Закон о уплати доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за поједине категорије осигураника – запослених

Члан 1

Овим законом уређују се услови, случајеви, начин и средства за финансирање уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање ради утврђивања стажа осигурања у периоду од 1. јануара 1991. године до 31. децембра 2003. године за запослене за које није уплаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање (у даљем тексту: допринос).

Члан 2

Право на уплату доприноса у складу са овим законом има лице које је у периоду од 1. јануара 1991. године до 31. децембра 2003. године било у радном односу у предузећу (привредном друштву), установи, банци, организацији и земљорадничкој задрузи у Републици Србији (у даљем тексту: послодавац), а које је у том периоду било пријављено на осигурање, за време за које му допринос није плаћен.

Члан 3

(1) Основица за уплату доприноса из члана 2. овог закона је најнижа основица важећа у месецу у коме се врши уплата доприноса, према закону којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање.

(2) Допринос из става 1. овог члана плаћа се по збирној стопи (доприноси које плаћају послодавци и запослени) која важи на дан уплате доприноса, према закону којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање.

(3) Осигуранику за кога је допринос обрачунат и уплаћен у складу са одредбама ст. 1. и 2. овог члана у пријаву података за матичну евиденцију, коју подноси Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање запослених, код податка о заради, односно основици осигурања уноси се:

1. 1) за период до 1. јануара 1999. године – гарантована зарада која је била прописана за месец на који се уплата доприноса односи;
2. 2) за период од 1. јануара 1999. године – најнижа основица која је била прописана за месец на који се уплата доприноса односи и то за послове за које се није захтевала стручност и послове за које се захтевала оспособљеност до једне, односно до две године (И и II степен).

Члан 4

(1) Захтев за уплату доприноса подноси послодавац за запослене који су били у радном односу у периоду и под условима из члана 2. овог закона, а још увек су у радном односу код послодавца.

(2) Захтев се подноси филијали Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених – према седишту послодавца (у даљем тексту: Фонд).

(3) Уз захтев се подноси:

1. 1) списак запослених којима није уплаћен допринос, који садржи и период за који није уплаћен допринос, са уговором о раду или одлуком, односно решењем о заснивању радног односа;
2. 2) писмена сагласност запосленог да прихвата уплату доприноса у складу са овим законом;
3. 3) копија доказа да су запослени у том периоду били пријављени Фонду на осигурање.

(4) Поред захтева из става 1. овог члана, послодавац је дужан да достави Фонду списак лица којима је престало својство запослених код њега, а која испуњавају услове за уплату доприноса по овом закону, са доказом да су та лица била пријављена на осигурање.

(5) Послодавац је дужан да најкасније 30 дана пре истека рока за подношење захтева утврђеног овим законом, у службеним просторијама објави списак из ст. 3. и 4. овог члана и омогући увид запосленима и другим лицима, у складу са овим законом.

Члан 5

(1) Захтев за уплату доприноса могу поднети и лица:

1. 1) која су била у радном односу код послодавца који је престао да постоји (стечај, ликвидација и др.);
2. 2) која су прешла на рад код другог послодавца;
3. 3) којима је престао радни однос код послодавца (због стицања услова за пензију, престанка потребе за радом запосленог и др.);
4. 4) за које послодавац није поднео захтев из члана 4. овог закона.

(2) За умрлог осигураника, односно корисника права из пензијског и инвалидског осигурања, захтев из става 1. овог члана може поднети лице које испуњава услове за стицање права на породичну пензију.

(3) Захтев из ст. 1. и 2. овог члана подноси се Фонду.

(4) Уз захтев из ст. 1. и 2. овог члана подноси се доказ да је осигураник у периоду из члана 1. овог закона био у радном односу.

Члан 6

Захтев из чл. 4. и 5. овог закона може да се поднесе у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 7

(1) Фонд је дужан, ако су испуњени услови утврђени овим законом, да донесе решење којим се утврђује право на уплату доприноса у складу са овим законом, најкасније у року од 12 месеци од дана подношења захтева.

(2) Решење из става 1. овог члана доставља се послодавцу, запосленом, лицу из члана 5. овог закона и министарству надлежном за послове финансија.

(3) Право на утврђивање стажа осигурања лице из члана 2. овог закона стиче када се Фонду пренесу средства из буџета Републике, у оквиру планираних средстава за трансфере организацијама обавезног социјалног осигурања, а у висини и на начин којим се не угрожава ликвидна могућност буџета, о чему министарство надлежно за послове финансија обавештава министарство надлежно за пензијско и инвалидско осигурање и Фонд, са спецификацијом на која се лица односе пренета средства.

(4) По уплати доприноса, односно преносу средстава из става 3. овог члана Фонд доноси решење о утврђивању стажа осигурања, у складу са овим законом, које доставља подносиоцу захтева, односно лицу коме је утврђен стаж осигурања.

(5) Фонд је дужан да о преносу средстава из става 3. овог члана, као и о броју лица и времену за које је за њих утврђен стаж осигурања, једном месечно обавештава министарство надлежно за пензијско и инвалидско осигурање и министарство надлежно за послове финансија

Члан 8

(1) Средства за уплату доприноса у складу са овим законом обезбеђују се у буџету Републике, у оквиру средстава намењених трансферима организацијама обавезног социјалног осигурања.

(2) Република Србија ће преузети потраживања која Фонд има према послодавцу из члана 2. овог закона за износ уплаћених доприноса у складу са законом.

(3) Министар надлежан за послове финансија ближе ће уредити поступак наплате потраживања из става 2. овог члана.

Члан 9

Право на пензију, односно на увећану пензију по основу стажа осигурања уплаћеног по овом закону стиче се најраније даном уплате доприноса у складу са овим законом.

Члан 10

Министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања ближе ће уредити начин и поступак подношења захтева, као и форму и садржај обрасца захтева и списка из чл. 4. и 5. овог закона.

Члан 11

Надзор над спровођењем овог закона остварује се у сарадњи надлежних министарстава за послове рада, запошљавања и социјалне политике, послове финансија и привреде.

Члан 12

(1) Лица која, уз писмену сагласност из члана 4. став 3. тачка 2) овог закона, односно по захтеву из члана 5. овог закона остваре право на уплату доприноса, одричу се права да код послодавца, надлежног суда и другог надлежног органа захтевају уплату евентуалне разлике доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

(2) Одредба става 1. овог члана односи се и на покренуте поступке код суда, односно другог надлежног органа.

Члан 13

(1) Одредбе члана 2. и члана 3. ст. 1. и 3. овог закона, примењују се и на осигуранике самосталних делатности из члана 12. став 1. тачка 4) Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС”, бр. 34/03, 64/04 и 84/04), односно на свештенике и верске службенике.

(2) Захтев за уплату доприноса за лица из става 1. овог члана подноси Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање самосталних делатности надлежни орган за подношење пријаве на осигурање за наведену категорију осигураника према Закону из става 1. овог члана, у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

(3) Свештеницима и верским службеницима за које је утврђен стаж осигурања из става 1. овог члана, у пријаву података за матичну евиденцију коју подноси Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање сасмосталних делатности, код података о основици осигурања уноси се:

1. 1) за период до 1. јануара 1999. године – гарантована зарада која је била прописана за осигуранике запослене за месец на који се уплата доприноса односи;
2. 2) за период од 1. јануара 1999. године – најнижа основица која је била прописана за месец на који се уплата доприноса односи и то за послове за које се није захтевала стручност и послове за које се захтевала оспособљеност до једне, односно до две године (И и II степен) за осигуранике запослене.

(4) Фонд из става 2. овог члана је дужан да по спроведеном поступку и у року који ће ближе уредити министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања, ако су испуњени услови утврђени овим чланом, донесе решење којим се утврђује уплата доприноса у складу са овим законом.

(5) Решење из става 4. овог члана доставља се подносиоцу захтева из става 2. овог члана.

(6) Средства за уплату доприноса из става 1. овог члана обезбеђује Фонд из става 2. овог члана, из вишка прихода.

Члан 14

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.