безбедност у припреми из ст. 2. и 4. овог члана и разлоге за њихово доношење министарству надлежном за техничке прописе, стандардизацију, акредитацију и метрологију ради пријављивања Европској Комисији.
(7) Ако Европска комисија обавести Републику Србију да сматра да нацрт прописа за безбедност није у складу са ЗБМ или бар са остваривањем ЗБЦ, или сматра да представља средство самовољне дискриминације или прикривеног ограничавања превоза железницом између држава чланица Европске уније, онда се привремено зауставља доношење, почетак важења или примена прописа, док се, у року од шест месеци не донесе коначна одлука.
(8) Ако Европска комисија усвоји одговарајућу одлуку којом утврђује да нацрт прописа за безбедност није у складу са ЗБМ или са постизањем бар ЗБЦ, или да представља средство самовољне дискриминације, или прикривеног ограничавања превоза између држава чланица Европске уније у железничком саобраћају, онда Дирекција предузима све што је потребно да се ова одлука изврши.
Члан 14 Систем за управљање безбедношћу
(1) Управљач и железнички превозник дужни су да успоставе систем за управљање безбедношћу, који има за циљ да се бар достигну ЗБЦ за железнички систем у целини. Систем за управљање безбедношћу мора бити усклађен са пријављеним националним прописима за безбедност и са безбедносним захтевима утврђеним у ТСИ и морају бити примењене одговарајуће одредбе ЗБМ.
(2) Систем за управљање безбедношћу мора да испуни захтеве и да садржи елементе, прописане овим законом, који су у складу са карактером, обимом и врстом делатности које се обављају у железничком саобраћају.
(3) Системом за управљање безбедношћу постиже се контрола свих ризика повезаних са делатношћу управљача или железничког превозника, укључујући и пружање услуга одржавања, снабдевање материјалом и ангажовање подизвођача, као и ризике који се јављају услед активности трећих лица.
(4) Систем за управљање безбедношћу управљача мора узети у обзир ефекте делатности различитих железничких превозника на мрежи, па у складу са тим мора садржати одредбе које омогућују железничким превозницима обављање делатности у складу са ТСИ и националним прописима за безбедност, као и условима из њихових сертификата о безбедности за превоз. Систем за управљање безбедношћу управљача мора узети у обзир и координацију хитних поступака са свим железничким превозницима у ванредним ситуацијама.
(5) Сви битни делови система за управљање безбедношћу морају бити документовани, а посебно мора бити описана расподела одговорности у оквиру организације управљача или железничког превозника, начин обезбеђења контроле од стране руководства на различитим нивоима, укључивање запослених и њихових представника на свим нивоима и начин обезбеђења континуираног унапређивања система за управљање безбедношћу.
(6) Основни елементи система за управљање безбедношћу су:
- 1) политика безбедности коју је одобрио директор управљача или железничког превозника и која је достављена свим запосленима;
- 2) квалитативни и квантитативни циљеви управљача или железничког превозника у погледу одржавања и унапређивања безбедности, као и планови и поступци за остваривање тих циљева;
- 3) поступци за осигуравање поштовања стандарда и других прописаних захтева током читавог века употребе опреме у експлоатацији и поступци за достизање постојећих, нових и измењених техничких и експлоатационих стандарда или других прописаних захтева утврђених у једном од следећих докумената:
(1) ТСИ,
(2) националним прописима за безбедност,
(3) другим релевантним прописима,
(4) одлукама надлежних органа;
- 4) поступци и методе за спровођење оцене ризика и примену мера контроле ризика увек када промена у условима експлоатације или увођење новог производа доведу до нових ризика за инфраструктуру или експлоатацију;
- 5) обезбеђивање програма обуке запослених и одржавања стручне оспособљености запослених, као и одговарајуће извршавање послова;
- 6) практична решења за обезбеђивање информисаности у оквиру организације и између организација које послују на истој инфраструктури;
- 7) поступци и обрасци за објављивање информација о безбедности и утврђивање поступка за контролу конфигурације кључних информација о безбедности;
- 8) поступци којима се обезбеђује пријављивање, истрага и анализа несрећа, незгода, избегнутих несрећа и других опасних догађаја и предузимање потребних превентивних мера;
- 9) обезбеђивање планова за деловање, упозоравање и информисање у ванредним ситуацијама, претходно договорених са одговарајућим државним органима;
- 10) одредбе о периодичној интерној контроли система за управљање безбедношћу.
(11) Управљач и железнички превозник, у оквиру свог система за управљање безбедношћу, доносе интерна акта којима се уређују поступци из става 6. овог члана.
(12) Акта управљача из става 7. овог члана, која се односе на поступке које морају спроводити железнички превозници, морају бити доступна свим заинтересованим железничким превозницима који саобраћају на одређеној инфраструктури.
(13) Дирекција ближе прописује елементе система за управљање безбедношћу.
Члан 15 Надзор над системима за управљање безбедношћу
(1) Дирекција врши надзор над системима за управљање безбедношћу управљача и железничког превозника, после издавања сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром и сертификата о безбедности за превоз.
(2) Надзором из става 1. овог члана проверава се да ли управљач и железнички превозник примењују свој систем за управљање безбедношћу и, по потреби, налаже се спровођење одговарајућих мера.
(3) Решење којим се налаже спровођење одговарајућих мера из става 2. овог члана коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
(4) Надзор на лицу места, у смислу става 1. овог члана, врше овлашћена лица Дирекције, најмање једном годишње.
IV Сертификат о безбедности за превоз и сертификат о безбедности за управљање железничком инфраструктуром
Члан 16 Појам и садржина
(1) Железнички превозник мора да поседује сертификат о безбедности за превоз да би му се дозволио приступ инфраструктури.
(2) Сертификат о безбедности за превоз може да обухвата целу мрежу или њен одређени део.
(3) Сертификат о безбедности за превоз представља доказ да је железнички превозник успоставио систем за управљање безбедношћу и да испуњава захтеве утврђене у ТСИ, националним прописима за безбедност и другим релевантним прописима у циљу контроле ризика и безбедног одвијања саобраћаја на мрежи.
(4) Сертификат о безбедности за превоз састоји се од:
- 1) дела А којим се потврђује прихватање система за управљање безбедношћу железничког превозника;
- 2) дела Б којим се потврђује прихватање одредаба које је железнички превозник усвојио како би задовољио специфичне захтеве прописане за безбедно обављање саобраћаја на одговарајућој мрежи; у те захтеве могу бити укључени примена ТСИ, националних прописа за безбедност и интерних прописа железничког превозника, прихватање сертификата запослених и дозвола за коришћење железничких возила која користи тај железнички превозник.
(5) За издавање сертификата о безбедности за превоз – део Б који се односи на мрежу подноси се следеће:
- 1) документација железничког превозника о ТСИ или деловима ТСИ и, где је то релевантно, националним прописима за безбедност, интерним и другим прописима који се примењују на обављање саобраћаја, запослене и возила, као и како се осигурава њихово поштовање у систему за управљање безбедношћу;
- 2) документација железничког превозника о различитим категоријама запослених или ангажованих по уговору за потребе обављања саобраћаја, укључујући у то и доказе да исти испуњавају услове ТСИ или националних прописа за безбедност и да поседују потребне дозволе и сертификате;
- 3) документација железничког превозника о различитим врстама возила која се користе за потребе саобраћаја, укључујући и доказе да средства испуњавају услове ТСИ или националних железничких техничких прописа и да поседују потребне дозволе за коришћење;
- 4) друга потребна документација прописана актом из члана 18. став 5. овог закона.
(6) Документација у вези елемената који су у складу са ТСИ и условима интероперабилности подноси се у сажетој форми.
(7) У сертификату о безбедности за превоз наводе се врста и обим послова железничког превозника на које се сертификат односи.
Члан 17 Сертификат о безбедности индустријске железнице за превоз
(1) Ималац индустријске железнице мора да поседује сертификат о безбедности индустријске железнице за превоз којим се потврђује прихватање одредаба које је ималац индустријске железнице усвојио како би задовољио специфичне захтеве прописане за безбедно одвијање саобраћаја на индустријској железници. У те захтеве могу бити укључени примена ТСИ и националних прописа за безбедност и дозволе за коришћење железничких возила која користи тај ималац индустријске железнице.
(2) У погледу доказа потребних за издавање сертификата о безбедности индустријске железнице за превоз сходно се примењују одредбе члана 16. став 5. овог закона.
(3) На издавање и одузимање сертификата о безбедности индустријске железнице за превоз сходно се примењују чл. 18. и 20. овог закона.
Члан 18 Издавање сертификата о безбедности за превоз
(1) Дирекција издаје сертификат о безбедности за превоз на прописаном обрасцу и у форми решења.
(2) Решење о издавању, односно о одбијању издавања сертификата о безбедности за превоз коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
(3) Рок важења сертификата о безбедности за превоз је пет година.
(4) Сертификат о безбедности за превоз обнавља се на захтев носиоца.
(5) Дирекција ближе прописује обрасце сертификата о безбедности за превоз, нумерисање образаца сертификата о безбедности за превоз у складу са европским идентификационим бројем, образац за подношење захтева за издавање сертификата о безбедности за превоз и упутство за његово попуњавање, као и потребну документацију која се прилаже уз захтев за издавање сертификата о безбедности за превоз.
(6) Обрасци сертификата о безбедности за превоз издају се и на једном од следећих језика: енглески, француски или немачки.
(7) Носилац сертификата о безбедности за превоз без одлагања, обавештава Дирекцију о свим већим променама у условима одговарајућег дела сертификата о безбедности за превоз, које се односе на елементе система управљања безбедношћу. Већа промена је она која значајније мења услове на основу којих је издат сертификат о безбедности за превоз (нова врста пословања, нова пруга, нови тип возила, нова категорија особља и др.).
(8) Дирекција може захтевати да одговарајући део сертификата о безбедности за превоз буде ревидиран после знатних промена у прописима којима се уређује безбедност у железничком саобраћају.
(9) Сертификат о безбедности за превоз се у целини или делимично ажурира кад год се знатно измене врста или обим пословања.
(10) За издавање сертификата о безбедности за превоз, његово обнављање, ревидирање и ажурирање плаћа се такса.
(11) Висина таксе из става 10. овог члана утврђује се законом којим се уређују републичке административне таксе.
(12) О издатим сертификатима о безбедности за превоз Дирекција води евиденцију која садржи:
- 1) врсту сертификата;
- 2) назив правног лица коме је сертификат издат;
- 3) врсту услуге на коју се сертификат односи;
- 4) датум издавања сертификата.
(13) Решење о одбијању обнављања, ревидирања или ажурирања сертификата о безбедности за превоз коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
Члан 19 Признавање страног сертификата и додатни сертификат
(1) Сертификат о безбедности за превоз – део А издат железничком превознику у страној држави важи у Републици Србији на основу потврђених међународних споразума.
(2) Железнички превозник из става 1. овог члана који намерава да пружа железничке транспортне услуге у Републици Србији мора добити додатни сертификат о безбедности за превоз – део Б од Дирекције.
Члан 20 Одузимање сертификата о безбедности за превоз
(1) Ако Дирекција утврди да носилац сертификата о безбедности за превоз више не испуњава услове за сертификацију, она решењем одузима део А, део Б или оба дела сертификата, наводећи разлоге за своју одлуку.
(2) Решење о одузимању дела А, односно дела Б сертификата о безбедности за превоз коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
(3) Када Дирекција одузме додатни сертификат о безбедности за превоз, без одлагања о својој одлуци обавештава тело којем су поверени послови везани за безбедност на железници стране државе које је издало сертификат о безбедности за превоз – део А.
(4) Дирекција одузима сертификат о безбедности за превоз и у случају да носилац тог сертификата у року од једне године од његовог издавања није користио сертификат о безбедности за превоз као што је предвиђено тим сертификатом.
(5) Дирекција у року од 30 дана обавештава Агенцију о сертификатима о безбедности за превоз – део А, који су издати, ажурирани, ревидирани или одузети.
(6) У обавештењу из става 5. овог члана Дирекција обавезно наводи назив и адресу железничког превозника, датум издавања, област примене и важност сертификата о безбедности за превоз и, у случају одузимања, разлоге за своју одлуку.
Члан 21 Појам и садржина
(1) Управљач мора да поседује сертификат о безбедности за управљање железничком инфраструктуром.
(2) Сертификат о безбедности за управљање железничком инфраструктуром се састоји од:
- 1) дела којим се потврђује прихватање система за управљање безбедношћу управљача;
- 2) дела којим се потврђује прихватање одредаба које је управљач усвојио да би задовољио специфичне захтеве потребне за безбедно пројектовање, одржавање и експлоатацију инфраструктуре.
(3) Као доказ испуњености услова за издавање сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром из става 2. тачка 2) овог члана подноси се следеће:
- 1) документација управљача о ТСИ или деловима ТСИ, националним прописима за безбедност, интерним и другим прописима који се примењују за експлоатацију и одржавање инфраструктуре, запослене и возила, као и како се путем система за управљање безбедношћу осигурава њихово поштовање;
- 2) документација управљача о различитим категоријама запослених или ангажованих по уговору за потребе експлоатације и одржавања железничке инфраструктуре, укључујући у то и доказе да исти испуњавају услове ТСИ или националних прописа за безбедност и да поседују потребне дозволе и сертификате;
- 3) документација управљача о различитим врстама возила која се користе за потребе одржавања инфраструктуре, укључујући и доказе да средства испуњавају услове ТСИ или националних железничких техничких прописа и да поседују потребне дозволе за коришћење;
- 4) друга потребна документација прописана актом из члана 23. став 9. овог закона.
(4) У сертификату о безбедности за управљање железничком инфраструктуром наводе се мреже или делови мрежа на које се сертификат односи.
Члан 22 Сертификат о безбедности за управљање инфраструктуром индустријске железнице
(1) Ималац индустријске железнице мора да поседује сертификат о безбедности за управљање инфраструктуром индустријске железнице којим се потврђује прихватање одредаба које је ималац индустријске железнице усвојио да би задовољио специфичне захтеве потребне за безбедно одржавање и експлоатацију инфраструктуре.
(2) За издавање сертификата о безбедности за управљање инфраструктуром индустријске железнице који се издаје имаоцу индустријске железнице сходно се примењују одредбе члана 21. став 3. овог закона.
(3) На издавање и одузимање сертификата о безбедности за управљање инфраструктуром индустријске железнице сходно се примењују чл. 23. и 24. овог закона.
Члан 23 Издавање сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром
(1) Сертификат о безбедности за управљање железничком инфраструктуром издаје Дирекција на прописаном обрасцу и у форми решења.
(2) Решење о издавању, односно о одбијању издавања сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
(3) Сертификат о безбедности за управљање железничком инфраструктуром важи пет година.
(4) Сертификат о безбедности за управљање железничком инфраструктуром обнавља се на захтев носиоца.
(5) Сертификат о безбедности за управљање железничком инфраструктуром се у целини или делимично ажурира када дође до знатних измена инфраструктуре, сигнализације или напајања енергијом или начина експлоатације и одржавања инфраструктуре, о чему носилац тог сертификата без одлагања обавештава Дирекцију.
(6) Дирекција може захтевати да сертификат о безбедности за управљање железничком инфраструктуром буде ревидиран после знатних промена у регулаторном оквиру за безбедност.
(7) За издавање сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром, његово обнављање, ажурирање или ревизију плаћа се такса.
(8) Висина таксе из става 7. овог члана утврђује се законом којим се уређују републичке административне таксе.
(9) Дирекција ближе прописује обрасце сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром, нумерисање образаца сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром у складу са европским идентификационим бројем, образац за подношење захтева за издавање сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром и упутство за његово попуњавање и потребну документацију која се прилаже уз захтев за издавање сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром.
(10) О издатим сертификатима о безбедности за управљање железничком инфраструктуром Дирекција води евиденцију која садржи:
- 1) врсту сертификата;
- 2) назив правног лица коме је сертификат издат;
- 3) датум издавања сертификата.
(11) Решење о одбијању обнављања, ревидирања или ажурирања сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
Члан 24 Одузимање сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром
(1) Ако Дирекција утврди да носилац сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром више не испуњава услове за издавање тог сертификата, она га одузима решењем, наводећи разлоге за своју одлуку.
(2) Решење о одузимању сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
(3) Дирекција у року од 30 дана обавештава Агенцију о сертификатима о безбедности за управљање железничком инфраструктуром који су издати, обновљени, измењени, допуњени или одузети. При томе наводи назив и адресу управљача, датум издавања, област примене и важност наведеног сертификата и, у случају одузимања, наводећи разлоге за своју одлуку.
Члан 25 Поступање по захтеву за издавање сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром и сертификата о безбедности за превоз
(1) Дирекција одлучује о захтеву за издавање сертификата о безбедности за управљање железничком инфраструктуром и сертификата о безбедности за превоз у року од највише четири месеца од подношења потребне документације, као и допунских информација које је тражила. Ако се од подносиоца захтева тражи да поднесе допунске информације, те информације се подносе без одлагања.
(2) Да би се олакшало оснивање нових железничких превозника и подношење захтева железничких превозника из других држава, Дирекција је дужна да објави на својој интернет страници детаљна упутства о прибављању сертификата о безбедности за превоз и списак свих услова које је потребно испунити за издавање тог сертификата, као и то да подносиоцу захтева стави на располагање сва потребна документа.
(3) Железничком превознику који подноси захтев за сертификат о безбедности за превоз за услуге на дефинисаном ограниченом делу мреже дају се посебна упутства и конкретно се указује на прописе који важе за део мреже о којем је реч.
(4) Сви захтеви за сертификат о безбедности за превоз подносе се на српском језику.
VII Подсистем контрола, управљање и сигнализација
Члан 34 Технички услови
(1) Службена места из којих се врши управљање и регулисање железничког саобраћаја на железничкој прузи, зависно од максималне брзине кретања воза, морају бити опремљена сигнално-сигурносним уређајима и постројењима, и то:
- 1) за брзину кретања воза на регионалним и локалним железничким пругама преко скретничког подручја до 50 км/х – улазним или заштитним сигналима који не морају бити у технички условљеној међусобној зависности и у зависности од положаја скретница у путу вожње тако да сигналишу да ли је даља вожња дозвољена редовном или ограниченом брзином. Изузетно ова службена места могу бити обезбеђена само прилазним сигналима;
- 2) за брзину кретања воза на железничким пругама преко скретничког подручја од 50 до 100 км/х – улазним или заштитним сигналима и предсигналима. Улазни сигнали морају бити у технички условљеној међусобној зависности и у зависности од положаја скретница у путу вожње тако да сигналишу да ли је даља вожња дозвољена редовном или ограниченом брзином;
- 3) за брзину кретања воза од 100 до 160 км/х – улазним или заштитним сигналима и предсигналима и излазним сигналима који су у таквој технички условљеној зависности од пута вожње да се могу поставити да показују сигнални знак који дозвољава даљу вожњу само по претходно обезбеђеном путу вожње и ако је пруга слободна у смеру кретања воза до наредног улазног или просторног сигнала. Излазни сигнали суседних службених места на једноколосечној прузи морају бити у таквој међусобној технички условљеној зависности да се могу поставити у положај који дозвољава вожњу само у једном смеру;
- 4) за брзину кретања воза од 100 до 160 км/х код улазних или заштитних и излазних сигнала у железничким станицама, просторних и заштитних сигнала – пружним аутостоп уређајима.
(2) Ако се железничка пруга која нема уграђене пружне аутостоп уређаје прикључује на пругу са уграђеним аутостоп уређајима, улазни или заштитни сигнали и предсигнали прикључне пруге у железничкој станици или у другом службеном месту (укрсници или распутници) прикључења морају бити опремљени пружним аутостоп уређајима или заштитном скретницом у путу вожње.
(3) Дирекција прописује друге техничке услове за сигнално-сигурносне уређаје.
Члан 35 Одржавање сигнално-сигурносних уређаја
(1) Сигнално-сигурносни уређаји морају се одржавати у стању које осигурава безбедан и уредан железнички саобраћај.
(2) Дирекција прописује начин и рокове одржавања сигнално-сигурносних уређаја.
(3) Управљач прописује мере за безбедно одвијање саобраћаја и безбедност и здравље на раду радника који изводе радове на одржавању сигнално-сигурносних уређаја.
(4) Послове одржавања сигнално-сигурносних уређаја из става 1. овог члана, може обављати управљач или други привредни субјект који је регистрован у Републици Србији и који испуњава услове који се односе на стручност, техничку опремљеност и покриће за грађанску одговорност.
(5) Дирекција ближе прописује услове из става 3. овог члана.
(6) Сертификат о испуњености услова из става 4. овог члана издаје Дирекција, у форми решења, са роком важења од пет година.
(7) Решење о издавању, односно о одбијању издавања сертификата о испуњености услова за одржавање сигнално-сигурносних уређаја коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
(8) За издавање сертификата из става 6. овог члана плаћа се такса.
(9) Висина таксе из става 8. овог члана утврђује се законом којим се уређују републичке административне таксе.
(10) О издатим сертификатима из става 6. овог члана Дирекција води евиденцију која садржи:
- 1) назив правног лица коме је издат сертификат;
- 2) врсту сигнално-сигурносних уређаја на које се сертификат односи;
- 3) датум издавања сертификата.
(11) Дирекција је дужна да после издавања сертификата из става 6. овог члана врши периодичне провере да ли носилац сертификата и даље испуњава услове из става 4. овог члана.
(12) Ако Дирекција провером из става 11. овог члана утврди да носилац сертификата из става 6. овог члана више не испуњава услове за сертификацију, решењем одузима сертификат, наводећи разлоге за своју одлуку.
(13) Решење о одузимању сертификата из става 6. овог члана коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
Члан 36 Сигнали, сигналне ознаке и ознаке на прузи
(1) Железничке пруге опремају се прописаним сигналима, сигналним ознакама којима се железнички радници и друга лица упозоравају на опасност, стављају им се до знања наређења, ограничења, забране и упозорења којих се морају придржавати и дају неопходна обавештења за безбедно одвијање железничког саобраћаја и њихову личну безбедност.
(2) Железнички радници и друга лица на која се сигнални знаци односе, морају се придржавати наређења, ограничења, забрана и упозорења датих помоћу сигналних знакова.
(3) Сигнали, сигналне ознаке и ознаке на прузи морају се давати, постављати и одржавати тако да их железнички радници и друга лица на која се односе могу на време и лако уочити дању, ноћу или при смањеној видљивости.
(4) Ако је значење сигналног знака нејасно, железнички радници и друга лица на која се сигнални знак односи, поступају тако као да тај сигнални знак има оно значење које обезбеђује већи ниво безбедности у железничком саобраћају.
(5) Сигналима и сигналним ознакама означавају се и опасности привременог карактера, нарочито оне које настану услед изненадног оштећења пруге и привремена ограничења и забране у саобраћају. Ти сигнали и сигналне ознаке морају се уклонити чим престану разлози због којих су били постављени.
(6) Дирекција прописује врсте сигнала, сигналних ознака и ознака на прузи, њихово значење, облик, боју, најмању даљину видљивости, места њихове уградње, односно постављања, начин њихове употребе и поступке железничких радника у вези са показивањем сигналних знакова.
Члан 37 Технички услови
(1) Железничка телекомуникациона мрежа је скуп телекомуникационих система и уређаја повезаних у технолошку целину у погледу функционисања и коришћења.
(2) Магистралне железничке пруге без обзира на брзину кретања возова као и друге железничке пруге за брзину кретања воза од 100 до 160 км/х морају бити опремљене пружним уређајима преко којих се успоставља радио-веза између особља вучног возила и особља диспечерског центра.
(3) Дирекција прописује техничке услове за железничке телекомуникационе мреже.
Члан 38 Одржавање железничке телекомуникационе мреже
(1) Железничка телекомуникациона мрежа мора се одржавати у стању које осигурава безбедно одвијање железничког саобраћаја и уредно обављање превоза у железничком саобраћају.
(2) Дирекција прописује начин и рокове одржавања железничке телекомуникационе мреже.
(3) Управљач прописује мере за безбедно одвијање саобраћаја и безбедност и здравље на раду радника који изводе радове на одржавању телекомуникационе мреже.
(4) Послове одржавања железничке телекомуникационе мреже из става 1. овог члана, може обављати управљач или други привредни субјект који је регистрован у Републици Србији и који испуњава услове који се односе на стручност, техничку опремљеност и покриће за грађанску одговорност.
(5) Дирекција ближе прописује услове из става 4. овог члана.
(6) Сертификат о испуњености услова из става 4. овог члана издаје Дирекција, у форми решења, са роком важења од пет година.
(7) Решење о издавању, односно о одбијању издавања сертификата о испуњености услова за одржавање телекомуникационе мреже коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
(8) За издавање сертификата из става 6. овог члана плаћа се такса.
(9) Висина таксе из става 8. овог члана утврђује се законом којим се уређују републичке административне таксе.
(10) О издатим сертификатима из става 6. овог члана Дирекција води евиденцију која садржи:
- 1) назив правног лица коме је издат сертификат;
- 2) врсту телекомуникационих уређаја на које се сертификат односи;
- 3) датум издавања сертификата.
(11) Дирекција је дужна да после издавања сертификата из става 6. овог члана врши периодичне провере да ли носилац сертификата и даље испуњава услове из става 4. овог члана.
(12) Ако Дирекција провером из става 11. овог члана утврди да носилац сертификата из става 6. овог члана више не испуњава услове за сертификацију, она решењем одузима сертификат, наводећи разлоге за своју одлуку.
(13) Решење о одузимању сертификата из става 6. овог члана коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
Члан 39 Интероперабилни подсистем
(1) Интероперабилни подсистем контрола, управљање и сигнализација чини Европски систем за управљање железничким саобраћајем (ЕРТМС).
(2) Примена подсистема из става 1. овог члана обавезна је на свим пругама са брзином кретања возова већом од 160 км/х.
IX Железничка возила
Члан 48 Технички услови
(1) Возила на која се примењују национални железнички технички прописи, уређаји и опрема који се уграђују на железничка возила, а који су битни за безбедност железничког саобраћаја (уређаји за управљање, спајање, заустављање возила и за давање светлосних и звучних сигнала) морају испуњавати техничке услове прописане овим законом, српским и гранским стандардима из области железничког саобраћаја и обавезујућим прописима УИЦ.
(2) Железничка возила која саобраћају на пругама опремљеним аутоматским пружним блоком, уређајем међустаничне зависности или телекомандом, као и на пругама које су делимично опремљене шинским струјним колима, морају имати масу по осовини 3,5 т или већу, а електрични отпор свих осовинских склопова, мерен од обруча до обруча празних кола, не може бити већи од 0,01 Ω за новоградњу и при обнови обручева, док после извршеног периодичног прегледа (без мењања обруча) не већи од 0,1 Ω.
(3) Железничка возила која се користе на пругама опремљеним шинским струјним колима и на пругама опремљеним пунктуалном контролом заузетости (бројачима осовина), морају имати точкове од електро-проводног материјала и следећих минималних димензија:
- 1) спољни пречник точка 350 мм;
- 2) висина венца точка 28 мм;
- 3) дебљина венца точка 22 мм.
(4) Технички услови из ст. 2. и 3. овог члана примењују се и на железничка возила која саобраћају и на осталим пругама ако се на њима налазе аутоматски уређаји путних прелаза.
Члан 49 Опремање железничких возила кочним уређајима
(1) Возила морају бити опремљена уређајима за аутоматско кочење воза.
(2) Локомотиве, путничка кола и моторни возови морају бити опремљени уређајима за брзо кочење у случају опасности.
(3) Уређаји за брзо кочење у случају опасности, уграђени у путничким колима и моторним возовима, морају бити лако доступни путницима.
(4) Ручним, притврдним, односно опружним кочницама морају бити опремљена вучна возила и путничка кола.
(5) Сва теретна кола намењена превозу робе која захтева нарочите мере опрезности или чијим се посебним уређајима за смештај робе мора пажљиво поступати, морају бити опремљена ручном, односно притврдном кочницом.
(6) Најмање 20% осталих теретних кола у колском парку имаоца мора бити опремљено ручном, односно притврдном кочницом.
(7) Ручном кочницом морају бити опремљене и колске дизалице и њихове приколице, снежне ралице, кола помоћног воза, кола за испитивање стања колосека и динамометарска кола.
(8) Дирекција прописује врсте кочница на возилима и њихове делове, натписе и ознаке уређаја кочница, начин кочења возова и возила, састав возова с обзиром на врсту кочница, проверу исправности кочница, прорачун снаге кочница код воза и обезбеђење од самопокретања.
Члан 50 Уређаји који се уграђују на железничка возила
Уређаји који се уграђују на железничка возила морају одговарати условима из техничке документације за одобрени тип возила.
Члан 51 Уређаји и опрема вучних возила
(1) Локомотива мора да има:
- 1) уређај за управљање;
- 2) уређај за кочење;
- 3) вучно-одбојнички уређај;
- 4) уређај за контролу будности;
- 5) аутостоп уређај, на пругама које су опремљене пружним делом аутостоп уређаја, осим у случају:
(1) саобраћања воза по обилазној прузи,
(2) продужења кретања воза до прве могуће замене локомотиве у случају квара аутостоп уређаја за време вожње,
(3) допреме локомотиве до депоа, односно радионице за одржавање и сл.;
- 6) региструјући брзиномер (тахограф);
- 7) уређај за осветљавање и давање чеоних сигнала;
- 8) уређај за давање звучних сигнала;
- 9) уређај за радио везу са диспечерским центром када саобраћа на пругама опремљеним радио-диспечерском везом;
- 10) уређај за брисање чеоног стакла;
- 11) спољашња огледала – ретровизоре или камере;
- 12) апарате за почетно гашење пожара;
- 13) прибор за прву помоћ;
- 14) ручне папуче за обезбеђење од самопокретања.
(5) Моторни воз мора да има, поред уређаја и опреме из става 1. овог члана, и:
- 1) уређај за електрично осветљење простора за путнике;
- 2) санитарно-хигијенске уређаје;
- 3) уређаје за прелажење из кола у кола (изузев моторних кола);
- 4) уређај за грејање простора за путнике;
- 5) помоћно квачило ако има аутоматско и полуаутоматско квачило.
(6) Вучно возило за посебне намене не мора да има уређаје и опрему из става 1. тач. 5) и 9) овог члана.
(7) Вучно возило за посебне намене које се на сопствени погон креће само на месту извођења радова не мора да буде опремљено уређајем из става 1. тачка 4) овог члана.
(8) Ако се вучно возило за посебне намене не може кретати брзином већом од 30 км/х, не мора бити опремљено уређајем из става 1. тачка 6) овог члана.
(9) Вучно возило које се користи за извлачење или доставу вучених возила на или са индустријског колосека укључујући и кретање на подручју службеног места у коме се прикључује индустријски колосек не мора да буде опремљено уређајима и опремом из става 1. тач. 4), 5) и 9) овог члана.
(10) Ако се возило из става 4. овог члана не може кретати брзином већом од 30 км/х, не мора бити опремљено ни уређајем из става 1. тачка 6) овог члана.
(11) Вучно возило које се користи само на индустријском колосеку не мора да буде опремљено уређајима и опремом из става 1. тач. 4), 5), 6) и 9) овог члана.
(12) Парна локомотива не мора да има уређаје из става 1. тач. 4), 5), 9) и 10) овог члана.
(13) Вучна возила која се користе за маневрисање у подручјима са високим ризиком (испод високих пећи, кранова и сл.) могу бити опремљена уређајима за даљинско управљање, под условима које прописује Дирекција.
Члан 52 Уређаји и опрема путничких кола
Путничка кола морају да имају:
- 1) уређаје за осветљење;
- 2) уређаје за грејање;
- 3) санитарно-хигијенске уређаје;
- 4) уређаје за прелажење из кола у кола;
- 5) апарате за почетно гашење пожара.
Члан 53 Лице задужено за одржавање
(1) Ималац возила је дужан да за свако возило које користи одреди лице задужено за његово одржавање.
(2) Лице задужено за одржавање може да буде и железнички превозник, управљач или ималац возила.
(3) Лице задужено за одржавање региструје се у Националном регистру железничких возила.
(4) Возило се не може користити ако није одређено лице за његово одржавање.
(5) Поред одговорности железничког превозника и управљача за безбедно саобраћање возова, лице задужено за одржавање, помоћу система за одржавање, одговорно је да се возила, за чије је одржавање задужено, налазе у стању које омогућава њихово безбедно кретање.
(6) Лице задужено за одржавање обезбеђује да се возила одржавају у складу са овим законом, досијеом о одржавању возила и одредбама ТСИ.
(7) Досије о одржавању сваког возила саставља и води лице задужено за одржавање. Дирекција прописује елементе досијеа о одржавању и вођење досијеа о одржавању.
(8) Лице задужено за одржавање врши одржавање само или за вршење одржавања закључује уговоре са радионицама за одржавање.
Члан 54 Сертификација лица задуженог за одржавање теретних кола
(1) Лице задужено за одржавање теретних кола мора бити сертификовано у складу са прописом који доноси ОТИФ.
(2) Дирекција или друго акредитовано сертификационо тело из Републике Србије, државе уговорнице ОТИФ-а или државе Европске уније издаје сертификат лицу задуженом за одржавање теретних кола на обрасцу који је прописао ОТИФ.
(3) Сертификат из става 2. овог члана издаје се са роком важења не дужим од пет година.
(4) За издавање сертификата из става 2. овог члана плаћа се такса.
(5) Висина таксе из става 4. овог члана утврђује се законом којим се уређују републичке административне таксе.
(6) Дирекција води евиденцију о издатим сертификатима из става 2. овог члана која садржи:
- 1) назив правног лица коме је издат сертификат;
- 2) рок важења сертификата.
(7) Сертификати из става 2. овог члана издати у државама уговорницама ОТИФ и државама Европске уније важе у Републици Србији.
(8) Дирекција најмање једном годишње, на изабраним географски и функционално репрезентативним локацијама, обавља надзор свих активности лица задужених за одржавање којима је издала сертификат из става 2. овог члана, како би проверила да ли та лица још увек испуњавају захтеве на основу којих им је издат сертификат.
(9) Уколико Дирекција утврди да лице задужено за одржавање не испуњава захтеве на основу којих му је издат сертификат, тада се заједно са лицем задуженим за одржавање договара о плану за побољшање његовог рада, ограничава обим примене сертификата или суспендује сертификат, у зависности од степена неусаглашености са захтевима за добијање сертификата.
(10) У случају континуираног неиспуњавања захтева за сертификацију или неспровођења плана за побољшање рада, Дирекција решењем ограничава или одузима сертификат, наводећи разлоге за своју одлуку.
Члан 55 Одржавање возила
(1) Возила се морају одржавати у стању које осигурава безбедан железнички саобраћај.
(2) Дирекција прописује начин и рокове одржавања возила и њихових делова значајних за безбедно одвијање железничког саобраћаја, елементе досијеа о одржавању и управљање досијеом о одржавању.
Члан 56 Радионице за одржавање возила
(1) Дирекција прописује услове које морају испуњавати радионице за одржавање возила.
(2) Сертификат о испуњености услова из става 1. овог члана издаје Дирекција у форми решења, са роком важења од пет година.
(3) Дирекција додељује ознаку радионици за одржавање возила у сертификату из става 2. овог члана.
(4) Решење о издавању, односно о одбијању издавања сертификата о испуњености услова за радионице за одржавање возила коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
(5) За издавање сертификата из става 2. овог члана плаћа се такса.
(6) Висина таксе из става 5. овог члана утврђује се законом којим се уређују републичке административне таксе.
(7) О издатим сертификатима из става 2. овог члана Дирекција води евиденцију која садржи:
- 1) назив правног лица коме је издат сертификат;
- 2) серије железничких возила на које се сертификат односи;
- 3) специјализацију радионица за одржавање подсистема, склопова, уређаја и опреме од посебног значаја за безбедност железничког саобраћаја;
- 4) датум издавања сертификата.
(8) Радионице за одржавање теретних кола које су сертификоване у складу са прописом из члана 54. став 1. овог закона за функцију извршења одржавања, не морају поседовати и сертификат из става 2. овог члана.
(9) Дирекција је дужна да после издавања сертификата из става 2. овог члана врши периодичне провере да ли носилац сертификата и даље испуњава услове из става 1. овог члана.
(10) Ако Дирекција провером из става 9. овог члана утврди да носилац сертификата из става 2. овог члана више не испуњава услове за сертификацију, решењем одузима сертификат, наводећи разлоге за своју одлуку.
(11) Решење о одузимању сертификата из става 2. овог члана коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
Члан 57 Технички преглед возила
(1) Технички преглед возила обавља се по добијању дозволе за коришћење возила, а пре пуштања возила у експлоатацију.
(2) Дирекција прописује услове које морају испуњавати привредни субјекти који обављају технички преглед возила и начин обављања техничког прегледа возила.
(3) Сертификат о испуњености услова из става 2. овог члана издаје Дирекција, у форми решења, са роком важења од пет година.
(4) Решење о издавању, односно о одбијању издавања сертификата о испуњености услова за организације које обављају технички преглед возила коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
(5) За издавање сертификата из става 3. овог члана плаћа се такса.
(6) Висина таксе из става 5. овог члана утврђује се законом којим се уређују републичке административне таксе.
(7) О издатим сертификатима из става 3. овог члана Дирекција води евиденцију која садржи:
- 1) назив правног лица коме је издат сертификат;
- 2) врсте железничких возила на које се сертификат односи;
- 3) датум издавања сертификата.
(8) Дирекција је дужна да после издавања сертификата из става 3. овог члана врши периодичне провере да ли носилац сертификата и даље испуњава услове из става 2. овог члана.
(9) Ако Дирекција провером из става 8. овог члана утврди да носилац сертификата из става 3. овог члана више не испуњава услове за сертификацију, решењем одузима сертификат, наводећи разлоге за своју одлуку.
(10) Решење о одузимању сертификата из става 3. овог члана коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
XI Услови које морају испуњавати железнички радници
Железнички радници морају имати прописану стручну спрему, морају бити стручно оспособљени за послове и задатке које обављају у вршењу железничког саобраћаја, имати положен стручни испит и испуњавати посебне здравствене и друге услове у складу са одредбама овог закона.
Члан 60 Стручна спрема, стручно оспособљавање и стручни испит
(1) Стручна спрема из члана 59. овог закона стиче се у образовним установама.
(2) Железнички радници морају бити стручно оспособљени за послове које обављају у железничком саобраћају.
(3) Стручно оспособљавање мора да буде у складу са безбедносним захтевима утврђеним у ТСИ и националним прописима о безбедности.
(4) Теоретско и практично стручно оспособљавање железничких радника врши се у железничкој школи или центру стручног оспособљавања.
(5) Лице које је завршило железничку школу за одређено занимање железничког радника, сматра се стручно оспособљеним у смислу овог закона.
(6) Стручни испит може да полаже само лице које је претходно савладало програм теоретског и практичног стручног оспособљавања за одређену врсту занимања и које се припремило за полагање тог испита према утврђеном програму за односну врсту занимања.
(7) Стручни испит полаже се у центру стручног оспособљавања или код послодавца.
Члан 61 Центри стручног оспособљавања
(1) Центар стручног оспособљавања може бити железнички превозник, управљач, власник индустријске железнице, друго правно лице и предузетник који има:
- 1) одговарајући простор;
- 2) одговарајуће оспособљене кадрове;
- 3) одговарајуће објекте и уређаје који су потребни за извођење стручног оспособљавања.
(2) Центар стручног оспособљавања пружа обуку на непристрасан начин у погледу свих учесника, како лицима која су запослена код оснивача центра стручног оспособљавања тако и другим лицима.
(3) Центар стручног оспособљавања издаје уверење о спроведеном теоретском и практичном стручном оспособљавању.
(4) Дирекција прописује ближе услове које морају да испуне центри стручног оспособљавања.
(5) Центру стручног оспособљавања који испуни услове из става 4. овог члана Дирекција издаје сертификат, у форми решења, са роком важења од пет година.
(6) Решење о издавању, односно о одбијању издавања сертификата за центре стручног оспособљавања коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
(7) За издавање сертификата из става 5. овог члана плаћа се такса.
(8) Висина таксе из става 7. овог члана утврђује се законом којим се уређују републичке административне таксе.
(9) Дирекција води и ажурира евиденцију о издатим сертификатима из става 5. овог члана и исту објављује на својој интернет страници.
(10) Евиденција о издатим сертификатима из става 5. овог члана садржи:
- 1) назив правног лица коме је издат сертификат;
- 2) на које категорије железничких радника се односи сертификат;
- 3) датум издавања сертификата.
(11) Дирекција је дужна да после издавања сертификата из става 5. овог члана врши периодичне провере да ли носилац сертификата и даље испуњава услове из става 4. овог члана.
(12) Ако Дирекција провером из става 11. овог члана утврди да носилац сертификата из става 5. овог члана више не испуњава услове за сертификацију, она решењем одузима сертификат, наводећи разлоге за своју одлуку.
(13) Решење о одузимању сертификата из става 5. овог члана коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
Члан 62 Стручно оспособљавање и стручни испит машиновођа
(1) Стручно оспособљавање машиновођа врши се у центру стручног оспособљавања.
(2) Стручно оспособљавање обухвата:
- 1) општа стручна знања потребна за добијање дозволе за управљање вучним возилом из члана 66. овог закона;
- 2) специфична стручна знања везана за познавање возила и инфраструктуре, потребна за добијање додатног уверења из члана 68. овог закона.
(3) По завршеном стручном оспособљавању полаже се теоријски испит из општих стручних знања и теоријски па практични стручни испит из специфичних стручних знања.
(4) Лице које је завршило железничку школу за занимање машиновође, не полаже испит из општих стручних знања из става 2. тачка 1) овог члана.
(5) За полагање испита из става 3. овог члана испитиваче утврђују:
- 1) Дирекција, за издавање дозволе за управљање вучним возилом;
- 2) послодавац, за издавање додатног уверења.
(6) Испите из става 3. овог члана спроводе испитивачи.
(7) Организација испита мора да испуни следеће захтеве:
- 1) у случају да испит спроводе два или више лица, један од њих је задужен за контролу непристрасног спровођења испита;
- 2) на практичном делу испита на коме се проверава способност управљања вучним возилом, испитивач мора поседовати важећу дозволу за управљање вучним возилом и важеће додатно уверење за конкретно вучно возило и инфраструктуру на којима се обавља испит; уколико то није могуће остварити, у управљачници вучног возила мора се налазити машиновођа са важећим додатним уверењем за конкретно вучно возило и инфраструктуру;
- 3) испитивање се спроводи на транспарентан начин и мора трајати довољно дуго како би се потврдило, уз одговарајуће документоване доказе, да је кандидат испунио све потребне захтеве;
- 4) у случају да је испитивач учествовао у стручном оспособљавању кандидата за машиновођу, испит ће водити други испитивач који није учествовао у стручном оспособљавању кандидата за машиновођу;
- 5) испит се припрема тако што се посебна пажња обраћа на поверљивост питања која ће се постављати током испита.
(8) Испити из става 3. овог члана организују се на начин да се избегне сваки сукоб интереса, не доводећи у питање могућност да испитивач може припадати послодавцу који издаје додатно уверење из члана 68. овог закона.
(9) Лице које положи испите из става 3. овог члана сматра се да има положени стручни испит из члана 59. овог закона.
(10) Дирекција прописује ближе услове које морају да испуне испитивачи из става 6. овог члана.
(11) Испитивачу који испуњава услове из става 10. овог члана Дирекција издаје сертификат, у форми решења, са роком важења од пет година.
(12) Решење о издавању, односно о одбијању издавања сертификата коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
(13) За издавање сертификата из става 11. овог члана плаћа се такса.
(14) Висина таксе из става 13. овог члана утврђује се законом којим се уређују републичке административне таксе.
(15) Дирекција на свом сајту објављује списак сертификованих испитивача.
Члан 63 Стручно усавршавање и провера стручне оспособљености
(1) Железнички радници морају се стално стручно усавршавати, а њихова стручна оспособљеност се мора редовно и ванредно проверавати.
(2) Стручно усавршавање и проверу стручне оспособљености железничких радника изводи послодавац.
(3) Редовна провера стручне оспособљености железничких радника се мора обављати најмање на сваке две године и она укључује познавање важећих прописа, инфраструктуре, возила, уређаја и језика у случајевима прописаним овим законом.
(4) Ванредна провера стручне оспособљености железничких радника обавља се:
- 1) после сваке одсутности железничког радника са посла која је трајала више од шест месеци;
- 2) ако би железнички радник због непознавања прописа могао угрозити безбедност саобраћаја;
- 3) ако железнички радник не испуњава прописане обавезе у погледу стручног усавршавања, због доношења нових прописа или измене важећих прописа;
- 4) ако железнички радник у свом раду крши прописе, што за последицу може имати настанак несреће, инцидента, односно угрожавање безбедности саобраћаја;
- 5) ако се уводе нови типови уређаја или возила.
(5) Послодавац не може дозволити обављање послова железничком раднику који при провери знања није показао задовољавајућу стручну оспособљеност или чија стручна оспособљеност за те послове није проверена.
Члан 64 Подзаконски акт
Дирекција прописује потребан ниво стручне спреме, програме стручног оспособљавања, програме за полагање стручног испита за радна места железничких радника, начин обављања стручног испита, услове које морају да испуне чланови комисије за полагање стручних испита и радна места железничких радника.
Члан 65 Услови за стицање права на управљање вучним возилом
Право на управљање вучним возилом може да стекне лице које испуњава следеће услове:
- 1) да је навршило 18 година живота, односно 20 година живота за управљање вучним возилом у прекограничном саобраћају;
- 2) да поседује дозволу за управљање вучним возилом и једно или више додатних уверења;
- 3) да му одлуком надлежног органа није забрањено да управља вучним возилом.
Члан 66 Дозвола за управљање вучним возилом
(1) Дозволу за управљање вучним возилом (у даљем тексту: дозвола) издаје Дирекција, на прописаном обрасцу и у форми решења, ако лице које је поднело захтев испуњава следеће услове:
- 1) да има прописану стручну спрему;
- 2) да је психички и физички способно да управља вучним возилом;
- 3) да је положило испит из општих стручних знања.
(2) Решење о издавању, односно о одбијању издавања дозвола за управљање вучним возилом коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
(3) Дирекција прописује поступак издавања дозволе, образац дозволе, образац захтева за издавање дозволе и потребну документацију која се прилаже уз захтев.
(4) Дирекција објављује на својој интернет страници поступак за добијање дозволе.
(5) За издавање, обнављање, ажурирање и издавање дупликата дозволе плаћа се такса.
(6) Висина таксе из става 5. овог члана утврђује се законом којим се уређују републичке административне таксе.
(7) Дирекција издаје дозволу најкасније у року од 30 дана по пријему уредног захтева за издавање дозволе из става 1. овог члана.
(8) Дозвола се издаје са роком важења од десет година и власништво је носиоца.
(9) По истеку рока из става 8. овог члана, на захтев лица из става 1. овог члана, дозвола се обнавља на основу уверења о здравственој способности, којим се потврђује да је то лице психички и физички способно да управља вучним возилом, што се евидентира у регистру, прописаним чланом 70. став 1. овог закона.
(10) У случају промене било ког податка који је садржан у дозволи или прописа којим се уређује област железнице, носилац дозволе без одлагања подноси захтев Дирекцији за ажурирање дозволе.
(11) У случају губитка или оштећења дозволе, Дирекција издаје дупликат.
(12) Дозвола се издаје у једном оригиналу. Свако умножавање дозволе, осим од стране Дирекције када се тражи дупликат, забрањено је.
(13) Дозвола издата у другој држави важи у Републици Србији на основу потврђених међународних споразума.
(14) Лице из става 1. овог члана, у току управљања вучним возилом, мора да има код себе дозволу и дужно је да је покаже на захтев овлашћеног лица Дирекције, лица за вршење унутрашњег надзора код железничког превозника, главног истражитеља и републичког инспектора за железнички саобраћај.
(15) Решење о одбијању обнављања и ажурирања дозволе коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
Члан 67 Суспензија и одузимање дозволе
(1) Да би дозвола остала важећа, носилац дозволе дужан је да се подвргава провери испуњености здравствених услова на начин прописан овим законом. Копију уверења о здравственој способности за рад железничког радника после обављеног здравственог прегледа послодавац без одлагања доставља Дирекцији.
(2) Дозвола се суспендује ако њен носилац привремено не испуњава прописане здравствене услове.
(3) Дозвола се одузима ако се на здравственом прегледу утврди да носилац трајно не испуњава прописане здравствене услове, односно ако их не испуни по истеку рока утврђеног при одређивању привремене суспензије дозволе.
(4) Дирекција обавештава носиоца дозволе и његовог послодавца о суспензији или одузимању дозволе, као и о поступку за поновно добијање дозволе.
(5) Решење о суспензији или одузимању дозволе коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
Члан 68 Додатно уверење
(1) Додатно уверење издаје послодавац (железнички превозник, управљач, власник индустријске железнице, власник односно корисник индустријског колосека) лицу које:
- 1) је положило испит у вези познавања одређене врсте вучног возила на које се додатно уверење односи;
- 2) је положило испит у вези познавања железничке инфраструктуре на коју се додатно уверење односи;
- 3) познаје језик, у случају обављања послова на железничкој инфраструктури друге државе, који управљач те државе назначи;
- 4) има дозволу.
(2) Додатним уверењем лице из става 1. овог члана се овлашћује да на одређеним инфраструктурама управља одређеним типом вучних возила у једној или више следећих категорија:
- 1) категорија А – маневарске локомотиве, вучна возила радних возова, вучна возила за посебне намене и све друге врсте вучних возила када се користе за маневрисање;
- 2) категорија Б – вучна возила возова за превоз путника и/или робе.
(3) Лице из става 1. овог члана не мора имати додатно уверење за одређени део железничке инфраструктуре у следећим случајевима:
- 1) када сметње у одвијању железничког саобраћаја или извођење радова на одржавању железничке пруге захтевају кретање возова обилазним пругама;
- 2) изузетни једнократни саобраћај музејских возова;
- 3) изузетни једнократни превоз робе, уз сагласност управљача;
- 4) потребе испоруке или презентације новог воза или вучног возила;
- 5) стручног оспособљавања или полагања стручног испита за управљање вучним возилом.
(4) Железнички превозник одлучује о примени могућности из става 3. овог члана. Управљач и државни органи не могу наметнути ту обавезу.
(5) У случајевима из става 3. овог члана у управљачници вучног возила мора се налазити машиновођа који има додатно уверење за одређени део железничке инфраструктуре, о чему се унапред обавештава управљач.
(6) Послодавац утврђује, у оквиру свог система за управљање безбедношћу, начин издавања и ажурирања додатног уверења, рок важења додатног уверења, као и поступак за подношење приговора којим се машиновођама омогућава провера одлуке у вези са издавањем, ажурирањем, суспензијом или одузимањем додатног уверења. На решење о приговору може се уложити жалба Дирекцији.
(7) Жалба на одлуку послодавца којом се одбија захтев за издавање или ажурирање додатног уверења или којом се суспендује или одузима додатно уверење подноси се Дирекцији, у року од 30 дана од дана пријема одлуке.
(8) Уколико послодавац не донесе одлуку по захтеву за издавање или ажурирање додатног уверења у року од 30 дана од дана пријема захтева са потребном документацијом, сматра се да је захтев одбијен, у ком случају се жалба Дирекцији може поднети у року од наредних 30 дана.
(9) Решење Дирекције којим се одлучује о жалби из ст. 7. и 8. овог члана коначно је у управном поступку и против њега се може покренути спор пред Управним судом.
(10) Оригинал додатног уверења припада послодавцу, који је дужан да на захтев носиоца додатног уверења изда оверену копију.
(11) Дирекција прописује изглед и садржину обрасца додатног уверења и оверене копије додатног уверења.
(12) Послодавац без одлагања ажурира додатно уверење кад се носилац стручно оспособи за управљање другим типовима вучних возила, односно за другу железничку инфраструктуру.
(13) Лице из става 1. овог члана, у току управљања вучним возилом мора да има код себе додатно уверење и дужно је да га покаже на захтев овлашћеног лица Дирекције, лица за вршење унутрашњег надзора код железничког превозника, главног истражитеља и републичког инспектора за железнички саобраћај.
(14) Дирекција врши надзор над поступком издавања додатног уверења машиновођа, водећи рачуна о томе да стручно оспособљавање и усавршавање из чл. 62. и 63. овог закона испуњава безбедносне захтеве утврђене у ТСИ или националним прописима о безбедности.
(15) Додатно уверење издато у другој држави важи у Републици Србији на основу потврђених међународних споразума.
Члан 69 Суспензија и одузимање додатног уверења
(1) Да би додатно уверење остало важеће, носилац додатног уверења је дужан да:
- 1) учествује на редовним и ванредним усавршавањима, као и редовним и ванредним проверама стручне оспособљености;
- 2) обавља провере познавања језика, у случајевима када обавља посао на железничкој инфраструктури друге државе.
(2) Послодавац потврђује уписом на додатном уверењу и у регистру прописаном чланом 70. став 3. овог закона да је машиновођа на проверама из става 1. овог члана показао потребно знање. Додатно уверење се суспендује ако носилац привремено не испуњава прописане здравствене услове или ако приликом провера из става 1. овог члана не покаже потребно знање.
(3) Додатно уверење се одузима ако се на здравственом прегледу утврди да носилац трајно не испуњава прописане здравствене услове, односно ако их не испуни по истеку рока утврђеног при одређивању привремене суспензије додатног уверења или ако носилац и на поновљеним проверама из става 1. овог члана не покаже потребно знање.
(4) Издавалац додатног уверења без одлагања обавештава Дирекцију о свим суспендованим или одузетим додатним уверењима.
(5) Ако Дирекција, у оквиру надзора из члана 68. став 14. овог закона, утврди да носилац додатног уверења не испуњава прописане услове, наложиће послодавцу да изврши додатну проверу стручне оспособљености носиоца додатног уверења или да суспендује додатно уверење. Послодавац је обавезан да предузме наложене мере и да о томе обавести Дирекцију у року од 30 дана од дана налагања мера.
(6) Налог из става 5. овог члана може да садржи и забрану рада машиновођама тог послодавца до доставе траженог обавештења.
Члан 70 Регистри и оцена поступака
(1) Дирекција води и ажурира регистар дозвола које су издате, ажуриране, обновљене, истекле, суспендоване, одузете или пријављене као изгубљене, украдене или уништене. Регистар садржи податке из дозвола и податке о периодичним здравственим прегледима.
(2) Дирекција, на захтев послодаваца и надлежних органа других држава, у случајевима када машиновођа обавља посао на инфраструктури других држава, доставља информације о статусу дозвола.
(3) Послодавац је дужан да:
- 1) води и ажурира регистар додатних уверења која су издата, ажурирана, суспендована, одузета или пријављена као изгубљена, украдена или уништена, који садржи податке из додатних уверења, као и податке о периодичним проверама здравствене способности и стручне оспособљености;
- 2) Дирекцији и другим надлежним државним органима достави тражене податке;
- 3) доставља информације о подацима из додатних уверења на захтев надлежних органа других држава, када пружа услуге у међународном саобраћају;
- 4) проверава да ли су дозволе његових машиновођа важеће.
(4) Машиновођа има право приступа својим подацима из регистара Дирекције и послодавца, као и право да му се на захтев, без накнаде, доставе ти подаци.
(5) Дирекција ближе прописује елементе регистра из става 1. овог члана и регистра из става 3. тачка 1) овог члана.
(6) Независну оцену поступака за стицање и проверу стручног знања и оспособљености спроводи Дирекција, а независну оцену система за издавање дозвола и додатних уверења спроводи Министарство, у интервалима не дужим од пет година.
(7) Независну оцену из става 6. овог члана спроводи квалификовано особље које није укључено у активности које се оцењују.
(8) Одредбе става 6. овог члана не односе се на активности које су већ обухваћене системима за управљање безбедношћу које су успоставили железнички превозници и управљачи железничке инфраструктуре у складу са овим законом.
(9) Резултати независних оцена уредно се документују и достављају Дирекцији. Ако је потребно, предузимају се одговарајуће мере у циљу отклањања недостатака уочених током независне оцене.
(10) У случају да активности повезане са стручним оспособљавањем и испитивањем машиновођа и ажурирањем дозвола и додатних овлашћења нису обухваћене системом управљања безбедношћу, Дирекција надзире да се исте спроводе у складу са системом управљања квалитетом.
Члан 71 Престанак радног односа
(1) Машиновођа је дужан да о престанку радног односа код послодавца без одлагања обавести Дирекцију.
(2) После престанка радног односа дозвола остаје важећа, уколико машиновођа испуњава услове из члана 67. став 1. овог закона.
(3) Додатно уверење престаје да важи када машиновођи престане радни однос код послодавца.
(4) У случају престанка радног односа послодавац је дужан да машиновођи изда оверену копију додатног уверења и врати све документе о његовој обуци, квалификацијама, искуству и стручним способностима.
(5) Приликом заснивања новог радног односа, послодавац узима у обзир документа из става 4. овог члана.
(6) У случају када машиновођа откаже уговор код послодавца који је сносио трошкове његове обуке за машиновођу, ради заснивања радног односа код другог послодавца, споразумом између претходног и новог послодавца уредиће се питање накнаде за улагање у стручно оспособљавање машиновође, у складу са начелом правичности, водећи рачуна да трошкове обуке машиновође не сноси искључиво претходни послодавац.
(7) Одредбе ст. 4. и 5. овог члана сходно се примењују и на друге железничке раднике.
Члан 72 Надзор над машиновођама
(1) Послодавац проверава важење дозволе и додатног уверења машиновође кога запошљава или ангажује по уговору.
(2) Послодавац успоставља систем надзора својих машиновођа. Ако су резултати надзора такви да доводе у питање способност машиновође за обављање посла и наставак важења његове дозволе или додатног уверења, послодавац одмах предузима потребне мере.
(3) Ако машиновођа сматра да његово здравствено стање доводи у питање његову способност за обављање посла, он одмах о томе обавештава послодавца.
(4) Чим послодавац сазна или га лекар обавести о погоршању здравственог стања машиновође до те мере да је његова способност за обављање посла доведена у питање, он одмах предузима потребне мере, укључујући упућивање машиновође на ванредни здравствени преглед, и ако је потребно, суспендује или одузима додатно уверење и ажурира податке у регистру из члана 70. став 3. тачка 1) овог закона.
(5) Послодавац обезбеђује да машиновође у току обављања посла нису под утицајем било којих средстава која би могла утицати на њихову концентрацију, пажњу или понашање.
(6) Послодавац одмах обавештава Дирекцију о свим случајевима неспособности за рад машиновође које траје дуже од три месеца.
Члан 73 Услови за стицање права на регулисање железничког саобраћаја
Право на регулисање железничког саобраћаја може да стекне лице које испуњава следеће услове:
- 1) да је психички и физички способно да регулише железнички саобраћај;
- 2) да је навршило 18 година живота;
- 3) да има прописано стручно образовање;
- 4) да се практично стручно оспособљавало под надзором лица које је стручно оспособљено за регулисање железничког саобраћаја;
- 5) да је положило прописан стручни испит за регулисање железничког саобраћаја;
- 6) да поседује прописану дозволу за регулисање железничког саобраћаја;
- 7) да му одлуком надлежног органа није забрањено да регулише железнички саобраћај.
Члан 74 Издавање дозволе за регулисање железничког саобраћаја
(1) Дозволу за регулисање железничког саобраћаја издаје управљач, ако лице које је поднело захтев испуњава услове из члана 73. овог закона.
(2) Дозвола за регулисање железничког саобраћаја издаје се лицима старости до 45 година са роком важења од пет година, а лицима старијим од 45 година са роком важења од две године.
(3) По истеку рока из става 2. овог члана, на захтев лица из става 1. овог члана, рок важења дозволе продужиће се на основу уверења о здравственој способности, којим се потврђује да је то лице психички и физички способно да регулише железнички саобраћај.
(4) Лице из става 1. овог члана у току обављања послова регулисања железничког саобраћаја, мора да има код себе дозволу за регулисање железничког саобраћаја и дужно је да је покаже на захтев овлашћеног лица Дирекције, лица за вршење унутрашњег надзора код управљача, главног истражитеља и републичког инспектора за железнички саобраћај.
(5) Дозвола за регулисање железничког саобраћаја издаје се на обрасцу чији изглед и садржину прописује Дирекција.
(6) Управљач води евиденцију о издатим дозволама за регулисање железничког саобраћаја, која садржи: број дозволе, име и презиме носиоца дозволе, радно место носиоца дозволе, датум издавања дозволе, рок важења дозволе, продужење важења дозволе.
Члан 75 Услови које у здравственом погледу морају испуњавати железнички радници
(1) Железнички радник мора испуњавати посебне здравствене услове прописане овим законом и бити психички и физички способан за обављање својих послова и задатака.
(2) Министар надлежан за послове здравља уз сагласност министра прописује здравствене услове које морају испуњавати железнички радници, начин њиховог утврђивања и време њиховог проверавања.
Члан 76 Врсте здравствених прегледа
(1) Лице које се стручно оспособљава за вршење одређених послова железничког радника дужно је да се, пре заснивања радног односа, подвргне здравственом прегледу.
(2) Железнички радник дужан је да се, пре распоређивања на друге послове и задатке, односно пре упућивања на стручно усавршавање или стручно оспособљавање, подвргне здравственом прегледу.
(3) Психичка и физичка способност железничког радника мора се редовно и ванредно проверавати, на редовном или ванредном здравственом прегледу.
(4) На здравственом прегледу утврђује се да ли је лице из става 1. овог члана, односно железнички радник из става 2. овог члана, психички и физички способан за обављање послова одређене врсте занимања, а на редовном или ванредном здравственом прегледу – да ли је железнички радник из става 3. овог члана психички и физички способан за обављање послова и задатака.
Члан 77 Редовни здравствени преглед
(1) На редовни здравствени преглед упућује се железнички радник у прописаним роковима, који зависе од врсте послова које тај радник обавља.
(2) Железнички превозник и управљач дужни су да железничког радника упуте на редовни здравствени преглед пре истека рока прописаног за обављање тог прегледа.
Члан 78 Ванредни здравствени преглед
(1) На ванредни здравствени преглед упућује се железнички радник за кога се основано посумња да из здравствених разлога више није способан да обавља своје послове и задатке и после сваке озбиљне несреће, теже повреде, тешке и дуготрајне болести и у другим прописаним случајевима.
(2) Упућивање радника из става 1. овог члана на ванредни здравствени преглед врши се на захтев непосредно претпостављеног, овлашћеног лица за вршење унутрашњег надзора, лекара, републичког инспектора за железнички саобраћај, јавног тужиоца, суда, судије за прекршаје или на лични захтев железничког радника.
Члан 79 Здравствене установе
(1) Здравствене прегледе лица која се стручно оспособљавају за обављање послова железничког радника и редовне и ванредне здравствене прегледе железничких радника и здравствену евиденцију о тим лицима, односно о психичкој и физичкој способности тих лица врше, односно воде здравствене установе које су оспособљене и опремљене, односно које испуњавају опште услове за обављање тих прегледа и вођење евиденције прописане законом којим се уређује здравствена заштита.
(2) Здравствене установе из става 1. овог члана достављају Дирекцији доказ о испуњености општих услова за обављање здравствених прегледа железничких радника.
(3) Списак здравствених установа из става 1. овог члана објављује Дирекција на својој интернет страници.
Члан 80 Неспособност за вршење послова железничког радника
(1) Железнички радник који не испуњава прописане здравствене услове сматра се психички и физички неспособним за вршење одређених послова док та неспособност траје.
(2) Железнички превозник и управљач дужни су да забране железничком раднику обављање послова ако се на здравственом прегледу утврди да не испуњава прописане здравствене услове за те послове или ако се није подвргао здравственом прегледу на који је упућен и испунио прописане здравствене услове пре истека обављеног лекарског прегледа.
Члан 81 Забрана обављања послова железничког радника
(1) Железнички превозник и управљач дужни су да забране железничком раднику обављање послова ако је у толикој мери уморан или болестан, или је у таквом психичком стању да је неспособан да врши послове.
(2) Железнички радник који у току вршења послова оцени да не може да безбедно врши послове због умора, болести или из било којих других разлога, дужан је да о томе обавести непосредно претпостављеног и да прекине да врши посао.
(3) Железнички радник за време обављања послова не може узимати алкохолна пића, психоактивне контролисане супстанце, нити започети обављање послова ако у организму има алкохола или ако је под дејством психоактивних контролисаних супстанци.
(4) Министар надлежан за послове здравља уз сагласност министра прописује поступак за проверавање психичке и физичке способности радника из ст. 1–3. овог члана, пре започињања обављања послова и у току обављања послова.
(5) Железнички превозник и управљач дужни су да на начин из става 4. овог члана организују проверу психичке и физичке способности железничких радника пре започињања обављања послова и у току обављања послова, да утврде обим и учесталост провере те способности, који радници подлежу тој провери и у којим се унутрашњим јединицама врши та провера.
(6) Железнички радник за кога се анализом крви, или крви и урина, или другом стручном методом мерења количине алкохола у организму, утврди да има алкохола у крви, или да показује знаке алкохолне поремећености, сматраће се да је под дејством алкохола и да није способан за обављање послова.
Члан 82 Испитивање алкохолисаности
(1) Овлашћено лице за вршење унутрашњег надзора и републички инспектор за железнички саобраћај могу железничког радника подвргнути испитивању алкохолисаности помоћу одговарајућих средстава и апарата или упутити на здравствени преглед ради провере да ли има алкохола у организму или да ли показује знаке алкохолне поремећености или да ли се налази под дејством психоактивних контролисаних супстанци.
(2) Железнички радник дужан је да се подвргне испитивању, односно здравственом прегледу из става 1. овог члана на који је упућен.
Члан 83 Радно време и одмори станичног и возног особља
Радно време и одмори станичног и возног особља утврђују се у складу са организацијом железничког саобраћаја, извршавањем реда вожње и условима који утичу на психофизичку способност станичног и возног особља да безбедно обављају послове.
Члан 84 Трајање смене станичног особља
(1) Смена станичног особља износи највише 12 часова.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, смена станичног особља може трајати још највише четири часа у случају:
- 1) више силе;
- 2) несреће или незгоде;
- 3) саобраћања помоћног воза;
- 4) недоласка особља које је по распореду радног времена требало да смени особље које обавља посао под условом да се станично особље осећа способним за продужетак започетог рада.
Члан 85 Дневни одмор станичног особља
Дневни одмор станичног особља између две узастопне смене износи двоструки број часова остварених у претходној смени, а најмање 12 часова.
Члан 86 Трајање смене возног особља
(1) Смена возног особља износи највише 12 часова.
(2) Смена возног особља састоји се из:
- 1) времена припреме;
- 2) времена управљања вучним возилом;
- 3) времена прегледа или контроле возних исправа путника и времена обављања осталих послова у возу;
- 4) времена распреме;
- 5) времена очекивања посла.
(3) Време припреме је радно време током ког возно особље проверава снабдевеност и исправност железничког возила које поседа, рачунајући од момента јављања на рад.
(4) Време управљања вучним возилом је радно време које машиновођа, односно возач моторног пружног возила проведе у управљачници, односно управљачком месту вучног возила током вожње воза, рачунајући и време бављења у полазној железничкој станици, успутним железничким станицама, другим службеним местима и у упутној железничкој станици.
(5) Време прегледа или контроле возних исправа путника и време обављања осталих послова у возу је радно време које возно особље проведе у моторном возу или вученом возилу током вожње воза, рачунајући и време бављења у полазној железничкој станици, успутним железничким станицама, другим службеним местима и у упутној железничкој станици.
(6) Време распреме је радно време током кога возно особље распрема до тада поседнуто железничко возило и завршава рад у тој смени.
(7) Време очекивања посла је радно време током кога возно особље одлазећег воза очекује у железничкој станици долазећи воз ради смене возног особља у возу, рачунајући од момента јављања на рад.
(8) Време управљања вучним возилом износи:
- 1) највише осам часова за управљање локомотивом воза за превоз путника, односно управљање моторним возом;
- 2) највише десет часова за управљање моторним возом у градском и приградском саобраћају;
- 3) највише десет часова за управљање локомотивом теретног воза.
Члан 87 Наставак смене
Изузетно од члана 86. овог закона, смена возног особља и време управљања вучним возилом може трајати још највише четири часа у случају:
- 1) више силе;
- 2) несреће или незгоде на прузи;
- 3) саобраћања помоћног воза;
- 4) недоласка возног особља које је по распореду радног времена требало да смени возно особље које обавља рад под условом да се возно особље осећа способним за продужетак започетог рада.
Члан 88 Дневни одмор возног особља
(1) Дневни одмор возног особља у домицилној јединици износи, по правилу, двоструки број часова остварених на раду у претходној смени, а најмање 12 часова.
(2) Дневни одмор возног особља у обртној јединици износи најмање шест часова.
(3) Ако се рад возног особља од поласка из домицилне јединице до повратка у исту јединицу може обавити у току једне смене, одмор возног особља у обртној јединици није обавезан.
(4) Железнички превозник дужан је да у обртним јединицама обезбеди просторије за одмор возног особља.
Члан 89 Забрана обављања послова станичног и возног особља
(1) Станично и возно особље не може започети обављање послова нити наставити обављање послова супротно одредбама чл. 83–88. овог закона.
(2) Овлашћено лице за вршење унутрашњег надзора не може дозволити станичном или возном особљу да обавља послове супротно чл. 83–88. овог закона.
Члан 90 Акт о радном времену
Управљач и железнички превозник доносе акт којим се уређују радно време и одмори станичног и возног особља из чл. 83–88. овог закона и којим се одређују железнички радници одговорни за надзор и контролу спровођења обавеза из чл. 83–88. овог закона.
Члан 91 Радно време возног особља које редовно учествује у интероперабилном прекограничном саобраћају
(1) Интероперабилни прекогранични саобраћај је саобраћај возова више од 15 км иза границе, за који је железничком превознику потребан додатни сертификат о безбедности за превоз део Б за пружање транспортних услуга у другој држави.
(2) Саобраћај између граничних станица дефинисаних међудржавним споразумима не сматра се интероперабилним прекограничним саобраћајем без обзира на растојање граничних станица од границе.
(3) Услови у вези радног времена возног особља које учествује у инетроперабилном прекограничном саобраћају су:
- 1) дневни одмор возног особља у домицилној јединици износи најмање 12 часова у току 24-часовног периода, а изузетно, једном у седам дана, дневни одмор возног особља у домицилној јединици може износити најмање девет часова, при чему се разлика између скраћеног одмора и 12-часовног одмора додаје наредном дневном одмору у домицилној јединици;
- 2) скраћени дневни одмор не може се одредити између два дневна одмора у обртној јединици;
- 3) дневни одмор возног особља у обртној јединици износи најмање осам непрекидних часова у току 24-часовног периода;
- 4) после дневног одмора у обртној јединици мора се омогућити дневни одмор у домицилној јединици;
- 5) ако служба машиновође траје дуже од осам часова, мора му се обезбедити одмор у току дневног рада од најмање 45 минута. Ако служба машиновође траје између шест и осам часова, мора му се обезбедити одмор у току дневног рада од најмање 30 минута у току радног дана;
- 6) коришћење дела одмора у току службе из тачке 5) овог става мора се омогућити између трећег и шестог радног часа;
- 7) уколико је вучно возило поседнуто и возопратним особљем, железнички превозник утврђује коришћење одмора у току дневне службе у складу са законом којим се уређује рад;
- 8) возопратно особље има право на одмор у току дневне службе у трајању од најмање 30 минута уколико му служба траје дуже од шест часова;
- 9) возно особље има право на непрекинути недељни одмор у трајању од најмање 24 часа и 12-часовни дневни одмор из тачке 2) овог става, у току седмодневног периода;
- 10) време управљања вучним возилом не може прећи девет часова у дневној служби, односно осам часова у ноћној служби између два дневна одмора;
- 11) време управљања вучним возилом не може прећи 80 часова у току периода од две недеље.
Члан 92 Организација унутрашњег надзора
Управљач и железнички превозници организују унутрашњи надзор и брину за безбедност железничког саобраћаја у складу са одредбама овог закона и одредбама аката које доносе, а којима се уређује организација унутрашњег надзора и овлашћују лица за његово спровођење.
Члан 93 Службене ознаке и службено одело
(1) Железнички радници који непосредно учествују у вршењу железничког саобраћаја дужни су да носе службено одело и службене ознаке.
(2) Службене ознаке су:
- 1) црвена капа – за отправника возова;
- 2) капа са црвеним ободом – за овлашћеног станичног радника;
- 3) црвена трака на десној руци – за руковаоца маневре.
(3) Железнички превозници и управљач прописују за своје раднике облик и боју службеног одела и знак на службеном оделу, који ужива заштиту у складу са законом којим се уређују жигови.