Закон о заштити лица са менталним сметњама

Члан 1 Садржина закона

Овим законом ближе се уређују основна начела, организовање и спровођење заштите менталног здравља, начин и поступак, организација и услови лечења и смештај без пристанка лица са менталним сметњама у стационарне и друге здравствене установе.

Члан 2 Значење израза у овом закону

Основни појмови у овом закону имају следеће значење:

1. 1) лице са менталним сметњама је недовољно ментално развијено лице, лице са поремећајима менталног здравља, односно лице оболело од болести зависности;
2. 2) психијатријска установа је стационарна здравствена установа или организациони део стационарне здравствене установе у којој се обављају специјалистичко-консултативни прегледи и болничко лечење лица са менталним сметњама;
3. 3) психијатар, односно дечји психијатар је доктор медицине са завршеном специјализацијом из психијатрије или неуропсихијатрије, односно дечје психијатрије;
4. 4) конзилијум чине најмање три здравствена радника и здравствена сарадника, од којих су најмање два психијатра, а један здравствени сарадник;
5. 5) стручни тим чине здравствени радници и здравствени сарадници који утврђују и спроводе индивидуални план лечења и рехабилитације лица са менталним сметњама;
6. 6) медицинска мера је одређени дијагностички поступак, облик лечења, пријем и смештај у психијатријску установу, укључивање у одговарајуће образовне програме који се спроводе у психијатријској установи, истраживање на подручју заштите и унапређења здравља лица са менталним сметњама;
7. 7) пријем у психијатријску установу је поступак од доласка или довођења лица са менталним сметњама у ову установу ради прегледа и лечења, до доношења одлуке о његовом задржавању или смештају у психијатријску установу;
8. 8) пристанак на смештај је слободно изражена воља лица са менталним сметњама на смештај у психијатријску установу, ради примене одређене медицинске мере, која се заснива на одговарајућем познавању сврхе, природе, последица, користи и ризика од медицинске мере и других могућности лечења;
9. 9) добровољни смештај је смештај лица са менталним сметњама у психијатријску установу, уз његов пристанак;
10. 10) задржавање без пристанка је смештај лица са менталним сметњама у психијатријску установу од тренутка доношења одлуке психијатра о задржавању овог лица без његовог пристанка, до одлуке суда о смештају без пристанка;
11. 11) смештај без пристанка је смештај лица са менталним сметњама у психијатријску установу, без његовог пристанка, односно пристанка његовог законског заступника, који је дат без претњи или неприличног подстрекивања, и то пошто му се пруже довољне и разумљиве информације о дијагностичкој процени, сврси, начину и предвиђеном трајању лечења и очекиваним користима од њега, алтернативним начинима лечења укључујући мање интрузивне методе, могућим боловима и нелагодностима, ризицима и пропратним појавама предложене терапије;
12. 12) дете је лице које није навршило 18 година живота;
13. 13) члановима уже породице сматрају се супружник или ванбрачни партнер, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојитељ, усвојеник и друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са лицем са менталним сметњама.
14. 14) законски заступник детета са менталним сметњама је родитељ или усвојитељ или старатељ, а законски заступник пунолетног лица са менталним сметњама је старатељ;
15. 15) лице од поверења лица са менталним сметњама је оно лице које је лице са менталним сметњама навело као лице од поверења психијатру, конзилијуму или суду, приликом задржавања или смештаја без пристанка у психијатријску установу.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 3 Заштита менталног здравља

Заштита менталног здравља подразумева превенцију настанка менталних сметњи, унапређење менталног здравља, анализу и дијагнозу менталног стања лица, лечење и рехабилитацију због менталних сметњи, као и сумње на постојање менталних сметњи.

Члан 4 Забрана дискриминације

(1) Заштита лица са менталним сметњама врши се без дискриминације по основу расе, пола, рођења, језика, држављанства, националне припадности, вероисповести, политичког или другог уверења, образовања, правног или социјалног статуса, имовног стања, узраста, инвалидитета или било којег другог личног својства, у складу са прописима којима се уређује забрана дискриминације.

(2) Психијатријска установа у којој се лечи лице са менталним сметњама може га упутити у другу здравствену установу ради пружања других видова здравствене заштите.

(3) Здравствена установа у коју је упућено лице са менталним сметњама ради пружања других видова здравствене заштите, дужна је да му обезбеди одговарајућу здравствену заштиту под једнаким условима као осталим пацијентима, без дискриминације по основу менталних сметњи због којих се лечи у психијатријској установи.

(4) Здравствени радник не може да одбије пружање других видова здравствене заштите лица са менталним сметњама због менталних сметњи од којих болује и лечи се у психијатријској установи.

(5) Забрањена је дискриминација на основу менталних сметњи.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 5 Заштита достојанства

Свако лице са менталним сметњама има право на хумани третман, уз пуно поштовање његовог достојанства.

Члан 6 Забрана злоупотребе

Забрањено је свако злостављање, занемаривање, експлоатација, злоупотреба или понижавајуће поступање према лицу са менталним сметњама.

Члан 7 Унапређење менталног здравља

Лице са менталним сметњама има право на заштиту и унапређење менталног здравља кроз превенцију, негу, лечење и психосоцијалну рехабилитацију у одговарајућим здравственим и другим установама, опоравак и укључење у породичну, радну и друштвену средину, уз уважавање његовог избора.

Члан 8 Право на једнаке услове лечења

(1) Лице са менталним сметњама има право на једнаке услове лечења који су примерени његовим здравственим потребама, под истим условима као и други корисници здравствених услуга.

(2) Лице са менталним сметњама има право на лечење у најмање рестриктивној околини, уз примену најмање рестриктивних и принудних медицинских поступака.

(3) Лице са менталним сметњама има право на лечење које одговара његовој верској и културној припадности.

Члан 9 Право на приватност

Лице са менталним сметњама има право на приватност, у складу са његовим најбољим интересима.

Члан 10 Право на остваривање грађанских и других права лица са менталним сметњама

(1) Лице са менталним сметњама има право на остваривање грађанских, политичких, економских, социјалних и културних права, у складу са Уставом и законом.

(2) Лице са менталним сметњама има право и на друга права којима се уређује област здравства и другим законима.

Члан 11 Ограничење права лица са менталним сметњама

(1) Права лица са менталним сметњама могу бити ограничена овим законом и другим законима, само када је то неопходно да се заштити здравље или безбедност лица са менталним сметњама или других лица.

(2) Здравствени радници дужни су да организују примену медицинских мера и лечење лица са менталним сметњама којима се у најмањој могућој мери ограничавају њихова права и слободе, само онда када постоји одсуство могућности за неко друго решење.

(3) Нико не може бити присиљен на процену здравственог стања ради утврђивања постојања менталних сметњи, осим у случајевима и у поступку утврђеним законом.

Члан 12 Врсте установа за лечење лица са менталним сметњама

(1) Здравствене установе за лечење лица са менталним сметњама су психијатријске установе и домови здравља који обављају и делатност лечења лица са менталним сметњама.

(2) Лечење деце са менталним сметњама обавља се у здравственим установама и њиховим организационим јединицама, које су намењене лечењу деце.

(3) У здравственим установама обезбеђује се лечење и боравак деце одвојено од пунолетних лица.

(4) У здравственим установама из става 1. овог члана образују се посебне организационе јединице које обављају послове заштите менталног здравља у заједници.

(5) Врсту и ближе услове за образовање организационих јединица и обављање послова заштите менталног здравља у заједници прописује министар надлежан за послове здравља.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 13 Лечење лица са менталним сметњама у здравственим установама

(1) Превенција менталних сметњи, нега, лечење и рехабилитација лица са менталним сметњама обављају се кроз све нивое здравствене заштите, првенствено у примарној здравственој заштити, увек када је то могуће и у складу са потребама лица.

(2) Лечење у психијатријским установама спроводи се када је то једини или најбољи начин да се обезбеди одговарајући медицински поступак.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 14 Вођење медицинске документације и евиденције

Медицинска документација и евиденција лица са менталним сметњама води се у складу са законом којим се уређује вођење медицинске документације и евиденције.

Члан 15 Индивидуални план лечења лица са менталним сметњама

(1) Лечење лица са менталним сметњама у здравственим установама из члана 12. овог закона, прилагођава се сваком лицу са менталним сметњама посебно, у зависности од медицинских индикација, процењених потреба пацијената, краткорочних и дугорочних циљева третмана и заснива се на индивидуалном плану лечења који утврђује и спроводи стручни тим здравствене установе, уз учешће тог лица, односно његовог законског заступника.

(2) Уколико надлежни психијатар односно конзилијум, процени да лице са менталним сметњама није у стању да расуђује у мери која је потребна за учешће у креирању индивидуалног плана, установа ће обезбедити да ово лице изражава жеље и доноси одлуке уз подршку законског заступника, односно лица од поверења.

(3) Индивидуални план лечења саставни је део медицинске документације и ажурира се једном недељно.

(4) Чланови уже породице лица са менталним сметњама увек су укључени у поступак његовог лечења, осим ако то неповољно утиче на његово лечење.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 16 Пристанак лица са менталним сметњама на медицинску меру

(1) Медицинска мера без сагласности претходно информисаног лица са менталним сметњама може се спроводити само под условима утврђеним законом.

(2) Лице са менталним сметњама које разуме природу, последице и ризик предложене медицинске мере, и које на основу тога може да донесе одлуку и изрази своју вољу, може се подвргнути медицинском поступку само уз свој писмени пристанак.

(3) Способност лица са менталним сметњама за давање пристанка на предложену медицинску меру процењује психијатар, односно дечји психијатар и писмени налаз и мишљење о томе прилаже у медицинску документацију.

(4) Способност доношења одлуке о пристанку на предложену медицинску меру подразумева способност лица са менталним сметњама да разуме природу стања, сврху мере која му се предлаже и последице давања или одбијања пристанка на медицинску меру.

(5) Лице са менталним сметњама из става 2. овог члана може захтевати да давању пристанка на предложену медицинску меру буде присутно лице у које оно има поверење.

(6) Лице са менталним сметњама не може се одрећи права на давање или одбијање пристанка.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 16а

(1) Лице са менталним сметњама може имати само једно лице од поверења.

(2) Лице са менталним сметњама може обавестити лице од поверења о престанку својства лица од поверења обавештењем психијатра, конзилијума или суда о престанку својства лица од поверења. Психијатар, конзилијум, односно суд обавештавају лице од поверења о престанку тог својства.

(3) Лице од поверења активно учествује у лечењу лица са менталним сметњама, прима информације о здравственом стању и у активној је комуникацији са особљем здравствене установе и лицем са менталним сметњама током процеса лечења.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 17 позив или одбијање пристанка лица са менталним сметњама на медицинску меру

(1) Пристанак на предложену медицинску меру из члана 16. овог закона може се опозвати у било које време, у писменој форми.

(2) Лицу са менталним сметњама које опозива пристанак на медицинску меру морају се претходно објаснити последице престанка примењивања одређене медицинске мере.

(3) Опозивање пристанка на предложену медицинску меру не производи правно дејство, уколико се испуне услови за примену поступка лечења без пристанка лица са менталним сметњама.

(4) У случају опозива или одбијања предложене медицинске мере, лице са менталним сметњама може бити подвргнуто медицинској мери у случајевима и на начин прописаним чланом 19. овог закона.

Члан 18

(1) Лице са менталним сметњама које није способно да дâ свој пристанак на предложену медицинску меру, јер не испуњава услове из члана 16. став 4. овог закона, може бити подвргнуто медицинској мери, у складу са законом.

(2) Дете може бити подвргнуто медицинској мери само под условима утврђеним законом.

(3) Када пристанак на предложену медицинску меру даје законски заступник детета или лица са менталним сметњама, психијатар је дужан да га информише на начин и по поступку који су утврђени законом.

Члан 19 Поступак лечења лица са менталним сметњама без његовог пристанка

(1) Ако лице са менталним сметњама није способно да дâ свој пристанак на предложени поступак лечења, а нема законског заступника или нема услова да се пристанак законског заступника прибави, може бити подвргнуто медицинској мери без пристанка, изузетно ако је:

1. 1) лечење неопходно да би се спречило значајно погоршање његовог здравственог стања;
2. 2) медицинска мера усмерена ка поновном успостављању способности доношења одлуке о пристанку на предложену медицинску меру;
3. 3) предузимање медицинске мере без пристанка лица са менталним сметњама неопходно да би се спречило угрожавање живота и безбедности тог лица или живота и безбедности других лица.

(2) Ако лице са менталним сметњама нема законског заступника, здравствена установа дужна је да о томе обавести надлежни орган старатељства и да предложи да се покрене поступак за постављање законског заступника, у складу са одредбама закона којим се уређују породични односи.

(3) Медицинска мера може се примењивати без пристанка лица са менталним сметњама, само док трају разлози из става 1. и поступак из става 2. овог члана.

(4) Одлуку о предузимању медицинске мере без пристанка лица са менталним сметњама доноси конзилијум здравствене установе одмах по наступању разлога из става 1. овог члана.

(5) О разлозима за лечење лица са менталним сметњама без пристанка из става 1. овог члана, здравствена установа дужна је да, без одлагања, обавести његовог законског заступника и да га поучи о праву на приговор, у складу са законом.

Члан 20 Пристанак лица са менталним сметњама на болничко лечење

(1) Лице са менталним сметњама које може да разуме сврху и последице смештаја у психијатријску установу и које је на основу тога способно да донесе одлуку о пристанку на смештај, може се, уз писмени пристанак, сместити у психијатријску установу.

(2) Пристанак на смештај у психијатријску установу лице са менталним сметњама даје у писменом облику психијатру, који је дужан да у време давања пристанка утврди способност тог лица за давање пристанка на смештај, као и да дату изјаву о пристанку на смештај уложи у медицинску документацију.

(3) Лице са менталним сметњама сместиће се у психијатријску установу уз сагласност тог лица, уколико психијатар, односно дечји психијатар утврди да се ради о лицу са менталним сметњама код којег се побољшање стања, односно повољан терапијски исход не може постићи лечењем изван психијатријске установе.

(4) Дете које је навршило 15 година и које може да разуме сврху и последице смештаја у психијатријску установу и које је на основу тога способно да донесе одлуку о пристанку на смештај, може се сместити у психијатријску установу на основу писменог пристанка, у складу са законом којим се уређују права пацијената.

(5) Лице са менталним сметњама, које није способно да дâ пристанак, може се сместити у психијатријску установу уз писмени пристанак његовог члана уже породице или његовог законског заступника.

(6) Дете које није навршило 15 година, дете које је навршило 15 година и које не може да разуме сврху и последице смештаја у психијатријску установу, лице лишено пословне способности и лице са менталним сметњама за које се утврди да не може да разуме сврху и последице смештаја у психијатријску установу и које на основу тога није способно да донесе одлуку о пристанку на смештај, може се сместити у психијатријску установу на основу писменог пристанка законског заступника, односно старатеља.

(7) У случају да психијатар, односно дечји психијатар сматра да законски заступник не поступа у најбољем интересу детета, лица са менталним сметњама или лица лишеног пословне способности, психијатријска установа је дужна да о томе без одлагања обавести надлежни орган старатељства.сматра да законски заступник не поступа у најбољем интересу детета, лица са менталним сметњама или лица лишеног пословне способности, психијатријска установа је дужна да о томе без одлагања обавести надлежни орган старатељства.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 21 Разлози за задржавање без пристанка и смештај без пристанка лица са менталним сметњама

(1) Лице са менталним сметњама за које доктор медицине или психијатар, односно дечји психијатар процени да, услед менталних сметњи, озбиљно и директно угрожава сопствени живот или здравље или безбедност, односно живот или здравље или безбедност другог лица, може се сместити у психијатријску установу без свог пристанка, само уколико нису на располагању мање рестриктивни начини за пружање здравствене заштите, по поступку за задржавање без пристанка и смештај без пристанка лица са менталним сметњама, у складу са овим законом.

(2) Лице са менталним сметњама или лице лишено пословне способности може се, из разлога наведених у ставу 1. овог члана, сместити у психијатријску установу и без пристанка његовог законског заступника, по поступку за задржавање без пристанка и смештај без пристанка, у складу са овим законом.

(3) Лице из ст. 1. и 2. овог члана задржаће се без пристанка или сместити без пристанка у психијатријску установу, само када је то једини начин да му се обезбеди неопходна медицинска мера и која траје само док трају здравствени разлози за задржавање без пристанака или смештај без пристанка.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 22 Покретање поступка за задржавање без пристанка и смештај без пристанка лица са менталним сметњама

(1) Поступак за задржавање без пристанка и смештај без пристанка лица са менталним сметњама могу покренути чланови његове уже породице, орган старатељства, послодавац и здравствени радници, обавештавањем министарства надлежног за унутрашње послове и хитне медицинске помоћи о угрожавајућем понашању тог лица.

(2) Службена лица министарства надлежног за унутрашње послове и здравствени радници хитне медицинске помоћи, дужни су да без одлагања лице са менталним сметњама одведу у најближи дом здравља или завод за хитну медицинску помоћ.

(3) Уколико доктор медицине дома здравља или завода за ургентну медицину процени, на основу прегледа, да су потребни преглед и мишљење психијатра упутиће без одлагања лице са менталним сметњама у надлежну здравствену установу.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 23

Психијатар, односно дечји психијатар који прими лице из члана 22. овог закона дужан је да у најкраћем року изврши његов преглед, како би утврдио да ли постоје здравствени разлози за његово стационарно лечење.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 24 Одлука о задржавању без пристанка лица са менталним сметњама

(1) Када психијатар, односно дечји психијатар утврди да постоје здравствени разлози за стационарно лечење и задржавање без пристанка лица из члана 22. овог закона, дужан је да без одлагања донесе одлуку о задржавању без пристанка лица са менталним сметњама.

(2) Психијатар који је донео одлуку из става 1. овог члана дужан је да образложење те одлуке упише у медицинску документацију.

(3) Психијатар ће одлуку о задржавању без пристанка на пригодан начин саопштити и образложити лицу са менталним сметњама задржаном без пристанка и упознати га са разлозима и циљевима таквог задржавања, као и са његовим правима и дужностима, у складу са законом.

(4) По пријему лица са менталним сметњама у психијатријску установу без његовог пристанка, најкасније првог радног дана конзилијум психијатријске установе одлучиће да ли ће се ово лице задржати на даљем болничком лечењу, или ће бити отпуштено.

(5) Изузетно од става 4. овог члана, нерадним данима, односно викендом и празницима, надлежни психијатар који није учествовао у задржавању лица без пристанка ради лечења, преиспитује разлоге и одлучује да ли ће се ово лице задржати на болничком лечењу или ће бити отпуштено, најкасније у року до 24 сата од тренутка задржавања без пристанка.

(6) Уколико процени да више не постоје разлози за задржавање без пристанка, надлежни психијатар из става 5. овог члана може донети одлуку о даљем задржавању или отпуштању из установе у складу са израженом писменом вољом пацијента.

(7) Након извршене процене од стране надлежног психијатара да и даље постоје разлози за задржавање без пристанка лица са менталним сметњама, одлуку доноси конзилујум најкасније првог радног дана од дана извршене процене, у писменом облику.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 25 Обавештење о задржавању без пристанка лица са менталним сметњама

(1) Психијатријска установа која је задржала без пристанка лице са менталним сметњама дужна је да организује хитан конзилијарни преглед овог лица.

(2) Психијатријска установа која је задржала без пристанка лице са менталним сметњама из члана 22. овог закона дужна је да у року од 24 сата од дана конзилијарног прегледа достави надлежном суду на подручју на којем се налази та психијатријска установа обавештење о његовом задржавању, заједно са медицинском документацијом, као и образложење о здравственим разлозима задржавања без пристанка лица са менталним сметњама.

(3) Психијатријска установа дужна је да обавештење о задржавању без пристанка лица са менталним сметњама достави без одлагања и том лицу, његовом законском заступнику уколико је познат, надлежном органу старатељства, односно лицу од поверења.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 26 Задржавање без пристанка добровољно смештеног лица са менталним сметњама

(1) Поступак задржавања лица са менталним сметњама, из чл. 24. и 25. овог закона, без његовог пристанка примењује се и када је лице са менталним сметњама већ смештено у психијатријску установу уз свој пристанак, па тај пристанак опозове, уколико у међувремену наступе здравствени разлози за смештај без пристанка лица са менталним сметњама.

(2) Рок од 24 сата за достављање обавештења о задржавању лица са менталним сметњама без његовог пристанка и медицинске документације надлежном суду, почиње да тече од дана опозива пристанка на смештај.

(3) Психијатријска установа дужна је да обавештење о задржавању лица са менталним сметњама из става 1. овог члана без његовог пристанка, достави и том лицу, његовом законском заступнику – уколико је познат, једном од чланова уже породице и надлежном органу старатељства.

Члан 27 Надлежност суда

(1) О задржавању лица са менталним сметњама у психијатријској установи без његовог пристанка одлучује суд на чијем се подручју налази седиште психијатријске установе у којој је лице са менталним сметњама задржано без свог пристанка.

(2) Поступак за задржавање у психијатријској установи без пристанка лица са менталним сметњама уређује се овим законом, а на питања поступка која нису посебно уређена овим законом примењују се одредбе закона којима се уређује ванпарнични поступак.

Члан 28 Хитност поступка и искључење јавности

(1) Поступак пред судом за задржавање без пристанка лица са менталним сметњама у психијатријској установи је хитан.

(2) У поступку из става 1. овог члана искључена је општа јавност.

(3) Суд позива на рочиште лице са менталним сметњама које је задржано без пристанка, његовог законског заступника, пуномоћника, односно лице од поверења.

(4) Брисан је ранији став 4. (види члан 14. Закона – 80/2026-330).

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 29 Поступак суда по сазнању о задржавању лица са менталним сметњама без његовог пристанка

(1) Суд је дужан да у року од три дана од дана пријема обавештења о задржавању из члана 25. став 2. овог закона одржи рочиште у психијатријској установи у којој је задржано лице са менталним сметњама и саслуша лице о чијем задржавању одлучује.

(2) Суд је дужан да у року из става 1. овог члана донесе одлуку о задржавању без пристанка лица са менталним сметњама.

Члан 30 Одлука о задржавању без пристанка или отпусту лица са менталним сметњама

Одлуком о задржавању лица са менталним сметњама из члана 29. став 2. овог закона суд одређује и време задржавања у психијатријској установи.

Члан 31

(1) Суд може, пре истека времена одређеног за задржавање лица са менталним сметњама у психијатријској установи, по службеној дужности или на предлог тог лица, његовог законског заступника или психијатријске установе, да одлучи о престанку мере задржавања без пристанка, ако утврди да се здравствено стање тог лица побољшало у толикој мери да су престали здравствени разлози за његово даље задржавање без пристанка.

(2) Суд је дужан да донесе решење о престанку мере задржавања без пристанка и исто достави без одлагања психијатријској установи, лицу које је задржано у психијатријској установи, законском заступнику, односно лицу од поверења, а најкасније 24 сата након достављања предлога о престанку мере задржавања без пристанка.

(3) Након доношења одлуке из става 2. овог члана лечење може бити настављено само уз писмени пристанак пацијента, односно законског заступника.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 32

(1) Суд је дужан, пре доношења одлуке о задржавању без пристанка лица са менталним сметњама или о његовом отпусту из психијатријске установе, да прибави писмени налаз и мишљење једног од психијатара, односно дечји психијатар са листе сталних судских вештака о томе да ли је задржавање без пристанка или отпуст из психијатријске установе, оправдан.

(2) Суд, пре доношења одлуке о задржавању без пристанка детета или о његовом отпусту из психијатријске установе, мишљење из става 1. овог члана, по правилу, прибавља и од специјалисте дечје психијатрије.

(3) Психијатар из ст. 1. и 2. овог члана, након што лично обави преглед лица са менталним сметњама, доставља суду писмени налаз и мишљење о потреби задржавања без пристанка, односно о отпусту из психијатријске установе.

(4) Пре доношења одлуке о задржавању без пристанка или о отпусту из психијатријске установе, суд може затражити обавештење и од надлежног органа старатељства, чланова уже породице или од других лица који могу дати податке који су од утицаја на одлуку о задржавању без пристанка или отпусту лица са менталним сметњама.

(5) Пре доношења одлуке о задржавању без пристанка или о отпусту лица са менталним сметњама из психијатријске установе, суд је дужан да у психијатријској установи одржи рочиште и саслуша лице са менталним сметњама о чијем задржавању одлучује.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 33

Суд је дужан да у одлуци о задржавању без пристанка лица са менталним сметњама одреди трајање задржавања без пристанка, које не може бити дуже од 30 дана, рачунајући од дана када је психијатар донео одлуку о задржавању без пристанка лица са менталним сметњама.

Члан 34 Продужење задржавања у психијатријској установи лица са менталним сметњама без његовог пристанка

(1) Ако психијатријска установа процени да лице са менталним сметњама које је задржано без свог пристанка, треба да остане на болничком лечењу и након истека времена задржавања одређеног у решењу суда, дужна је да пет дана пре истека времена одређеног у решењу суда, предложи суду доношење решења о продужењу задржавања тог лица без његовог пристанка, у складу са проценом конзилијума психијатријске установе у погледу исхода лечења.

(2) Суд је дужан да о предлогу психијатријске установе о продужењу задржавања лица са менталним сметњама без његовог пристанка, одлучи до истека времена одређеног решењем о задржавању без пристанка.

(3) Суд може, решењем из става 2. овог члана, продужити задржавање без пристанка лица са менталним сметњама у психијатријској установи у трајању до три месеца од дана истека времена одређеног решењем суда о задржавању без пристанка.

(4) Свако даље задржавање без пристанка лица са менталним сметњама може се продужити решењем суда, на време до шест месеци.

(5) Психијатријска установа, по правилу, доставља суду редовне тромесечне извештаје о здравственом стању лица са менталним сметњама задржаног без његовог пристанка, а на захтев суда и чешће.

Члан 35 Одлука о продуженом задржавању у психијатријској установи лица са менталним сметњама без његовог пристанка

(1) Суд је дужан да донесе решење о продуженом задржавању у психијатријској установи лица са менталним сметњама без његовог пристанка, по истом поступку по коме је донео и решење о задржавању без пристанка.

(2) Суд је дужан да решење о продуженом задржавању у психијатријској установи лица са менталним сметњама без његовог пристанка донесе најкасније до истека претходно одређеног трајања времена задржавања без пристанка.

Члан 36 Достављање одлуке суда о задржавању без пристанка

Суд је дужан да, без одлагања, а најкасније у року од 24 сата након одржаног рочишта, решење о задржавању у психијатријској установи без пристанка лица са менталним сметњама достави том лицу, његовом законском заступнику, надлежном органу старатељства ако је лице под старатељством, односно пуномоћнику, лицу од поверења лица са менталним сметњама и психијатријској установи у којој је лице са менталним сметњама задржано без пристанка.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 37 Поступак по жалби

(1) Против решења о задржавању, односно смештају у психијатријску установу лица са менталним сметњама жалбу може изјавити то лице и његов законски заступник, у року од три дана од дана достављања решења.

(2) Лице са менталним сметњама може изјавити жалбу без обзира на стање свог менталног здравља.

(3) Жалба не задржава извршење решења ако суд из оправданих разлога другачије не одлучи.

(4) Суд жалбу са списима без одлагања доставља другостепеном суду, који о њој одлучује у року од три дана од дана њеног пријема.

Члан 38 Права и обавезе лица са менталним сметњама смештених у психијатријску установу

(1) Свако лице са менталним сметњама које је смештено у психијатријску установу, има право да:

1. 1) буде обавештено о разлозима и циљевима смештаја, сврси, природи, последицама, корисности и ризицима спровођења предложеног лечења, као и о идентитету и професионалном статусу здравствених радника и здравствених сарадника који учествују у поступку његовог лечења;
2. 2) у време пријема, а касније на свој изричит захтев, буде упознато са својим правима и обавезама, као и да буде поучено о томе како може да их остварује;
3. 3) активно учествује у планирању и спровођењу свога лечења, опоравка и ресоцијализације;
4. 4) се радно оспособљава према општем или посебном програму за лице са менталним сметњама;
5. 5) добије одговарајућу накнаду за рад у радно-терапијским пословима од којих психијатријска установа у којој се налази на лечењу остварује приходе;
6. 6) подноси приговоре, у складу са законом којим се уређују права пацијената;
7. 7) без надзора и ограничења подноси захтеве, приговоре, жалбе и друге правне лекове надлежним правосудним, државним и другим органима;
8. 8) се саветује насамо са својим законским заступником, лицем од поверења или пуномоћником;
9. 9) се одмара, дружи са другим лицима, бави рекреативним активностима, у складу са својим могућностима и да прима посете;
10. 10) о свом трошку шаље и прима, уз пуну приватност, без надзора и ограничења, пошту, пакете, новине и да телефонира;
11. 11) прати радио и телевизијске програме;
12. 12) држи код себе предмете за личну употребу;
13. 13) да учествује, по сопственом избору, у верским активностима, у оквиру могућности које има психијатријска установа;
14. 14) да зависно од пола, буде смештено и да спава у одвојеним просторијама, осим у јединицама интезивне психијатријске неге.

(2) Остваривање права лица са менталним сметњама из става 1. тач. 1), 2), 3), 6) и 7) овог члана, у име овог лица може захтевати и његов законски заступник.

(3) Поред права из става 1. овог члана дете са менталним сметњама остварује и:

1. 1) право да његови најбољи интереси буду од првенственог значаја;
2. 2) право детета да буде смештено и да се лечи, спава и обавља свакодневне активности одвојено од одраслих;
3. 3) право на посете у највећој могућој мери, у складу са његовим најбољим интересом и здравственим и другим потребама;
4. 4) право на образовање у складу са прописом којим се уређује образовање и васпитање;
5. 5) право на игру, рекреацију и одмор, у складу са кадровским и просторним могућностима здравствене установе;
6. 6) друга права у складу са прописима којима се уређују права пацијената, здравствена заштита и здравствено осигурање.

(4) Лице са менталним сметњама је дужно да активно учествује у лечењу, а под условима уређеним чл. 16-18. овог закона, односно уколико је дало пристанак на лечење.

(5) Лице са менталним сметњама је дужно да активно учествује у лечењу, према претходно договореном терапијском програму.

(6) У случајевима када лице са менталним сметњама није дало пристанак на лечење, а лечено је, чим његово здравствено стање то дозволи, мора:

1. 1) бити обавештено од стране психијатра о свом здравственом стању и поступку лечења;
2. 2) имати приступ својој медицинској документацији;
3. 3) бити информисано о свом праву да уложи жалбу.

(7) За време лечења и остваривања здравствене заштите, лице са менталним сметњама је дужно да поштује правила о условима боравка и понашања предвиђених општим актима психијатријске установе.

(8) Права из става 1. тач. 9)-13) овог члана могу се ограничити само на основу индивидуалне процене, када постоје конкретне и документоване околности које указују на непосредан и озбиљан ризик по безбедност лица са менталним сметњама, других лица или безбедност психијатријске установе. Ограничење може трајати само док постоје разлози због којих је одређено и психијатар је дужан да га без одлагања укине када ти разлози престану. О донетој одлуци о ограничењу права, психијатријска установа је дужна да без одлагања обавести лице са менталним сметњама, лице од поверења, законског заступника, орган старатељства, директора здравствене установе и суд.

(9) Одлуку о ограничењу права из става 8. овог члана психијатар доноси на основу конкретних чињеница, руководећи се начелима неопходности и сразмерности. Психијатар је дужан да одлуку одмах упише у медицинску документацију лица са менталним сметњама, а писмено образложење мора да садржи: врсту и обим ограничења, конкретне разлоге за његово одређивање, тачан датум и време почетка, као и очекивано трајање ограничења.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 39 Подаци о здравственом стању лица са менталним сметњама

(1) Подаци о здравственом стању, односно подаци из медицинске документације лица са менталним сметњама, спадају у податке о личности и представљају нарочито осетљиве податке о личности, у складу са законом.

(2) Податке из става 1. овог члана дужни су да чувају сви здравствени радници и здравствени сарадници који учествују у лечењу лица са менталним сметњама, као и друга лица запослена у здравственим установама, у складу са законом.

Члан 40

Не сматра се одавањем података из медицинске документације лица са менталним сметњама:

1. 1) откривање сазнања да лице са менталним сметњама припрема извршење кривичног дела;
2. 2) откривање, покретање или вођење кривичног поступка за најтежа кривична дела, ако би кривични поступак био знатно успорен или би вођење поступка било онемогућено без откривања иначе заштићених података о личности;
3. 3) ако је то у интересу јавног здравља и безбедности;
4. 4) ради спречавања излагања другог лица са менталним сметњама непосредној и озбиљној опасности за живот, безбедност или здравље, односно, ако би чување података битно угрозило живот или здравље тог лица или других лица са менталним сметњама.

Члан 41 Доступност медицинске документације и евиденције

(1) Подаци из медицинске документације и евиденције, или копије тих података могу се достављати суду, тужилаштву, организацији обавезног здравственог осигурања, правним лицима која обављају делатност добровољног здравственог осигурања, органу надлежном за послове статистике као и здравственим установама које обављају послове јавног здравља, у складу са законом.

(2) Подаци из става 1. овог члана достављају се органу старатељства за лице под старатељством, а подаци о лицу од поверења, само уз писмену сагласност лица чији се подаци траже.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 42 Увид у медицинску документацију и евиденцију

Лице са менталним сметњама има право увида у своју медицинску документацију и евиденцију, у складу са законом.

Члан 43 Разговор са службеним лицима и другим стручним радницима

(1) Психијатар, уз претходну сагласност директора установе може да одобри разговор лица са менталним сметњама, смештеног у психијатријску установу, са службеним лицима министарства надлежног за унутрашње послове које је дужно да претходно писмено затражи тај разговор.

(2) Психијатар уз претходну сагласност директора установе може да одобри разговор лица са менталним сметњама, смештеног у психијатријску установу, са стручним радницима надлежног органа старатељства, само када то дозвољава његово здравствено стање, уз претходну сагласност пацијента.

(3) Заштитник грађана, у складу са прописима, може да обавља ненадзиране разговоре са особама хоспитализованим у психијатријским установама, у оквиру остваривања мандата националног превентивног механизма.

(4) Лице са менталним сметњама које је смештено у психијатријску установу, има право да тражи заштиту својих права, у складу са законом којим се уређује област заштите права пацијената.

(5) Захтев особе са менталним сметњама из става 4. овог члана документује се у писаној форми у његовој медицинској документацији.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 44 Отпуст

Поступак отпуста из психијатријске установе добровољно смештеног лица са менталним сметњама, исти је као поступак отпуста других пацијената из других здравствених установа, осим уколико су настали разлози за задржавање без пристанка.

Члан 45 Отпуст по одлуци суда

(1) Лице са менталним сметњама, које је смештено без његовог пристанка у психијатријску установу, отпушта се из психијатријске установе истеком времена које је одређено решењем суда и након што престану разлози због којих је одређено задржавање без пристанка или настављено лечење уз писмени пристанак.

(2) Психијатријска установа може отпустити лице са менталним сметњама, које је смештено без свог пристанка у психијатријску установу, пре истека времена смештаја одређеног решењем суда, ако више не постоје разлози за задржавање без пристанка у психијатријској установи, уз претходно донету одлуку суда.

(3) Суд може, и пре истека времена смештаја у психијатријску установу без пристанка лица са менталним сметњама, да одлучи о његовом отпусту и на његов захтев или захтев његовог законског заступника, ако то дозвољава здравствено стање лица са менталним сметњама.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 46 Разлози за примену физичког спутавања

(1) Физичко спутавање лица са менталним сметњама које је смештено у психијатријску установу, примениће се, изузетно, када је то једино средство да се то лице спречи да својим понашањем озбиљно угрози сопствени живот и безбедност или живот и безбедност других лица.

(2) Пре него што примени физичко спутавање из става 1. овог члана, психијатар ће упозорити то лице да ће се предузети мере његовог физичког спутавања .

(3) Физичко спутавање деце спроводи се у изузетним случајевима, на основу одлуке психијатра и његове процене да је физичко спутавање једини начин да се спречи тешко угрожавање живота и здравља детета са менталним сметњама, других пацијената и других лица.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 47 Примена и трајање физичког спутавања

(1) Физичко спутавање из члана 46. овог закона примениће се искључиво у мери и на начин преко потребан ради отклањања опасности изазване поступцима лица са менталним сметњама.

(2) Ова мера може да траје само онолико времена колико је потребно да се оствари сврха из става 1. овог члана.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 48 Услови за примену физичког спутавања

(1) Примена физичког спутавања лица са менталним сметњама дозвољена је у психијатријским установама које имају обезбеђене све услове за њену примену.

(2) Ближе услове које морају да испуњавају психијатријске установе за примену физичког спутавања , прописује министар надлежан за послове здравља.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 49 Надлежност за доношење одлуке о физичком спутавању

(1) Одлуку о примени физичког спутавања лица са менталним сметњама, доноси психијатар, односно дечји психијатар и надзире њену примену.

(2) Подаци о разлозима, начину, мерама и трајању примене физичког спутавања лица са менталним сметњама, као и име психијатра, односно дечјег психијатра који је донео одлуку о њеној примени, обавезно се уписују у медицинску документацију.

(3) Психијатријска установа дужна је да обавести законског заступника лица са менталним сметњама, односно лицу од поверења о његовом физичком спутавању .

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 50 Праћење примене физичког спутавања

(1) Физичко спутавање лица са менталним сметњама не може да траје дуже од два сата у континуитету, без претходне процене оправданости мере од стране психијатра, односно дечијег психијатра.

(2) Психијатар, односно дечји психијатар је дужан да прати физичко и ментално стање лица са менталним сметњама за време примене физичког спутавања.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 51 Савладавање телесног отпора лица са менталним сметњама уз помоћ службених лица

Овлашћена службена лица министарства надлежног за унутрашње послове дужна су да, на позив здравственог радника, пруже помоћ приликом савладавања телесног отпора лица са менталним сметњама, и то само док то лице пружа телесни отпор и док се не обезбеди збрињавање и отклањање непосредне опасности за њега, или за друга лица.

Члан 52 Помоћ службених лица

Када постоји директна опасност да ће лице са менталним сметњама својим понашањем у психијатријској установи угрозити сопствени живот, живот другог лица, или се ради о другим тежим ситуацијама, овлашћена службена лица министарства надлежног за унутрашње послове, на позив здравствених радника психијатријске установе или хитне медицинске помоћи, пружиће одговарајућу помоћ у складу са одредбама закона којим се уређује поступање полицијских службеника.

Члан 53 Поступак службених лица у случају бекства лица са менталним сметњама из психијатријске установе

Овлашћена службена лица министарства надлежног за унутрашње послове дужна су да на основу пријаве психијатријске установе, усмене или писмене, пронађу и врате лице са менталним сметњама које је побегло из ове установе.

Члан 54 Позив службеним лицима

(1) Здравствени радник, који је упутио позив службеним лицима министарства надлежног за унутрашње послове, дужан је да тај позив накнадно, у писменом облику, образложи и да то образложење уложи у медицинску документацију лица са менталним сметњама.

(2) Образложење из става 1. овог члана психијатријска установа у обавези је да без одлагања достави и министарству надлежном за унутрашње послове, чији су полицијски службеници поступали.

Члан 55 Електроконвулзивно лечење лица са менталним сметњама

(1) Електроконвулзивно лечење лица са менталним сметњама може се применити само ако се кумулативно испуне следећи услови:

1. 1) ако је то у најбољем интересу лица са менталним сметњама, у односу на његово здравствено стање;
2. 2) ако су претходно предузете све остале методе лечења;
3. 3) ако је лице са менталним сметњама над којим се спроводи лечење, или његов законски заступник, писмено информисано о овом лечењу;
4. 4) ако је лице са менталним сметњама над којим се спроводи лечење, дало свој писмени пристанак на такво лечење.

(2) Примена електроконвулзивног лечења лица са менталним сметњама дозвољена је само уз претходну медикацију, односно, коришћење анестетика и миорелаксаната.

(3) Примена електроконвулзивног лечења лица са менталним сметњама уписује се у медицинску документацију, заједно са његовим писменим пристанком, односно писменим пристанком његовог законског заступника.

(4) Примена електроконвулзивног лечења деце забрањена је.

Члан 56 Забрана примене психохирургије и стерилизације лица са менталним сметњама

Примена психохирургије и стерилизације у лечењу лица са менталним сметњама, забрањена је.

Члан 57 Медицинска истраживања над лицима са менталним сметњама

Медицинска истраживања над лицима са менталним сметњама могу се вршити само на начин и по поступку прописаним законом.

Члан 58 Довођење на преглед лица са менталним сметњама од стране службених лица

Када овлашћена службена лица министарства надлежног за унутрашње послове, приликом вршења своје дужности, основано посумњају да се ради о лицу са менталним сметњама, чије понашање представља опасност за њега или за друга лица, дужни су да, без одлагања то лице доведу у најближу здравствену установу, ради прегледа.

Члан 59 Промењене околности у току издржавања казне лица са менталним сметњама

(1) Кад се код лица које се налази на издржавању казне затвора, утврди постојање менталних сметњи, поступа се у складу са одредбама закона којим се уређује извршење кривичних санкција.

(2) Поступак према лицу из става 1. овог члана, осим у случају смештаја без пристанка, исти је као поступак према другим лицима са менталним сметњама.

(3) Поступак према лицу из става 2. овог члана примениће се и на осуђено лице коме је, уз казну затвора, суд изрекао и меру безбедности обавезног психијатријског лечења за време издржавања те казне.

Члан 60 Мера обавезног психијатријског лечења на слободи лица са менталним сметњама

Мера обавезног психијатријског лечења на слободи лица са менталним сметњама примењује се у складу са одредбама закона којим се уређује извршење кривичних санкција, односно закона којим се уређује прекршајни поступак.

Члан 61 Казне

(1) Новчаном казном од 500.000 до 1.000.000 динара, казниће се за прекршај психијатријска установа, ако:

1. 1) лицу са менталним сметњама ускраћује односно повређује права из чл. 6–9, 11. и 38;
2. 2) лице са менталним сметњама подвргне медицинској мери без његовог писменог пристанка, односно без сагласности његовог законског заступника (чл. 16. и 18);
3. 3) лице са менталним сметњама задржи у психијатријској установи супротно члану 21. овог закона;
4. 4) о задржавању без пристанка лица са менталним сметњама не обавести надлежни суд у року од 24 сата од дана доношења одлуке о задржавању без пристанка (члан 25. став 1);
5. 5) не затражи од надлежног суда доношење решења о продуженом задржавању без пристанка лица са менталним сметњама, а задржи га на болничком лечењу и након истека трајања задржавања без пристанка одређеног у решењу суда (члан 34. став 1);
6. 6) повреди обавезу чувања нарочито осетљивих података о личности (члан 39);
7. 7) поступа са медицинском документацијом супротно одредбама чл. 41. и 42. овог закона;
8. 8) не отпусти лице са менталним сметњама истеком времена задржавања без његовог пристанка одређеног решењем надлежног суда (члан 45);
9. 9) у лечењу лица са менталним сметњама поступи супротно чл. 46–50. овог закона;
10. 10) ако поступи супротно одредбама члана 55. став 4. и члана 56. овог закона;
11. 11) предузима медицинска истраживања на лицу са менталним сметњама супротно члану 57. овог закона.

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у психијатријској установи новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара.

Члан 62

(1) Новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара казниће се здравствени радник ако поступи супротно одредбама члана 16. ст. 1–3, члана 17. став 2. и члана 18. став 3. овог закона.

(2) Новчаном казном из става 1. овог члана казниће се здравствени радник, здравствени сарадник као и друга лица запослена у здравственој установи ако поступе супротно одредби члана 39. овог закона.

Члан 62а

(1) Новчаном казном од 500.000,00 до 1.000.000,00 динара казниће се здравствена установа уколико лицу са менталним сметњама ускраћује, односно повређује права из члана 4. овог закона.

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице здравствене установе новчаном казном од 50.000,00 до 100.000,00 динара.

(3) Новчаном казном из става 2. овог члана казниће се здравствени радник, здравствени сарадник, као и друга лица запослена у здравственој установи ако поступе супротно одредбама члана 4. овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 62б

(1) Новчаном казном од 500.000,00 до 1.000.000,00 динара казниће се здравствена установа уколико лицу са менталним сметњама ускраћује, односно повређује права из члана 48. став 2. овог закона.

(2) За прекршај из члана 48. став 2. овог закона казниће се и одговорно лице здравствене установе новчаном казном од 50.000,00 до 100.000,00 динара.

(3) Новчаном казном из члана 48. став 2. овог закона казниће се здравствени радник, здравствени сарадник, као и друга лица запослена у здравственој установи ако поступе супротно процедурама везаним за физичко спутавање.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 63 Надлежност министра за послове здравља

Министар надлежан за послове здравља донеће прописе за спровођење овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 64 Надзор над применом закона

Надзор над применом овог закона спроводи министарство надлежно за послове здравља.

Члан 65 Дужност здравствених установа

Здравствене установе, чија је делатност обављање послова здравствене заштите менталног здравља, ускладиће опште акте у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 66 Примена закона

На поступке започете пре ступања на снагу овог закона примењују се прописи који су важили до дана ступања на снагу овог закона.

Члан 67

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе Главе друге (Задржавање у здравственој организацији која обавља делатност у области неуропсихијатрије) Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС”, бр. 25/82 и 48/88 и „Службени гласник РС”, бр. 46/95 – др. закон, 18/05 – др. закон и 85/12).

Члан 68 Ступање на снагу

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.