Члан 1 Предмет закона
Овим законом уређују се услови којима се омогућава да се ваздушни саобраћај у Републици Србији одвија безбедно и обезбеђено.
Ваздушни саобраћај
297 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 63/2026 · историја измена · како је гласио на дан.
Овим законом уређују се услови којима се омогућава да се ваздушни саобраћај у Републици Србији одвија безбедно и обезбеђено.
(1) Овај закон примењује се на ваздухоплове док су на територији Републике Србије, изузев кад је друкчије предвиђено потврђеним међународним уговором, а на војне ваздухоплове и војни део мешовитог аеродрома само кад је овим законом изричито предвиђено.
(2) На цивилне ваздухоплове који су регистровани у Републици Србији, а који се налазе изван територије Републике Србије, овај закон примењује се само ако то није супротно прописима државе на чијој се територији ваздухоплови налазе или потврђеном међународном уговору.
(1) Поједини изрази који се користе у овом закону имају следеће значење:
(2) 3ђ) безбедносно осетљива информација од значаја за обезбеђивање у ваздухопловству је свака информација која би, у случају да дође у посед неовлашћених лица, могла да се искористи за вршење радње незаконитог ометања или да на други начин доведе до рањивости система обезбеђивања. У ове информације спадају нарочито:
(1) Национални програм за обезбеђивање у ваздухопловству,
(2) Програм обуке у области обезбеђивања у ваздухопловству,
(3) Програм за контролу квалитета мера обезбеђивања у ваздухопловству,
(4) други акти означени ознаком тајности и мере које се односе на обезбеђивање у ваздухопловству,
(5) аеродромски програм за обезбеђивање у ваздухопловству,
(6) програм за обезбеђивање у ваздухопловству авио-превозиоца,
(7) стандардне оперативне процедуре у вези са обезбеђивањем у ваздухопловству које описују специфичне мере обезбеђивања у ваздухопловству,
(8) детаљи о резултатима провера у области обезбеђивања у ваздухопловству и других активности контроле квалитета из ове области,
(9) информације о претњама и процене ризика,
(10) информације о инцидентима у области обезбеђивања,
(11) поступци у случају радњи незаконитог ометања,
(12) планови за ванредне ситуације који се односе на обезбеђивање у ваздухопловству,
(13) цртежи, фотографије и видео-снимци који приказују тачке прегледа обезбеђивања, опрему за обезбеђивање која није видљива јавности, службене пролазе, друге приступне тачке за улазак у контролисане и обезбеђивано-рестриктивне зоне, као и све друге области које могу да укажу на слабе тачке обезбеђивања у ваздухопловству,
(14) информације о раду опреме за обезбеђивање, као и информације о детекционим стандардима те опреме, подешавањима калибрације, софтверу, итд.;
(17) – за авионе, моторне једрилице и ваздухоплове са вертикалним узлетањем – укупно време од тренутка првог покретања ваздухоплова у сврху полетања до тренутка потпуног заустављања на крају лета;
(18) – за хеликоптере – укупно време од тренутка почетка окретања лопатица главног ротора до тренутка њиховог потпуног заустављања на крају лета;
(19) – за ваздушне бродове – укупно време од тренутка када је ваздушни брод ослобођен везе са платформом у сврху полетања до тренутка потпуног заустављања на крају лета и његовог везивања на платформи;
(20) – за једрилице – укупно време од тренутка када једрилица започиње залет у циљу полетања до тренутка потпуног заустављања на крају лета;
(21) – за балоне – укупно време од тренутка када се корпа одвоји од земље у циљу полетања до тренутка потпуног заустављања на крају лета;
(22) – су смештени на површини намењеној за кретање ваздухоплова по тлу, или
(23) – надвишавају дефинисане површи намењене за заштиту ваздухоплова у лету, или
(24) – се налазе изван тих дефинисаних површи и који су оцењени као опасни за ваздушну пловидбу;
(1) напад, застрашивање, претњу или другу радњу која може да угрози ред и безбедност ваздухоплова, безбедност особља, лица и имовине који су укрцани на ваздухоплов;
(2) напад, застрашивање, претњу, ометање или другу радњу која може да утиче на смањење способности чланова посаде за вршење дужности у току лета;
(3) намерно оштећење ваздухоплова, његових компоненти или пратеће опреме, као и свесно пропуштање вршења појединих радњи, што може да угрози ред и безбедност ваздухоплова и особља, као и имовине на ваздухоплову;
(4) саопштавање лажних информација са циљем угрожавања безбедности ваздухоплова у лету;
(5) неизвршавање прописаних команди или инструкција које се издају због безбедности, уредности или ефикасности операција;
(1) стазу за кретање ваздухоплова до паркинг позиције – део платформе који је пројектован као рулна стаза и која омогућава приступ искључиво паркинг позицијама,
(2) рулну стазу на платформи – део система рулних стаза који се налази на платформи и којим се обезбеђује путања за кретање ваздухоплова преко платформе,
(3) рулну стазу за брзи излазак ваздухоплова – рулна стаза која је повезана са полетно-слетном стазом под оштрим углом и која је пројектована тако да омогућава да ваздухоплов који је слетео изађе са полетно-слетне стазе при већим брзинама од оних које се постижу на другим рулним стазама за излазак ваздухоплова, чиме се смањује време заузетости полетно-слетне стазе;
(1) авион:
(34) – с максималном сертификованом масом на полетању већом од 5.700 кг, или
(35) – који је сертификован за највећи број путничких седишта који је већи од 19, или
(36) – који је сертификован за летење са посадом коју чине најмање два пилота, или
(37) – који има један или више турбомлазних мотора или има више турбоелисних мотора, или
(2) хеликоптер који је сертификован:
(39) – с максималном масом на полетању већом од 3.175 кг, или
(40) – за највећи број путничких седишта који је већи од девет, или
(41) – за летење са посадом коју чине најмање два пилота,
(3) ваздухоплов са нагибним ротором;
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 83/2018, 9/2020, 19/2025
(1) Ваздушни простор Републике Србије је простор изнад територије Републике Србије.
(2) Коришћење ваздушног простора Републике Србије слободно је за све ваздухоплове који обављају ваздушни саобраћај, према међународним актима, овом закону и другим прописима.
(1) У ваздушном простору Републике Србије ваздухоплови се морају придржавати правила летења.
(2) Правила летења из става 1. овог члана утврђују се прописом који доноси Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије.
(3) Одредбе прописа из става 2. овог члана примењују се на све ваздухоплове који обављају општи ваздушни саобраћај у ваздушном простору Републике Србије.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Цивилни ваздухоплови Републике Србије су ваздухоплови који су уписани у Регистар ваздухоплова Републике Србије и Евиденцију ваздухоплова Републике Србије.
(2) Државни ваздухоплови су војни ваздухоплови, ваздухоплови органа унутрашњих послова, царински ваздухоплови, као и ваздухоплови који се искључиво користе за превоз шефова држава или влада и високих државних делегација.
(3) Војни ваздухоплови Републике Србије су ваздухоплови који су уписани у Регистар војних ваздухоплова и који могу да лете према правилима летења која важе за општи или оперативни ваздушни саобраћај.
(1) Летење војних ваздухоплова је летење у коме учествују војни ваздухоплови Републике Србије и страни војни ваздухоплови.
(2) Летење војних ваздухоплова Републике Србије одвија се као аеродромско летење, ванаеродромско летење, прелети и летови посебне намене.
(3) Ванаеродромско летење и прелети могу да се одвијају на ваздушним путевима и изван њих.
(4) Летење војних ваздухоплова Републике Србије прописује министарство надлежно за послове одбране.
(1) Летови посебне намене су летови војних ваздухоплова у сврху заштите суверенитета ваздушног простора, летови за проверу војних ваздухоплова после сложенијих поправки и летови ваздухоплова за оперативне потребе министарства надлежног за послове одбране.
(2) Они имају предност над осталим летовима, изузев над летовима код којих је пилот ваздухоплова објавио стање нужде, код којих је стање нужде очигледно, којима прети незаконито ометање или који су већ предмет незаконитог ометања.
(3) Летовима посебне намене сматрају се и летови ваздухоплова за потребе министарства надлежног за унутрашње послове, у извршавању оперативних послова.
(4) Министар надлежан за унутрашње послове прописује летове посебне намене у извршавању оперативних послова за потребе тог министарства.
(1) Забрањено је летење ваздухопловом изнад густо насељених подручја градова, насеља, индустријских објеката или изнад скупова лица на отвореном испод минималне висине која ће, у случају опасности, омогућити слетање ваздухоплова без непотребног ризика по лица или имовину на земљи, осим ако је то потребно за полетање или слетање или ако је лет претходно одобрио Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије (у даљем тексту: Директорат).
(2) Пропис којим се утврђују минималне висине и услови за издавање одобрења из става 1. овог члана доноси Директорат.
(3) Ако се лет испод прописане висине обавља у сврху трагања за ваздухопловом или спасавања лица, гашења пожара или се ради о лету државног ваздухоплова, није потребно одобрење Директората.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
Из ваздухоплова се за време лета не смеју избацивати предмети и течности, изузев ако је угрожена безбедност лета или обезбеђивање ваздухоплова, ако се ради о предметима и течностима који се користе у пољопривреди, шумарству и здравству, предметима и течностима који се користе за гашење пожара, опреми, намирницама, лековима и другим предметима потребним за збрињавање у случају елементарних непогода, као и лецима и другим рекламним предметима, под условима које ближе прописује Дирекотрат.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Операције система беспилотних ваздухоплова се морају обављати на начин који осигурава безбедност лица на земљи и других корисника ваздушног простора и који своди на минимум ризике који могу да настану приликом коришћења система беспилотних ваздухоплова, посебно кроз одржавање одговарајућег растојања у свим фазама лета.
(2) Операције система беспилотних ваздухоплова могу да се обављају у отвореној, посебној или сертификованој категорији.
(3) За операције у отвореној категорији није потребно претходно оперативно одобрење Директората, нити је потребно да оператер система беспилотног ваздухоплова пре започињања операције достави Директорату изјаву, али је дужан да прибави одобрење за спровођење операције које издаје одговарајући субјекат ако је то одобрење предвиђено прописом из члана 42. став 8. овог закона.
(4) Операције система беспилотног ваздухоплова у отвореној категорији се деле на поткатегорије у зависности од оперативних ограничења за њихово спровођење, услова које мора да испуни даљински пилот и техничких захтева које мора да испуњава систем беспилотног ваздухоплова.
(5) За операције у посебној категорији је потребно:
(6) Изузетно од става 5. овог члана, оперативно одобрење и изјава оператера се не захтевају:
(7) Уз захтев за издавање оперативног одобрења за спровођење операција у посебној категорији оператер система беспилотног ваздухоплова је дужан да достави Директорату процену ризика, укључујући мере за умањење ризика, а Директорат издаје оперативно одобрење ако утврди да су оперативни ризици одговарајуће умањени.
(8) За операције у сертификованој категорији се захтева:
(9) Ближе услове који морају да буду испуњени да би се операција система беспилотног ваздухоплова сврстала у одређену категорију, односно поткатегорију, оперативна ограничења за спровођење операција система беспилотних ваздухоплова, правила за спровођење процене оперативног ризика, елементе које морају да садрже оперативна изјава и оперативно одобрење, као и услове за издавање, измену, суспензију, ограничење и стављање ван снаге оперативних одобрења, прописује Директорат.
(10) За издавање оперативног одобрења и прихватање изјава ради спровођења операција система беспилотних ваздухоплова, плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Оператер система беспилотног ваздухоплова је одговоран за операције система беспилотног ваздухоплова и мора да предузме све потребне мере да осигура безбедност операције, а нарочито да успостави оперативне процедуре које одговарају врсти операције и могућем ризику.
(2) Оператер система беспилотног ваздухоплова је дужан да пре спровођења операције изврши пријаву лета уношењем захтеваних података у мобилну апликацију из члана 42. став 9. овог закона, да користи ту апликацију, као и да се придржава оперативних ограничења, техничких захтева и других услова прописаних за ону категорију операција коју обавља.
(3) Оператер система беспилотног ваздухоплова је дужан да за сваки лет беспилотног ваздухоплова одреди даљинског пилота и да обезбеди да су даљински пилот и друго особље које обавља задатке повезане са операцијом упознати са упутствима произвођача система беспилотног ваздухоплова, као и са процедурама и приручником оператера, да су одговарајуће оспособљени за обављање задатака у оквиру планиране операције и да им пружи информације релевантне за планирану операцију.
(4) Оператер система беспилотног ваздухоплова је дужан да се региструје:
(1) чија је максимална маса на полетању најмање 250 г или који у случају удара у човека може да пренесе кинетичку енергију већу од 80 џула; или
(2) који је опремљен сензором који може да прикупља податке о личности.
(7) Директорат врши регистрацију оператера система беспилотног ваздухоплова који имају своје седиште, односно пребивалиште у Републици Србији, као и регистрацију оператера система беспилотног ваздухоплова који имају своје седиште, односно пребивалиште у страној држави, а намеравају да спроводе операције беспилотних ваздухоплова на територији Републике Србије.
(8) Директорат доноси пропис којим се ближе одређују услови које морају да испуњавају оператери система беспилотног ваздухоплова, као и начин њихове регистрације.
(9) За регистрацију оператера система беспилотних ваздухоплова плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Системом беспилотног ваздухоплова може да управља даљински пилот који испуњава услове у погледу година живота и стручне оспособљености за управљање системом беспилотног ваздухоплова и који је упознат са упутствима произвођача система беспилотног ваздухоплова.
(2) У зависности од категорије, односно поткатегорије операције чије се спровођење планира, даљински пилот је дужан да заврши одговарајућу теоријску обуку и положи одговарајући теоријски испит који спроводи Директорат или да стекне сертификат о оспособљености даљинског пилота који издаје Директорат.
(3) Даљински пилот је дужан да за планирану операцију прибави информације у вези географских зона за системе беспилотних ваздухоплова, да осмотри оперативно окружење, провери постојање препрека и присуство других лица и да обезбеди да је систем беспилотног ваздухоплова у таквом стању да се планирани лет може безбедно завршити.
(4) Ако спроводи операције у посебној категорији даљински пилот је дужан да поштује услове утврђене у оперативном одобрењу, односно ограничења и услове наведене у оперативној изјави.
(5) Директорат доноси пропис којим се ближе одређују услови које мора да испуњава даљински пилот, старосна граница за управљање системом беспилотног ваздухоплова, услови у погледу обављања теоријске обуке и полагања теоријског испита даљинског пилота, издавање, измена, суспензија, ограничење и стављање ван снаге сертификата о оспособљености даљинског пилота, као и важење потврде о теоријској оспособљености и сертификата о оспособљености даљинског пилота.
(6) За проверу стручне оспособљености даљинског пилота, за издавање потврде о положеном теоријском испиту и за издавање сертификата о оспособљености плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) На захтев ваздухопловно-моделарског клуба или удружења Директорат може да изда одобрење у којем се одређују услови под којима се у оквиру тог клуба, односно удружења могу спроводити операције система беспилотних ваздухоплова.
(2) Директорат доноси пропис којим се ближе одређују услови за издавање, измену, суспензију и стављање ван снаге одобрења из става 1. овог члана.
(3) За издавање и измену одобрења из става 1. овог члана плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Сертификат оператера лаког система беспилотног ваздухоплова (ЛУЦ) издаје Директорат на захтев правног лица које је оператер система беспилотног ваздухоплова.
(2) Уз захтев из става 1. овог члана оператер је дужан да достави приручник у коме су описани његова организација, процедуре и активности које спроводи, као и документацију којом доказује да је успоставио одговарајући систем управљања безбедношћу и да испуњава друге услове утврђене у пропису из става 4. овог члана.
(3) Сертификат оператера лаког система беспилотног ваздухоплова се издаје на неодређено време и у њему се наводе права која се дају оператеру, одобрена врста операција, подручје, зона или класа ваздушног простора одобреног за операције, као и било која посебна ограничења или услови коришћења сертификата.
(4) Директорат доноси пропис којим се ближе одређују услови које мора да испуњава оператер лаког система беспилотног ваздухоплова, систем управљања безбедношћу и промене у том систему, садржај приручника, као и услови за издавање, измену, суспензију и стављање ван снаге сертификата оператера лаког система беспилотног ваздухоплова.
(5) За издавање и измену сертификата оператера лаког система беспилотног ваздухоплова плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Министарство надлежно за послове одбране прописује правила летења војних беспилотних и даљински пилотираних ваздухоплова, као и страних војних беспилотних и даљински пилотираних ваздухоплова приликом извршења заједничких вежбовних и других активности.
(2) Министарство надлежно за унутрашње послове прописује правила летења беспилотних ваздухоплова и даљински пилотираних ваздухоплова који се користе за потребе тог министарства и Безбедносно-информативне агенције приликом извршења вежбовних и других активности.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Ракете и други летећи објекти могу се користити у привредне, научне, образовне, спортске и друге сврхе тако да не угрожавају безбедност ваздушног саобраћаја.
(2) За лансирање ракета и других летећих објеката мора се претходно прибавити одобрење пружаоца услуга контроле летења.
(3) Директорат доноси пропис којим се ближе одређују услови за лансирање ракета и других летећих објеката.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
Брисан је (види члан 3. Закона - 83/2018-41)
(1) Забрањено је страном ваздухоплову да у ваздушном простору Републике Србије носи активно напуњено стрељачко, ракетно или бомбардерско наоружање, активну опрему за снимање и електронско ометање, као и да врши допуну горивом у ваздуху.
(2) Изузетно, у случајевима заједничких међународних војних вежби на полигонима у Републици Србији, Влада на предлог министра надлежног за послове одбране може одобрити страном војном ваздухоплову да носи активно напуњено стрељачко, ракетно или бомбардерско наоружање, као и активну опрему за снимање.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
Брисан је (види члан 6. Закона - 19/2025-68)
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Безбедност у ваздухопловству је стање у коме су ризик од угрожавања живота и здравља људи и проузроковања штете имовини смањени и одржавани на прихватљивом нивоу, сталним уочавањем опасности и контролом ризика од уочених опасности.
(2) Пружаоци услуга у ваздушној пловидби, авио-превозиоци, оператери аеродрома, ваздухопловно-техничке организације које се баве одржавањем ваздухоплова и други субјекти које одреди Директорат (у даљем тексту: ваздухопловни субјекти) примарно су одговорни за безбедно обављање својих делатности или пружање услуга, а за безбедно обављање послова у оквиру ваздухопловног субјекта одговорни су и сви појединци који у обављању својих послова утичу на безбедност.
(1) У циљу постизања прихватљивог нивоа безбедности, Влада, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја, доноси Национални програм безбедности у цивилном ваздухопловству.
(2) Националним програмом безбедности у цивилном ваздухопловству утврђују се начела, правила и активности за достизање и унапређење прихватљивог нивоа безбедности у цивилном ваздухопловству у складу са препорученом праксом и стандардима Међународне организације цивилног ваздухопловства (Стандардс анд рецоммендед працтицес – САРПс, ИЦАО).
(3) Национални програм безбедности у цивилном ваздухопловству спроводи Директорат.
(4) Члан 15а
(5) Ради усклађивања деловања органа, организација и ваздухопловних субјеката који су одговорни за безбедност у ваздухопловству и давања препорука како да се она побољша, Влада образује Национални комитет за безбедност у ваздухопловству, као повремено радно тело Владе.
(6) Национални комитет за безбедност у ваздухопловству координира припрему и израду предлога Националног програма безбедности у ваздухопловству.
(7) Састав и начин рада Националног комитета за безбедност у ваздухопловству прописује Влада, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Систем управљања безбедношћу, као саставни део система управљања, представља системски приступ управљања безбедношћу који обухвата неопходне организационе структуре, одговорности, надлежности, политике и процедуре.
(2) Ваздухопловни субјект је дужан да на основу Националног програма безбедности у цивилном ваздухопловству успостави и користи систем управљања безбедношћу, осим ако је другачије предвиђено прописом из става 3. овог члана.
(3) Услове под којима се успоставља и користи систем управљања безбедношћу, као и врсте ваздухопловних субјеката који морају да успоставе систем управљања безбедношћу прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Ваздухопловни субјект и друго лице које је одређено прописом из става 4. овог члана, дужни су да на начин утврђен тим прописом пријаве Директорату сваки догађај, а остала лица то могу учинити добровољно ако сматрају да такав догађај представља стварну или потенцијалну опасност.
(2) Циљ пријављивања догађаја је спречавање удеса и незгода, а не приписивање кривице или одговорности.
(3) Директорат прикупља податке о догађајима; обезбеђује заштиту личних података подносиоца пријаве догађаја; врши анализу догађаја; преиспитује и, по потреби, мења класификацију ризика по безбедност коју је ваздухопловни субјект утврдио у складу са методологијом за класификацију ризика коју доноси Директорат; организује и спроводи обраду пријава догађаја; образује и води базу података о догађајима и размењује податке о њима са ваздухопловним властима страних држава и међународним ваздухопловним организацијама.
(4) Догађаји који се пријављују, лица која су обавезна да пријаве догађај, начин на који се пријављују и обрађују, штите, чувају, користе и размењују подаци о њима и начин на који се образује и води база података о догађајима ближе се одређују прописом Директората.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Приликом поступања са подацима о догађајима које је Директорат прикупио посредством система обавезног или добровољног пријављивања догађаја примењују се одредбе прописа којима се уређује заштита података о личности, као и прописа којима се уређује тајност података.
(2) Подаци из става 1. овог члана не могу се користити у друге сврхе, осим за унапређење безбедности и обезбеђивања у ваздухопловству.
(3) Све информације о подносиоцу пријаве догађаја, о лицима која су учествовала у догађају, као и сви документи о догађају сматрају се поверљивим и Директорат их неће проследити другом лицу, осим на захтев правосудних органа Републике Србије.
(4) Изузев у случају извршења кривичног дела, Директорат неће покретати поступак против лица која су повреду прописа учинили ненамерно, а није реч о крајњој непажњи, уколико је за повреду прописа Директорат сазнао искључиво посредством система обавезног пријављивања догађаја.
(5) Послодавци су дужни да подстичу своје запослене да, ради опште добробити, пријаве сваки догађај који сматрају стварном и потенцијалном опасношћу за безбедност ваздухопловства, без бојазни да поводом тога могу од послодавца трпети одређене последице.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Ваздухопловни субјект који планира увођење промене у функционални систем дужан је да о намери увођења промене обавести Директорат, а ако Директорат оцени да промена може да има утицај на безбедност обављања делатности или пружања услуга или на обезбеђивање у ваздухопловству, ваздухопловни субјект је дужан да достави Директорату безбедносну аргументацију и да прибави његово одобрење за планирану промену.
(2) Поступак увођења промене, садржај безбедносне аргументације, поступак анализирања и процене безбедносне аргументације ближе се одређују прописом Директората.
(3) За поступање по захтеву за прибављање одобрења за планирану промену у функционалном систему плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Ваздухопловни субјект дужан је да стално и систематски уочава опасност, процењује и умањује ризик у обављању своје делатности ради спречавања настанка опасности и ради довођења ризика на ниво безбедности који је прихватљив.
(2) Процена и умањење ризика примењује се на основне елементе обављања делатности, људске ресурсе, процедуре, опрему и радно окружење.
(3) Захтеви који се односе на процену и умањење ризика, класификација озбиљности опасности и класификација ризика, ближе се одређују прописом Директората.
(1) Ако је у интересу безбедности цивилног ваздухопловства неопходно да се предузму хитне мере које се не могу одлагати, директор Директората одмах издаје безбедносну наредбу.
(2) У безбедносној наредби мора да буде наведено на кога се наредба односи, разлози за њено доношење, мере које је неопходно предузети и рок за њихово предузимање, датум ступања на снагу и, евентуално, време на које се наредба издаје.
(3) У изузетним случајевима и за период који не може бити дужи од осам месеци Директорат може одобрити ваздухопловном субјекту да буде изузет од обавезе испуњења одређеног захтева садржаног у пропису донетом на основу овог закона уколико утврди да је ваздухопловни субјект на други начин обезбедио исти ниво безбедности који се постиже применом тог захтева.
(4) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и на доношење наредбе у области обезбеђивања у ваздухопловству.
Измењен: Сл. гласник РС 57/2011, 19/2025
(1) Систем заштите ваздушног простора представља скуп мера, радњи и поступака на очувању суверенитета ваздушног простора Републике Србије и обухвата: осматрање, идентификацију, поступке у случају повреде ваздушног простора и терористичких претњи и цивилно-војну координацију.
(2) Систем заштите ваздушног простора и услови под којима се он успоставља прописује министар надлежан за послове одбране.
Осматрање ваздушног простора Републике Србије је јединствен систем који обухвата све цивилне и војне потенцијале, а врши се у циљу успостављања и одржавања захтеваног нивоа заштите ваздушног простора и обезбеђивања ваздушног саобраћаја Републике Србије.
(1) Идентификација ваздухоплова у ваздушном простору Републике Србије обавља се ради спречавања повреда ваздушног простора, обезбеђивања и безбедног одвијања ваздушног саобраћаја.
(2) Идентификацију ваздухоплова у ваздушном простору за потребе заштите ваздушног простора Републике Србије врше надлежне јединице Војске Србије и надлежне јединице пружаоца услуга у ваздушној пловидби.
(3) Идентификација ваздухоплова врши се на јединствен начин, а на основу споразума између министарства надлежног за послове одбране и пружаоца услуга у ваздушној пловидби кога овласти Влада.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 19/2025
(1) Улазак ваздухоплова у ваздушни простор Републике Србије, односно његов излазак из ваздушног простора Републике Србије супротно инструкцијама пружаоца услуга контроле летења, као и летење ваздухоплова супротно условима који су наведени у одобрењу надлежног органа, сматра се повредом ваздушног простора Републике Србије.
(2) Повредом ваздушног простора сматра се и летење страних беспилотних ваздухоплова у ваздушном простору Републике Србије без одобрења Директората.
(3) Одобрење из става 2. овог члана Директорат издаје на основу претходно издате сагласности министарства надлежног за послове одбране.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 19/2025
(1) Ваздухоплов може да лети у ваздушном простору Републике Србије на основу плана лета који се претходно подноси пружаоцу услуга у ваздушној пловидби.
(2) Садржину, начин подношења, измене и затварања плана лета у општем ваздушном саобраћају и начин издавања одобрења која претходе подношењу плана лета прописује Директорат.
(3) Садржина, начин подношења, измене и затварања плана лета ваздухоплова који лете у оперативном ваздушном саобраћају утврђују се прописом који доноси Влада на заједнички предлог министра надлежног за послове одбране и министра надлежног за унутрашње послове.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Страни државни ваздухоплов може да поднесе план лета само ако му министарство надлежно за спољне послове, у сагласности с министарством надлежним за послове одбране, претходно изда дипломатско одобрење.
(2) Страни авио-превозилац који обавља међународни јавни авио-превоз са Републиком Србијом може поднети план лета ако је лет претходно одобрио Директорат, изузев ако је потврђеним међународним уговором предвиђено да одобрење није потребно.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Терористичком претњом из ваздушног простора Републике Србије сматраће се свака претња, активност или незаконита радња која може угрозити ваздухоплов, путнике и људске и материјалне ресурсе Републике Србије.
(2) Процедуре за поступање, као и обавезе надлежних органа у случају терористичких претњи из ваздушног простора одређују се актом Владе, на предлог министра надлежног за послове одбране и министра надлежног за унутрашње послове.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Цивилно-војна координација и систем комуникације, који се одвијају ради заштите ваздушног простора Републике Србије уређују се посебним уговорима које закључују министарство надлежно за послове одбране и ваздухопловни субјекти.
(2) Брисан је ранији став 2. (види члан 10. Закона - 83/2018-41)
Ваздушна пловидба обухвата функцију управљања ваздушним саобраћајем и скуп услуга у ваздушној пловидби, којима се омогућава безбедно и ефикасно кретање ваздухоплова на земљи и у ваздуху.
(1) Управљање ваздушним саобраћајем је скуп функција у ваздухоплову и на земљи којима се омогућава безбедно и ефикасно кретање ваздухоплова током свих фаза операција ваздухоплова.
(2) Управљање ваздушним саобраћајем обухвата функције управљања ваздушним простором и управљања протоком ваздушног саобраћаја, а у себи укључује и услуге у ваздушном саобраћају.
(1) Управљање ваздушним простором је функција планирања којом се обезбеђује ефикасно коришћење ваздушног простора преко динамичке расподеле времена коришћења ваздушног простора између различитих категорија корисника, према исказаним потребама корисника.
(2) Управљање ваздушним простором обухвата флексибилно коришћење ваздушног простора, организацију ваздушног простора, развој и обликовање структура ваздушног простора и друге функције које су везане за управљање ваздушним простором.
(3) Управљање ваздушним простором ближе прописује Влада, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја, уз сагласност министра надлежног за послове одбране.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Флексибилно коришћење ваздушног простора је концепт којим се ваздушни простор посматра као недељива целина и свакодневно прилагођава потребама корисника ваздушног простора.
(2) Концепт обезбеђује постизање најефикаснијег коришћења ваздушног простора од свих корисника, заснованог на стварним потребама и стварном коришћењу у одређеном временском периоду.
(3) Концепт флексибилног коришћења ваздушног простора заснива се на три нивоа управљања ваздушним простором: на стратешком, пре-тактичком и тактичком нивоу.
(4) Влада ближе прописује концепт флексибилног коришћења ваздушног простора.
(1) Стратешки ниво управљања ваздушним простором је здружени цивилно-војни процес којим се одређује национална политика управљања ваздушним простором и обавља неопходно стратешко планирање, при чему се узимају у обзир захтеви домаћих и страних корисника ваздушног простора и пружалаца услуга у ваздушној пловидби.
(2) Националну политику управљања ваздушним простором утврђује Влада, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја.
(3) Влада одређује и пружаоца услуга у ваздушној пловидби који учествује у управљању ваздушним простором на пре-тактичком и тактичком нивоу.
(1) Ради ефикасног управљања ваздушним простором на стратешком нивоу Влада оснива Национални ваздухопловни комитет, као повремено радно тело Владе.
(2) Национални ваздухопловни комитет припрема националну политику управљања ваздушним простором, процењује ваздушни простор ради планирања и увођења флексибилног коришћења ваздушног простора, предлаже приоритете и процедуре за коришћење и алокацију ваздушног простора, предлаже начела за координацију цивилних и војних корисника ваздушног простора, периодично преиспитује потребе за коришћењем ваздушног простора и зона, прати процесе који се одвијају у оквиру пре-тактичког и тактичког нивоа управљања ваздушним простором и обавља друге послове које му одреди Влада.
(3) Састав и начин рада Националног ваздухопловног комитета прописује Влада, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја.
(1) Пре-тактички ниво управљања ваздушним простором обухвата обраду захтева корисника, алокацију ваздушног простора на коришћење и прослеђивање података свим заинтересованим корисницима.
(2) Послови на пре-тактичком нивоу управљања ваздушним простором обављају се у оквиру јединице за управљање ваздушним простором.
(3) Јединица за управљање ваздушним простором може да обавља послове алокације ваздушног простора других држава.
(4) Брисан је ранији став 4. (види члан 12. Закона - 83/2018-41)
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Тактички ниво управљања ваздушним простором састоји се од свакодневног активирања, деактивирања или реалокације, у стварном времену, ваздушног простора који је претходно алоцирала јединица за управљање ваздушним простором.
(2) Посебним уговором о цивилно-војној координацији који закључују министарство надлежно за послове одбране и пружалац услуга у ваздушној пловидби формира се јединица за управљање ваздушним простором и успостављају се поступци за цивилно-војну координацију и обезбеђење интероперабилности система за комуникацију и размену података.
(3) Уговором се уређује и размена података о ваздушном саобраћају и простору која служи безбедном раздвајању ваздухоплова чије вођење је у надлежности министарства надлежног за послове одбране и осталих ваздухоплова.
(4) Брисан је ранији став 4. (види члан 13. Закона - 83/2018-41)
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 9/2020
Организација ваздушног простора обухвата поделу ваздушног простора на класе, руте ваздушног саобраћаја, усклађивање мреже рута ваздушног саобраћаја, успостављање функционалних блокова ваздушног простора, одређивање вертикалних и хоризонталних граница ваздушног простора који је у надлежности јединица контроле летења и аеродромских саобраћајних зона, процедура за инструментално летење, као и друге послове којима се организује ваздушни простор.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Класе ваздушног простора и услове под којима се оне користе у ваздушном простору Републике Србије прописује Влада, на предлог министарства надлежног за послове саобраћаја.
(2) Оператери ваздухоплова и пружаоци услуга у ваздушној пловидби су дужни да се придржавају услова који су прописом из става 1. овог члана одређени за коришћење класа ваздушног простора.
Измењен: Сл. гласник РС 9/2020, 19/2025
(1) Мрежа рута ваздушног саобраћаја успоставља се на регионалном нивоу, сагласно токовима ваздушног саобраћаја и захтевима учесника у ваздушном саобраћају.
(2) Мрежу рута ваздушног саобраћаја у Републици Србији усклађује пружалац услуга у ваздушној пловидби.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Функционални блок ваздушног простора је блок ваздушног простора заснован на оперативним захтевима који се успоставља без обзира на државне границе, у коме су пружање услуга у ваздушној пловидби и функције у вези са њима оптимизиране и/или интегрисане.
(2) Функционални блок ваздушног простора успоставља се међународним уговором.
(1) Вертикалне и хоризонталне границе ваздушног простора у области надлежности јединица контроле летења утврђује пружалац услуга контроле летења, узимајући у обзир класу ваздушног простора, оперативне и техничке могућности система комуникације, навигације и надзора и захтеве корисника, а уз претходну сагласност Директората.
(2) Вертикалне и хоризонталне границе аеродромских саобраћајних зона одобрава Директорат на захтев оператера аеродрома, уз претходно прибављено мишљење пружаоца услуга контроле летења.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Процедуре за инструментално летење, које обухватају прилажење и слетање, долазак и одлазак за одређени аеродром, неуспело прилажење и чекање, израђује пружалац услуга контроле летења, који је за то посебно овлашћен од стране Директората.
(2) Услове за издавање овлашћења за израду процедура инструменталног летења, начин израде и форму процедура инструменталног летења прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Развој и обликовање структура ваздушног простора обухвата утврђивање привремено резервисаних и привремено издвојених делова ваздушног простора, одређивање забрањених, условно забрањених, опасних и прекограничних зона, утврђивање условних рута, као и одређивање географских зона за системе беспилотних ваздухоплова.
(2) Забрањено је летење ваздухопловом за све кориснике ваздушног простора, укључујући оператере система беспилотних ваздухоплова:
(3) Забрањено је летење ваздухопловом у делу ваздушног простора који је одређен као условно забрањена зона без одобрења Директората или супротно условима одређеним у том одобрењу.
(4) Одобрење из става 3. овог члана Директорат издаје уз сагласност министарства надлежног за послове одбране и министарства надлежног за унутрашње послове.
(5) Изузетно од става 3. овог члана, одобрење Директората није потребно за операције система беспилотног ваздухоплова у отвореној категорији, под условом да је беспилотни ваздухоплов опремљен системом за даљинску идентификацију и да је тај систем активиран.
(6) Забрањено је обављање операција система беспилотних ваздухоплова у делу ваздушног простора који је одређен као географска зона за системе беспилотних ваздухоплова супротно условима који су прописани за обављање операција у тој зони.
(7) Забрањене зоне, условно забрањене зоне, опасне зоне, као и правила за одвијање операција у тим зонама, одређује Директорат, уз сагласност министарства надлежног за послове одбране и министарства надлежног за унутрашње послове.
(8) Привремено резервисане и привремено издвојене делове ваздушног простора, прекограничне зоне, условне руте и правила за раздвајање ваздухоплова од тих делова ваздушног простора, зона и рута, географске зоне за системе беспилотних ваздухоплова и услове за одвијање операција у тим зонама утврђује Влада, на предлог министарства надлежног за послове саобраћаја.
(9) Директорат је дужан да обезбеди да се подаци о географским зонама за системе беспилотних ваздухоплова које су успостављене унутар ваздушног простора Републике Србије ставе на располагање корисницима ваздушног простора у јединственом дигиталном формату, да се ти подаци редовно ажурирају, као и да обезбеди мобилну апликацију за пријаву лета.
(10) Подаци о другим деловима ваздушног простора, зонама и рутама из става 1. овог члана објављују се у ваздухопловним информативним производима.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Управљање протоком ваздушног саобраћаја је функција успостављена ради подршке одвијању безбедног, редовног и експедитивног протока ваздушног саобраћаја, путем обезбеђења оптималног коришћења капацитета пружаоца услуга у ваздушном саобраћају, при чему се узима у обзир колико су обим и токови саобраћаја прилагођени капацитетима које је објавио пружалац услуга у ваздушном саобраћају.
(2) У процесу управљања протоком ваздушног саобраћаја, поред пружаоца услуга у ваздушном саобраћају, учествују и: оператери ваздухоплова, тела укључена у управљање ваздушним простором, оператери аеродрома, локална јединица за управљање протоком ваздушног саобраћаја, као и други субјекти одређени прописом из става 4. овог члана.
(3) Учесници из става 2. овог члана дужни су да планирају, координирају и обављају активности у процесу управљања протоком ваздушног саобраћаја и управљања капацитетом, у складу са прописом из става 4. овог члана.
(4) Управљање протоком ваздушног саобраћаја, управљање капацитетом, мере које се у том циљу предузимају, координација свих учесника укључених у процесе управљања протоком ваздушног саобраћаја и њихове ближе обавезе одређују се прописом који доноси Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Услуге у ваздушној пловидби пружају се свим корисницима у сврху безбедног, редовног и експедитивног одвијања ваздушне пловидбе.
(2) Услуге у ваздушној пловидби пружа пружалац услуга у ваздушној пловидби.
(1) Услуге у ваздушној пловидби обухватају услуге у ваздушном саобраћају, услуге комуникације, навигације и надзора, ваздухопловно метеоролошке услуге, услуге ваздухопловног информисања и услуге трагања за ваздухопловом и спасавања лица.
(2) Услуге у ваздушном саобраћају су услуге контроле летења, услуге информисања ваздухоплова у лету, услуге узбуњивања и саветодавне услуге.
(3) Услуге информисања ваздухоплова у лету и услуге узбуњивања пружају се у оквиру области информисања ваздухоплова у лету.
(1) Контрола летења обухвата низ радњи и поступака који се обављају ради: спречавања међусобних судара ваздухоплова у лету и на маневарским површинама, спречавања судара ваздухоплова и препрека на маневарским површинама; обезбеђења редовности и експедитивности ваздушног саобраћаја и протока ваздушног саобраћаја; идентификације ваздухоплова и летећих објеката ради обавештавања ваздухоплова у лету; координације рада с контролама летења суседних држава; издавања одобрења за лансирање противградних ракета, као и узбуњивања ради покретања операције трагања за ваздухопловом и спасавања лица.
(2) Начин на који се пружају услуге контроле летења прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 83/2018
(1) Услуге контроле летења пружају се у јединицама контроле летења.
(2) Јединице контроле летења, зависно од фазе лета ваздухоплова у којој се пружају услуге контроле летења, могу бити аеродромска, прилазна и обласна.
(3) Аеродромска контрола летења пружа услугу контроле летења на аеродрому и у његовој близини .
(4) Прилазна контрола летења пружа услугу контроле летења у близини аеродрома, ваздухопловима у одласку и доласку са аеродрома.
(5) Обласна контрола летења пружа услугу ваздухопловима унутар своје области надлежности, док су у рутној фази лета.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) При пружању услуга контроле летења употребљавају се изрази стандардне фразеологије на енглеском језику, које прописује Директорат.
(2) Ако се услуге контроле летења пружају домаћем ваздухоплову који лети по правилима оперативног ваздушног саобраћаја, користе се и изрази на српском језику утврђени споразумом министарства надлежног за послове одбране, министарства надлежног за унутрашње послове и пружаоца услуга у ваздушном саобраћају.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Услуге информисања ваздухоплова у лету су давање савета и информација корисних за безбедно и ефикасно одвијање летова.
(2) Под услугом из става 1. овог члана подразумева се и аеродромско информисање ваздухоплова у лету (АФИС).
(3) Ако се услуга информисања ваздухоплова у лету пружа у општем ваздушном саобраћају могу се, уместо израза на енглеском језику, користити изрази на српском језику које прописује Директорат.
(4) Директорат координира поступак успостављања или измене границе области информисања ваздухоплова у лету са надлежним домаћим и страним субјектима, у складу са процедурама Међународне организације цивилног ваздухопловства.
(5) Услове под којима се пружају услуге информисања ваздухоплова у лету прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 9/2020, 19/2025
Брисан је (види члан 5. Закона - 9/2020-18)
(1) Услуге узбуњивања су услуге које се пружају ради обавештавања одговарајућих организација о ваздухоплову коме је потребно трагање и спасавање, као и пружање помоћи тим организацијама ако је то потребно.
(2) Услуге узбуњивања пружају се заједно са услугама контроле летења и услугама информисања ваздухоплова у лету.
(3) Начин на који се пружају услуге узбуњивања прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Услуге комуникације обухватају услуге у ваздухопловној фиксној и мобилној мрежи и техничке системе ваздушне пловидбе који омогућују комуникације земља-земља, ваздух-земља, земља-ваздух и ваздух-ваздух за потребе ваздушне пловидбе.
(2) Услуге навигације обухватају услуге и техничке системе ваздушне пловидбе којима се ваздухопловима прослеђују информације о позицији и временској удаљености.
(3) Услуге надзора обухватају услуге и техничке системе ваздушне пловидбе за утврђивање појединих позиција ваздухоплова с циљем безбедног раздвајања.
(1) Пружалац услуга комуникације, навигације и надзора дужан је да обезбеди редовност и поузданост услуга.
(2) Системи, уређаји, опрема и објекти користе се према техничкој документацији, упутству за коришћење и програму одржавања, који морају да се чувају и ажурирају.
(1) Пружалац услуга у ваздушној пловидби дужан је да планира, пројектује, набавља, користи, одржава и врши технички надзор над радом и исправношћу комуникационих, навигационих и надзорних система, уређаја, опреме и објеката, чије карактеристике и начин коришћења и одржавања испуњавају одговарајуће међународне прописе и стандарде, обавезе предвиђене потврђеним међународним уговором и услове које пропише Директорат.
(2) Комуникациони, навигациони и надзорни системи, уређаји и опрема морају да се редовно проверавају и калибришу из ваздуха, у складу са прописом из става 1. овог члана.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Ваздухопловне метеоролошке услуге обухватају непрекидно праћење метеоролошких услова изнад аеродрома и у области информисања ваздухоплова у лету, ради постизања безбедности, ефикасности и редовности ваздушне пловидбе, као и припремање или прибављање метеоролошких информација, њихово одашиљање корисницима услуга и снабдевање корисника метеоролошким информацијама.
(2) Метеоролошке информације обухватају метеоролошке извештаје, анализе и прогнозе или било које друге информације које се односе на постојеће или очекиване метеоролошке услове.
(3) Ваздухопловне метеоролошке услуге и начин припремања и прибављања метеоролошких информација, начин одашиљања метеоролошких информација и начин снабдевања корисника услуга метеоролошким информацијама прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Ваздухопловне метеоролошке услуге пружају ваздухопловна метеоролошка станица, аеродромски метеоролошки биро и биро за метеоролошко бдење.
(2) Ваздухопловна метеоролошка станица је станица именована да врши осматрања и да израђује метеоролошке извештаје за коришћење у ваздухопловству.
(3) Аеродромски метеоролошки биро је биро именован да пружа метеоролошке услуге за аеродроме.
(4) Биро за метеоролошко бдење је биро успостављен за пружање ваздухопловних метеоролошких услуга унутар области информисања ваздухоплова у лету или контролисане области у којој се пружају услуге у ваздушном саобраћају.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Пружалац ваздухопловних метеоролошких услуга на аеродрому дужан је да учини доступним осмотрене податке како би се омогућило припремање аеродромских климатолошких табела за све аеродроме и њихово стављање на располагање корисницима услуга.
(2) Аеродромска климатолошка табела је табела која обезбеђује статистичке податке о осмотреној појави једног или више метеоролошких елемената на аеродрому.
(3) Врста и облик осмотрених података, начин и време на које се они чувају, начин њиховог преузимања за обраду и стављање климатолошких табела на располагање корисницима услуга ближе се одређују прописом Директората.
(1) Авио-превозилац дужан је да на одговарајући начин обавести пружаоца ваздухопловних метеоролошких услуга о метеоролошким услугама које захтева или о променама које захтева у пружању метеоролошких услуга.
(2) Начин обавештавања прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Услуге ваздухопловног информисања су услуге успостављене у оквиру утврђене области покривености којима се пружају ваздухопловни подаци и ваздухопловне информације неопходни за безбедну, редовну и ефикасну ваздушну пловидбу.
(2) Услуге ваздухопловног информисања обухватају пријем, прикупљање, обједињавање, ажурирање, форматирање, објављивање, архивирање и дистрибуцију ваздухопловних података и ваздухопловних информација.
(3) Начин пружања услуга ваздухопловног информисања, укључујући и захтеве који се односе на систем квалитета, прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Одредбе закона и других прописа којима се уређује домаћи и међународни ваздушни саобраћај, информације које се односе на безбедност, редовност и ефикасност ваздушне пловидбе, одступања од стандарда које је прописала Међународна организација цивилног ваздухопловства и други подаци који су значајни за летење ваздухоплова објављују се у ваздухопловним информативним производима.
(2) Ваздухопловни субјекти, органи државне управе, организације и друга лица која су извор података значајних за безбедно, редовно и ефикасно одвијање ваздушне пловидбе дужни су да пружаоцу услуга ваздухопловног информисања благовремено достављају податке ради објављивања у ваздухопловним информативним производима.
(3) Садржај и изглед ваздухопловних информативних производа, врсте података који се уносе у ваздухопловне информативне производе, изворе података, начин прикупљања, достављања и објављивања података утврђују се прописом који доноси Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Услугу трагања за ваздухопловом и спасавања лица чини систем мера и поступака који се примењују кад је ваздухоплов у стању нужде, као и ради проналажења места удеса ваздухоплова, спасавања лица која су повређена у удесу или које је удес довео у опасност, пружање прве медицинске помоћи тим лицима и њихово збрињавање на безбедно место, коришћењем свих расположивих ресурса.
(2) Услугу трагања за ваздухопловом и спасавање лица организује и надзире Директорат у складу са међународним стандардима и препорученом праксом.
(3) Директорат води и евиденцију регистрованих радио-предајника за случај нужде.
(4) Операцију трагања за ваздухопловом и спасавања лица у цивилном ваздухопловству покреће и њоме управља Директорат, преко свог спасилачко-координационог центра, који и прима, прати, процењује и размењује информације кад је ваздухоплов у стању нужде.
(5) О ваздухопловима који су у стању нужде спасилачко-координационом центру информације дају пружаоци услуга у ваздушној пловидби, Цоспас-Сарсат и други субјекти који се одређују прописом из члана 62. став 3. овог закона.
(6) Услуга трагања за ваздухопловом и спасавања лица мора да буде доступна 24 часа дневно.
(7) Службу трагања и спасавања за војне ваздухоплове организује министарство надлежно за послове одбране.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Област трагања и спасавања обухвата територију Републике Србије, а може да обухвати и територију друге државе ако је то предвиђено међународним уговором закљученим са том државом.
(2) У складу са међународним уговором, спасилачко-координациони центар из члана 61. став 4. овог закона и орган стране државе надлежан за трагање и спасавање могу међусобно пружати помоћ у виду ваздухоплова, људства, возила или опреме ради учешћа у операцији трагања за ваздухопловом и спасавања лица на територији те стране државе, односно на територији Републике Србије.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 19/2025
(1) У пружању услуге трагања за ваздухопловом и спасавања лица учествују министарства надлежна за послове одбране, унутрашње послове и послове здравља, органи општина, градова, града Београда и аутономних покрајина, специјализоване јединице за спасавање, аеродромске службе (спасилачко-ватрогасна служба и служба хитне медицинске помоћи), пружаоци услуга у ваздушној пловидби, јавна предузећа, здравствене установе, као и сва друга правна и физичка лица која могу да помогну.
(2) У циљу унапређења услуге трагања и спасавања у Републици Србији, Директорат организује вежбе учесника из става 1. овог члана.
(3) Приликом спровођења вежби учесника у трагању и спасавању лица, као и приликом обављања теренских задатака у оквиру пружања услуге трагања за ваздухопловом и спасавања лица, запослени у спасилачко-координационом центру су дужни да носе службено одело.
(4) Пружање услуге трагања за ваздухопловом и спасавања лица, начин спровођења вежби учесника у трагању и спасавању лица, као и изглед и начин коришћења службеног одела из става 3. овог члана, прописује Директорат.
(5) Начин на који се ангажују учесници у трагању за ваздухопловом и спасавању лица, прописује Влада, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 19/2025
(1) Национални план за трагање за ваздухопловом и спасавање лица је скуп планираних мера и активности које треба да обезбеде ефикасно коришћење свих доступних ресурса за потребе пружања услуге трагања за ваздухопловом и спасавања лица.
(2) Национални план за трагање за ваздухопловом и спасавање лица доноси Влада, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Ради координације спровођења Националног плана за трагање за ваздухопловом и спасавање лица и давања препорука за унапређење мера предвиђених тим планом, Влада оснива Национални комитет за трагање за ваздухопловом и спасавање лица, као повремено радно тело Владе.
(2) За чланове Националног комитета за трагање за ваздухопловом и спасавање лица Влада именује представнике Директората, министарства надлежног за послове саобраћаја, министарства надлежног за послове одбране, министарства надлежног за унутрашње послове, министарства надлежног за послове телекомуникација, министарства надлежног за послове финансија, министарства надлежног за послове здравља, оператера аеродрома и пружаоца услуга у ваздушној пловидби.
(3) Радом Националног комитета за трагање за ваздухопловом и спасавање лица председава представник Директората.
(4) Рад Националног комитета за трагање за ваздухопловом и спасавање лица ближе се уређује прописом Владе, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Учесник у трагању за ваздухопловом и спасавању лица има право на накнаду стварних трошкова који су настали његовим учешћем у трагању и спасавању, од корисника ваздухоплова за којим се трагало или чији су путници и посада спасавани, у року од 90 дана од када кориснику ваздухоплова поднесе захтев за накнаду трошкова.
(2) Ако корисник ваздухоплова не може да накнади трошкове, они се исплаћују из буџета Републике Србије.
(3) Република Србија има право да од корисника ваздухоплова захтева враћање износа који је исплатила.
(1) Пружалац услуга у ваздушној пловидби је привредно друштво, друго правно лице, орган државне управе надлежан за хидрометеоролошке послове или предузетник који пружа услуге у ваздушној пловидби за потребе општег ваздушног саобраћаја.
(2) За стицање својства пружаоца услуга у ваздушној пловидби неопходно је да привредно друштво, друго правно лице, орган државне управе надлежан за хидрометеоролошке послове или предузетник има сертификат за пружање услуга, као и да га Влада именује да пружа услуге у ваздушном простору или у делу ваздушног простора.
(3) Изузетно од става 2. овог члана, за пружање услуга трагања за ваздухопловом и спасавања лица није потребан сертификат, ни именовање од Владе, а за пружање услуга комуникације, навигације и надзора и ваздухопловног информисања није потребно именовање од Владе.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
Сертификат за пружање услуга у ваздушној пловидби издаје се привредном друштву, другом правном лицу, органу државне управе надлежном за хидрометеоролошке послове или предузетнику који има седиште у Републици Србији и који испуњава услове који се односе на:
(1) Сертификат за пружање услуга у ваздушној пловидби издаје Директорат, на неодређено време.
(2) Сертификат се издаје пружаоцу услуга за кога је утврђено да испуњава прописане услове за пружање једне или више услуга у ваздушној пловидби, као и за пружање услуге и функције управљања ваздушним простором и управљања протоком ваздушног саобраћаја.
(3) Услови под којима се издаје, мења, суспендује и ставља ван снаге сертификат из става 2. овог члана и образац сертификата ближе се одређују прописом Директората.
(4) За поступање по захтеву за издавање и измену сертификата из става 2. овог члана плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 9/2020
Пружалац услуга у ваздушној пловидби може да пружа услуге у ваздушном простору других држава ако је то предвиђено међународним уговором.
(1) Пружање услуга у ваздушној пловидби координира се тако што пружаоци услуга договарају процедуре по којима обављају заједничке послове.
(2) Координирано пружање услуга у ваздушној пловидби обезбеђује се уговором који међусобно закључују пружаоци услуга.
(1) Пружаоца услуга у ваздушној пловидби за потребе Војске Србије одређује Влада, на предлог министра надлежног за послове одбране.
(2) Услови под којима се пружају услуге за потребе Војске Србије и начин и обим њиховог пружања утврђују се уговорима који закључују одређени пружалац услуга у ваздушној пловидби и министарство надлежно за послове одбране и на које претходну сагласност даје Влада.
(1) Влада може одредити локације унутар Републике Србије на којима је обавезно пружање једне или више услуга у ваздушној пловидби.
(2) Истовремено са одређивањем обавезе пружања услуга, Влада одређује и пружаоца услуга.
(1) Пружалац услуга у ваздушној пловидби дужан је да електронски снима или на други начин чува све податке о пруженим услугама.
(2) Врсте података који се снимају или чувају на други начин, начин на који се подаци чувају и време на које се снимци и подаци чувају, ближе прописује Директорат, а чување снимака и документације везаних за војне ваздухоплове прописује министар надлежан за послове одбране.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Директорат признаје сертификат за пружање услуга у ваздушној пловидби који је издат у страној држави, ако услови под којима је тај сертификат издат нису блажи од услова прописаних овим законом.
(2) Сертификат за пружање услуга у ваздушној пловидби који је издало или признало национално надзорно тело државе чланице Европске уније прихвата се без вођења поступка за признавање, у складу са потврђеним међународним уговором.
(3) За поступање по захтеву за признавање страног сертификата за пружање услуга у ваздушној пловидби плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Корисници услуга у ваздушној пловидби плаћају пружаоцима услуга у ваздушној пловидби накнаде за пружање услуга у ваздушној пловидби.
(2) Накнаде се обрачунавају и њихова висина одређује по мерилима која су предвиђена потврђеним међународним уговорима.
(3) Изузећа од плаћања накнада из става 1. овог члана, у складу са потврђеним међународним уговорима, одређује Влада.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Ваздушни саобраћај обухвата комерцијално и некомерцијално летење ваздухоплова.
(2) Комерцијално летење ваздухоплова обухвата јавни авио-превоз и посебне делатности у ваздушном саобраћају које се обављају уз накнаду.
(3) Некомерцијално летење обухвата летење током кога оператер ваздухоплова користи ваздухоплов за сопствене потребе или превози, без накнаде, своју робу или запослене и пословне партнере и њихове ствари, као и посебне делатности у ваздушном саобраћају које се обављају без накнаде.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Јавни авио-превоз је лет или серија летова ради превоза путника, пртљага, поште и робе уз наплату цене превоза или закупнине.
(2) Јавни авио-превоз може да буде редован или ванредан.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Редован авио-превоз је серија летова са следећим карактеристикама:
(1) према објављеном реду летења или
(2) летовима који су толико редовни или учестали, да су препознатљиви као систематична серија летова.
(4) Ванредан авио-превоз јесте сваки јавни авио-превоз који није редовни авио-превоз.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Изузев у случајевима у којима је другачије предвиђено овим законом, јавни авио-превоз може да обавља привредно друштво које има важећу оперативну дозволу (авио-превозилац).
(2) Привредном друштву издаје се оперативна дозвола ако:
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Привредно друштво које први пут подноси захтев за издавање оперативне дозволе дужно је да докаже да је:
(2) Као доказ испуњености услова из става 1. овог члана, сваки подносилац захтева прилаже пословни план за најмање прве три године пословања, који садржи финансијску повезаност подносиоца захтева са другим комерцијалним делатностима у којима учествује, непосредно или преко повезаних привредних друштава и других правних лица, као и друге захтеване податке о финансијској способности.
(3) Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, привредно друштво које подноси захтев за издавање оперативне дозволе ради обављања превоза ваздухопловима чија је максимална маса на полетању мања од 10 т и/или с мање од 20 седишта, дужно је да докаже да његов капитал износи најмање 100.000 евра или динарску противвредност те суме или да, на захтев Директората, приложи све податке потребне за процену његове финансијске способности.
(4) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се на подносиоца захтева из става 3. овог члана ако он намерава да обавља редован авио-превоз или ако његов промет премашује 3.000.000 евра годишње или динарску противвредност те суме.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Оперативну дозволу издаје Директорат на неодређено време и она важи све док авио-превозилац испуњава услове за њено издавање.
(2) Авио-превозилац мора у сваком тренутку да буде способан да, на захтев Директората, докаже да испуњава прописане услове за издавање оперативне дозволе.
(3) Оперативна дозвола се не издаје за:
(4) У случајевима из става 3. овог члана издаје се само сертификат ваздухопловног оператера, осим ако је овим законом предвиђено да се јавни авио-превоз може обављати и на основу дате изјаве.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Директорат је дужан да по истеку 24 месеца од издавања оперативне дозволе провери да ли авио-превозилац и даље испуњава услове који су потребни за њено издавање, као и увек када постоји сумња у испуњеност прописаних услова.
(2) Ималац оперативне дозволе дужан је да Директорату, на његов захтев, достави податке о испуњености услова који су потребни за издавање оперативне дозволе.
(3) Ималац оперативне дозволе дужан је да Директорату достави годишње финансијске извештаје у року од шест месеци од завршетка финансијске године, у складу са прописима којима се уређују рачуноводство и ревизија.
(4) У случају финансијске реорганизације авио-превозиоца, Директорат може да изда привремену оперативну дозволу са роком важења до 12 месеци, под условом да се тиме не угрожава безбедност делатности коју обавља авио-превозилац, да се у тој дозволи наведу евентуалне измене сертификата ваздухопловног оператера, као и да је финансијска реорганизација могућа у периоду за који је привремена дозвола издата.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Директорат суспендује или ставља ван снаге оперативну дозволу ако авио-превозилац престане да испуњава неки услов који је потребан за издавање оперативне дозволе.
(2) Директорат може, на захтев авио-превозиоца, да измени оперативну дозволу.
Директорат ставља ван снаге оперативну дозволу авио-превозиоцу који у року од шест месеци од издавања оперативне дозволе не отпочне да обавља јавни авио-превоз или који отпочети јавни авио-превоз не обавља дуже од шест месеци.
(1) Услови и начин под којима се издаје, мења, суспендује или ставља ван снаге оперативна дозвола и привремена оперативна дозвола и начин на који авио-превозилац доставља финансијске извештаје Директорату ближе се уређују прописом Директората.
(2) Директорат сваке календарске године објављује у „Службеном гласнику Републике Србије” листу аката о издавању, суспензији или стављању ван снаге оперативних дозвола.
(3) За поступање по захтеву за издавање или измену оперативне дозволе плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Сертификат ваздухопловног оператера је сертификат који се издаје оператеру ваздухоплова који има опрему, особље и организацију за безбедно обављање делатности наведене у том сертификату.
(2) Ималац сертификата ваздухопловног оператера дужан је да приликом обављања делатности поступа у складу са условима наведеним у том сертификату.
(3) Сертификат ваздухопловног оператера издаје Директорат на неодређено време.
(4) Директорат мења, суспендује или ставља ван снаге сертификат ваздухопловног оператера ако оператер ваздухоплова престане да испуњава неки од услова који је потребан за издавање сертификата.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Суспензија или стављање ван снаге сертификата ваздухопловног оператера повлачи обавезу Директората да по службеној дужности суспендује или стави ван снаге оперативну дозволу.
(2) Измена сертификата ваздухопловног оператера може, зависно од околности, да изазове измену оперативне дозволе.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Оператери балона и једрилица који обављају јавни авио-превоз нису у обавези да прибаве сертификат ваздухопловног оператера из члана 84. овог закона, већ су дужни да Директорату доставе одговарајућу изјаву којом потврђују да су оспособљени да обављају јавни авио-превоз и да извршавају дужности оператера које су с тим повезане.
(2) Оператери балона и једрилица су дужни да приликом обављања јавног авио-превоза поступају у складу са условима наведеним у изјави из става 1. овог члана.
(3) За прихватање изјаве из става 1. овог члана плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Услови под којима се издаје, мења, суспендује или ставља ван снаге сертификат ваздухопловног оператера, образац сертификата, услови које мора да испуни давалац изјаве из члана 85а овог закона, услови под којима се даваоцу изјаве забрањује или ограничава обављање делатности, као и образац изјаве ближе се одређују прописом Директората.
(2) За поступање по захтеву за издавање или измену сертификата ваздухопловног оператера плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Ваздухоплов може да се закупи с посадом или без ње.
(2) Домаћи авио-превозилац дужан је да пре узимања ваздухоплова у закуп прибави од Директората сагласност за закључење уговора о закупу.
(3) Када домаћи авио-превозилац даје ваздухоплов у закуп страном авио-превозиоцу дужан је да прибави претходну сагласност само ако ваздухоплов даје у закуп без посаде, а уколико даје у закуп ваздухоплов са посадом дужан је да о томе обавести Директорат.
(4) Битни елементи уговора о закупу ваздухоплова јесу и врста закупа, услови за одржавање и коришћење ваздухоплова и надзор над употребом ваздухоплова.
(5) Услови под којима се издаје претходна сагласност на закључење уговора о закупу ваздухоплова ближе се одређују прописом Директората .
(6) Одредбе овог члана сходно се примењују и на закуп ваздухоплова који се користи у посебним делатностима у ваздушном саобраћају које се обављају уз накнаду.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Када се ваздухоплов који је уписан у Регистар ваздухоплова Републике Србије користи у страној држави на основу уговора о закупу, чартеру или другог сличног уговора, Република Србија може да, у складу са Конвенцијом о међународном цивилном ваздухопловству, закључи уговор са страном државом којим се на њу преносе сва или нека надзорна права или све или неке обавезе које, као држава регистрације, има у погледу ваздухоплова, после чега Република Србија више није одговорна за вршење права и испуњавање обавеза које је пренела.
(2) Када је ваздухоплов регистрован у страној држави, а користи се у Републици Србији на основу уговора о закупу, чартеру или другог сличног уговора, држава регистрације ваздухоплова може, у складу са Конвенцијом о међународном цивилном ваздухопловству, на основу уговора с Републиком Србијом, да пренесе на Републику Србију сва или нека надзорна права или све или неке обавезе које ваздухопловне власти стране државе имају у погледу ваздухоплова, чиме Република Србија преузима одговорност за вршење права и испуњавање обавеза које су јој пренесене.
(3) Уговор о преношењу надзорних права и обавеза може да се закључи само с државом која је чланица Међународне организације цивилног ваздухопловства и подлеже регистрацији код надлежног органа Међународне организације цивилног ваздухопловства.
(4) Документи о пловидбености, дозволе за рад радио-станице и дозволе и потврде чланова посаде које је издала држава на коју су пренесена надзорна права признају се као да их је издала држава која је пренела надзорна права.
(1) Домаћи авио-превозилац самостално одлучује о томе на којим линијама обавља редован авио-превоз у Републици Србији.
(2) Домаћи авио-превозилац може да обавља превоз на линији у међународном редовном авио-превозу под условима који су одређени потврђеним међународним уговором.
(3) Домаћи авио-превозилац слободно одлучује о томе да ли ће обављати међународни ванредни авио-превоз.
(1) Ако превоз другим видовима саобраћаја не задовољава потребе, а не постоји комерцијални интерес за обављање редовног авио-превоза на линији која је значајна за привредни и друштвени развој Републике Србије или је потреба обављања таквог превоза утврђена посебним билатералним или мултилатералним споразумом, Влада може да обављање превоза на линији прогласи јавним интересом (у даљем тексту: линија у јавном интересу).
(2) Одлука о проглашењу линије у јавном интересу објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”, при чему се објављују и услови и погодности под којима може да се обавља редовни авио-превоз на линији.
(3) Пре доношења одлуке из става 2. овог члана, о намери проглашења линије у јавном интересу и планираном датуму њеног увођења, министар надлежан за послове саобраћаја обавештава аеродроме које линија повезује и авио-превозиоце који обављају авио-превоз на тој линији.
(4) Ако ниједан авио-превозилац не започне или не покаже да за кратко време може да започне редовни авио-превоз под условима из одлуке из става 2. овог члана, министарство надлежно за послове саобраћаја може да покрене поступак који се спроводи у складу са законом којим се уређују јавне набавке, у коме се бира авио-превозилац који ће, уз компензацију и у периоду до четири године, обављати редован авио-превоз на линији.
(5) У случају из става 4. овог члана, обављање авио-превоза на линији у јавном интересу је дозвољено само авио-превозиоцу изабраном у поступку јавне набавке за избор авио-превозиоца који ће обављати редован авио-превоз на линији проглашеној за линију у јавном интересу.
(6) Одлука о проглашењу линије у јавном интересу се може односити на линију са више заустављања, при чему се примереност проглашења линије у јавном интересу процењује за сваки део линије засебно.
(7) Авио-превозилац изабран у поступку јавне набавке за избор авио-превозиоца који ће обављати редован авио-превоз на линији проглашеној за линију у јавном интересу може да закључује комерцијалне аранжмане са другим авио-превозиоцима у вези са обављањем превоза на линији у јавном интересу.
(8) У оправданим случајевима, период на који се бира авио-превозилац може се продужити на најдуже пет година ако линија служи повезивању удаљених крајева.
(9) Одлука о проглашењу линије у јавном интересу престаје да важи ако се редовни авио-превоз на линији на којој је обавеза уведена не обавља у периоду од 12 месеци.
(10) Ближе услове за проглашење линије у јавном интересу и дефинисање критеријума за обављање превоза на линији у јавном интересу прописује Влада, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 9/2020
(1) За обављање међународног јавног авио-превоза с Републиком Србијом страни авио-превозилац мора да поседује одобрење, изузев ако је другачије предвиђено потврђеним међународним уговором.
(2) Одобрење из става 1. овог члана Директорат издаје ако утврди:
(3) У случају да није испуњен услов из става 2. тачка 1) овог члана, страни авио-превозилац који намерава да са територије Републике Србије обави појединачни лет или серију до четири лета у ванредном авио-превозу путника, изузев хитног медицинског превоза, дужан је да, уз захтев за издавање одобрења, достави и изјаву о сагласности домаћих авио-превозилаца који су овлашћени и оспособљени за обављање захтеваног јавног авио-превоза.
(4) Ако домаћи авио-превозилац није сагласан да страни авио-превозилац обави јавни авио-превоз из става 3. овог члана дужан је да, у року од 48 сати од пријема захтева, о томе обавести Директорат и подносиоца захтева, чиме преузима обавезу да захтевани јавни авио-превоз обави под истим или сличним условима у погледу капацитета ваздухоплова и времена обављања лета.
(5) Ако није испуњен услов из става 2. тачка 1) овог члана, а страни авио-превозилац поднесе захтев за обављање редовног авио-превоза или серије од више од четири лета у ванредном авио-превозу путника са територије Републике Србије за чије је обављање овлашћен и оспособљен домаћи авио-превозилац, Директорат прибавља претходну сагласност министарства надлежног за послове саобраћаја.
(6) Министарство надлежно за послове саобраћаја издаје сагласност из става 5. овог члана ако оцени да је обављање захтеваног јавног авио-превоза у складу са политиком Владе у области ваздушног саобраћаја, стратегијом развоја ваздушног саобраћаја и у интересу домаћих ваздухопловних субјеката.
(7) Директорат ставља ван снаге одобрење из става 1. овог члана ако утврди да страни авио-превозилац не обавља саобраћај у складу са условима утврђеним у потврђеном међународном уговору и/или одобрењу, или ако страни авио-превозилац више не испуњава неки од услова прописаних овим чланом.
(8) Ближе услове и начин издавања одобрења страном авио-превозиоцу за обављање међународног јавног авио-превоза с Републиком Србијом прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Авио-превозилац слободно одређује цене превоза путника, пртљага, поште и робе у јавном авио-превозу, изузев кад је та слобода ограничена потврђеним међународним уговором.
(2) Авио-превозилац је обавезан да објави укупну цену авио-превоза и да јасно наведе елементе од којих се та укупна цена састоји.
(3) У погледу одређивања цене превоза забрањена је дискриминација на основу државне припадности или идентитета авио-превозиоца који, према међународном уговору, има право да користи саобраћајна права у редовном авио-превозу за и из Републике Србије.
(4) Продавац путних карата, било да је у питању авио-превозилац, његов заступник или друго лице овлашћено да продаје те путне карте, дужан је да обезбеди приступ ценама превоза за и са аеродрома у Републици Србији без дискриминације на основу држављанства или пребивалишта купца или на основу свог седишта.
(5) Услове објављивања укупне цене авио-превоза и елементе те цене који морају да буду наведени, као и обавезе авио-превозиоца у погледу приступа јавности ценама авио-превоза, прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 83/2018
(1) Директорат, на предлог министарства надлежног за послове животне средине, може да ограничи или обустави јавни авио-превоз на линији ако су њиме прекорачене граничне вредности емисије загађујућих материја у ваздуху или граничне вредности емисије буке у животној средини, нарочито ако превоз у другим видовима саобраћаја пружа задовољавајући ниво услуга.
(2) Ограничење или обустављање јавног авио-превоза може да се примени ако се њиме не утиче на конкуренцију међу авио-превозиоцима и ако није строже него што прилике налажу, с тим што не може трајати дуже од три године и што је Директорат дужан да, по престанку ограничења или обустављања јавног авио-превоза, поново оцени потребу за њима.
(3) Ближе услове под којима се ограничава и обуставља јавни авио-превоз прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Ред летења у редовном авио-превозу утврђује се посебно за летњи и посебно за зимски саобраћајни период.
(2) Авио-превозилац је дужан да ред летења објави најкасније 15 дана пре почетка његовог важења, а измене у реду летења – најкасније десет дана пре почетка важења измењеног реда летења.
(3) Авио-превозилац обавља делатност у складу са објављеним редом летења све док он важи.
(4) Авио-превозилац је дужан да о обустави превоза или измени реда летења одмах обавести јавност .
(5) На аеродромима са усклађеним редом летења усаглашавање реда летења, на начин утврђен прописом из става 7. овог члана, врши усклађивач реда летења кога одреди оператер аеродрома, а на координисаним аеродромима доделу слотова врши независни координатор.
(6) Одлуку о утврђивању или промени статуса аеродрома као аеродрома са усклађеним редом летења или координисаног аеродрома, као и одлуку о именовању независног координатора, на захтев оператера аеродрома, доноси Директорат, уз сагласност министарства надлежног за послове саобраћаја.
(7) Правила за одређивање аеродрома са усклађеним редом летења, односно координисаних аеродрома, додељивање слотова и усклађивање реда летења, планирање саобраћаја на аеродрому са усклађеним редом летења или на координисаном аеродрому, као и рад координационог одбора, координатора слотова и усклађивача реда летења у циљу постизања ефикасног, усклађеног и координисаног ваздушног саобраћаја на аеродромима са повећаним обимом саобраћаја, прописује Директорат.
(8) Брисани су ранији називи одељака 4-6. (види члан 25. Закона - 45/2015-8)
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 83/2018
(1) За обављање посебних делатности у ваздушном саобраћају уз накнаду оператер ваздухоплова подноси Директорату изјаву о оспособљености за обављање тих делатности, а ако се ради о обављању посебних делатности у ваздушном саобраћају високог ризика, оператер ваздухоплова, изузев оператера балона и једрилица, мора да поседује и потврду о испуњавању услова за обављање тих делатности.
(2) Потврду о испуњавању услова из става 1. овог члана издаје Директорат на неодређено време.
(3) За проверу испуњености услова за обављање посебних делатности у ваздушном саобраћају високог ризика плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
Врсте посебних делатности у ваздушном саобраћају које се обављају уз накнаду, појам и врсте посебних делатности високог ризика, ближи услови и начин обављања тих делатности, услови под којима се издаје, мења, суспендује или ставља ван снаге потврда о испуњавању услова за обављање тих делатности, као и изглед и садржај те потврде, ближе се одређују прописом Директората.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Оператер ваздухоплова који се бави некомерцијалним летењем, а при томе користи сложени моторни ваздухоплов, дужан је да достави Директорату изјаву којом потврђује да је одговарајуће оспособљен и да располаже средствима за извршавање одговорности у вези са коришћењем ваздухоплова.
(2) Услови које мора да испуни оператер ваздухоплова који обавља некомерцијално летење, као и садржај изјаве из става 1. овог члана, ближе се одређују прописом који доноси Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Ваздухопловна манифестација може да се одржи ако је одобри Директорат и ако јединица за управљање ваздушним простором организатору ваздухопловне манифестације алоцира ваздушни простор у ту сврху.
(2) Одобрење из става 1. овог члана Директорат издаје ако су испуњени услови који се односе на безбедно одвијање планираних ваздухопловних активности.
(3) Алокацију ваздушног простора из става 1. овог члана јединица за управљање ваздушним простором врши у складу са прописом из члана 30. став 3. овог закона.
(4) Услови за организацију ваздухопловних манифестација у циљу њиховог безбедног одвијања ближе се одређују прописом Директората.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 19/2025
(1) За обављање појединих активности које могу да представљају одређени безбедносни ризик оператер ваздухоплова, независно од тога да ли обавља комерцијално или некомерцијално летење, дужан је да прибави посебно одобрење Директората и да поступа у складу са условима садржаним у том одобрењу.
(2) Посебно одобрење из става 1. овог члана Директорат издаје ако утврди да оператер ваздухоплова испуњава прописане услове за обављање одређене активности.
(3) Посебно одобрење из става 1. овог члана се наводи у:
(4) За проверу испуњености услова за издавање посебног одобрења плаћа се такса Директорату.
(5) Посебно одобрење се издаје на неодређено време.
(6) Директорат суспендује или ставља ван снаге посебно одобрење ако оператер ваздухоплова престане да испуњава неки од прописаних услова.
(7) Врсте активности за чије обављање се захтева посебно одобрење, као и услови под којима се издаје, мења, суспендује или ставља ван снаге посебно одобрење ближе се одређују прописом Директората.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) За полетање, слетање и кретање ваздухоплова користе се аеродроми.
(2) Одредба става 1. овог члана се не примењује на:
(3) Изузетно од става 1. овог члана, авион који није сложени моторни ваздухоплов, као и хеликоптер, могу да за полетање и слетање користе места која се налазе изван аеродрома, под условима које прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Аеродроми могу бити цивилни, војни и мешовити.
(2) Цивилни аеродром је аеродром који се користи за цивилни ваздушни саобраћај и којим управља оператер аеродрома.
(3) Цивилни аеродроми се разврставају према физичким особинама и опремљености полетно-слетне стазе и рулне стазе, у складу са прописом који доноси Директорат.
(4) Војни аеродром је аеродром који се користи за војно летење и којим управља министарство надлежно за послове одбране.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Војни аеродром или део војног аеродрома може да се користи у цивилне сврхе, као мешовити (војно-цивилни) аеродром, ако о томе закључе уговор министарство надлежно за послове одбране и физичко или правно лице које намерава да постане цивилни оператер на војном аеродрому.
(2) Уговором из става 1. овог члана се одређују полетно-слетне и рулне стазе, паркинг позиције, уређаји који могу да се употребљавају за потребе цивилног ваздушног саобраћаја, начин употребе и услови одржавања аеродрома или појединих његових делова, уређаја или средстава и међусобна права и обавезе уговорних страна.
(3) Ако се користи у цивилне сврхе војни аеродром или део војног аеродрома мора да испуњава услове који су овим законом и прописима донетим на основу њега прописани за цивилни аеродром, а оператер аеродрома мора да испуњава услове прописане за цивилног оператера.
(4) Изузетно од става 1. овог члана, војни аеродром или део војног аеродрома може да се користи за појединачне цивилне летове, ако оператер ваздухоплова добије одобрење од министарства надлежног за послове одбране.
(5) ВВојним делом мешовитог аеродрома управља министарство надлежно за послове одбране.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 83/2018
(1) Цивилни аеродром или део цивилног аеродрома може да се користи за војне летове, ако о томе закључе уговор оператер тог аеродрома и министарство надлежно за послове одбране, уз претходно прибављено мишљење Директората о утицају на безбедност одвијања цивилног ваздушног саобраћаја.
(2) У погледу садржаја уговора о коришћењу цивилног аеродрома или дела цивилног аеродрома за војне летове примењује се одредба члана 101. став 2. овог закона.
(3) Изузетно од става 1. овог члана, цивилни аеродром се може користити за појединачне летове војних ваздухоплова на основу сагласности оператера аеродрома.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Аеродром може да се користи за међународни ваздушни саобраћај ако оператер аеродрома обезбеди услове за прелазак државне границе у складу са законом којим се уређује заштита државне границе и ако је актом Владе одређен гранични прелаз за међународни саобраћај на аеродрому.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, за међународни ваздушни саобраћај се могу користити други аеродроми, ако оператер аеродрома, на захтев и о свом трошку, обезбеди услове за примену закона којим се уређује заштита државне границе.
(3) Време отворености аеродрома је период у коме аеродром који је отворен за јавну употребу мора бити отворен за одвијање ваздушног саобраћаја и одређује га Директорат, на предлог оператера аеродрома.
(4) Изван времена отворености аеродрома ваздухоплов може да полети са аеродрома, односно слети на аеродром у термину који одреди оператер аеродрома.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 83/2018
Аеродром може да се користи у ваздушном саобраћају ако оператер аеродрома има сертификат аеродрома, дозволу за коришћење аеродрома или сагласност за коришћење аеродрома и ако у тренутку коришћења аеродром испуњава све услове како би се ваздушни саобраћај одвијао безбедно, као и све услове у погледу обезбеђивања у ваздухопловству.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) ССертификат аеродрома се издаје оператеру аеродрома који је отворен за јавну употребу и који се користи за јавни авио-превоз и извођење операција уз коришћење процедура инструменталног прилаза или одласка, ако:
(2) Изузетно, оператеру аеродрома који испуњава услове из става 1. овог члана, али у току године не оствари промет путника већи од 10.000 и не оствари више од 850 операција повезаних са превозом терета, Директорат може издати дозволу за коришћење аеродрома.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 83/2018
(1) Дозвола за коришћење се издаје оператеру аеродрома који је намењен за обављање свих врста ваздушног саобраћаја, укључујући и јавни авио-превоз, а није обухваћен чланом 105. став 1. овог закона.
(2) Осим ако је другачије прописано, одредбе овог закона које се односе на дозволу за коришћење аеродрома сходно се примењују на сертификат аеродрома.
(3) Сагласност за коришћење се издаје оператеру аеродрома који није намењен за обављање јавног авио-превоза.
(4) Директорат води евиденцију аеродрома којима је издата дозвола за коришћење, односно сагласност за коришћење.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Директорат издаје дозволу, односно сагласност за коришћење аеродрома ако утврди да аеродром и оператер аеродрома испуњавају услове предвиђене овим законом и прописима донетим на основу њега у погледу: физичких карактеристика аеродрома, опремљености аеродрома визуелним помоћним средствима за навигацију (ознаке, светла, знаци, маркери), препрека и средстава за обележавање препрека и површина са ограниченом употребом, електричних система, оперативних служби, опреме и инсталација аеродрома, у погледу техничког одржавања аеродрома, као и у погледу обезбеђивања.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, дозвола, односно сагласност за коришћење аеродрома може се издати и у случају да аеродром и оператер аеродрома не испуњавају све услове из става 1. овог члана, ако Директорат, узимајући у обзир специфичности појединог аеродрома или друге околности које се односе на тај аеродром, одобри те неусаглашености.
(3) Уз захтев за издавање дозволе за коришћење аеродрома оператер аеродрома је дужан да Директорату достави аеродромски приручник, а уз захтев за издавање сагласности за коришћење аеродрома оператер аеродрома је дужан да Директорату достави упутство за коришћење аеродрома.
(4) Услови и поступак одобравања неусаглашености из става 2. овог члана, структура, садржај, начин вођења и одобравања аеродромског приручника и упутства за коришћење аеродрома, као и друга документација која је потребна за одлучивање о захтеву, ближе се одређују прописом Директората.
(5) За проверу испуњености услова за издавање дозволе, односно сагласности за коришћење аеродрома, плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Аеродром се може користити у ваздушном саобраћају само у складу са условима које Директорат одреди у спецификацији дозволе за коришћење, односно спецификацији сагласности за коришћење аеродрома.
(2) Садржај спецификације дозволе, односно сагласности за коришћење аеродрома ближе се одређује прописом који доноси Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Дозволу за коришћење аеродрома и сагласност за коришћење аеродрома Директорат издаје на неодређено време.
(2) По издавању дозволе за коришћење аеродрома Директорат врши периодичне провере имаоца дозволе, према програму периодичне провере.
(3) Директорат суспендује или ставља ван снаге дозволу, односно сагласност за коришћење аеродрома, ако ималац дозволе односно сагласности престане да испуњава неки од услова који је потребан за издавање дозволе, односно сагласности.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Оператер аеродрома који је отворен за јавну употребу је дужан да обавести Директорат и надлежну јединицу контроле летења о планираним радовима већег обима који могу да доведу до затварања аеродрома или ограничења његовог коришћења, као и о свим другим променама које се односе на услове под којим је издата дозвола, односно сагласност за коришћење аеродрома.
(2) Ако аеродром или оператер аеродрома престане да испуњава, у целини или делимично, неки од услова у погледу безбедности одвијања ваздушног саобраћаја или обезбеђивања у ваздухопловству, оператер аеродрома је дужан да ограничи или да трајно или привремено прекине његово коришћење и да о томе обавести Директорат и надлежну јединицу контроле летења.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Ако оператер аеродрома, у току важења дозволе, односно сагласности за коришћење аеродрома, намерава да изврши измене на аеродрому које могу да утичу на спецификацију дозволе, односно сагласности за коришћење аеродрома, дужан је да поднесе Директорату захтев за измену дозволе, односно сагласности за коришћење аеродрома, са документацијом на којој заснива свој захтев.
(2) Оператер аеродрома је дужан да захтев из става 1. овог члана поднесе Директорату најкасније 60 дана пре планиране промене стања.
(3) На основу захтева за измену дозволе, односно сагласности за коришћење аеродрома, Директорат спроводи проверу и то у обиму који је неопходан да би се донела одлука о измени дозволе, односно сагласности за коришћење аеродрома.
(4) За проверу испуњености услова за измену дозволе, односно сагласности за коришћење аеродрома, плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Оператер аеродрома може, уз одобрење Директората, да пренесе важећу дозволу, односно сагласност за коришћење аеродрома на другог оператера, при чему преносилац дозволе, односно сагласности за коришћење аеродрома задржава сву одговорност за коришћење аеродрома, све док Директорат не одобри пренос.
(2) Директорат одобрава пренос дозволе, односно сагласности за коришћење аеродрома ако на основу извршене провере утврди да прималац дозволе, односно сагласности за коришћење аеродрома, испуњава услове за издавање дозволе, односно сагласности за коришћење аеродрома прописане овим законом и прописима донетим на основу њега.
(3) За проверу испуњености услова за пренос дозволе, односно сагласности за коришћење аеродрома, плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) У току поступка за издавање или пренос дозволе за коришћење аеродрома, Директорат може, на предлог подносиоца захтева за издавање, односно пренос дозволе, да изда привремену дозволу за коришћење аеродрома.
(2) Директорат издаје привремену дозволу за коришћење аеродрома ако су испуњени следећи услови:
(3) Привремена дозвола за коришћење аеродрома важи најдуже једну годину од дана издавања и престаје да важи:
(4) Одредбе овог закона и прописа донетих на основу њега који се односе на оператера аеродрома примењују се и на имаоца привремене дозволе за коришћење аеродрома.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
Услови и поступак за издавање дозволе за коришћење аеродрома и сагласности за коришћење аеродрома, услови и начин под којима се мења, суспендује или ставља ван снаге дозвола, односно сагласност за коришћење аеродрома, услови и поступак за издавање привремене дозволе за коришћење аеродрома, услови и поступак за пренос дозволе, односно сагласности за коришћење аеродрома, као и услови под којима се аеродром користи у ваздушном саобраћају, ближе се уређују прописом Директората.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Аеродром мора бити планиран, пројектован и изграђен на начин који омогућава да се полетање, слетање и кретање ваздухоплова, као и пружање услуга земаљског опслуживања, обавља безбедно и који омогућава испуњење захтева у погледу обезбеђивања.
(2) Инвеститор и оператер аеродрома су дужни да обезбеде да се планирање, пројектовање, изградња, доградња, адаптација и реконструкција аеродрома врши у складу са прописима о планирању и изградњи објеката, као и посебним условима који су утврђени прописом из члана 114. овог закона.
(3) Пре стручне контроле, нацрт планског документа за аеродромски комплекс и простор који се граничи са аеродромским комплексом, доставља се Директорату ради прибављања мишљења.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 83/2018
(1) Пре вршења стручне или техничке контроле, односно пре подношења захтева за издавање грађевинске дозволе, техничка документација која се односи на изградњу, доградњу и реконструкцију аеродрома доставља се Директорату ради прибављања потврде.
(2) Оператер аеродрома је дужан да о радовима на аеродрому који не подлежу издавању грађевинске дозволе, а који могу да утичу на безбедност и обезбеђивање у ваздухопловству, обавести Директорат и да, на захтев Директората, достави одговарајућу документацију ради прибављања потврде.
(3) Инвеститор или оператер аеродрома су дужни да обавесте Директорат о завршетку радова из ст. 1. и 2. овог члана.
(4) Ако после издавања мишљења из члана 115. овог закона, односно после издавања потврде из ст. 1. и 2. овог члана дође до измена, инвеститор или оператер аеродрома су дужни да од Директората прибаве ново мишљење, односно потврду.
(5) За поступање по захтеву за издавање потврде из ст. 1. и 2. овог члана плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Препреке које угрожавају безбедност ваздушног саобраћаја морају да се уклоне или сруше, а препреке које могу да утичу на безбедност ваздушног саобраћаја морају да се обележе за уочавање дању, ноћу и у условима смањене видљивости.
(2) Инвеститор може тек по прибављеној сагласности Директората да гради или постави објекте, инсталације и уређаје на подручју или изван подручја аеродрома, а који као препрека могу да утичу на безбедност ваздушног саобраћаја.
(3) Директорат издаје сагласност из става 2. овог члана ако утврди да се тим објектима, инсталацијама или уређајима не угрожава безбедност ваздушног саобраћаја.
(4) Дрвеће, грмље и друго растиње које пробија површи за ограничење препрека или утиче на оптималан положај или карактеристике средстава за визуелну или невизуелну навигацију мора да се уклони или да се ограничи његова висина на начин да не утиче на безбедност ваздушног саобраћаја.
(5) За поступање по захтеву за издавање сагласности из става 2. овог члана плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Ако препрека подлеже обележавању, приликом издавања сагласности за постављање објеката, инсталација или уређаја који могу бити препрека, Директорат ће наложити да се препрека обележи и одредити услове за њено обележавање.
(2) Препреку обележава:
(3) Начин на који се утврђује да ли објекат, инсталација или уређај представља препреку, као и начин обележавања препрека ближе прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Инвеститор може тек по прибављеној сагласности Директората да гради или постави објекте, инсталације и уређаје на подручју или изван подручја аеродрома, а који могу да утичу на рад радио-уређаја који се користе у ваздушној пловидби.
(2) Директорат издаје сагласност из става 1. овог члана ако утврди да ти објекти, инсталације или уређаји не утичу на безбедност ваздушног саобраћаја.
(3) Начин на који се утврђује да ли објекат, инсталација или уређај може да утиче на рад радио-уређаја који се користе у ваздушној пловидби ближе прописује Директорат.
(4) За поступање по захтеву за издавање сагласности из става 1. овог члана плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) У близини аеродрома забрањено је постављање и коришћење неваздухопловних светала на земљи која, због свог интензитета, конфигурације или боје, могу да угрозе безбедност ваздухоплова на земљи или у лету или која могу да спрече или ометају пилота у тумачењу ваздухопловних светала на земљи или могу да ометају контролора летења у аеродромској контроли летења.
(2) У близини аеродрома забрањено је постављање и коришћење објекта, инсталације или уређаја који емитују ласерско зрачење или рефлектовану светлост и за које је Директорат, на основу безбедносне процене и ваздухопловне студије, ако је она достављена, утврдио да могу да угрозе или негативно да утичу на безбедност ваздухоплова на земљи или у лету.
(3) Директорат доноси пропис којим се утврђују зоне заштите од неваздухопловних светала, зоне заштите од ласерског зрачења око аеродрома, као и зоне заштите од рефлектоване светлости око аеродрома.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Оператер аеродрома је дужан да предузме све мере које су потребне за безбедно полетање, слетање, кретање и боравак ваздухоплова, као и пружање услуга земаљског опслуживања на аеродрому.
(2) Оператер аеродрома који је отворен за јавну употребу је дужан да одреди услове за коришћење аеродрома, ради омогућавања несметане употребе маневарских површина и платформи, објеката, уређаја и опреме према намени, техничким својствима и капацитету аеродрома.
(3) Оператер аеродрома је дужан да на аеродрому обезбеди редован преглед и одржавање полетно-слетних, рулних и других стаза, платформи, објеката, инсталација, уређаја и опреме који омогућавају безбедно полетање, слетање и кретање ваздухоплова и да о њиховом стању обавештава надлежну јединицу контроле летења.
(4) Директорат доноси пропис којим се ближе одређује начин на који се врше прегледи и одржавање аеродрома, врсте прегледа и одржавања, као и планови и програми прегледа и одржавања аеродрома.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Оператер аеродрома је дужан да успостави управљање активностима и контролу кретања ваздухоплова и возила на платформи аеродрома.
(2) Услуге којима се обезбеђује управљање активностима и контрола кретања ваздухоплова и возила на платформи аеродрома оператер аеродрома може уговором поверити другом привредном друштву, другом правном лицу или предузетнику.
(3) Привредно друштво, друго правно лице или предузетник коме су поверене услуге управљања платформом је дужно да достави Директорату изјаву о оспособљености за пружање тих услуга.
(4) Директорат доноси пропис којим се ближе одређују услови које морају да испуне пружаоци услуга управљања платформом, као и услови који се односе на подношење и важење изјаве о оспособљености за пружање тих услуга.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Оператер аеродрома је дужан да предузима мере за уклањање или спречавање настајања депонија смећа или других садржаја који могу да привуку птице и друге животиње на аеродром или његову околину, а у случајевима када уклањање садржаја није могуће, дужан је да обезбеди да сваки ризик за ваздухоплов буде процењен и смањен на најмању могућу меру.
(2) Надлежни орган државне управе и локалне самоуправе је дужан да предузима мере за уклањање или спречавање настајања дивљих депонија или других садржаја у околини аеродрома, који могу да привуку птице и друге животиње.
(3) Оператер аеродрома је дужан да обезбеди осматрање кретања и растеривање птица и других животиња на подручју аеродрома и у његовој околини, да обезбеди прикупљање информација од оператера ваздухоплова, аеродромског особља и других извора о присуству птица или других животиња на аеродрому и у његовој околини, да врши анализу тих информација, као и да предузима друге мере којима се вероватноћа судара између птица и других животиња и ваздухоплова своди на најмању могућу меру.
(4) Директорат доноси пропис којим се ближе уређује начин на који се смањује опасност од присуства птица и других животиња на аеродрому и у његовој околини.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 83/2018
(1) Оператер аеродрома који поседује сертификат аеродрома је дужан да на аеродрому постави ограду или другу прикладну препреку, ради спречавања уласка животиња које су довољно велике да могу представљати опасност за ваздухоплов, као и ради спречавања случајног или намерног приступа неовлашћених лица на део аеродрома који не представља јавну зону.
(2) Оператер аеродрома који поседује дозволу, односно сагласност за коришћење је дужан да на аеродрому постави ограду или другу прикладну препреку или да предузме другу одговарајућу меру заштите аеродрома, само ако Директорат приликом провере услова за издавање дозволе, односно сагласности процени да је то постављање неопходно са становишта безбедности ваздушног саобраћаја и обезбеђивања у ваздухопловству.
(3) На простору од најмање три метра од ограде аеродрома не може да постоји растиње или објекти који онемогућавају надгледање ограде аеродрома или који могу да се искористе за неовлашћени приступ аеродрому.
(4) Директорат доноси пропис којим се ближе уређује начин заштите аеродрома од неконтролисаног приступа људи и животиња и прописују критеријуми за процену из става 2. овог члана.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 83/2018
(1) Оператер аеродрома који поседује дозволу за коришћење аеродрома је дужан да на аеродрому организује, у зависности од ватрогасне категорије аеродрома, спасилачко-ватрогасну службу или спасилачко-ватрогасно обезбеђење.
(2) Оператер аеродрома који поседује сагласност за коришћење је дужан да на аеродрому који је отворен за јавну употребу организује спасилачко-ватрогасно обезбеђење.
(3) Директорат доноси пропис којим се одређују начин утврђивања ватрогасне категорије аеродрома, услови које мора да испуњава спасилачко-ватрогасна служба, односно спасилачко-ватрогасно обезбеђење на аеродрому, минимална опрема и средства за гашење пожара и спасавање, минималан број и услови које мора да испуњава спасилачко-ватрогасно особље, минимум просторија, уређаја и инсталација спасилачко-ватрогасне службе, као и њено поступање у случају принудног слетања, удеса или озбиљне незгоде на аеродрому.
(4) Оператер аеродрома може уговором да повери обављање послова спасилачко-ватрогасне службе, односно спасилачко-ватрогасног обезбеђења другој организацији (професионалне ватрогасне јединице града и сл.), при чему та организација мора да испуњава услове прописане овим законом и прописима донетим на основу њега у погледу особља, возила, опреме и средстава за гашење пожара и спасавање.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Оператер аеродрома који поседује сертификат аеродрома или дозволу за коришћење дужан је да на аеродрому организује медицинско обезбеђење.
(2) Медицинско обезбеђење дужан је да организује и оператер аеродрома који поседује сагласност за коришћење, ако је аеродром отворен за јавну употребу.
(3) Медицинско обезбеђење на аеродромима из ст. 1. и 2. овог члана ближе се одређује прописом Директората.
(4) Оператер аеродрома може уговором да повери обављање послова медицинског обезбеђења здравственој установи, при чему та установа мора да испуњава услове утврђене прописом из става 3. овог члана.
Измењен: Сл. гласник РС 9/2020
На аеродромима који су намењени за јавни авио-превоз могу да се пружају следеће услуге земаљског опслуживања:
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Услуге земаљског опслуживања може да пружа привредно друштво, друго правно лице или предузетник који је регистрован у Републици Србији и који поседује дозволу за пружање једне или више услуга земаљског опслуживања коју издаје Директорат.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, услуге земаљског опслуживања може да пружа оператер аеродрома или тело које управља аеродромом ако испуњава услове прописане за пружаоца услуга земаљског опслуживања.
(3) У случају из става 2. овог члана, не издаје се посебна дозвола за пружање услуга земаљског опслуживања, већ се те услуге наводе у дозволи за коришћење аеродрома.
(4) Директорат издаје дозволу за пружање услуга земаљског опслуживања ако утврди да подносилац захтева испуњава организационе, финансијске, техничке, технолошке и персоналне услове за пружање услуга земаљског опслуживања.
(5) За проверу испуњености услова за издавање, измену и продужење рока важења дозволе за пружање услуга земаљског опслуживања плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Авио-превозилац може да, за сопствене потребе, обавља једну или више услуга земаљског опслуживања (у даљем тексту: самоопслуживање).
(2) Услуге из члана 126. тач. 2)–5) и 7) овог закона подлежу издавању дозволе за самоопслуживање.
(3) Директорат издаје дозволу за самоопслуживање ако утврди да подносилац захтева испуњава организационе, техничке, технолошке и персоналне услове за обављање самоопслуживања.
(4) За проверу испуњености услова за издавање, измену и продужење рока важења дозволе за самоопслуживање плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Дозвола за пружање услуга земаљског опслуживања и дозвола за самоопслуживање се издају на одређено време.
(2) Директорат суспендује или ставља ван снаге дозволе из става 1. овог члана, ако ималац дозволе престане да испуњава неки од услова који је потребан за издавање дозволе.
(3) Директорат доноси пропис којим се ближе уређују услови и начин под којима се издаје, мења, суспендује или ставља ван снаге дозвола за пружање услуга земаљског опслуживања и дозвола за самоопслуживање, одређује време на које се издају те дозволе, уређује приступ тржишту услуга земаљског опслуживања на аеродромима, одређују услуге земаљског опслуживања и услуге самоопслуживања код којих може да се ограничи број њихових пружалаца, ближе описују поједине услуге од којих се састоји земаљско опслуживање, одређују услови под којима може да се ограничи број пружалаца услуга и број авио-превозилаца који имају право на самоопслуживање, као и мерила и поступак по којима се бирају пружаоци услуга.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) На аеродрому који се користи за јавни авио-превоз са годишњим прометом већим од 2.000.000 путника или 50.000 т робе, пружаоци услуга земаљског опслуживања имају слободан приступ тржишту, ради пружања једне или више услуга.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, на појединим аеродромима Директорат може ограничити број пружалаца услуга земаљског опслуживања, односно право на самоопслуживање под условима предвиђеним прописом из члана 129. став 3. овог закона.
(3) Авио-превозилац самостално одлучује о томе да ли ће и са ким закључити уговор о пружању услуга земаљског опслуживања.
(4) Оператер аеродрома је дужан да објави листу аеродромске инфраструктуре, да одреди накнаду за приступ тој инфраструктури, да омогући пружаоцима услуга земаљског опслуживања приступ аеродромској инфраструктури под објективним, транспарентним и недискриминаторним условима, као и да са пружаоцима услуга земаљског опслуживања закључи уговор о коришћењу аеродромске инфраструктуре.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Ималац дозволе за пружање услуга земаљског опслуживања или дозволе за самоопслуживање је дужан да услуге за које му је издата дозвола пружа тако да не угрози безбедност саобраћаја на аеродрому, да обезбеди континуитет у пружању услуга земаљског опслуживања или самоопслуживања, као и да те услуге пружа на поштен и недискриминаторан начин.
(2) Пружалац услуга земаљског опслуживања је дужан да рачуноводствено раздвоји делатности пружања услуга земаљског опслуживања од осталих делатности које обавља.
(3) Ималац дозволе за пружање услуга земаљског опслуживања може уговором поверити пружање појединих услуга земаљског опслуживања другом правном лицу или предузетнику (подуговарачу) који поседује важећу дозволу за пружање тих услуга земаљског опслуживања.
(4) У случају из става 3. овог члана, подуговарач не може уговором даље поверавати њихово вршење другим субјектима.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Оператер аеродрома на коме редован авио-превоз врше најмање два авио-превозиоца дужан је да образује Савет авио-превозилаца који користе аеродромске услуге.
(2) Савет из става 1. овог члана заступа интересе корисника аеродромских услуга, предлаже побољшање услова под којима се користи аеродром и одвија ваздушни саобраћај, разматра проширење капацитета аеродрома, даје мишљење о кандидатима за пружање услуга земаљског опслуживања и самоопслуживања и даје мишљење при додели слотова водећи рачуна о равноправном положају авио-превозилаца који користе аеродромске услуге.
(3) Начин образовања Савета авио-превозилаца који користе аеродромске услуге и начин његовог рада одређује оператер аеродрома уз сагласност Директората.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 9/2020
(1) Оператер аеродрома има право на аеродромску накнаду коју плаћају корисници аеродрома за коришћење објеката, средстава, уређаја и услуга, које искључиво пружа оператер аеродрома и које се односе на слетање, полетање, системе осветљења, боравак паркираног ваздухоплова, као и бригу о путницима и роби.
(2) Директорат доноси пропис којим се ближе одређују услуге за које се плаћају накнаде оператеру аеродрома, основна мерила за обрачунавање аеродромских накнада и аеродроми на које се та мерила примењују.
(3) Аеродромске накнаде су ослобођени домаћи државни ваздухоплови на летовима посебне намене, домаћи и страни ваздухоплови који учествују у трагању и спасавању на територији Републике Србије или обављају хуманитарне летове, као и домаћи и страни ваздухоплови који за потребе министарства надлежног за послове одбране обављају летове са мешовитих аеродрома.
(4) Оператер аеродрома одређује висину аеродромских накнада на начин којим се неће дискриминисати поједини корисници аеродрома.
(5) Оператер аеродрома дужан је да о разлозима због којих планира повећање поједине накнаде и о њеној планираној висини обавести све кориснике аеродромских услуга најкасније 60 дана пре планираног почетка примене повећане накнаде.
(6) Пре доношења одлуке о измени система обрачунавања или висине аеродромских накнада оператер аеродрома обавља консултације са корисницима аеродромских услуга.
(7) Ако оператер аеродрома и корисници аеродрома не постигну договор о предложеним изменама система обрачунавања или висине аеродромских накнада, свака страна може да се обрати Директорату, који процењује оправданост разлога за измену система обрачунавања и висине аеродромских накнада, врши стручну анализу, доноси одлуку о измени система обрачунавања и висине аеродромских накнада након консултација с оператером аеродрома и корисницима аеродрома, у складу са прописом из става 2. овог члана.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 83/2018, 19/2025
(1) Одредбе овог закона које се односе на дозволу, односно сагласност за коришћење аеродрома, сходно се примењују на хелидроме.
(2) Услови и поступак за издавање дозволе за коришћење хелидрома и сагласности за коришћење хелидрома, услови и начин под којима се мења, суспендује или ставља ван снаге дозвола за коришћење хелидрома, односно сагласност за коришћење хелидрома, услови и поступак за издавање привремене дозволе за коришћење хелидрома, услови и поступак за пренос дозволе, односно сагласности за коришћење хелидрома, као и услови под којима се хелидром користи у ваздушном саобраћају, ближе се уређују прописом Директората.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) У ваздушном саобраћају сме да се користи ваздухоплов који је уписан у Регистар ваздухоплова Републике Србије, Евиденцију ваздухоплова Републике Србије и Регистар војних ваздухоплова Републике Србије и који је способан да безбедно учествује у ваздушном саобраћају.
(2) У ваздушном саобраћају могу да се користе и страни ваздухоплови уписани у регистре ваздухоплова других држава, а које признаје Директорат.Ваздухоплов сме да се користи у ваздушном саобраћају само према својој категорији, врсти и намени.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Разврставање ваздухоплова према категорији, врсти и намени прописује Директорат.
(2) Разврставање војних ваздухоплова прописује министар надлежан за послове одбране.
(1) У Републици Србији воде се Регистар ваздухоплова Републике Србије (у даљем тексту: Регистар ваздухоплова) и Евиденција ваздухоплова Републике Србије (у даљем тексту: Евиденција ваздухоплова).
(2) Регистар ваздухоплова и Евиденција ваздухоплова су јавне књиге које води Директорат.
(3) Евиденцију државних ваздухоплова из члана 5. став 2. овог закона, које Авио-служба Владе искључиво користи за превоз шефова држава или влада и високих државних делегација, води та служба у складу са прописом Владе.
Измењен: Сл. гласник РС 9/2020
У Регистар ваздухоплова се уписују све категорије ваздухоплова, изузев беспилотних ваздухоплова за чије пројектовање се захтева сертификација, ултралаких ваздухоплова и аматерски грађених ваздухоплова, који се уписују у Евиденцију ваздухоплова.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) У Регистар ваздухоплова може да се упише ваздухоплов који није уписан у страни регистар ваздухоплова и за који Директорат утврди да испуњава захтеве из потврде о типу и да је способан да безбедно учествује у ваздушном саобраћају, ако је:
(2) Брисани су ранији ст. 2. и 3. (види члан 36. Закона - 83/2018-41)
(3) За упис ваздухоплова који је избрисан из страног регистра ради уписа у Регистар ваздухоплова неопходно је да се приложи документ о пловидбености за извоз који је издала ваздухопловна власт стране државе или потврда о пловидбености коју издаје Директорат на основу провере пловидбености ваздухоплова.
(4) Ваздухоплов који је увезен у Републику Србију уписује се у Регистар ваздухоплова под истим условима као да је произведен у Републици Србији, ако није био уписан у страни регистар ваздухоплова.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 19/2025
(1) Ваздухоплов се уписује у Регистар ваздухоплова на захтев власника или корисника ваздухоплова, по овлашћењу власника.
(2) По упису у Регистар ваздухоплова, Директорат издаје уверење о регистрацији ваздухоплова.
(3) За издавање уверења о регистрацији ваздухоплова плаћа се такса Директорату.
(4) Ако власник или корисник ваздухоплова захтева да одабере комбинацију слова или бројева која чини регистарску ознаку, он је дужан да, поред таксе из става 3. овог члана, плати Директорату и додатну таксу.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Ваздухоплов који не испуњава услове за упис у Регистар ваздухоплова може да се привремено упише у Регистар ваздухоплова:
(2) Привремени упис може да траје до 12 месеци, изузев у случају постојања оправданих околности када се овај рок може продужити док те околности трају, а најдуже још 12 месеци.
(3) По привременом упису у Регистар ваздухоплова, Директорат издаје уверење о привременој регистрацији ваздухоплова.
Измењен: Сл. гласник РС 9/2020, 19/2025
(1) Директорат брише ваздухоплов из Регистра ваздухоплова на захтев власника или корисника ваздухоплова или по службеној дужности.
(2) Ако власник и корисник ваздухоплова нису исти, подносилац захтева за брисање ваздухоплова дужан је да поднесе и оверену писмену изјаву сваког лица које је уписано у власничко-кориснички лист да је сагласно с брисањем ваздухоплова.
(3) Власник или корисник ваздухоплова дужан је да уз захтев за брисање ваздухоплова поднесе и оверену писмену изјаву сваког лица које је уписано у заложни лист да је сагласно с брисањем ваздухоплова.
(4) Директорат по службеној дужности брише из Регистра ваздухоплова сваки ваздухоплов који је уништен, трајно неупотребљив, нестао, потпуно недоступан или чија потврда о пловидбености не важи дуже од три године.
(5) Ако се ваздухоплов брише из Регистра ваздухоплова ради уписа у страни регистар Директорат издаје потврду о брисању, а ако је ваздухоплов пловидбен Директорат, на захтев странке, издаје и потврду о пловидбености за извоз.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Регистар ваздухоплова састоји се од главне књиге и збирке исправа.
(2) Главна књига састоји се од уложака који се образују за сваки ваздухоплов.
(3) Један ваздухоплов може да има само један уложак.
(4) Уложак се састоји од:
(5) Збирку исправа чине све исправе које су послужиле као основ за упис података у улошке Регистра ваздухоплова.
(1) Упис у власничко-кориснички и заложни лист Регистра ваздухоплова, као и измена уписаних података, заснивају се на акту стварно надлежног суда који има седиште у месту у коме је седиште Директората.
(2) Упис права својине у Евиденцију ваздухоплова заснива се на овереној писменој изјави власника ако је ваздухоплов произведен у Републици Србији, односно на доказу о плаћеној царини ако је ваздухоплов произведен у иностранству.
(3) Упис права својине на аматерски произведеном ваздухоплову заснива се на овереној писменој изјави лица које је произвело ваздухоплов.
(4) Власник, односно корисник ваздухоплова који је уписан у Регистар ваздухоплова је обавезан да пријави Директорату сваку промену података уписаних у тај регистар ако се о томе не води службена евиденција.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Ваздухоплов који је уписан у Регистар ваздухоплова или Евиденцију ваздухоплова има државну припадност Републике Србије.
(2) Ваздухоплов који има државну припадност Републике Србије мора да носи знаке државне припадности, ознаке регистрације и обавезне натписе.
(3) Знаци државне припадности су Државна застава Републике Србије и ознака државне припадности коју додељује Међународна организација цивилног ваздухопловства.
(4) Ознаке регистрације и обавезне натписе и начин на који се они и знаци државне припадности носе прописује Директорат.
(5) Војни ваздухоплов који је уписан у Регистар војних ваздухоплова има државну припадност Републике Србије и обавезан је да носи знаке државне припадности и регистарске ознаке које пропише министар надлежан за послове одбране.
(1) Одредбе овог закона о Регистру ваздухоплова сходно се примењују на Евиденцију ваздухоплова.
(2) Брисан је ранији став 2. (види члан 12. Закона - 9/2020-18)
(1) Док ваздухоплов који је уписан у Регистар ваздухоплова лети, у њему морају да се налазе уверење о регистрацији ваздухоплова, потврда о пловидбености ваздухоплова, потврда о провери пловидбености ваздухоплова, дозволе за рад уграђене опреме која емитује радио сигнале и друге исправе и књиге.
(2) Исправе и књиге које морају да се налазе у ваздухоплову у лету, као и садржину и начин вођења тих књига прописује Директорат.
(3) Исправе ваздухоплова морају бити написане на српском и енглеском језику, а књиге ваздухоплова могу да буду написане и само на енглеском језику.
Исправе и књиге војних ваздухоплова које су издали надлежни војни органи важе и кад се они користе за летове који се не сматрају војним, ако су издате према овом закону.
(1) Ваздухопловно-техничке делатности састоје се од пројектовања, производње, испитивања која претходе утврђивању типа, одржавања и обезбеђивања континуиране пловидбености ваздухоплова и других ваздухопловних производа, делова, уређаја и опреме.
(2) Ваздухопловно-техничку делатност може да обавља привредно друштво, друго правно лице, орган државне управе или предузетник, који има дозволу за обављање ваздухопловно-техничке делатности (у даљем тексту: ваздухопловно-техничка организација).
(3) Изузетно од става 2. овог члана, поједине послове у оквиру ваздухопловно-техничке делатности може да обавља и физичко лице под условима утврђеним у пропису из чл. 150, 152. или 168. овог закона.
(4) Ваздухопловно–техничке организације уписују се у евиденцију коју води Директорат, који прописује и садржину и начин вођења евиденције.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Дозволу за обављање ваздухопловно-техничке делатности издаје Директорат на неодређено време, привредном друштву, другом правном лицу, органу државне управе или предузетнику који има простор за обављање делатности, средства за рад, одговарајуће особље, приручник за обављање делатности и испуњава друге услове које пропише Директорат.
(2) Услове под којима се мења, суспендује или ставља ван снаге дозвола за обављање ваздухопловно-техничке делатности и образац дозволе прописује Директорат.
(3) За поступање по захтеву за издавање или измену дозволе за обављање ваздухопловно-техничке делатности, као и за одобравање измене приручника о обављању ваздухопловно-техничке делатности у случају да та измена нема за последицу измену дозволе, плаћа се такса Директорату.
(4) Директорат врши провере да ли лице из става 1. овог члана и даље испуњава услове за обављање ваздухопловно-техничке делатности, и то на сваких 12 месеци током прве две године важења дозволе за обављање ваздухопловно-техничке делатности, а након тога свака 24 месеца.
(5) За проверу испуњености услова за обављање делатности плаћа се такса Директорату.
(6) Изузетно од става 1. овог члана, у складу са условима који су утврђени потврђеним међународним уговором, дозволу за обављање ваздухопловно-техничке делатности пројектовања одређених категорија ваздухопловних производа, делова, уређаја и опреме издаје Агенција Европске уније за безбедност ваздушног саобраћаја (у даљем тексту: ЕАСА).
(7) У случају када Директорат врши проверу ваздухопловно-техничке организације у име ЕАСА, плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Директорат може да призна дозволу за обављање ваздухопловно-техничке делатности коју је издао надлежни орган стране државе, ако услови под којима је она издата нису блажи од услова прописаних овим законом и прописима донетим на основу њега.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, дозвола за обављање ваздухопловно-техничке делатности коју је издала или признала ЕАСА или надлежни орган државе чланице Европске уније прихвата се без вођења поступка за признавање, у складу са потврђеним међународним уговором, с тим да организација чије је седиште у Републици Србији за обављање делатности мора имати дозволу Директората.
(3) За поступање по захтеву за признавање дозволе из става 1. овог члана плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Пројектовање је поступак у коме се израђује документација која је неопходна да би се произвео или модификовао ваздухопловни производ, део, уређај и опрема.
(2) Производња може да се одвија као производња прототипа, серијска производња и аматерска градња.
(3) Производња прототипа је производња ваздухопловног производа коме још није утврђен тип, а серијска производња је производња ваздухопловног производа коме је утврђен тип или за који је одобрен пројекат.
(4) Аматерска градња је градња ваздухоплова у оквиру које је најмање 51 процената задатака израде и састављања обавио аматер или непрофитно удружење аматера, за сопствене потребе и без било каквог комерцијалног циља.
(5) Услове под којима се пројектују и производе ваздухопловни производи, делови, уређаји и опрема прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Системи беспилотних ваздухоплова и додаци за даљинску идентификацију се могу испоручити на тржишту Републике Србије само ако су пројектовани и произведени у складу са одговарајућим техничким захтевима и ако не угрожавају безбедност или здравље људи или животиња, или имовину.
(2) Системи беспилотних ваздухоплова морају да буду у складу са техничким захтевима и правилима и процедурама за пловидбеност, осим ако се ради о приватно изграђеном систему или о систему беспилотног ваздухоплова који се користи само за операције у оквиру ваздухопловно-моделарског клуба или удружења.
(3) Директорат доноси пропис којим се утврђују технички захтеви за пројектовање и производњу система беспилотних ваздухоплова који су намењени за коришћење у Републици Србији, утврђују технички захтеви за пројектовање и производњу додатака за даљинску идентификацију, утврђују типови система беспилотних ваздухоплова чије пројектовање, производња и одржавање подлежу сертификацији и утврђују правила за испоруку система беспилотних ваздухоплова, комплета прибора и додатака за даљинску идентификацију на тржишту и њихово кретање на тржишту.
(4) Оператер система беспилотног ваздухоплова је дужан да у случајевима предвиђеним у пропису из става 3. овог члана обезбеди да систем беспилотног ваздухоплова прати одговарајућа декларација о усаглашености, укључујући упућивање на одговарајућу класу и да је одговарајућа идентификациона ознака класе причвршћена за беспилотни ваздухоплов.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Утврђивање типа ваздухопловног производа почиње испитивањем типа које обавља ваздухопловно-техничка организација.
(2) Испитивање типа је поступак у коме се проверава да ли нови тип и модел ваздухопловног производа у целини или делимично испуњава техничке прописе о пловидбености.
(3) При испитивању типа одређују се услови под којима ваздухопловни производ сме да се користи у ваздушном саобраћају и ограничења у томе, техничка документација о типу ваздухопловног производа и састављају приручници за коришћење и одржавање ваздухопловног производа, а за ваздухоплов одређује и ниво генерисане буке и емисије штетних гасова.
(4) Услове под којима се утврђује тип ваздухопловног производа, као и техничке прописе о пловидбености утврђује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) По окончању поступка испитивања типа, ваздухопловно-техничка организација доставља документацију Директорату.
(2) Директорат, по пријему документације, обавља додатне провере и затим утврђује нови тип или одбија захтев да се утврди нови тип.
(3) Ваздухопловном производу коме буде утврђен тип Директорат издаје потврду о типу, а ваздухоплову се поред тога издаје и потврда о генерисаној буци и потврда о емисији штетних гасова.
(4) Потврда о емисији штетних гасова издаје се на основу спецификација произвођача ваздухоплова или на основу резултата посебног испитивања.
(5) За поступање по захтеву за издавање или мењање потврде о типу, потврде о генерисаној буци и потврде о емисији штетних гасова плаћа се такса Директорату.
(6) Изузетно од става 3. овог члана, потврду о типу, потврду о генерисаној буци и потврду о емисији штетних гасова за одређене категорије ваздухопловних производа издаје ЕАСА, у складу са условима који су утврђени потврђеним међународним уговором.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Директорат може да призна документ о типу који је издала ваздухопловна власт стране државе, ако услови под којима је он издат нису блажи од услова који су прописани за издавање потврде о типу ваздухопловног производа.
(2) Документ о типу који је издала или признала ЕАСА прихвата се, без вођења поступка за признавање, у складу са потврђеним међународним уговором.
(3) За поступање по захтеву за признавање страног документа плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Ако ваздухопловни производ има грешку у конструкцији, уграђеном материјалу, поступку градње, испитивању, коришћењу или одржавању, а она утиче на пловидбеност, Директорат може кориснику таквог ваздухопловног производа да изда налог за пловидбеност којим га обавезује да у одређеном року такву грешку отклони.
(2) Ако је Директорат издао потврду о типу, он може да за грешку теже природе суспендује коришћење потврде о типу док се грешка не отклони.
(3) Ако корисник ваздухопловног производа не отклони грешку у року, Директорат може да стави ван снаге потврду о пловидбености, потврду о провери пловидбености или дозволу за лет.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Ваздухоплов је континуирано пловидбен ако испуњава захтеве из потврде о типу, ако је способан да безбедно учествује у ваздушном саобраћају и ако испуњава друге услове које пропише Директорат.
(2) Континуирана пловидбеност ваздухоплова доказује се потврдом о пловидбености и потврдом о провери пловидбености.
(3) Брисан је ранији став 3. (види члан 36. Закона - 45/2015-8)
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Потврда о пловидбености се издаје ако се провером пловидбености ваздухоплова утврди да ваздухоплов испуњава све услове из потврде о типу.
(2) Потврду о пловидбености издаје Директорат, на неодређено време.
(3) Приликом провере пловидбености у циљу издавања потврде о пловидбености Директорат утврђује и да ли ваздухоплов испуњава услове који су потребни за континуирану пловидбеност и ако испуњава те услове издаје потврду о провери пловидбености која важи 12 месеци.
(4) Ако се на основу провере пловидбености утврди да ваздухоплов може да се користи уз одређено ограничење, то ограничење се уписује у потврду о пловидбености.
(5) За поступање по захтеву за издавање потврде о пловидбености плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) У зависности од намене ваздухоплова и максималне масе ваздухоплова на полетању, проверу пловидбености ваздухоплова обавља Директорат или ваздухопловно-техничка организација која има за то дозволу Директората или физичко лице које је ималац дозволе за одржавање ваздухоплова са овлашћењем за одговарајући тип ваздухоплова, издате или признате од стране Директората.
(2) Ако проверу пловидбености ваздухоплова обавља Директорат, за њено обављање плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Потврду о провери пловидбености издаје субјект из члана 159. став 1. овог закона који је вршио проверу пловидбености, док продужење важења потврде врши ваздухопловно-техничка организација којој је то Директорат одобрио.
(2) Власник или корисник ваздухоплова који намерава да одржи континуирану пловидбеност дужан је да обезбеди продужење важења потврде о провери пловидбености на сваких 12 месеци.
(3) Изузетно од става 1. овог члана, за ваздухоплове који немају потврду о типу издату или признату од стране ЕАСА, потврду о провери пловидбености издаје Директорат на сваких 12 месеци.
(4) Ако издавање потврде о провери пловидбености врши Директорат, за поступање по захтеву за издавање плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
Брисан је (види члан 53. Закона - 19/2025-68)
Брисан је (види члан 39. Закона - 45/2015-8)
(1) Ваздухоплов којим се обавља јавни авио-превоз мора да испуни додатне услове за успостављање и одржавање континуиране пловидбености.
(2) Додатни услови обухватају и утврђивање листе минималне исправности опреме ваздухоплова и листе дозвољеног одступања конфигурације.
(3) Обе листе утврђује корисник ваздухоплова, а одобрава Директорат.
(4) Додатни услови за успостављање и одржавање континуиране пловидбености се ближе одређују прописом Директората.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Да би ваздухоплов остао континуирано пловидбен корисник ваздухоплова је дужан да обави радове одржавања ваздухоплова који су предвиђени програмом одржавања ваздухоплова.
(2) Програм одржавања ваздухоплова је скуп мера и процедура које се предузимају да би се одржала континуирана пловидбеност ваздухоплова и примењује се када га одобри Директорат, осим ако је за поједине категорије ваздухоплова прописом из члана 167. овог закона предвиђено да одобрење Директората није потребно или да одобрење програма одржавања врши одговарајућа ваздухопловно-техничка организација.
(3) За одобрење програма одржавања ваздухоплова плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Дозволу за лет ваздухоплова који не испуњава или за који још није доказано да испуњава техничке прописе за пловидбеност, али је способан да безбедно лети под одређеним условима, на основу одобрених услова лета издаје Директорат или одобрена организација за пројектовање, производњу или обезбеђивање континуиране пловидбености коју је Директорат за то овластио.
(2) Лет ваздухоплова из става 1. овог члана мора се обавити у складу са одобреним условима лета, односно дозволом за лет.
(3) За одобравање услова лета, као и за издавање дозволе за лет од стране Директората, плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
Брисан је (види члан 42. Закона - 45/2015-8)
Услови под којима се издају, мењају, суспендују или стављају ван снаге потврда о пловидбености и потврда о провери пловидбености, образац потврде о пловидбености и потврде о провери пловидбености, ограничења која се уписују у потврду о пловидбености, ближи услови под којима се обављају провере пловидбености ваздухоплова и начин на који се оне обављају , садржина програма одржавања ваздухоплова и начин на који се програм одржавања примењује, начин утврђивања листе минималне исправности опреме ваздухоплова и листе дозвољеног одступања конфигурације и услови под којима се одобравају услови лета и издаје, мења, суспендује или ставља ван снаге дозвола за лет ближе се одређују прописом Директората.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Ултралаки ваздухоплови, аматерски грађени ваздухоплови, бивши војни ваздухоплови и други ваздухоплови који немају потврду о типу могу да се користе у ваздушном саобраћају ако имају посебну дозволу за лет коју издаје Директорат.
(2) Услови под којима се издаје, мења, ограничава, суспендује и ставља ван снаге посебна дозвола за лет ултралаких, аматерски грађених, бивших војних ваздухоплова и других ваздухоплова који немају потврду о типу, време на које се та дозвола издаје и образац дозволе ближе се одређују прописом Директората.
(3) За издавање и измену посебне дозволе за лет плаћа се такса Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Страни ваздухоплов током боравка на аеродрому у Републици Србији може бити подвргнут унутрашњем и спољашњем прегледу на платформи од стране овлашћеног лица Директората, ради провере исправа и књига које се налазе у ваздухоплову, исправа које поседује посада ваздухоплова и ради провере стања ваздухоплова, његове опреме и одељака намењених за превоз путника, пртљага, поште и робе.
(2) Преглед страног ваздухоплова одвија се према процедурама и стандардима које је одредио надлежни орган Европске уније.
(3) Ако постоји оправдана сумња да исправе и књиге које се налазе у ваздухоплову или исправе које поседује посада ваздухоплова, као и да ваздухоплов, опрема или одељак намењен за превоз путника, пртљага, поште и робе нису у складу са одговарајућим међународним стандардима безбедности, овлашћено лице Директората предузима мере које је прописао надлежни орган Европске уније.
Ваздухопловно особље је особље чији послови непосредно или посредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја.
(1) Ваздухопловно особље чији послови непосредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја дели се на летачко, нелетачко и кабинско особље.
(2) Летачко особље чине пилот ваздухоплова, инжењер летач, навигатор летач и падобранац.
(3) Нелетачко особље чине контролор летења, студент контролор летења, особље које одржава ваздухоплов, ваздухопловно-техничко особље контроле летења и ваздухопловни диспечер.
(4) Кабинско особље је особље које на основу дозволе обавља одређене послове у вези са безбедношћу лица укрцаних у ваздухоплов.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Ваздухопловном особљу чији послови непосредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја издаје се одговарајућа дозвола у коју се уписују овлашћења имаоца дозволе.
(2) Дозвола се издаје лицу које је стручно оспособљено и које испуни услове везане за године живота и друге услове које пропише Директорат.
(3) Дозволу издаје Директорат на одређено или неодређено време, зависно од врсте ваздухопловног особља.
(4) Брисан је ранији став 4. (види члан 46. Закона - 45/2015-8)
(1) Стручну оспособљеност ваздухопловног особља чији послови непосредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја, у зависности од врсте ваздухопловног особља, проверава Директорат, као и испитивачи и процењивачи које он овласти.
(2) Поступак по коме се проверава стручна оспособљеност прописује Директорат.
(3) За проверу стручне оспособљености плаћа се такса Директорату.
(4) Испитивачи и процењивачи из става 1. овог члана имају право на надокнаду за свој рад која се исплаћује из таксе прописане ставом 3. овог члана.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 83/2018
Ваздухопловно особље чији послови посредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја чине ваздухопловно-метеоролошко особље, ватрогасно-спасилачко особље, особље које пружа услуге земаљског опслуживања, особље које контролише исправност површина за кретање ваздухоплова, аеродромски диспечери и особље обезбеђивања.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 9/2020
(1) Ваздухопловном особљу чији послови посредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја издаје се одговарајућа потврда о обучености у коју се, изузев у случају особља обезбеђивања, уписују овлашћења имаоца потврде.
(2) Потврду о обучености издаје центар за обуку ваздухопловног особља који је спровео обуку, на одређено или неодређено време, зависно од врсте ваздухопловног особља.
(3) За обављање својих послова особље обезбеђивања мора да поседује сертификат који издаје Директорат, са уписаним овлашћењима која одговарају врсти послова које то особље обавља и која се издају на одређено време.
(4) Изузетно од става 3. овог члана, особље обезбеђивања које преглед обезбеђивања материјала авио-превозиоца, поште авио-превозиоца, залиха намењених потрошњи током лета и залиха намењених потрошњи на аеродрому обавља искључиво методом визуелног и/или ручног прегледа, те послове обавља на основу потврде о обучености.
(5) Ближе разврставање особља чији послови посредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја, услове под којима се издаје, мења, суспендује или ставља ван снаге потврда о обучености, образац потврде о обучености, као и услове под којима се издају и мењају сертификат и овлашћења из става 3. овог члана, прописује Директорат.
(6) Одредбе чл. 183‒186. овог закона сходно се примењују на признавање обуке и сертификата особља обезбеђивања стечених у иностранству, као и на суспензију и стављање ван снаге сертификата особља обезбеђивања.
(7) За издавање и измену сертификата из става 3. овог члана плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 9/2020, 45/2015, 19/2025
(1) Ауторизација је посебна исправа којом се једно лице овлашћује да у име Директората предузме неку радњу или обавља одређене послове, изузев одлучивања у оквиру поверених послова државне управе, а издаје се под условима које пропише Директорат.
(2) Ауторизацију издаје Директорат, на одређено време.
(1) Директорат прописује услове под којима се издаје дозвола и уписује овлашћење у дозволу, време на које се издају дозвола и ауторизација, време на које важе овлашћења која су уписана у дозволу, услове под којима се мењају, суспендују или стављају ван снаге дозвола и ауторизација, услове под којима се суспендују или стављају ван снаге овлашћења која су уписана у дозволу и обрасце дозволе и ауторизације.
(2) За поступање по захтеву за издавање дозволе и ауторизације, за упис овлашћења у дозволу и продужење важења дозволе, ауторизације или овлашћења које је садржано у дозволи, као и по захтеву за измену ауторизације плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) У Републици Србији воде се Уписник ваздухопловног особља и Уписник особља обезбеђивања.
(2) Уписник ваздухопловног особља води Директорат и он садржи следеће податке о лицима којима се према одредбама овог закона за обављање њихових послова издаје дозвола:
(3) Уписник особља обезбеђивања води Директорат и он садржи следеће податке о особљу обезбеђивања којем је издат сертификат:
(4) Евиденцију лица која се обучавају за стицање дозвола или потврда о обучености, евиденцију лица која се обучавају за овлашћења, сертификате, ауторизације и оспособљења која се уписују у дозволе или потврде о обучености, као и евиденцију лица којима су издате потврде о обучености, воде одговарајући центри за обуку или декларисане организације за обуку, као и оператери ваздухоплова ако врше обуку у складу са чланом 179. став 3. тачка 1) овог закона.
(5) Евиденција из става 4. овог члана садржи следеће податке о лицима која се налазе на обуци, односно којима је издата потврда о обучености:
(6) Директорат доноси пропис којим се ближе одређује садржина и начин вођења уписника и евиденција из ст. 1. и 4. овог члана.
(7) Уписник војног ваздухопловног особља води министарство надлежно за послове одбране, које прописује и садржину и начин вођења уписника.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Обука за стицање, продужење и обнову важења дозвола, овлашћења, сертификата и потврда о обучености ваздухопловног особља се врши у центрима за обуку према програмима обуке које одобрава Директорат.
(2) Својство центра за обуку ваздухопловног особља стиче организација која има потврду о праву на обучавање ваздухопловног особља издату од стране Директората.
(3) Изузетно од става 1. овог члана:
(4) Услове под којима се издаје, мења, суспендује и ставља ван снаге потврда о праву на обучавање ваздухопловног особља, временски период на који се издаје потврда и образац потврде, услове које мора да испуни декларисана организација за обуку, врсте обуке које она може да обавља и програме обуке који подлежу одобравању, садржину изјаве декларисане организације за обуку, као и услове под којима престаје право декларисане организације да обавља обуку, прописује Директорат.
(5) За поступање по захтеву за издавање или измену потврде о праву на обучавање ваздухопловног особља, као и за прихватање или измену изјаве декларисане организације за обуку, плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Ако обука за стицање, продужење или обнову важења дозвола или овлашћења ваздухопловног особља захтева коришћење одговарајућег уређаја за симулирање летења или друге врсте симулатора за обуку, за коришћење тог уређаја центар за обуку је дужан да прибави дозволу Директората.
(2) Дозвола за коришћење уређаја за симулирање летења издаје се уколико уређај има одговарајуће уверење о квалификацији, које је издао или прихватио Директорат.
(3) Услови који морају да буду испуњени за издавање дозволе за коришћење уређаја за симулирање летења или друге врсте симулатора за обуку, као и за издавање уверења о квалификацији одређују се прописом Директората.
(4) За издавање дозволе за коришћење уређаја за симулирање летења или друге врсте симулатора за обуку, за издавање уверења о квалификацији, као и за периодичну процену уређаја за симулирање летења, плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) Евиденцију центара за обуку ваздухопловног особља води Директорат.
(2) Садржину и начин вођења евиденције прописује Директорат.
Обука, звања и други услови које је војно ваздухопловно особље остварило за време обављања војне службе признају се код полагања испита за издавање дозволе и потврде о обучености, под условима које пропише Директорат.
(1) Директорат може да призна обуку која је спроведена у страној држави, ако она одговара обуци која се спроводи у Републици Србији.
(2) Обука која је спроведена у страној држави, а која не постоји у Републици Србији, признаје се ако је обука спроведена према међународним стандардима.
(3) Директорат може да призна дозволу и овлашћење који су издати у страној држави ако они испуњавају услове који су прописани за издавање дозволе и овлашћења у Републици Србији.
(4) За поступање по захтеву за признавање обуке спроведене у страној држави и страних дозвола и овлашћења плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Ако се инспекцијским надзором утврди да ималац дозволе одступа од прописаних правила или процедура или да непосредно угрожава безбедност ваздушног саобраћаја, ваздухопловни инспектор дужан је да на лицу места донесе писмено решење којим имаоцу дозволе забрањује рад и да у наредних 72 сата достави директору Директората образложени писмени предлог да се имаоцу дозволе потпуно или делимично суспендује коришћење дозволе.
(2) Директор Директората је дужан да о предлогу одлучи у року од пет дана од када је примио предлог, иначе се сматра да је забрана рада престала.
Измењен: Сл. гласник РС 57/2011
(1) Решењем о потпуној суспензији коришћења дозволе забрањује се имаоцу дозволе да користи сва овлашћења која су садржана у дозволи, а решењем о делимичној суспензији коришћења дозволе − да користи само одређена овлашћења која су садржана у дозволи.
(2) Потпуна или делимична суспензија коришћења дозволе траје најдуже шест месеци, почев од дана када је уручено писмено решење којим је имаоцу дозволе забрањен рад.
(3) На решење о суспензији коришћења дозволе жалба није дозвољена.
(1) Имаоцу дозволе може решењем о суспензији дозволе бити наложено да испуни одговарајуће обавезе (да се додатно обучи у центру за обуку ваздухопловног особља и да положи одговарајући теоријски или практични део испита који се иначе полаже ради издавања дозволе, да ванредно провери здравствену способност и сл.).
(2) Потпуна или делимична суспензија коришћења дозволе укида се ако ималац дозволе, пре истека суспензије, испуни обавезе које су му наложене решењем о суспензији.
(3) Директорат ставља ван снаге дозволу или поједина овлашћења која су садржана у дозволи ако ималац дозволе, до истека суспензије, не испуни обавезе које су му наложене решењем о суспензији.
(1) Док је на дужности, ваздухопловно особље обавезно је да при себи има дозволу, сертификат или потврду о обучености, а летачко особље, контролори летења и кабинско особље и лекарско уверење.
(2) Лице које је на практичној обуци дужно је да при себи има исправу којом доказује да похађа практични део обуке.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Летачко особље, контролори летења, студенти контролори летења, кабинско особље и особље обезбеђивања могу да обављају послове на које су овлашћени само ако здравствену способност докажу одговарајућим лекарским уверењем.
(2) Директорат може да призна лекарско уверење издато у страној држави ако услови под којима је оно издато нису блажи од услова прописаних овим законом и прописима донетим на основу њега.
(3) Услове под којима се испитује здравствена способност, поступак по коме се она испитује, време на које се она испитује, услове под којима се суспендују или стављају ван снаге лекарска уверења, услове под којима се признају лекарска уверења издата у страној држави, као и класе и обрасце лекарског уверења прописује Директорат.
(4) За поступање по захтеву за признавање лекарског уверења издатог у страној држави плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Здравствена способност ваздухопловног особља из члана 188. став 1. овог закона утврђује се здравственим прегледима које обављају лекари и здравствене установе који имају потврду о праву на испитивање здравствене способности, коју издаје Директорат.
(2) Овлашћени лекари и овлашћене здравствене установе (ваздухопловно-медицински центри) обављају здравствене прегледе, врше оцену здравствене способности и издају лекарска уверења под условима које прописује Директорат.
(3) За поступање по захтеву лекара и здравствених установа за издавање, продужење, обнову и измену потврде о праву на испитивање здравствене способности плаћа се такса Директорату.
(4) Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, здравствена способност падобранаца и пилота параглајдера може се утврдити и здравственим прегледима прописаним за возаче моторних возила, а здравствена способност особља обезбеђивања може се утврдити здравственим прегледима у здравственим установама које обављају делатност из области медицине рада, односно здравственим прегледима који се обављају у сврху издавања физичком лицу лиценце за вршење послова приватног обезбеђења.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 9/2020, 19/2025
(1) Евиденцију здравствених установа и лекара који имају потврду о праву на испитивање здравствене способности води Директорат.
(2) Директорат прописује садржину и начин вођења евиденције здравствених установа и лекара.
(1) Услове под којима се издаје, мења, суспендује или ставља ван снаге потврда о праву на испитивање здравствене способности, време на које се потврда издаје и образац потврде прописује Директорат.
(2) Брисан је ранији став 2. (види члан 2. Закона - 93/2012-30)
(1) Лице које није задовољно оценом своје здравствене способности може да поднесе захтев за другостепено разматрање здравствене способности Директорату, који образује другостепену лекарску комисију састављену од независних стручњака.
(2) Захтев за другостепено разматрање здравствене способности подноси се у року од 15 дана од дана када лице прими акт о оцени здравствене способности.
(3) За поступање по захтеву за другостепено разматрање здравствене способности плаћа се такса Директорату.
(4) Стручњаци који учествују у раду другостепене лекарске комисије имају право на надокнаду за свој рад која се исплаћује из средстава Директората.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 83/2018
(1) Приликом обављања својих послова ваздухопловно особље не сме да буде под утицајем алкохола или других психоактивних супстанци, нити у таквом психофизичком стању које га онемогућава да правилно обавља своје послове.
(2) Психофизичко стање ваздухопловног особља проверава, на начин који не омета њихов рад, лице које овласти послодавац ваздухопловног особља.
(3) Ваздухопловни инспектор који је овлашћен за спровођење инспекцијског прегледа на платформи може у свако доба да изврши тестирање чланова летачке и кабинске посаде свих ваздухоплова који слећу на аеродроме у Републици Србији на алкохол или друге психоактивне супстанце.
(4) Ако члан летачке или кабинске посаде одбије да буде тестиран или се тестом утврди да је под утицајем алкохола или других психоактивних супстанци, ваздухопловни инспектор је дужан да му привремено забрани да обавља послове члана посаде.
(5) Ближи услови о начину спровођења тестирања из става 3. овог члана одређују се прописом који доноси Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Посаду ваздухоплова чине лица која обављају поједине стручне послове у вези с летом ваздухоплова и састоји се од летачке посаде, кабинске посаде и додатних чланова посаде.
(2) Број чланова и састав посаде ваздухоплова утврђен је потврдом о типу ваздухоплова, приручником за управљање ваздухопловом, оперативним приручником корисника ваздухоплова и прописом Директората.
(3) Права и обавезе посаде ваздухоплова одређени су оперативним приручником корисника ваздухоплова.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Пилот ваздухоплова је члан посаде ваздухоплова који управља ваздухопловом или учествује у управљању ваздухопловом.
(2) Пилот који је у вишечланој посади ваздухоплова овлашћен да управља ваздухопловом може одредити да ваздухопловом управља други пилот који је на то овлашћен, ако је члан посаде.
(1) Лице које је навршило 60 година живота може да обавља послове пилота ваздухоплова у јавном авио-превозу само:
(2) Лице које је навршило 65 година живота не може да обавља послове пилота ваздухоплова у јавном авио-превозу.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
Авио-превозилац, у својству послодавца, може да уговором о раду или општим актом, у смислу закона којим се уређују радни односи, предвиди да у случају када пилот ваздухоплова отказује уговор о раду, отказ уговора о раду достави послодавцу у року који је, по процени послодавца, потребан да се обезбеди континуирано пружање услуга, а који не може бити дужи од 90 дана (отказни рок).
Измењен: Сл. гласник РС 9/2020
(1) Вођа ваздухоплова је пилот који, по правилу, управља ваздухопловом и одговара за лет у целини.
(2) Одговорност вође ваздухоплова почиње кад се преузму документа о утовареном пртљагу, пошти или роби или кад се једно или више лица укрца у ваздухоплов с намером да лети, а окончава се кад се сва лица искрцају, а документа о пртљагу, пошти или роби предају службама на аеродрому одредишта.
(3) Вођу ваздухоплова одређује корисник ваздухоплова за сваки лет или део лета.
(4) Вођа ваздухоплова може овластити члана посаде ваздухоплова да га мења док се он не налази у ваздухоплову који је на земљи.
(5) Вођа ваздухоплова представља корисника ваздухоплова.
(1) Вођа ваздухоплова дужан је да пре лета провери да ли су ваздухоплов и посада спремни за лет, да ли се у ваздухоплову налазе све потребне исправе и књиге и да предузме мере које су одређене оперативним приручником корисника ваздухоплова.
(2) Чланови посаде ваздухоплова и друга лица дужни су да се повинују наређењима вође ваздухоплова.
(3) Ако је угрожена безбедност лета ваздухоплова, вођа ваздухоплова може забранити укрцавање лица, утовар пртљага, поште или робе, захтевати искрцавање или истовар.
(4) Вођа ваздухоплова је дужан да на најцелисходнији начин, укључујући и везивање, онеспособи лице које се налази у ваздухоплову да својим поступцима угрожава безбедност ваздушног саобраћаја или безбедност лица и имовине или да крши ред и дисциплину у ваздухоплову и може га искрцати из ваздухоплова на првом аеродрому на који ваздухоплов слети.
(5) Ако за време лета члан посаде ваздухоплова или друго лице у ваздухоплову припрема, покуша да изврши или изврши радњу којом се угрожава безбедност ваздухоплова или лица у њему, вођа ваздухоплова је дужан да предузме мере да се таква радња спречи, а ако је радња извршена, да ублажи њене последице, водећи рачуна о безбедности путника, посаде и ваздухоплова.
(6) Вођа ваздухоплова може захтевати помоћ других чланова посаде или их на то овластити, а такође може замолити за помоћ или овластити на то путнике ради примене принудних мера које има право да предузме.
(7) Ако се неко лице мора искрцати из ваздухоплова због радње којом се угрожава безбедност лица и имовине, због кршења реда и дисциплине у ваздухоплову, због неизвршавања наређења вође ваздухоплова или због других поступака којима се угрожава безбедност ваздушног саобраћаја, вођа ваздухоплова је дужан да пре слетања на аеродром у Републици Србији о томе обавести, преко надлежног пружаоца услуга контроле летења, министарство надлежно за унутрашње послове, да после слетања на аеродром том органу преда лице и евентуално прикупљене доказе и да му пружи потребна обавештења.
(8) Кад ваздухоплов из става 7. овог члана слеће на аеродром у иностранству, вођа ваздухоплова дужан је да, преко надлежног пружаоца услуга контроле летења, обавести о томе надлежни орган те земље и да после слетања на аеродром том органу преда лице и евентуално прикупљене доказе и да му пружи потребна обавештења.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Радно време члана посаде ваздухоплова у комерцијалном летењу не може да буде дуже од:
(2) Време летења члана посаде ваздухоплова у комерцијалном летењу не може да буде дуже од:
(3) Члан посаде ваздухоплова у комерцијалном летењу има право на плаћени годишњи одмор у трајању од најмање 28 календарских дана.
(4) Оператер ваздухоплова је дужан да члану посаде ваздухоплова у комерцијалном летењу обезбеди одмор у трајању од:
(5) У случају потребе посла, а услед наступања непредвиђених околности, оператер ваздухоплова је дужан да обавести чланове посаде о промени распореда радног времена, најмање 12 часова пре почетка дужности, водећи рачуна о поштовању прописаног одмора пре почетка летачке дужности.
(6) Ближе услове у погледу радног времена, времена летења, трајања летачке дужности, одмора и слободних дана чланова посаде ваздухоплова прописује Директорат.
(7) Оператер ваздухоплова у комерцијалном летењу је дужан да обезбеди поштовање одредби о радном времену, времену летења, трајању летачке дужности, одмору и слободним данима чланова посаде ваздухоплова, као и да води евиденцију о томе.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 62/2023
(1) Радно време контролора летења не може да буде дуже од 40 сати недељно, с тим да у току 30 узастопних календарских дана не може да износи више од 160 сати.
(2) Контролор летења има право на 15 календарских дана посебног плаћеног одсуства (рекреативни одмор) у току календарске године, ради одржавања психофизичке кондиције.
(3) Трајање смена у току радног дана, трајање непрекидног рада и дужина дневног одмора контролора летења одређују се прописом Директората.
(4) Пружалац услуга у ваздушној пловидби дужан је да обезбеди поштовање одредби о радном времену, трајању смена у току радног дана, трајању непрекидног рада и дужини дневног одмора контролора летења.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Ваздухопловни субјекти обавезни су да предузимају мере заштите животне средине од буке ваздухоплова и осталих екстерних фактора који утичу на буку, а последица су обављања делатности и пружања услуга у ваздухопловству.
(2) Брисан је ранији став 2. (види члан 43. Закона - 83/2018-38)
Оператер аеродрома дужан је да обезбеди да се при коришћењу аеродрома примењују мере заштите животне средине, према овом закону и прописима којима се уређује заштита животне средине.
Брисан је (види члан 44. Закона - 83/2018-41).
(1) Оператер аеродрома на којем је у току претходне календарске године обављено више од 50.000 полетања и слетања цивилних ваздухоплова је дужан да обезбеди стално мерење буке која се на аеродрому и његовој околини ствара при полетању и слетању ваздухоплова.
(2) Ако је на аеродрому утврђен ниво буке изнад прописане граничне вредности, Директорат може да донесе одлуку о оперативним ограничењима која се односе на буку на аеродромима.
(3) Услове за доношење одлуке о оперативним ограничењима која се односе на заштиту од буке на аеродромима ближе прописује Влада на предлог министра надлежног за послове саобраћаја, уз позитивно мишљење министра надлежног за послове заштите животне средине.
(4) Глава десета
(5) УДЕСИ И ОЗБИЉНЕ НЕЗГОДЕ ВАЗДУХОПЛОВА
(6) Чл. 204-217.
(7) Престали су да важе (види члан 56. Закона - 66/2015-3)
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 9/2020, 19/2025
(1) Транспорт опасне робе ваздушним путем у домаћем и међународном ваздушном саобраћају обавља се у складу са одредбама овог закона и међународним стандардима и препорученом праксом садржаним у Анексу 18 Конвенције о међународном цивилном ваздухопловству, као и у складу са важећим издањем Документа 9284 Међународне организације цивилног ваздухопловства – Техничке инструкције за безбедан транспорт опасне робе ваздушним путем (у даљем тексту: Техничке инструкције).
(2) Изузетно од става 1. овог члана, одредбе овог закона се не примењују на оне предмете и материје који се, у складу са чланом 207. овог закона, класификују као опасна роба, али за које прописи који регулишу пловидбеност или обављање ваздушног саобраћаја захтевају да се налазе у ваздухоплову за време лета или који се користе у посебне сврхе утврђене у Техничким инструкцијама.
(3) Предмети и материје који су намењени као замена за предмете и материје из става 2. овог члана, као и предмети и материје из става 2. овог члана који су уклоњени ради замене, превозе се ваздушним путем у складу са одредбама овог закона, осим ако је другачије утврђено у Техничким инструкцијама.
(4) Одређени предмети и материје које носе путници или чланови посаде ваздухоплова изузимају се од примене овог закона у складу са Техничким инструкцијама.
(5) Транспорт опасне робе који се обавља војним ваздухопловима уређује се прописом који доноси министар надлежан за послове одбране.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Забрањен је транспорт ваздушним путем предмета и материја:
(2) Изузетно од става 1. овог члана, предмети и материје из става 1. тач. 2) и 3) овог члана могу да се транспортују ваздушним путем ако Техничке инструкције одређују да се они могу транспортовати уз одобрење државе порекла и државе оператера или ако је Директорат дао изузеће од забране транспорта.
(3) Изузеће из става 2. овог члана Директорат може дати ако су у питању изузетно хитни случајеви, ако су други видови саобраћаја неодговарајући или ако би поштовање прописаних услова било у супротности са јавним интересом, при чему је неопходно предузети све мере како би се достигао еквивалентан ниво безбедности у ваздушном саобраћају.
(4) У случају транспорта опасне робе у којем је Република Србија само држава прелета, а при томе нису испуњени критеријуми за давање изузећа из става 3. овог члана, Директорат може дати изузеће на основу уверења да је достигнут одговарајући ниво безбедности у ваздушном саобраћају.
(5) Решење Директората којим се одлучује о захтеву за транспорт опасне робе може да садржи услове у погледу количине опасне робе, начина њеног паковања или друге услове које Директорат сматра неопходним за безбедно обављање таквог транспорта.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 19/2025
(1) Страни оператер ваздухоплова, кога је за транспорт опасне робе овластио надлежни орган стране државе, може да транспортује опасну робу на територију Републике Србије и са територије Републике Србије на основу одобрења које издаје Директорат.
(2) Захтев за издавање одобрења из става 1. овог члана подноси се најкасније 30 дана пре него што оператер ваздухоплова планира да отпочне са обављањем транспорта.
(3) Одобрење из става 1. овог члана издаје се са роком важења од 12 месеци од дана издавања, осим ако овлашћење надлежног органа стране државе истиче раније, у ком случају се одобрење Директората издаје на краћи рок.
(4) Издавање одобрења из става 1. овог члана не ослобађа страног оператера ваздухоплова обавезе да прибави изузеће из члана 205. став 2. овог закона.
(5) Услови за издавање одобрења страном оператеру ваздухоплова за транспорт опасне робе и документација која се подноси уз захтев за издавање одобрења, утврђују се прописом који доноси Директорат.
(6) За издавање одобрења из става 1. овог члана плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
Опасна роба која се транспортује ваздушним путем класификује се у складу са Техничким инструкцијама.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Амбалажа која се користи за транспорт опасне робе ваздушним путем мора да испуњава следеће услове:
(2) На поступак оцењивања усаглашености амбалаже која се користи за транспорт опасне робе ваздушним путем са захтевима садржаним у Техничким инструкцијама, именовање и/или овлашћивање тела за спровођење поступка оцењивања усаглашености, издавање сертификата о одобрењу за тип амбалаже и признавање иностране исправе о усаглашености сходно се примењују одредбе закона којим се уређује транспорт опасне робе.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 19/2025
(1) Унутрашња амбалажа која се користи за транспорт опасне робе ваздушним путем мора да буде запакована, учвршћена или заштићена јастуцима тако да се спречи њено ломљење или цурење и да се може контролисати њено кретање унутар спољне амбалаже током уобичајених услова ваздушног саобраћаја, а заштитни јастуци и упијајући материјали не могу да изазивају опасну реакцију садржаја амбалаже.
(2) Амбалажа која се искористи за транспорт опасне робе ваздушним путем се не може поново користити све док се не прегледа и установи да нема корозије или других оштећења, а ако се поново користи, морају се предузети све неопходне мере за спречавање контаминације новог садржаја.
(3) Ако због природе њеног претходног садржаја неочишћена празна амбалажа може представљати опасност, она мора да буде добро затворена и с њом се мора поступати у складу са опасношћу коју представља.
(4) Опасне материје се не могу прислањати на спољашњост комада у количини која може да буде штетна.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Сваки комад опасне робе мора да буде означен са одговарајућим ознакама које су утврђене у Техничким инструкцијама и на начин који је утврђен у тим инструкцијама.
(2) Осим ако је другачије утврђено у Техничким инструкцијама, сваки комад опасне робе мора да буде обележен тачним називом садржаја пошиљке и УН бројем (ако је додељен), као и другим ознакама које су одређене у тим инструкцијама.
(3) Свака амбалажа произведена према спецификацији која је садржана у Техничким инструкцијама мора да буде означена у складу са одговарајућим одредбама тих инструкција, осим ако је самим инструкцијама другачије утврђено.
(4) Амбалажа која не испуњава одговарајуће спецификације паковања утврђене у Техничким инструкцијама се не сме означити ознакама спецификација паковања.
(5) За означавање опасне робе се користи енглески језик.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Пре упућивања опасне робе на транспорт ваздушним путем пошиљалац те робе је дужан:
(2) Ако није другачије одређено у Техничким инструкцијама, пошиљалац попуњава, потписује и доставља оператеру ваздухоплова документ који се односи на транспорт опасне робе, који мора да садржи информације које се тим инструкцијама захтевају.
(3) Документ који се односи на транспорт опасне робе мора да садржи изјаву потписану од стране пошиљаоца у којој се наводи да је опасна роба потпуно и тачно описана одговарајућим називом, да је класификована, запакована, означена и обележена и да је у исправном стању за транспорт ваздушним путем у складу са одговарајућим прописима.
(4) Документ који се односи на транспорт опасне робе мора да буде на енглеском језику.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Оператер ваздухоплова је дужан да:
(1) хитно обавести одговарајуће службе надлежне за реаговање у случају удеса или озбиљне незгоде о опасној роби у ваздухоплову, као што је наведено у информацији која је достављена вођи ваздухоплова,
(2) о томе што пре обавести надлежне органе државе оператера и државе у којој се догодио удес или озбиљна незгода;
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
У случају примене ванредних поступака у току лета вођа ваздухоплова је дужан да, чим ситуација то дозволи, посредством одговарајуће јединице пружаоца услуга у ваздушном саобраћају, обавести оператера аеродрома о присуству опасне робе у ваздухоплову, у складу са Техничким инструкцијама.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
Оператер ваздухоплова, пошиљалац и друге организације које учествују у транспорту опасне робе ваздушним путем су дужни да својим запосленима доставе информације које им омогућавају да извршавају дужности у вези са транспортом опасне робе и упутства о мерама које треба предузети у случају ванредних ситуација које проистичу из транспорта опасне робе.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Послодавац особља које обавља послове одређене Техничким инструкцијама, који су од утицаја на безбедан транспорт опасне робе у ваздушном саобраћају, дужан је да утврди и спроводи програм стручног оспособљавања тог особља.
(2) Програм из става 1. овог члана мора да буде израђен у складу са Техничким инструкцијама и да садржи методологију израде програма, начин провере знања, наставни план за стицање и обнову важења потврде о стручној оспособљености, квалификације овлашћеног инструктора, садржај евиденције о обуци, као и процедуру за процену ефикасности обуке.
(3) Оператер ваздухоплова и именовани поштански оператер су дужни да за програм из става 1. овог члана прибаве одобрење Директората.
(4) За издавање одобрења из става 3. овог члана плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 19/2025
(1) Стручну обуку лица која обављају послове у транспорту опасне робе у ваздушном саобраћају врши инструктор за транспорт опасне робе, на основу овлашћења које издаје Директорат.
(2) Овлашћење из става 1. овог члана се издаје на неодређено време, с тим да престаје да важи ако инструктор сваке две године не обучи најмање једно лице или не заврши обуку за освежење знања.
(3) За издавање овлашћења из става 1. овог члана плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Лицу које успешно заврши обуку за обављање послова у транспорту опасне робе у ваздушном саобраћају инструктор за транспорт опасне робе издаје потврду о стручној оспособљености, са роком важења од 24 месеца.
(2) О издатим потврдама из става 1. овог члана инструктор води евиденцију коју ставља на увид Директорату, на његов захтев.
(3) Учесници у транспорту опасне робе из члана 215. став 2. овог закона су дужни да за обављање послова у транспорту опасне робе одреде запослене који поседују важећу потврду о стручној оспособљености.
(4) Учесници у транспорту опасне робе из члана 215. став 2. овог закона су дужни да чувају податке о стручном оспособљавању запослених који обављају послове у транспорту опасне робе у ваздушном саобраћају и да их доставе Директорату, на његов захтев.
(5) Услове за издавање овлашћења инструктору за транспорт опасне робе у ваздушном саобраћају, образац тог овлашћења, као и услове за издавање потврде лицу које обавља послове у транспорту опасне робе и образац потврде о стручној оспособљености прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Национални програм за олакшице у ваздушном саобраћају чини скуп мера, активности и технолошких поступака којима се олакшава обављање међународног јавног авио-превоза и убрзавају проток путника, пртљага, поште и робе.
(2) Националним програмом за олакшице у ваздушном саобраћају утврђују се државни органи, организације, правна лица, оператери аеродрома, авио-превозиоци и други субјекти који спроводе програм и одређују њихове обавезе и одговорности у спровођењу програма.
(3) Национални програм за олакшице у ваздушном саобраћају доноси Влада, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја.
(1) Ради координације спровођења Националног програма за олакшице у ваздушном саобраћају и давања препорука за унапређење мера предвиђених програмом, Влада оснива Национални комитет за олакшице у ваздушном саобраћају, као повремено радно тело Владе.
(2) За чланове Националног комитета за олакшице у ваздушном саобраћају Влада именује представнике министарстава надлежних за послове саобраћаја, спољних послова, унутрашњих послова, царине, пољопривреде, туризма, здравља и заштите животне средине, представнике Директората и представнике оператера аеродрома и авио-превозилаца.
(3) Рад Националног комитета за олакшице у ваздушном саобраћају ближе се уређује прописом Владе, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Ради координације спровођења олакшица у ваздушном саобраћају, оператер аеродрома са којег се обавља међународни јавни авио-превоз је дужан да образује Аеродромски комитет за олакшице у ваздушном саобраћају.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, оператер аеродрома са кога се обавља ванредни јавни авио-превоз може да образује координационо тело за олакшице у ваздушном саобраћају.
(3) У раду Аеродромског комитета за олакшице у ваздушном саобраћају учествују представници Директората, министарства надлежног за унутрашње послове, министарства надлежног за послове здравља, Безбедносно-информативне агенције, Управе царина, оператера аеродрома, као и авио-превозилаца који обављају послове на том аеродрому.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Обезбеђивање у ваздухопловству је скуп мера и људских и материјалних потенцијала којима се ваздухопловство обезбеђује од радњи незаконитог ометања.
(2) Као радње или покушаји радњи незаконитог ометања сматрају се нарочито:
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) У циљу примене међународних стандарда и препорука садржаних у Анексу 17 Конвенције о међународном цивилном ваздухопловству и Документу 30 (Део II) Европске конференције цивилног ваздухопловства (ЕЦАЦ), Влада, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја, доноси Национални програм за обезбеђивање у ваздухопловству по коме су дужни да поступају државни органи и ваздухопловни субјекти.
(2) Национални програм за обезбеђивање у ваздухопловству утврђује: основне, појачане и алтернативне мере и поступке којима се омогућава обезбеђивање у ваздухопловству, нарочито спречавање различитих облика радњи незаконитог ометања и обавезе државних органа и других субјеката које се односе на спровођење мера обезбеђивања; план за деловање у ванредним ситуацијама; начин одређивања јавних, контролисаних и обезбеђивано-рестриктивних зона на аеродромима и услове за улазак у те зоне и кретање у њима; контролу начина на који се предузимају мере обезбеђивања; контролу ефикасности мера обезбеђивања; обуку у области обезбеђивања; услове које мора да испуни особље обезбеђивања; услове које мора да испуни опрема за обезбеђивање у ваздухопловству; начин одређивања критичних објеката, делова инфраструктуре и система који се користе за потребе цивилног ваздухопловства и заштиту од електронских претњи.
(3) Примену Националног програма за обезбеђивање у ваздухопловству обезбеђује Директорат.
(4) На основу Националног програма за обезбеђивање у ваздухопловству Директорат доноси и спроводи Програм за контролу квалитета мера обезбеђивања у ваздухопловству и Програм обуке у области обезбеђивања у ваздухопловству.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 9/2020, 19/2025
(1) Ради усклађивања деловања органа и организација које спроводе мере обезбеђивања у ваздухопловству и давања препорука како да се оне побољшавају, Влада образује Национални комитет за обезбеђивање у ваздухопловству, као повремено радно тело Владе.
(2) Састав и начин рада Националног комитета за обезбеђивање у ваздухопловству прописује Влада, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја.
(1) Оператер аеродрома дужан је да образује Аеродромски комитет за обезбеђивање у ваздухопловству, да би координирао спровођење мера обезбеђивања утврђених Националним програмом за обезбеђивање у ваздухопловству и програмом за обезбеђивање у ваздухопловству који сачини оператер аеродрома, као и да би предлагао нове мере обезбеђивања у ваздухопловству.
(2) За чланове Аеродромског комитета за обезбеђивање у ваздухопловству именују се представници свих субјеката који су укључени у спровођење мера обезбеђивања на аеродрому.
(3) Изузетно од става 1. овог члана, у зависности од врсте аеродрома и врсте ваздушног саобраћаја који се на њему обавља, Националним програмом за обезбеђивање у ваздухопловству може се предвидети могућност да оператер аеродрома на други начин обезбеди координацију примене мера обезбеђивања у ваздухопловству.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 9/2020, 19/2025
(1) Оператер аеродрома , авио-превозиоци, пружаоци услуга у ваздушној пловидби, као и други субјекти одређени Националним програмом за обезбеђивање у ваздухопловству, дужни су да, у складу с тим програмом, сачине и примењују сопствене програме за обезбеђивање у ваздухопловству.
(2) Програми из става 1. овог члана се примењују када их одобри Директорат.
(3) Страни авио-превозилац који обавља с Републиком Србијом редовни међународни јавни авио-превоз или серију чартер летова у међународном јавном авио-превозу дужан је да, пре ступања на снагу реда летења за сваки саобраћајни период, поднесе Директорату свој програм за обезбеђивање у ваздухопловству, као и одобрење тог програма издато од стране надлежног органа државе авио-превозиоца.
(4) Програм из става 3. овог члана прихвата се без вођења поступка за одобравање, ако га је одобрио надлежни орган државе авио-превозиоца, осим у случају када је неопходно да авио-превозилац, у складу с Националним програмом за обезбеђивање у ваздухопловству, допуни свој програм за обезбеђивање израдом локалних процедура.
(5) Брисан је ранији став 5. (види члан 22. Закона - 9/2020-18)
(6) За поступање по захтеву за издавање одобрења на програм за обезбеђивање у ваздухопловству и за његове измене или допуне плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 83/2018, 9/2020
(1) Оператери аеродрома, авио-превозиоци и остали субјекти одређени Националним програмом за обезбеђивање у ваздухопловству су дужни да примењују основне мере обезбеђивања у ваздухопловству прописане тим програмом, које морају да буду одговарајуће, објективне, недискриминаторне, насумичне, непредвидиве у спровођењу и пропорционалне процењеном ризику.
(2) Изузетке од примене основних мера обезбеђивања у ваздухопловству одобрава Директорат, под условима одређеним у Националном програму за обезбеђивање у ваздухопловству.
(3) У изузетним случајевима, узимајући у обзир специфичности појединих аеродрома и саобраћаја који се на њима обавља, Директорат може да одобри примену алтернативних мера обезбеђивања ако је на основу безбедносне процене ризика утврђено да оне пружају одговарајући ниво заштите.
(4) Ако безбедносна процена ризика указује да постоји повишен степен угрожености неког дела система обезбеђивања у ваздухопловству, субјекти из става 1. овог члана су дужни да примењују појачане мере обезбеђивања у ваздухопловству.
(5) Безбедносну процену ризика обавља Тим за процену ризика по цивилно ваздухопловство, који образује Влада, као координационо тело у складу са законом којим се уређује државна управа.
(6) Субјекти из става 1. овог члана дужни су да, на основу безбедносне процене ризика коју је обавио Тим за процену ризика по цивилно ваздухопловство, изврше локалну процену ризика за своје операције.
(7) Безбедносна процена ризика се обавља сваке године, а по потреби и чешће.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 19/2025
(1) У складу са безбедносном проценом ризика и по прибављеној сагласности министарства надлежног за унутрашње послове, Безбедносно-информативне агенције, а у случају мешовитих аеродрома и војних служби безбедности, оператер аеродрома је дужан да одреди и разграничи јавну, контролисану и обезбеђивано-рестриктивну зону и обележени простор на аеродрому, да одреди службене пролазе и пролазе за путнике и да за то прибави сагласност Директората.
(2) Оператер аеродрома из става 1. овог члана је дужан да обележи службене пролазе и пролазе за путнике и да постави одговарајуће знаке обавештења, упозорења или забране неовлашћеног приступа у контролисану и обезбеђивано-рестриктивну зону.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 9/2020
(1) Оператер аеродрома је дужан да обезбеди обављање контроле приступа лица и возила у контролисану и обезбеђивано-рестриктивну зону аеродрома, надгледање и патролирање, а ако безбедносна процена ризика то налаже дужан је да примењује и контроле обезбеђивања у јавној зони.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, ако се ради о објектима или површинама које нису у надлежности оператера аеродрома, контролу приступа, надгледање и патролирање врши особље обезбеђивања које је дужан да обезбеди власник, односно корисник тих објеката или површина.
(3) Поред контроле приступа, надгледања и патролирања, на улазу у обезбеђивано-рестриктивну зону аеродрома или унутар ове зоне, оператер аеродрома мора да обезбеди и обављање прегледа обезбеђивања свих путника и њиховог ручног пртљага, лица која нису путници и ствари које она носе са собом, предатог пртљага, робе и поште, залиха намењених потрошњи на аеродрому, залиха намењених потрошњи током лета, материјала и поште авио-превозиоца, као и преглед возила, а оператер ваздухоплова мора да у обезбеђивано-рестриктивној зони обезбеди надзор над кретањем лица и возила ка ваздухоплову или од ваздухоплова.
(4) Изузетно од става 3. овог члана, преглед обезбеђивања није обавезан:
(5) У случају потребе за додатним прегледом обезбеђивања, тај преглед обављају полицијски службеници, с тим да је за обављање додатног прегледа предатог пртљага, изузев непраћеног предатог пртљага, неопходно обезбедити присуство лица које је предало пртљаг.
(6) Контролу приступа, надгледање, патролирање и преглед обезбеђивања врши оператер аеродрома или правно лице које са оператером аеродрома закључи уговор о обављању тих послова.
(7) Забрањен је улазак у контролисану и обезбеђивано-рестриктивну зону, као и у ваздухоплов, лицу које вербално или физички нападне особље обезбеђивања, прети, недолично се понаша, ремети јавни ред и мир или које одбије преглед обезбеђивања, као и лицу за које особље обезбеђивања има основану сумњу у погледу његових намера, његовог пртљага или ствари које носи са собом.
(8) Забрањено је неовлашћено снимање и фотографисање места на којем се обавља контрола приступа, преглед обезбеђивања или рад особља обезбеђивања, као и критичних објеката, делова инфраструктуре и система који се користе за потребе цивилног ваздухопловства.
(9) Ако се за обављање прегледа обезбеђивања користи техничка опрема, она мора да испуњава стандарде прописане за ту врсту опреме и да се за њено коришћење прибави одобрење Директората.
(10) За издавање одобрења за коришћење техничке опреме којом се обавља преглед обезбеђивања плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 9/2020, 19/2025
(1) За обављање контроле приступа, прегледа обезбеђивања, надгледање и патролирање оператер аеродрома или правно лице које са оператером аеродрома закључи уговор о обављању тих послова мора да поседује дозволу коју издаје Директорат, на одређено време.
(2) Изузетно од става 1. овог члана дозволу за обављање контроле приступа, прегледа обезбеђивања, надгледање и патролирање не мора да поседује:
(3) За стицање статуса регулисаног агента, познатог пошиљаоца и регулисаног снабдевача залиха намењених потрошњи током лета потребно је одобрење које издаје Директорат.
(4) Услови под којима се издаје, мења, продужава важење, суспендује и ставља ван снаге дозвола за обављање контроле приступа, прегледа обезбеђивања, надгледање и патролирање, време на које се дозвола издаје и образац дозволе, као и услови за издавање, измену, продужење важења, суспензију и стављање ван снаге одобрења за стицање статуса регулисаног агента, познатог пошиљаоца и регулисаног снабдевача залиха намењених потрошњи током лета, време на које се издаје одобрење и образац одобрења ближе се одређују прописом Директората.
(5) За поступање по захтеву за издавање, продужење важења или измену дозволе за обављање контроле приступа, прегледа обезбеђивања, надгледање и патролирање, као и за издавање, продужење важења или измену одобрења за стицање статуса регулисаног агента, познатог пошиљаоца и регулисаног снабдевача залиха намењених потрошњи током лета, плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 9/2020, 19/2025
(1) Оператер аеродрома дужан је да, у складу са безбедносном проценом ризика, обавља преглед и заштиту објеката, инсталација, уређаја и опреме на аеродрому и дужан је да обезбеди: простор за преглед ваздухоплова који је предмет незаконитог ометања; услове за контролу и спречавање неовлашћеног приступа у контролисану и обезбеђивано-рестриктивну зону аеродрома; одговарајуће просторије и техничку опрему за обављање прегледа обезбеђивања, као и одговарајући простор за уништавање откривених експлозивних направа или опрему за безбедан транспорт експлозивних направа.
(2) Оператер ваздухоплова је дужан да обезбеди заштиту ваздухоплова, као и обављање прегледа обезбеђивања ваздухоплова или провере обезбеђивања ваздухоплова, у складу са Националним програмом за обезбеђивање у ваздухопловству
(3) Преглед обезбеђивања ваздухоплова који је предмет незаконитог ометања или за који се сумња да је предмет незаконитог ометања, искрцавање и преглед обезбеђивања путника, истовар и преглед обезбеђивања пртљага, робе и поште из таквог ваздухоплова, као и уклањање откривених експлозивних, запаљивих или опасних материја обавља министарство надлежно за унутрашње послове.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025, 83/2018, 9/2020
(1) Трошкови остваривања материјално техничких услова за спровођење прегледа обезбеђивања и трошкови спровођења прегледа обезбеђивања надокнађују се из накнаде за обезбеђивање коју путници у ваздушном саобраћају у одласку плаћају оператеру аеродрома.
(2) Висину накнаде за обезбеђивање одређује оператер аеродрома, уз претходну сагласност министарства надлежног за послове саобраћаја.
(1) У путничку кабину ваздухоплова и у обезбеђивано-рестриктивну зону не смеју да се уносе оружје, муниција, експлозивне, запаљиве или опасне материје, као и друга средства и предмети са листе забрањених предмета утврђене у Националном програму за обезбеђивање у ваздухопловству, изузев под условима који су прописани у том програму.
(2) Лице које поседује оружје или муницију дужно је да их пријави при регистрацији за лет и преда овлашћеном представнику авио-превозиоца на аеродрому, с тим што му се оружје и муниција враћају по искрцавању.
(3) На основу извршене процене ризика, министарство надлежно за унутрашње послове може да одобри да на лету одређеног авио-превозиоца буде присутно наоружано службено лице за обезбеђивање током лета.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
Авио-превозилац има право да формира листу путника неприхватљивог понашања и проблематичних путника и у складу са њом да ускрати право на превоз таквим путницима.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
(1) Забрањен је улазак и кретање лицима и возилима у контролисаној и обезбеђивано-рестриктивној зони аеродрома, као и у критичним објектима, деловима инфраструктуре и системима који се користе за потребе цивилног ваздухопловства, без одговарајућег знака идентификације.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, знак идентификације није потребан за:
(3) Знак идентификације за улазак и кретање у контролисаној и обезбеђивано-рестриктивној зони аеродрома издаје оператер аеродрома, а знак идентификације за улазак и кретање у критичним објектима, деловима инфраструктуре и системима изван наведених зона и изван аеродрома издаје њихов корисник.
(4) Знак идентификације се издаје лицу у погледу кога је током безбедносне провере утврђено да не постоје безбедносне сметње из члана 231б овог закона и које је поднело доказ да је завршило одговарајућу обуку из области обезбеђивања у ваздухопловству.
(5) Изузетно од става 4. овог члана, спровођење безбедносне провере и обуке није потребно за лица којима се знак идентификације издаје у својству посетиоца и којима је дозвољено да се крећу искључиво уз пратњу лица овлашћеног за пратњу.
(6) Знак идентификације за лица и возила издаје се ако оператер аеродрома утврди да постоји оперативна потреба или други оправдани разлог уласка и боравка у контролисаној и обезбеђивано-рестриктивној зони аеродрома, као и критичним објектима, деловима инфраструктуре и системима који се користе за потребе цивилног ваздухопловства, а може се користити само ради вршења послова, овлашћења или дужности.
(7) Издавалац знака идентификације из става 3. овог члана обрађује следеће податке о лицу коме се издаје знак идентификације: име и презиме, јединствени матични број грађана, датум и место рођења, број личне карте, односно број путне исправе ако је реч о страном држављанину, држављанство, пребивалиште и податке о запослењу.
(8) Знак идентификације се издаје са роком важења који није дужи од пет година.
(9) Издавалац знака идентификације је дужан да води евиденцију о издатим знаковима идентификације и да је чува најмање пет година по престанку важења знака идентификације.
(10) Лице коме је издат знак идентификације је дужно да у случају истека важења знака идентификације, промене радног места, престанка радног односа или на захтев издаваоца врати знак идентификације издаваоцу, односно да у случају губитка знака идентификације о томе одмах обавести издаваоца.
(11) Правно лице које користи возило за које је издат знак идентификације је дужно да по истеку важења знака идентификације, престанку коришћења тог возила или на захтев издаваоца врати знак идентификације издаваоцу, односно да у случају губитка знака идентификације о томе одмах обавести издаваоца.
Измењен: Сл. гласник РС 9/2020, 19/2025
(1) У циљу утврђивања постојања или непостојања безбедносне сметње из члана 231б овог закона, министарство надлежно за унутрашње послове у сарадњи са надлежним службама безбедности врши безбедносну проверу свих лица којима се издаје знак идентификације.
(2) Поред лица којима се издаје знак идентификације, безбедносна провера се врши и за ваздухопловне инспекторе и провериваче, истражитеље Центра за истраживање несрећа у саобраћају, лица која обављају контроле обезбеђивања, инструкторе у области обезбеђивања, одговорне руководиоце за обезбеђивање у ваздухопловству, лица којима је у складу са чланом 248. овог закона поверено обављање појединих послова унутар провере у области обезбеђивања (валидаторе обезбеђивања у ваздухопловству), контролоре летења, чланове посаде ваздухоплова, као и за лица која имају приступ безбедносно осетљивим информацијама од значаја за обезбеђивање у ваздухопловству.
(3) Безбедносна провера лица из ст. 1. и 2. овог члана врши се пре издавања знака идентификације, односно пре него што лице почне да обавља додељене послове или пре него што се лицу дозволи приступ безбедносно осетљивим информацијама од значаја за обезбеђивање у ваздухопловству.
(4) Безбедносна провера лица из ст. 1. и 2. овог члана се врши најмање сваке треће године.
(5) Изузетно од става 4. овог члана, безбедносна провера се врши:
(1) особље обезбеђивања,
(2) лица која спроводе контроле обезбеђивања у контролисаној, обезбеђивано-рестриктивној зони или критичним деловима обезбеђивано-рестриктивне зоне, објектима регулисаног агента, познатог пошиљаоца или регулисаног снабдевача залиха намењених потрошњи током лета, као и лица која обављају послове у критичним објектима или раде са критичним системима, укључујући и информационе системе,
(3) одговорне руководиоце за обезбеђивање у ваздухопловству,
(4) инструкторе у области обезбеђивања у ваздухопловству,
(5) валидаторе обезбеђивања у ваздухопловству,
(6) лица којима се издаје знак идентификације за улазак и кретање у контролисаној и обезбеђивано-рестриктивној зони аеродрома,
(7) лица којима се издаје идентификациона картица члана посаде ваздухоплова;
(13) Захтев за спровођење безбедносне провере се подноси, у зависности од случаја, најкасније 30 дана пре планираног ангажовања лица из ст. 1. или 2. овог члана, пре истека важења знака идентификације или пре истека важења претходно обављене безбедносне провере.
(14) За лица којима се издаје знак идентификације захтев за вршење безбедносне провере подноси издавалац знака идентификације из члана 231. став 3. овог закона, за ваздухопловне инспекторе и провериваче, инструкторе у области обезбеђивања и валидаторе обезбеђивања у ваздухопловству захтев подноси Директорат, док за остала лица из става 2. овог члана захтев подноси њихов послодавац.
(15) На начин подношења захтева за вршење безбедносне провере, као и на начин њеног вршења примењују се одредбе закона којим се уређују овлашћења и рад полиције.
(16) Уз захтев за вршење безбедносне провере, подносилац захтева доставља, ако поседује, и доказ да је у претходних 12 месеци лице које се проверава било подвргнуто безбедносној провери коју министарство надлежно за унутрашње послове врши по основу другог закона.
(17) Одбијање лица да да сагласност за вршење безбедносне провере или постојање безбедносне сметње за последицу има неиздавање знака идентификације или неодложно одузимање знака идентификације, односно неодложну забрану приступа безбедносно осетљивим информацијама од значаја за обезбеђивање у ваздухопловству или забрану обављања поверених послова.
(18) Одбијање лица да потпише сагласност за вршење безбедносне провере или постојање безбедносне сметње може да представља основ за престанак радног односа или другог права.
(19) Безбедносна провера се не врши за следећа лица:
(20) О ангажовању лица из става 12. тачка 2) овог члана, послодавац обавештава министарство надлежно за унутрашње послове и Безбедносно-информативну агенцију.
(21) ***види Аутентично тумачење - 63/2026-52
Измењен: Сл. гласник РС 9/2020, 19/2025
Безбедносна сметња постоји у следећим случајевима:
Измењен: Сл. гласник РС 9/2020
(1) У циљу контроле квалитета мера обезбеђивања у ваздухопловству Директорат спроводи тест мера обезбеђивања, као и испитивање обезбеђивања.
(2) Тест мера обезбеђивања је симулација радње незаконитог ометања која има за циљ контролу примене мера обезбеђивања у ваздухопловству.
(3) За коришћење реплике оружја или симулацију експлозивног средства при спровођењу теста мера обезбеђивања, потребно је овлашћење министарства надлежног за унутрашње послове, као и присуство представника тог министарства.
(4) Тест мера обезбеђивања и испитивање обезбеђивања се спроводе у складу са захтевима из Националног програма за обезбеђивање у ваздухопловству и Програма за контролу квалитета мера обезбеђивања у ваздухопловству.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 9/2020
(1) Лице кога ваздухопловни субјект, као послодавац, намерава да именује за одговорног руководиоца за обезбеђивање у ваздухопловству мора да поседује овлашћење које издаје Директорат, на одређено време.
(2) Овлашћење за обављање послова одговорног руководиоца за обезбеђивање у ваздухопловству издаје се лицу у погледу кога не постоји безбедносна сметња, које испуњава услове у погледу радног искуства у примени мера обезбеђивања, које заврши одговарајућу обуку у овлашћеном центру за обуку и положи испит који спроводи Директорат.
(3) Захтев за издавање овлашћења лицу из става 1. овог члана, у име тог лица, подноси послодавац.
(4) За издавање овлашћења за обављање послова одговорног руководиоца за обезбеђивање у ваздухопловству плаћа се такса Директорату.
(5) Директорат води листу одговорних руководилаца за обезбеђивање у ваздухопловству.
(6) Ближе услове за издавање, суспензију и стављање ван снаге овлашћења за обављање послова одговорног руководиоца за обезбеђивање у ваздухопловству, као и рок важења овлашћења прописује Директорат.
Измењен: Сл. гласник РС 9/2020, 19/2025
(1) Поред особља обезбеђивања и одговорног руководиоца за обезбеђивање, одговарајућу обуку из области обезбеђивања морају да заврше и сва друга лица која код ваздухопловних субјеката, као послодаваца, обављају послове који могу да имају утицаја на обезбеђивање у ваздухопловству.
(2) Обуку из става 1. овог члана дужан је да организује послодавац у редовним временским интервалима, а она мора да буде примерена врсти послова које запослени обавља.
(3) Поред овлашћених центара за обуку, обуку из става 1. овог члана могу да према наставном програму одобреном од стране Директората врше и инструктори у области обезбеђивања у ваздухопловству које је Директорат овластио за обављање такве обуке.
(4) Лицу које успешно заврши обуку из става 1. овог члана, центар за обуку или овлашћени инструктор издаје одговарајућу потврду о завршеној обуци.
(5) Послодавац је дужан да води евиденцију о завршеним обукама својих запослених.
(6) Овлашћење инструктора у области обезбеђивања у ваздухопловству издаје се лицу:
(7) Овлашћење из става 6. овог члана се издаје на одређено време.
(8) За одобрење и измену наставних програма, као и за издавање и измену овлашћења из става 6. овог члана плаћа се такса Директорату.
(9) Врсте особља које мора да заврши одговарајућу обуку из области обезбеђивања, време на које се обука спроводи, врсте и садржај обуке из области обезбеђивања, услове за издавање, измену, суспензију и стављање ван снаге овлашћења инструктора у области обезбеђивања у ваздухопловству, као и рок важења овлашћења инструктора прописује Директорат.
(10) Директорат води листу овлашћених инструктора у области обезбеђивања у ваздухопловству.
Измењен: Сл. гласник РС 9/2020, 19/2025
Министарство надлежно за послове саобраћаја обавља послове државне управе који се односе на обликовање и вођење политике Владе у области ваздушног саобраћаја, стратегију развоја ваздушног саобраћаја, уређење система ваздушног саобраћаја, надзор над радом Директората у вршењу поверених јавних овлашћења и друге послове који су одређени овим и другим законом.
Измењен: Сл. гласник РС 57/2011
(1) Овим законом оснива се Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије, као јавна агенција над којом оснивачка права врши Влада у име Републике Србије и која, као јавно овлашћење, обавља послове државне управе који су јој овим законом поверени.
(2) Директорат има својство правног лица са правима, обавезама и одговорностима утврђеним овим законом и другим прописима.
(3) Директорат за своје обавезе одговара својом имовином.
(4) Седиште Директората је у Београду.
(1) Директорат доноси прописе и првостепене управне акте кад је на то овлашћен овим законом или другим прописом, издаје јавне исправе и води евиденције за које је овлашћен овим законом или другим прописом, обавља одит (проверу) и инспекцијски надзор над ваздухопловним субјектима, учествује у раду међународних ваздухопловних организација и институција и њихових радних тела, сарађује с надлежним органима других држава и обавља друге послове одређене овим законом или другим прописом.
(2) Директорату се поверавају послови државне управе за које је овлашћен овим законом, а који се односе на доношење прописа и првостепених управних аката, обављање инспекцијског надзора, издавање јавних исправа и вођење евиденција.
(3) Директорат је национално надзорно тело Републике Србије у ваздушној пловидби, према прописима Европске уније, и као такав издаје сертификат за пружање услуга у ваздушној пловидби и проверава да ли пружаоци услуга у ваздушној пловидби и даље испуњавају услове за пружање услуга.
Измењен: Сл. гласник РС 57/2011
(1) Прописи које доноси Директорат морају по природи и називу да одговарају прописима органа државне управе.
(2) Прописи Директората објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије”, без плаћања накнаде за објављивање.
(3) Пропис Директората изузетно може да упути на међународне акте и прописе, међународне стандарде и препоручену праксу који се у том случају непосредно примењују. У том случају пропис Директората обавезно садржи информацију на који начин су међународни акти и прописи, међународни стандарди и препоручена пракса на које он упућује доступни (путем Интернета или на други погодан начин).
(4) Против првостепених управних аката које Директорат донесе у управном поступку може се изјавити жалба министру надлежном за послове саобраћаја.
(5) Жалба из става 4. овог члана не одлаже извршење управног акта.
Измењен: Сл. гласник РС 57/2011
Органи Директората су управни одбор и директор.
Управни одбор:
(1) Управни одбор има пет чланова које, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја, именује Влада на период од пет година и који могу бити поново именовани.
(2) Управни одбор има председника кога, на предлог министра надлежног за послове саобраћаја, именује Влада међу члановима управног одбора које је именовала.
(3) Чланови управног одбора имају право на накнаду за свој рад чији нето износ не може бити виши од једноструке укупне просечне зараде по запосленом без пореза и доприноса, која је исплаћена у Републици Србији у октобру месецу у години која претходи години у којој се врши исплата накнаде, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
Директор заступа и представља Директорат, руководи радом и пословањем Директората, доноси прописе и појединачне правне акте Директората, доноси правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Директорату, одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених у Директорату, издаје директиве којима одређује начин рада, поступања и понашања запослених у Директорату, припрема и спроводи одлуке управног одбора и обавља друге послове одређене законом којим се уређују јавне агенције и другим прописима и општим актима.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
Директор има заменика који га замењује док је одсутан или спречен да обавља дужност, који се именује по истом поступку као и директор.
(1) Директорат обезбеђује средства за обављање послова из свог делокруга из:
(2) Пропис Директората о висини такси за које је овим законом одређено да се плаћају Директорату, о начину обрачуна и плаћања терминалних накнада, висини терминалне накнаде и дела терминалних накнада које се плаћају Директорату, висини накнаде коју плаћају сви путници у јавном авио-превозу у одласку и висини накнаде коју плаћају корисници ваздухоплова по тони превезене поште и робе у авио-превозу у одласку ступа на снагу по прибављеној сагласности Владе.
(3) Средства из става 1. овог члана уплаћују се непосредно на пословни рачун.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 19/2025
(1) На све што овим законом није уређено, у погледу положаја Директората примењује се закон којим се уређују јавне агенције.
(2) На права, обавезе и одговорности директора Директората, заменика директора и запослених у Директорату примењују се општи прописи о раду.
(1) Одит (проверу) и инспекцијски надзор обавља Директорат .
(2) На све што овим законом није уређено, у погледу одита (провере) и инспекцијског надзора примењује се закон којим се уређује општи управни поступак, а на инспекцијски надзор – и закон којим се уређује инспекцијски надзор.
Измењен: Сл. гласник РС 57/2011
(1) Одиту (у даљем тексту: провера) подлежу привредно друштво, друго правно лице, орган државне управе, организација и предузетник који обављају делатности или пружају услуге у ваздухопловству (у даљем тексту: објекат провере).
(2) Провером се утврђује да ли објекат провере испуњава услове за обављање делатности или пружање услуга у ваздухопловству.
(3) Основном провером испитује се да ли објекат провере испуњава услове за стицање дозволе или другог појединачног правног акта.
(4) Периодична провера обавља се док дозвола или други појединачни правни акт важи.
(5) За спровођење основне и периодичне провере плаћа се такса Директорату, изузев у случају периодичне провере која се финансира у складу са потврђеним међународним уговором.
(6) Провера се обавља као поверени посао државне управе.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015, 83/2018
(1) Директорат саставља програм периодичне провере за сваку годину и о времену провере обавештава одговорно лице у објекту провере.
(2) Директорат обавештава одговорно лице у објекту провере и о предмету, плану и начину провере.
(1) Проверу спроводе овлашћена лица Директората (проверивачи).
(2) Проверивач има право и дужност да провери објекте, опрему, уређаје, пројекте, документацију и јавне исправе објекта провере; да начини увид у процес рада и квалитет услуга које пружа објекат провере и да узме све изјаве које су потребне да би утврдио чињенично стање.
(3) Док обавља проверу, проверивач је дужан да носи службену легитимацију којом доказује своје својство.
(1) Проверивачи израђују писмени извештај о провери који садржи чињенично стање и утврђене, описане и документоване неправилности.
(2) Писмени извештај се доставља директору Директората и објекту провере.
(3) Зависно од садржине извештаја, Директорат може наложити објекту провере да предложи корективне мере за отклањање неправилности и рокове за њихово предузимање.
(4) Директорат је дужан да процени корективне мере које је предложио објекат провере и да их прихвати ако су погодне за отклањање неправилности, а објекат провере дужан је да примени корективне мере које је прихватио Директорат.
(5) Рок у коме објекат провере предузима корективне мере одређују споразумно Директорат и објекат провере.
(6) По окончању рада проверивача, коначну одлуку о исходу провере доноси директор Директората.
Измењен: Сл. гласник РС 57/2011
(1) Директорат може да физичком или правном лицу повери поједине послове унутар провере, под условом да оно има дозволу за спровођење појединих послова унутар провере.
(2) Дозволу за спровођење појединих послова унутар провере издаје Директорат, на одређено време.
(3) Директорат може да призна документ о праву на спровођење провере који је издала страна држава или међународна организација, ако услови под којима је он издат нису блажи од услова који су прописани за спровођење провере у Републици Србији.
(4) За поступање по захтеву за издавање, продужење важења или измену дозволе за спровођење појединих послова унутар провере и за поступање по захтеву за признавање страног документа о праву на спровођење провере плаћа се такса Директорату.
Измењен: Сл. гласник РС 45/2015
(1) Ближи начин спровођења провере, ближе услове за стицање својства проверивача, ближи начин остваривања права и обавезе проверивача и образац њихове службене легитимације, ближи начин остваривања права и обавезе објекта провере и садржина извештаја о провери ближе се одређују прописом Директората.
(2) Директорат прописује и послове унутар провере који могу да се повере физичким или правним лицима, ближе услове које физичка или правна лица морају да испуне да би им се издала дозвола, време на које се дозвола издаје, ближе услове под којима се мења, суспендује или ставља ван снаге дозвола и образац дозволе.
(1) Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона, подзаконских аката донетих на основу овог закона, међународних аката и прихваћених домаћих и међународних стандарда и препоручене праксе, врши Директорат, преко ваздухопловног инспектора.
(2) Обављање појединих стручних послова ваздухопловне инспекције Директорат може, у складу са чланом 48. став 3. Закона о инспекцијском надзору („Службени гласник РС”, бр. 36/15 и 44/18 – др. закон) поверити лицу које не испуњава све услове за стицање звања ваздухопловног инспектора, али поседује специјалистичко знање какво је неопходно за вршење тих стручних послова.
(3) Инспекцијски надзор се врши над пружаоцем услуга у ваздушној пловидби, авио-превозиоцем, власником или корисником ваздухоплова, оператером аеродрома, инвеститором аеродрома, ваздухопловно-техничком организацијом, ваздухопловним особљем, као и над другим привредним друштвима, другим правним лицима, предузетницима и физичким лицима која обављају делатности, послове или пружају услуге у ваздухопловству или којима се овим законом утврђују одређене обавезе (у даљем тексту: надзирани субјекат).
(4) Док обавља инспекцијски надзор ваздухопловни инспектор је дужан да носи службено одело и службену легитимацију.
(5) Изглед и коришћење службеног одела и образац службене легитимације ваздухопловног инспектора прописује Директорат.
(6) Ваздухопловни инспектор не може да израђује или учествује у изради планске или техничке документације и техничкој контроли техничке документације предмета инспекцијског надзора и да врши стручни надзор над производњом, изградњом, односно извођењем радова на предмету инспекцијског надзора.
Измењен: Сл. гласник РС 57/2011, 83/2018, 19/2025
(1) Ваздухопловни инспектор води поступак, доноси решења и предузима мере у оквиру права и дужности одређених законом.
(2) Ваздухопловни инспектор има право и дужност да у вршењу инспекцијског надзора:
(1) аеродроме,
(2) ваздухоплове и ваздухопловне производе,
(3) комуникационе, навигационе и надзорне системе, уређаје, опрему и објекте,
(4) пословне просторије, постројења, инсталације, средства рада и производе,
(5) друге објекте, уређаје и предмете надзираног субјекта;
(8) Ваздухопловни инспектор је дужан да о свом присуству обавести одговорно лице надзираног субјекта.
(9) Одговорно лице надзираног субјекта дужно је да поступи по налогу ваздухопловног инспектора.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 19/2025
(1) Ваздухопловни инспектор овлашћен је да, ако уочи неправилности у раду надзираног субјекта, записником о инспекцијском надзору, односно решењем наложи надзираном субјекту да отклони неправилности и да одреди рок у коме је надзирани субјекат дужан да отклони неправилности.
(2) Надзирани субјекат је дужан да изврши мере за отклањање неправилности наложене записником, односно решењем ваздухопловног инспектора.
(3) Надзирани субјекат је дужан да, у року од 48 сати од часа када је протекао рок који је одређен за отклањање неправилности, писмено обавести ваздухопловног инспектора да ли су неправилности отклоњене.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
(1) Зависно од исхода инспекцијског надзора и тежине непосредног угрожавања безбедности и обезбеђивања у ваздухопловству, ваздухопловни инспектор овлашћен је да одмах донесе решење којим:
(2) Ваздухопловни инспектор овлашћен је да привремено забрани рад лицу које спада у ваздухопловно особље чији послови непосредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја, под условима који су одређени у члану 184. овог закона.
Ваздухопловни инспектор може уз писмено образложење да предложи директору Директората:
Измењен: Сл. гласник РС 57/2011
(1) Ваздухопловни инспектор дужан је да у року од осам радних дана од завршетка инспекцијског надзора састави записник о инспекцијском надзору.
(2) Изузетно, ваздухопловни инспектор који писменим решењем забрани рад лицу које спада у ваздухопловно особље чији послови непосредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја дужан је да састави записник о инспекцијском надзору у року од 24 сата по окончању надзора из члана 184. овог закона.
(3) Записник се доставља надзираном субјекту.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018
Авио-превозиоц дужан је да, по најави, обезбеди место у ваздухоплову за ваздухопловног инспектора који надзире рад посаде ваздухоплова или проверава исправност ваздухоплова у лету.
(1) На решење ваздухопловног инспектора може се изјавити жалба министру надлежном за послове саобраћаја.
(2) Жалба на решење ваздухопловног инспектора не одлаже извршење решења, с тим да ваздухопловни инспектор може из оправданих разлога одредити да жалба одлаже извршење решења.
Измењен: Сл. гласник РС 57/2011, 83/2018
(1) Новчаном казном од 500.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:
(2) 129ђ) у својству послодавца дозволи да послове који могу да имају утицаја на обезбеђивање у ваздухопловству обављају лица која нису завршила одговарајућу обуку из области обезбеђивања (члан 231д став 1);
(3) За прекршај из става 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.
(4) За прекршај из става 1. овог члана, казниће се и предузетник новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара.
(5) Новчаном казном у фиксном износу од 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:
(6) За прекршај из става 4. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном у фиксном износу од 10.000 динара.
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 9/2020, 62/2023, 19/2025
Брисан је (види члан 73. Закона - 45/2015-8)
(1) Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:
(2) 9ђ) користи ракете или друге летеће објекте тако да угрожава безбедност ваздушног саобраћаја (члан 11. став 1) или их лансира без претходно прибављеног одобрења пружаоца услуга контроле летења (члан 11. став 2);
(3) Новчаном казном у фиксном износу од 10.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:
Измењен: Сл. гласник РС 83/2018, 9/2020, 62/2023, 19/2025
(1) Прекршајни поступак не може се покренути нити водити ако протекну три године од дана када је прекршај учињен.
(2) Поступак за издавање прекршајног налога не може се покренути нити водити ако протекну три године од дана када је прекршај учињен.
(3) Застаревање се прекида сваком процесном радњом која се предузима ради издавања прекршајног налога или покретања прекршајног поступка.
(4) Застаревање почиње поново да тече после сваког прекида, али апсолутна застарелост настаје у сваком случају по истеку рока од шест година од дана када је прекршај учињен.
(5) На сва остала питања која се тичу прекршајног поступка примењују се одредбе закона којим се уређују прекршаји.
Измењен: Сл. гласник РС 19/2025
Сматра се да је уговором између Владе Републике Србије и Владе Републике Црне Горе који је закључен 31. октобра 2003. године и којим је основана Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе д.о.о, Влада овластила Агенцију за контролу летења Србије и Црне Горе д.о.о. да пружа све услуге у ваздушној пловидби на територији Републике Србије, све док Влада друкчије не одлучи.
Прописи за извршавање овог закона донеће се у року од 24 месеца од дана ступања на снагу овог закона.
(1) Влада доноси Национални програм безбедности у цивилном ваздухопловству, Националну политику управљања ваздушним простором и Национални програм за олакшице у ваздушном саобраћају у року од 18 месеци од ступања на снагу овог закона.
(2) Влада образује Национални ваздухопловни комитет за управљање ваздушним простором, Национални комитет за олакшице у ваздушном саобраћају и Национални комитет за обезбеђивање у ваздухопловству у року од 18 месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Центар за истраживање преузима од Директората права, обавезе, запослене, предмете, опрему, средства за рад и архиву који су потребни за обављање надлежности у области безбедносног истраживања удеса и озбиљних незгода цивилних ваздухоплова.
Измењен: Сл. гласник РС 57/2011
Поред других прописа за чије је доношење овлашћен, Директорат доноси и прописе из области ваздухопловства који су садржани у Анексу И Мултилатералног споразума између Европске заједнице и њених држава чланица, Републике Албаније, Босне и Херцеговине, Републике Бугарске, Републике Хрватске, Бивше Југословенске Републике Македоније, Републике Исланд, Републике Црне Горе, Краљевине Норвешке, Румуније, Републике Србије и Мисије привремене управе Уједињених нација на Косову (у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 од 10. јуна 1999) о успостављању Заједничког европског ваздухопловног подручја (ЕЦАА споразум). Мултилатерални споразум потврђен је законом који је објављен у „Службеном гласнику Републике Србије – Међународни уговори”, број 38/09).
(1) Савет Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије наставља даном ступања на снагу овог закона да ради као Управни одбор Директората у саставу у коме је то предвиђено ових законом.
(2) Генерални директор Директората и заменик директора Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије настављају даном ступања на снагу овог закона да раде као директор Директората, односно заменик директора Директората, као јавне агенције, са овлашћењима која су предвиђена овим законом и законом којим се уређују јавне агенције.
(1) Дозволе и други појединачни правни акти који су донесени по прописима који су на снази на дан ступања на снагу овог закона, којима се утврђује да су њихови имаоци оспособљени да обављају делатности или послове или да пружају услуге у ваздухопловству, остају на снази до истека рока важења који је означен у њима, односно до издавања одговарајућих појединачних правних аката који се доносе на основу овог закона и прописа донесених на основу њега, а најкасније 24 месеца од дана ступања на снагу овог закона.
(2) Сви субјекти који су по одредбама овог закона обавезни да стекну појединачни правни акт којим се утврђује да испуњавају услове за обављање делатности, послова или пружање услуга у ваздухопловству, а на то нису били дужни по Закону о ваздушном саобраћају („Службени лист СРЈ”, бр. 12/98, 5/99, 44/99, 73/00 и 70/01 и „Службени гласник РС”, број 101/05), дужни су да испуне услове који су одређени овим законом у року од 24 месеца од ступања на снагу овог закона.
(1) Одредбе овог закона примењују се на све поступке који су започети пре ступања на снагу овог закона ако до ступања на снагу овог закона у њима није донесено коначно решење.
(2) Изузетно, прекршајни поступци који су покренути пре ступања на снагу овог закона окончаће се по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона, ако су блажи за учиниоца.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о ваздушном саобраћају („Службени лист СРЈ”, бр. 12/98, 5/99, 44/99, 73/00 и 70/01 и „Службени гласник РС”, број 101/05), Одлука о оснивању Директората цивилног ваздухопловства државе Србије и државе Црне Горе („Службени гласник РС”, број 102/03), Одлука о вршењу оснивачких права у Директорату цивилног ваздухопловства државе Србије и државе Црне Горе („Службени гласник РС”, број 53/06) и Закључак о промени назива Директората цивилног ваздухопловства Србије и Црне Горе („Службени гласник РС”, број 12/07).
(1) Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
(2) ОДРЕДБЕ ЗАКОНА КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У "ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ" ЗАКОНА
Акти који се у свом уводу позивају на овај закон као правни основ.
Сл. гласник РС 63/2026
Сл. гласник РС 19/2025
Сл. гласник РС 62/2023
Сл. гласник РС 9/2020
Сл. гласник РС 83/2018
Сл. гласник РС 66/2015
Сл. гласник РС 45/2015
Сл. гласник РС 93/2012
Сл. гласник РС 57/2011
Сл. гласник РС 73/2010
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.