Појам

Потрошачки спор може се решити вансудским решавањем потрошачких спорова.

Вансудско решавање потрошачких спорова у смислу овог закона обавља се на транспарентан, ефикасан, брз и правичан начин пред телом за вансудско решавање потрошачких спорова (у даљем тексту: тело).

Министар ближе уређује услове за оснивање и рад тела, критеријуме за евидентирање тела, извештавање о раду, накнаду за рад тела, као и образац захтева за упис на листу из члана 150. став 2. овог закона и образац предлога за покретање поступка вансудског решавања спора (у даљем тексту: предлог).

Вансудско решавање потрошачких спорова, у смислу овог закона, не примењује се:

1. 1) у области медицинских услуга које се пружају пацијентима у сврху лечења, укључујући издавање рецепата;
2. 2) у области пружања услуга од општег интереса које нису економске природе;
3. 3) у вези са закљученим уговорима са јавним пружаоцима услуга у области високошколског образовања;
4. 4) у потрошачким споровима који су предмет овог закона, ако је вансудско решавање спорова уређено посебним законом, а нарочито у области пружања електронских комуникационих услуга, поштанских услуга, финансијских услуга, осим финансијских погодби, услуга путовања;
5. 5) за решавање спорова по процедурама које је установио сам трговац;
6. 6) на непосредне преговоре између потрошача и трговца;
7. 7) на покушај мирења страна поводом спора у парничном поступку;
8. 8) у поступцима које је трговац покренуо против потрошача.