Члан 1 Предмет уређења
Овим законом уређују се захтеви и мере уређења тржишта пољопривредних производа, трговина са другим државама, као и друга питања од значаја за уређење тржишта пољопривредних производа.
Пољопривреда и развој пољопривреде
48 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 67/2021.
Овим законом уређују се захтеви и мере уређења тржишта пољопривредних производа, трговина са другим државама, као и друга питања од значаја за уређење тржишта пољопривредних производа.
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
(1) Уређење тржишта пољопривредних производа обухвата производе у следећим секторима:
(2) Влада утврђује листу производа у секторима из става 1. овог члана.
(1) Тржишна година за сектор:
(1) стрних жита је од 1. јула текуће године до 30. јуна наредне године;
(2) кукуруза је од 1. октобра текуће године до 30. септембра наредне године;
(1) банана је од 1. јануара до 31. децембра текуће године;
(2) маслиновог уља и стоних маслина је од 1. јула текуће године до 30. јуна наредне године;
(3) лана и конопље је од 1. јула текуће године до 30. јуна наредне године;
(4) пиринча је од 1. септембра текуће године до 31. августа наредне године;
(5) уљарица је од 1. октобра текуће године до 30. септембра наредне године.
(9) Министар надлежан за послове пољопривреде (у даљем тексту: министар) прописује временски период тржишних година за друге секторе из члана 3. став 1. овог закона.
(1) Систем тржишних информација пољопривреде Србије (у даљем тексту: СТИПС) организује се и развија ради прикупљања, обраде и коришћења података о ценама на мало и велико и количинама одређених пољопривредних производа и ценама инпута са домаћег репрезентативног тржишта, као и извештавања и размене података и информација са надлежним установама и службама у пољопривреди у Републици Србији и другим државама и међународним организацијама.
(2) Органи државне управе, аутономне покрајине, јединица локалне самоуправе, као и правна лица, установе и друге организације од значаја за пољопривреду дужни су да податке из става 1. овог члана достављају Министарству.
(3) Репрезентативно тржиште из става 1. овог члана одређује се на основу обима производње, односно промета одређених пољопривредних производа.
(4) Средства за функционисање СТИПС обезбеђују се из буџета Републике Србије.
(5) Министар ближе прописује организацију СТИПС, начин прикупљања, обраде, коришћења и достављања података, субјекте који достављају податке, врсте података и рок за њихово достављање, услове и начин одређивања репрезентативних тржишта, период извештавања, као и производе који су предмет извештавања.
Захтеви који се односе на уређење тржишта пољопривредних производа обухватају:
(1) Пољопривредни производи за које су прописани тржишни стандарди и други захтеви за стављање пољопривредних производа на тржиште стављају се на тржиште само ако су у складу са прописаним тржишним стандардима и другим захтевима за стављање пољопривредних производа на тржиште и ако испуњавају услове прописане законом којим се уређује безбедност хране.
(2) Тржишни стандарди прописују се за секторе из члана 3. став 1. тач. 5)–7), тачка 9), тач. 15) и 16) и тачка 18) овог закона.
(3) Тржишни стандарди из става 2. овог члана прописују се према врсти пољопривредних производа и њиховим карактеристикама, на основу следећих критеријума:
(4) Изузетно од става 1. овога члана, пољопривредни производи који се стављају на тржиште не морају да буду усклађени са тржишним стандардима у следећим секторима:
(1) је хмељ убран на земљишту које је у власништву пиваре и користи се у природном или прерађеном стању;
(2) су производи добијени од хмеља прерађени у име и за рачун пиваре под условом да их пивара користи у својој производњи;
(3) су хмељ и производи добијени од хмеља паковани у мала паковања за сопствене потребе физичких лица;
(4) су производи добијени од изомеризованих производа од хмеља;
(1) су означени речима: „намењени за прераду” или „за исхрану животиња” или другу непрехрамбену употребу;
(2) су очишћени или нарезани и на тај начин припремљени за јело или спремни за кување;
(3) се стављају на тржиште као јестиве клице разврстане као воће и поврће;
(4) их произвођач продаје или испоручује у објекте за припрему и паковање или у објекте за складиштење или отпрема са свог пољопривредног газдинства у објекте за припрему и паковање;
(5) се отпремају из објеката за складиштење у објекте за припрему и паковање;
(6) произвођач директно продаје пољопривредне производе крајњем потрошачу на пољопривредном газдинству или на пијаци;
(7) пољопривредне производе на тржиште ставља предузетник који обавља трговину на мало;
(8) су разврстани у самоникле печурке, капар, горки бадем у љусци, бадем без љуске, лешник без љуске, обични орах без љуске, пистаће, језгра борове шишарке (пиније), макадамски орах, хикори орах, сушене банане, сушене агруме, мешавине тропског језграстог воћа, мешавине осталог језграстог воћа и шафран у складу са прописом којим се уређује царинска тарифа;
(17) Други захтеви за стављање пољопривредних производа на тржиште обухватају употребу:
(18) Осим захтева из става 5. овог члана, пољопривредни производи морају да буду декларисани у складу са прописом којим се уређује декларисање, означавање и рекламирање хране.
(19) Пољопривредни производи из става 2. овог члана, при увозу, односно извозу, морају да испуњавају тржишне стандарде прописане овим законом или тржишне стандарде које је Република Србија признала као еквивалентне, односно тржишне стандарде државе извоза, односно морају да буду у складу са условима посебног међународног споразума који се на њих примењује у Републици Србији.
(20) Министар ближе прописује тржишне стандарде из става 2. овог члана, као и друге захтеве за стављање на тржиште пољопривредних производа.
(1) Пољопривредни производи из члана 3. став 1. тачка 11) и тачка 13) овог закона који се стављају на тржиште из објекта за клање морају бити трупови, полутке и четврти код којих је обављено класирање, категоризација и означавање (у даљем тексту: класирање).
(2) Изузетно од става 1. овог члана, трупови, полутке и четврти који се стављају на тржиште не морају бити класирани ако:
(3) Класирање се обавља у објекту за клање под условом да:
(4) Одговорно лице у објекту из става 3. овог члана дужно је да евидентира податке о броју грла на којима је извршено класирање, као и податке о класама и ценама.
(5) Подаци о броју грла на којима је извршено класирање, као и подаци о класама и ценама достављају се Министарству и контролном телу из члана 9. овог закона.
(6) Министар ближе прописује минималан број закланих грла у објекту за клање за обављање класирања, начин обављања класирања, одговарајућу опрему за обављање класирања и услове за класификатора, као и начин прикупљања података о броју грла на којима је извршено класирање, о класама и о ценама, рокове достављања тих података и образац за достављање података о броју грла на којима је извршено класирање, као и о класама и о ценама.
(7) Министар ближе прописује класе и категорије пољопривредних производа из сектора из члана 3. став 1. тачка 11) и тачка 13) овог закона и начин њиховог означавања, као и изглед ознака којима се означавају трупови, полутке и четврти.
(1) Пољопривредни производи из сектора из члана 3. став 1. тачка 6) овог закона подлежу обавезној контроли усклађености са тржишним стандардима коју врши Министарство.
(2) Контрола усклађености из става 1. овог члана је поступак провере усклађености пољопривредних производа са тржишним стандардима, који укључује издавање сертификата којим се усклађеност потврђује.
(3) Пољопривредни производи из сектора из члана 3. став 1. тачка 11) и тачка 13) овог закона подлежу обавезној контроли поступка класирања коју врши Министарство.
(4) Контрола поступка класирања из става 3. овог члана је поступак провере класирања пољопривредних производа, који укључује издавање потврде којом се потврђује исправност класирања.
(5) За обављање послова из става 2. и става 4. овог члана министар може да овласти правно лице које је регистровано у Агенцији за привредне регистре, односно које је уписано у други одговарајући регистар у складу са посебним прописом, за обављање послова техничког испитивања и анализе и које испуњава услове у погледу опреме и стручног кадра (у даљем тексту: контролно тело).
(6) Министар на захтев контролног тела решењем утврђује испуњеност услова из става 5. овог члана и овлашћује контролно тело за обављање послова у складу са овим законом.
(7) Министарство објављује списак овлашћених контролних тела на својој интернет страници.
(8) Министар решењем одлучује о престанку овлашћења из става 6. овог члана:
(9) Решење из става 6. и става 8. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.
(10) Влада утврђује висину накнаде за послове које обавља контролно тело.
(11) Министар ближе прописује услове за контролно тело у погледу опреме и стручног кадра.
(1) Контрола усклађености пољопривредних производа са прописаним тржишним стандардима врши се на основу захтева трговца воћем и поврћем који се подноси Министарству или контролном телу.
(2) Министарство или контролно тело проверава усклађеност пољопривредних производа у сектору воћа и поврћа са прописаним тржишним стандардима и издаје сертификат о усклађености свежег воћа и поврћа са тржишним стандардима (у даљем тексту: сертификат), који прати пољопривредни производ у сектору воћа и поврћа приликом стављања на тржиште.
(3) Контрола поступка класирања врши се на основу захтева правног лица, односно предузетника који има одобрен објекат за клање у складу са законом којим се уређује ветеринарство, који се подноси Министарству или контролном телу.
(4) Министарство или контролно тело контролише поступак класирања, потврђује исправност извршеног класирања издавањем потврде и о томе сачињава извештај.
(5) Министарство, односно контролно тело евидентира следеће податке:
(1) спроведеним контролама усклађености са тржишним стандардима;
(2) издатим сертификатима;
(1) спроведеним контролама поступка класирања;
(2) издатим потврдама којима се потврђује исправност класирања.
(10) Контролно тело дужно је да податке из става 5. тачка 1) овог члана уписује у евиденциони лист, који чува најмање пет година од дана спроведене контроле усклађености са тржишним стандардима.
(11) Контролно тело дужно је да Министарству достави квартални збирни извештај о подацима из става 5. тачка 2) овог члана.
(12) Министар ближе прописује начин спровођења контроле усклађености са прописаним тржишним стандардима, односно контроле поступка класирања и рокове за спровођење контроле, образац сертификата о усклађености свежег воћа и поврћа са тржишним стандардима, образац евиденционог листа о обављеним контролама усклађености са тржишним стандардима и образац збирног извештаја о спроведеним контролама поступка класирања и издатим потврдама којима се потврђује исправност класирања.
(1) Трговац воћем и поврћем који ставља на тржиште свеже воће и поврће мора бити уписан у Регистар трговаца.
(2) Регистар трговаца успоставља и води Министарство.
(3) На захтев трговца воћем и поврћем, министар доноси решење о упису у Регистар трговаца, под условом да је трговац воћем и поврћем регистрован у Агенцији за привредне регистре.
(4) Регистар трговаца нарочито садржи следеће податке:
(5) Подаци из става 4. тач. 1)–4) овог члана су јавни.
(6) Регистар трговаца води се у електронској форми и може се повезивати са другим базама и регистрима Министарства и других надлежних органа.
(7) Министар решењем брише трговца воћем и поврћем из Регистра трговаца ако:
(8) Трговац воћем и поврћем дужан је да сваку промену података из става 4. тач. 1)–4) овог члана пријави Министарству у року од 30 дана од дана настале промене.
(9) Решење из става 3. и става 7. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.
(10) Министар ближе прописује садржину и начин вођења Регистра трговаца, као и образац захтева за упис у Регистар трговаца.
(1) На захтев трговца воћем и поврћем, министар решењем може да овласти трговца воћем и поврћем да спроводи контролу усклађености са прописаним тржишним стандардима и издаје сертификат за воће и поврће које тај трговац воћем и поврћем ставља на тржиште.
(2) Овлашћење из става 1. овог члана издаје се трговцу воћем и поврћем под условом да:
(3) Податке о спроведеним контролама усклађености из става 1. овог члана овлашћени трговац воћем и поврћем дужан је да уписује у евиденциони лист из члана 10. овог закона, који чува најмање пет година од дана спроведене контроле усклађености са тржишним стандардима.
(4) Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.
(5) Министар ближе прописује услове под којима се трговац воћем и поврћем овлашћује за спровођење контроле усклађености воћа и поврћа са прописаним тржишним стандардима и издавање сертификата за воће и поврће које ставља на тржиште, као и образац захтева за овлашћење трговца воћем и поврћем.
(1) У сектору хмеља пољопривредни производи који се стављају на тржиште морају да имају сертификат за хмељ.
(2) Сертификат из става 1. овог члана издаје Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад.
(3) Пољопривредни произвођач који ставља на тржиште хмељ подноси Институту за ратарство и повртарство, Нови Сад захтев за издавање сертификата из става 1. овог члана.
(4) Министар ближе прописује начин издавања и образац сертификата за хмељ.
(1) Правно лице које обавља делатност производње у сектору шећера дужно је да Министарству доставља податке о оствареној и уговореној производњи шећерне репе, податке о производњи, продаји и залихама шећера, изоглукозе и других производа из сектора шећера, као и податке о ценама шећерне репе и шећера.
(2) Први откупљивач сировог млека дужан је да Министарству достави податке о количини укупно откупљеног сировог млека.
(3) Правно лице, односно предузетник који обавља делатност производње, обраде односно прераде у сектору дувана дужан је да Министарству доставља податке о ценама по типу дувана.
(4) Министар ближе прописује начин и рокове за достављање података из ст. 1–3. овог члана, образац о тржишним подацима у сектору шећера, образац о количини откупљеног сировог млека и образац о ценама по типу дувана.
Производња, уређење тржишта, дефиниције производа, политика квалитета, ознаке и продајни називи за пољопривредне производе из сектора вина који се стављају на тржиште уређени су прописима којима се уређује вино и овим законом.
(1) Произвођачке организације могу оснивати пољопривредни произвођачи у секторима из члана 3. став 1. овог закона.
(2) На захтев произвођачких организација из става 1. овог члана, министар доноси решење о признавању произвођачке организације, ако су испуњени услови из члана 17. овог закона.
(3) Министарство води евиденцију о признатим произвођачким организацијама, која нарочито садржи следеће податке, и то: назив, седиште, контакт телефон, број решења о признавању, сектор у којем се оснива.
(4) Министар укида решење о признавању произвођачке организације из става 2. овог члана ако произвођачка организација престане да испуњава услове у складу са овим законом, односно ако се утврди неправилност у раду признате произвођачке организације.
(5) Решење из става 2. и става 4. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.
(6) Министар прописује начин вођења и образац евиденције о признатим произвођачким организацијама.
(1) Услови за признавање произвођачке организације су:
(1) прераду;
(2) дистрибуцију, односно превоз, укључујући даљинску трговину;
(3) паковање, означавање или промоцију;
(4) организацију контроле квалитета;
(5) коришћење опреме, односно складишних простора;
(6) управљање отпадом директно повезаним са производњом;
(7) набавку потребних инпута;
(8) све остале активности повезане са услугама којима се остварује један од циљева наведених у тачки 7) овог става;
(1) планирање производње у складу са потребама потражње на тржишту и њено прилагођавање потражњи, посебно у погледу квалитета и количине производа;
(2) концентрисање понуде и стављање на тржиште производа чланова организације, без посредника;
(3) рационализација трошкова производње и повраћаја улагања у складу са стандардима заштите животне средине и стандардима добробити животиња, као и стабилизација произвођачких цена;
(4) спровођење истраживања и покретање иницијатива о одрживим методама производње, иновативним праксама, конкурентности и праћењу тржишта;
(5) промовисање и пружање техничке помоћи за примену узгојних пракси и производних техника, ради заштите животне средине, као и пракси и техника које поштују добробит животиња;
(6) подстицање и пружање техничке помоћи за примену производних стандарда, побољшање квалитета производа и развој производа са ознакама географског порекла, као и производа са ознаком квалитета;
(7) управљање споредним производима и отпадом, како би се заштитио квалитет воде, земљишта и природног окружења и сачувао или подстакао биодиверзитет;
(8) допринос одрживом коришћењу природних ресурса и ублажавању штетних дејстава климатских промена;
(9) развој иницијатива у области промоције и стављања на тржиште;
(10) пружање техничке помоћи за коришћење терминских тржишта и система осигурања.
(20) Произвођачка организација у сектору воћа и поврћа и сектору млека и млечних производа мора имати најмање један од три циља из става 1. тачка 7) подтач. 1)–3) овог члана.
(21) Члан произвођачке организације у сектору воћа и поврћа може највише 25% од своје целокупне производње воћа и поврћа ставити на тржиште директно, а не преко произвођачке организације.
(22) Министар ближе прописује услове за признавање и начин признавања произвођачке организације, као и образац захтева за признавање произвођачке организације.
(1) Призната произвођачка организација може да оствари право на финансијску подршку за оснивање и првих пет година рада, ако има одобрен пословни план.
(2) Одобравање пословног плана и утврђивање права на финансијску подршку из става 1. овог члана спроводи Министарство – Управа за аграрна плаћања (у даљем тексту: Управа), на основу захтева за финансијску подршку који подноси призната произвођачка организација.
(3) Финансијска подршка из става 1. овог члана исплаћује се годишње, у паушалном износу, за првих пет година рада, уз постепено годишње смањивање финансијских средстава.
(4) Финансијска подршка из става 1. овог члана исплаћује се као накнада дела трошкова са листе трошкова који се надокнађују у одређеном проценту за сваку годину, и то:
(5) Министар ближе прописује начин подношења захтева и документацију која се доставља уз захтев за финансијску подршку, листу трошкова који се надокнађују, максимални износ финансијске подршке по годинама и за укупан петогодишњи период, као и образац захтева за финансијску подршку и образац пословног плана.
(1) Произвођачка организација која остварује право на финансијску подршку дужна је да:
(2) Произвођачка организација дужна је да врати исплаћену финансијску подршку, увећану за износ затезне камате у складу са законом, у року од 30 дана од дана правноснажности решења којим се утврђује обавеза да се изврши повраћај финансијске подршке, ако се не придржава обавеза из става 1. тач. 1)–4) овог члана.
(1) Министар решењем признаје удружење произвођачких организација које је основано на иницијативу најмање две признате произвођачке организације у истом сектору из члана 3. става 1. овог закона.
(2) Удружење произвођачких организација из става 1. овог члана може да спроводи било који циљ из члана 17. став 1. тачка 7) овог закона, као и да обавља све активности признате произвођачке организације.
(3) Министар решењем признаје међугранску организацију која је основана на иницијативу признате произвођачке организације или удружења произвођачких организација у сектору из члана 3. става 1. овог закона и најмање једног правног лица, односно предузетника који обавља послове прераде, трговине, односно дистрибуције.
(4) Министарство води евиденцију о признатим удружењима произвођачких организација и међугранским организацијама, која нарочито садржи следеће податке: назив, седиште, контакт телефон, број решења о признавању, сектор у којем се оснива.
(5) Решење из става 1. и става 3. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.
(6) Министар ближе прописује начин признавања удружења произвођачких организација и међугранских организација, документацију која се доставља за признавање, као и образац захтева за признавање.
(7) Министар ближе прописује начин вођења евиденције, као и образац евиденције о признатим удружењима произвођачких организација и признатим међугранским организацијама.
Ради подстицања активности организација из члана 16. и члана 20. овог закона, које се односе на прилагођавање понуде захтевима тржишта, осим активности која се односи на повлачење пољопривредних производа са тржишта, Министарство спроводи активности с циљем:
(1) Ради стабилизације тржишта и спречавања тржишних поремећаја у сектору вина, министар одређује мере како би се прилагодила понуда у сектору вина.
(2) Мере из става 1. овог члана не смеју:
(1) Пре испоруке пољопривредног производа пољопривредног произвођача прерађивачу или откупљивачу, пољопривредни произвођач и прерађивач или откупљивач морају закључити уговор у писаној форми.
(2) У случају из става 1. овог члана, први прерађивач или откупљивач мора да понуди предлог уговора у писаној форми за испоруку производа од стране пољопривредног произвођача.
(3) Призната произвођачка организација може да преговара у име својих чланова о уговорима којима се уређује испорука пољопривредног производа од пољопривредног произвођача прерађивачу или откупљивачу.
(4) Влада утврђује пољопривредне производе из сектора из члана 3. став 1. овог закона за које је обавезно закључење уговора између пољопривредног произвођача и прерађивача или откупљивача.
(5) Министар ближе прописује основне елементе уговора између пољопривредног произвођача и прерађивача или откупљивача за пољопривредне производе прописане актом Владе из става 4. овог члана.
(1) Мере уређења тржишта обухватају:
(1) јавну интервенцију;
(2) подршку приватном складиштењу;
(3) посебне интервентне мере;
(1) мере подршке побољшања прехрамбених навика деце и омладине;
(2) оперативне програме у сектору воћа и поврћа.
(1) Јавна интервенција обухвата откуп, складиштење, односно начин располагања откупљеним пољопривредним производима и спроводи се током тржишне године за следеће пољопривредне производе, и то:
(2) Поступак јавне интервенције спроводи се када је тржишна цена пољопривредних производа у секторима из става 1. овог члана нижа од референтне цене.
(3) Критеријуме за одређивање референтне цене и референтну цену утврђује Влада.
(4) У оквиру јавне интервенције из става 1. овог члана откупљују се пољопривредни производи пореклом из Републике Србије, који испуњавају услове у погледу квалитета и класирања.
(5) Откуп пољопривредних производа као мера јавне интервенције из става 1. овог члана спроводи се по утврђеној интервентној цени која не сме бити виша од референтне цене.
(6) Влада уређује услове под којим се спроводи јавна интервенција у погледу врсте, количине и квалитета и класирања пољопривредног производа, као и у погледу корисника мера уређења тржишта у зависности од сектора, начин спровођења јавне интервенције и потребну документацију, начин формирања и утврђивања интервентне цене, период спровођења јавне интервенције, начин складиштења откупљених пољопривредних производа и основне елементе управног уговора о откупу у оквиру јавне интервенције, као и финансијска средства потребна за спровођење јавне интервенције.
(7) Поступак продаје пољопривредних производа који су били предмет јавне интервенције мора да се обавља на начин којим се спречава поремећај на тржишту и којим се обезбеђује једнак приступ пољопривредним производима и једнако поступање према купцима.
(8) Продаја пољопривредних производа који су били предмет јавне интервенције спроводи се по цени утврђеној актом Владе из става 9. овог члана или прикупљањем понуда.
(9) Влада уређује услове у погледу врсте, количине, продаје и периода продаје пољопривредних производа, као и начин продаје пољопривредних производа који су били предмет јавне интервенције и основне елементе управног уговора о продаји у оквиру јавне интервенције.
(10) Складиште за потребе чувања пољопривредних производа који су предмет јавне интервенције треба да испуњава услове у погледу објекта и техничке опремљености.
(11) Министар ближе прописује услове за складиште у погледу објекта и техничке опремљености за потребе чувања пољопривредних производа који су предмет јавне интервенције.
(12) Управа са корисником мера уређења тржишта закључује управни уговор о откупу, односно продаји пољопривредних производа у оквиру јавне интервенције.
(1) Подршка приватном складиштењу спроводи се када је тржишна цена пољопривредног производа нижа од референтне цене, као накнада дела трошкова складиштења.
(2) Подршка приватном складиштењу одобрава се за следеће пољопривредне производе:
(3) Подршка приватном складиштењу одобрава се за пољопривредне производе пореклом из Републике Србије, који испуњавају услове у погледу квалитета и класирања.
(4) Влада уређује услове под којима се спроводи подршка приватном складиштењу у погледу врсте, количине и квалитета и класирања пољопривредног производа, као и у погледу корисника мера уређења тржишта у зависности од сектора, начин спровођења подршке приватном складиштењу и потребну документацију, начин утврђивања висине средстава за подршку приватном складиштењу, период приватног складиштења и основне елементе управног уговора о приватном складиштењу, као и финансијска средства потребна за спровођење подршке приватном складиштењу.
(5) Складиште за потребе чувања пољопривредних производа који су предмет подршке приватном складиштењу треба да испуњава услове у погледу објекта и техничке опремљености.
(6) Министар ближе прописује услове за складишта у погледу објекта и техничке опремљености за потребе чувања пољопривредних производа који су предмет подршке приватном складиштењу.
(7) Управа са корисником мера уређења тржишта закључује управни уговор о приватном складиштењу пољопривредних производа који су предмет подршке приватном складиштењу.
(1) Говеђе месо које је предмет јавне интервенције, односно говеђе и свињско месо које је предмет подршке приватном складиштењу, мора бити од трупова, полутки и четврти код којих је обављено класирање.
(2) Говеђе месо које је предмет јавне интервенције или подршке приватном складиштењу мора бити добијено од животиња старијих од осам месеци.
(3) Свињско месо које је предмет подршке приватном складиштењу мора бити добијено од животиња које нису коришћене у приплоду.
(1) Посебне интервентне мере спроводе се у сектору говеђег и телећег меса, свињског меса, овчијег и козијег меса, живинског меса, јаја и млека и млечних производа, ради спречавања тржишних поремећаја насталих услед:
(2) Мере које се спроводе у случају из става 1. тачка 1) овог члана, могу да се донесу једино ако су предузете ветеринарско-санитарне мере које су неопходне за сузбијање болести и у трајању које је потребно за поновну стабилизацију тржишта.
(3) У случају из става 1. тачка 2) овог члана, посебне интервентне мере могу се донети и за пољопривредне производе из других сектора наведених у члану 3. став 1. овог закона.
(4) Влада уређује врсте посебних интервентних мера, временски период примене тих мера, начин спровођења посебних интервентних мера и потребну документацију, као и финансијска средства за њихово спровођење.
(1) Ради побољшања прехрамбених навика деце и омладине који похађају образовно-васпитне установе и подизања свести у широј јавности о значају здраве исхране у развоју деце и омладине, Влада доноси:
(2) Програми из става 1. овог члана нарочито садрже период за који се доносе, анализу стања, циљну групу, листу производа који могу да буду предмет подршке побољшању прехрамбених навика деце и омладине, критеријуме за избор производа, трошкове који се надокнађују у оквиру мере, циљеве и показатеље успешности и праћења тих програма, начин вредновања, оцењивања и извештавања о спровођењу тих програма, као и потребна финансијска средства за спровођење програма и начин финансирања.
(3) Програми из става 1. овог члана објављују се у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ.
(4) Пољопривредни производи који су предмет подршке побољшању прехрамбених навика деце и омладине морају бити пореклом из Републике Србије и морају да испуњавају услове у погледу квалитета и тржишног стандарда.
(5) Право на коришћење мера подршке побољшању прехрамбених навика деце и омладине има правно лице, односно предузетник који испоручује производе образовно-васпитним установама.
(6) Министар, уз сагласност министра надлежног за послове просвете, ближе прописује врсту образовно-васпитне установе у којој се мера спроводи, период спровођења мере, јединицу локалне самоуправе на којој се мера спроводи, услове остваривања мере подршке, трошкове који се надокнађују у оквиру мере, начин спровођења мере и потребну документацију, као и начин финансирања.
(7) Министар, уз сагласност министра надлежног за послове просвете и министра надлежног за послове здравља, ближе прописује производе са количином оброка са листе производа који могу да буду предмет подршке побољшању прехрамбених навика деце и омладине.
(1) Влада доноси програм за одрживе оперативне програме у сектору воћа и поврћа, који нарочито садржи период за који се доноси, анализу стања, циљеве и показатеље успешности и праћења тог програма, начин вредновања, оцењивања и извештавања о спровођењу оперативних програма, као и начин финансирања.
(2) Програм из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ.
(3) Министарство прати реализацију програма из става 1. овог члана и предлаже усклађивање тог програма са реалним потребама у сектору воћа и поврћа.
(4) Оперативни програм у сектору воћа и поврћа, који мора да буде усклађен са програмом из става 1. овог члана, доноси призната произвођачка организација, односно признато удружење произвођачких организација из сектора воћа и поврћа.
(5) Оперативни програм из става 4. овог члана доноси се за период од најмање три, а највише пет година и може да се измени на начин на који се доноси.
(6) Оперативни програм из става 4. овог члана мора да садржи најмање два циља од циљева наведених у члану 17. став 1. тачка 7) овог закона или најмање два од следећих циљева:
(7) Управа одобрава оперативни програм из става 4. овог члана и утврђује право на подршку за спровођење тог оперативног програма на основу захтева за одобравање оперативног програма.
(8) Произвођачка организација подноси годишњи извештај о спровођењу оперативног програма за претходну годину најкасније до 15. фебруара текуће године, заједно са захтевом за исплату.
(9) Министар ближе прописује начин одобравања оперативног програма и исплате за спровођење оперативног програма, као и образац оперативног програма, образац захтева за одобрење оперативног програма и образац захтева за исплату за спровођење оперативног програма.
(1) Корисник мера уређења тржишта дужан је да:
(2) Корисник мера уређења тржишта дужан је да врати исплаћена новчана средства, увећана за износ затезне камате у складу са законом, најкасније у року од 30 дана од дана правноснажности решења којим се утврђује обавеза да се изврши повраћај новчаних средстава, ако се не придржава обавеза из става 1. тач. 1)–3) овог члана.
(3) Корисник мера уређења тржишта који није вратио средства у складу са ст. 1. и 2. овог члана не може да оствари право на мере уређења тржишта прописане овим законом до измирења насталих новчаних обавеза.
(1) За спровођење правила уређења тржишта из члана 18. овог закона и мера уређења тржишта из чл. 25. и 26. и чл. 28–30. овог закона, Влада за сваку буџетску годину утврђује обим средстава, врсте и максималне износе по врсти мера у складу са овим законом и законом којим се уређује буџет Републике Србије.
(2) Обим средстава из става 1. овог члана утврђује се у оквирима буџета Министарства.
(3) Средства за правила и мере уређења тржишта из члана 18, чл. 25. и 26. и чл. 28–30. овог закона исплаћују се до износа финансијских средстава који је утврђен актом Владе из става 1. овог члана.
(1) Приликом спровођења правила и мера уређења тржишта пољопривредних производа Управа:
(2) Административна контрола из става 1. тачка 4) овог члана обухвата контролу усклађености поднетих захтева са овим законом и прописима донетим на основу овог закона.
(3) На питања поступка која нису другачије уређена овим законом примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.
(4) Министар ближе прописује садржину и начин вођења евиденције корисника правила и мера уређења тржишта.
(1) Послове контроле спровођења правила уређења тржишта из члана 18. овог закона и мера уређења тржишта из чл. 25. и 26. и чл. 28–30. овог закона, обавља Управа преко државних службеника распоређених на пословима контроле на лицу места (у даљем тексту: контролори).
(2) Контролор има службену легитимацију у обављању послова контроле на лицу места.
(3) У обављању послова контроле на лицу места, контролор има право и дужност да:
(4) У вршењу послова контроле на лицу места, контролор је овлашћен да:
(5) О извршеном привременом одузимању документације и предмета из става 4. тачка 4) овог члана контролор издаје потврду.
(6) Корисник мера уређења тржишта код кога се врши контрола дужан је да контролору омогући вршење контроле и пружи потребне податке, као и да на његов захтев, у одређеном року, достави или припреми податке и материјале који су контролору потребни за вршење послова контроле.
(7) Министар ближе прописује начин обављања контроле на лицу места и образац службене легитимације контролора.
(1) Ради ефикасног управљања тржиштем пољопривредних производа, испуњења међународних обавеза, праћења спољнотрговинских токова и тржишних кретања, као и доношења мера прописаних овим законом и прописима којима се уређује спољнотрговинско пословање, Министарство издаје дозволе за увоз, односно извоз пољопривредних производа са листе производа за које се издају дозволе за увоз, односно извоз.
(2) Дозволе из става 1. овог члана издају се на основу поднетог захтева.
(3) Издавање дозвола из става 1. овог члана може се условити полагањем средстава осигурања ради гаранције да ће пољопривредни производ за који је дозвола издата бити увезен, односно извезен за време важења дозволе.
(4) Управа царина прати и надзире реализацију увоза и извоза производа по дозволама издатим у складу са ставом 1. овог члана и податке о томе доставља Министарству.
(5) Министарство води евиденцију о издатим дозволама за увоз, односно извоз, која нарочито садржи податке о: броју поднетих захтева за дозволе, броју издатих дозвола, искоришћеним и неискоришћеним количинама пољопривредних производа по захтевима и издатим дозволама.
(6) Влада утврђује листу производа за које се издају дозволе за увоз, односно извоз, врсту осигурања и висину средстава осигурања, начин полагања и враћања средстава осигурања, образац захтева за издавање дозволе за увоз, образац захтева за издавање дозволе за извоз, образац дозволе за увоз и образац дозволе за извоз.
(1) Тарифне квоте за увоз пољопривредних производа у секторима из члана 3. став 1. овог закона расподељују се, у складу са прописима којима се уређује спољнотрговинско пословање, применом једне од следећих метода:
(2) Контролу и праћење тарифних квота у складу с методом из става 1. тачка 1) овог члана обавља Управа царина у складу са царинским прописима.
(3) Министарство додељује тарифне квоте из става 1. тач. 2)–4) овог члана на основу поднетог захтева, а расподелу тих квота врши у складу с методом из става 1. тач. 2)–4) овог члана према редоследу поднетих захтева.
(4) Управа царина прати и контролише увоз у оквиру тарифних квота и податке о искоришћености квоте доставља Министарству.
(5) Влада ближе уређује начин и избор методе за расподелу тарифне квоте за производе из сектора наведених у члану 3. став 1. овог закона и прописује образац захтева за доделу тарифне квоте, као и начин и рокове извештавања о увозу у оквиру тарифних квота.
(1) Ванредне интервентне мере спроводе се ради ефикасног и правовременог спречавања, односно отклањања тржишних поремећаја проузрокованих значајним растом или падом цена на унутрашњем или иностраним тржиштима или другим догађајима и околностима који доводе или прете да доведу до значајних поремећаја на тржишту.
(2) Мерама из става 1. овог члана нарочито се могу изменити обим, трајање, као и други захтеви и мере уређења тржишта прописане овим законом или укинути увозне дажбине у целини или делимично, за одређене количине пољопривредних производа или у одређеном временском периоду у мери и року потребном да се реши поремећај на тржишту, поштујући обавезе које произлазе из међународних споразума.
(3) Мере донете у складу са ставом 1. овог члана могу остати на снази у периоду не дужем од 12 месеци.
(4) Ако су поремећаји на тржишту из става 1. овог члана присутни након истека периода из става 3. овог члана, преиспитује се донета мера и продужава се за нови период који није дужи од 12 месеци или се доноси друга адекватна мера у складу са законом.
(5) Средства за спровођење ванредних интервентних мера обезбеђују се у буџету Републике Србије.
(6) Влада, на предлог Министарства или министарства надлежног за послове царинског система и царинске политике или министарства надлежног за послове унутрашње, односно спољне трговине, уређује врсту ванредних интервентних мера и начин њиховог спровођења, као и финансијска средства за њихово спровођење.
Административна контрола захтева из чл. 35. и 36. овог закона обухвата контролу усклађености поднетих захтева са овим законом и прописима донетим на основу овог закона, коју обавља Министарство или други орган надлежан у складу са овим законом.
(1) Надлежна инспекција, контролна тела, овлашћени трговац, односно класификатор имају право и обавезу стручног усавршавања.
(2) Субјекти из става 1. овог члана усавршавају се и подлежу прописаној провери знања у оквиру програма које доноси Министарство.
(3) Министар прописује програме обуке и стручног усавршавања.
(1) Инспекцијски надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши Министарство преко пољопривредног, ветеринарског и фитосанитарног инспектора у складу са надлежностима уређеним посебним прописима и овим законом.
(2) Надзор над радом правних лица овлашћених за вршење послова у складу са овим законом врши Министарство, у складу са законом којим се уређује државна управа.
У вршењу послова инспекцијског надзора инспектор има право и дужност да:
У вршењу послова из члана 41. овог закона надлежни инспектор Министарства је овлашћен и дужан да:
(1) На решење надлежног инспектора може се изјавити жалба министру у року од осам дана од дана достављања писаног решења.
(2) Жалба не одлаже извршење решења.
(3) На питања инспекцијског поступка која нису уређена овим законом примењују се одредбе закона којим се уређује инспекцијски надзор.
(1) Новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:
(2) За прекршаје из става 1. овога члана казниће се новчаном казном у износу од 20.000 до 100.000 динара одговорно лице у правном лицу.
(3) Новчаном казном у износу од 20.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у правном лицу ако не евидентира податке о броју грла на којима је извршено класирање, о класама и о ценама у складу са чланом 8. став 4. овог закона.
(4) Новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај физичко лице за радње из става 1. тач. 20) и 21) овог члана.
Правна лица и предузетници дужни су да ускладе своје пословање са одредбама овог закона и прописа донетих на основу овог закона најкасније у року од три године од дана ступања на снагу овог закона.
Подзаконски прописи за спровођење овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ, осим одредаба чл. 7–14, чл. 16–21, члана 23, члана 27, чл. 29. и 30. и члана 39, које се примењују од 1. јануара 2022. године и одредаба чл. 35. и 36. и члана 38, које се примењују од дана приступања Републике Србије Европској унији.
Акти који се у свом уводу позивају на овај закон као правни основ.
Сл. гласник РС 67/2021
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.