Члан 1 Предмет закона
Овим законом уређују се услови и начин споразумног финансијског реструктурирања привредних друштава и предузетника у Републици Србији (у даљем тексту: финансијско реструктурирање).
Привредна друштва, предузећа и предузетници
23 члана. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 89/2015.
Овим законом уређују се услови и начин споразумног финансијског реструктурирања привредних друштава и предузетника у Републици Србији (у даљем тексту: финансијско реструктурирање).
Финансијско реструктурирање не може се спроводити над следећим лицима:
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
Финансијско реструктурирање спроводи се ради поновног уређивања дужничко-поверилачких односа поводом дуга, односно потраживања којим дужник и повериоци слободно располажу.
Финансијско реструктурирање спроводи се добровољно, на основу сагласности поверилаца и дужника, уз учешће институционалног посредника.
Финансијско реструктурирање спроводи се ако је могућ опоравак и одржив наставак пословања привредног друштва, односно предузетника.
(1) Финансијско реструктурирање спроводи се у доброј вери, у складу са начелом савесности и поштења, са пажњом која се у правном промету захтева у одређеној врсти односа.
(2) У току мировања дугова дужнику је забрањено да предузима радње које би могле спречити или отежати наплату потраживања поверилаца који су закључили уговор о мировању дугова.
Повериоци који су прихватили да учествују у финансијском реструктурирању дужни су да међусобно сарађују, како би се дужнику створили услови да прикупи и пружи податке и обавештења о својој имовини, капиталу, обавезама, пословању и пословним плановима, као и ради припреме предлога мера реструктурирања.
У финансијском реструктурирању свим повериоцима обезбеђује се једнак третман и равноправан положај у сразмери са висином њихових потраживања, осим ако се не договоре другачије.
(1) Дужник мора да обезбеди повериоцима, односно лицима која они овласте, благовремен и несметан приступ подацима и документацији од значаја за финансијско реструктурирање, а који се односе на његову имовину, капитал, обавезе, пословање и пословне планове, ради правилне процене његовог финансијског стања и припреме предлога мера финансијског реструктурирања.
(2) Поверилац и институционални посредник чувају као поверљиве све податке и обавештења која се односе на имовину, капитал, обавезе, пословање и пословне планове и предлог мера финансијског реструктурирања дужника.
(3) Подаци и обавештења из става 2. овог члана могу да буду доступни само повериоцима који учествују у финансијском реструктурирању.
(1) Захтев за спровођење финансијског реструктурирања могу поднети дужник или један или више поверилаца.
(2) Захтев из става 1. овога члана подноси се Привредној комори Србије као институционалном посреднику.
(1) Финансијско реструктурирање може се спроводити ако у њему учествују најмање две домаће или стране банке, у смислу закона којим се уређују банке, у својству поверилаца.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, у случају да је дужник предузетник, финансијско реструктурирање може се спроводити ако у њему учествује најмање једна банка.
(3) Уместо банке у смислу ст. 1. и 2. овог члана у финансијском реструктурирању могу учествовати и домаће развојне институције, а уместо једне од банака или институција и домаћа банка у стечају или ликвидацији.
(1) У току финансијског реструктурирања може се увести мировање дугова које производи правно дејство даном закључења уговора о мировању дугова.
(2) Уговор о мировању дугова представља основ за обуставу извршења у принудној наплати са рачуна дужника у погледу потраживања поверилаца који закључе тај уговор, као и за забрану покретања односно одлагање извршења које је покренуто на предлог извршног повериоца који је закључио тај уговор.
(3) Уговор из става 2. овог члана закључује се у писменој форми.
(4) Ако су средства дужника на његовим рачунима у блокади, дужник или било који поверилац који закључи уговор из става 2. овог члана доставља тај уговор организацији која спроводи принудну наплату са рачуна дужника ради обуставе извршења по основу поднетих меница и других средстава плаћања у погледу потраживања поверилаца који су закључили тај уговор.
(5) У периоду мировања дугова повериоци који су закључили уговор о мировању дугова не могу предузимати радње у циљу наплате потраживања, осим подношења тужби ради наплате потраживања у циљу спречавања наступања застарелости свог потраживања.
(6) Поверилац који закључи уговор о мировању дугова дужан је да без одлагања достави судским и другим органима пред којима се на захтев ових поверилаца води поступак извршења, односно наплате из става 2. овог члана, захтев за одлагање тог извршења, односно наплате до истека периода мировања дугова.
(7) Суд, односно други орган пред којим се води поступак из става 6. овог члана, дужан је да по пријему захтева, без одлагања, а најкасније у року од два радна дана од дана пријема захтева донесе одлуку о одлагању извршења и да је без одлагања, а најкасније наредног радног дана од дана њеног доношења достави организацији која спроводи принудну наплату са рачуна дужника, односно другом надлежном органу или организацији.
(8) У периоду мировања дугова поверилац може располагати својим потраживањем, осим ако уговором из става 2. овог члана није другачије одређено.
(9) У случају из става 8. овог члана, стицалац потраживања ступа у сва права и обавезе преносиоца потраживања из тог уговора.
(10) Период мировања дугова утврђује се уговором о мировању дугова.
(11) Ако се повериоци из става 2. овог члана и дужник у периоду мировања дугова не споразумеју о поновном уређивању дужничко-поверилачких односа, ти повериоци истеком периода мировања дугова поново стичу право на покретање наплате потраживања с рачуна тог дужника, односно право на започињање или наставак поступка извршења.
(1) Институционално посредовање у поступку финансијског реструктурирања обавља Привредна комора Србије.
(2) Привредна комора Србије као институционални посредник:
(3) Привредна комора Србије, уз претходну сагласност министра надлежног за послове економије, уређује услове и начин институционалног посредовања из става 2. овог члана, сагласно одредбама закона који регулише посредовање у решавању спорова, као и висину накнаде за институционално посредовање у финансијском реструктурирању.
Посредник Привредне коморе Србије је физичко лице које на независан, неутралан и непристрастан начин посредује између страна у спорном односу и испуњава следеће услове:
(1) Посредник је дужан да:
(2) Посредник не може да намеће странама решење, да даје обећања и правне савете, нити да гарантује одређени исход посредовања.
(3) Посредник је одговоран за штету коју нанесе странама поступајући супротно Етичком кодексу, својим незаконитим поступањем, намерно или грубом непажњом, у складу са општим правилима о одговорности за штету.
(1) Споразумно финансијско реструктурирање окончава се уговором о споразумном финансијском реструктурирању, који се закључује између дужника и повериоца.
(2) Уговор из става 1. овог члана може обухватити:
(3) Уговор из става 1. овог члана закључује се у писаној форми.
(1) Потраживање које се реструктурира и које је обезбеђено хипотеком, односно заложним правом на покретним стварима и правима (у даљем тексту: обезбеђено потраживање које се реструктурира), замењује се реструктурираним обезбеђеним потраживањем, тако да хипотека, односно заложно право на покретним стварима и правима, као споредно право везано за обезбеђено потраживање које се реструктурира, наставља да постоји као средство обезбеђења реструктурираног потраживања, у складу са уговором о финансијском реструктурирању.
(2) Катастар непокретности, односно други регистар заложног права, врши измену података уписане хипотеке, односно заложног права на покретним стварима и правима, сагласно износу реструктурираног обезбеђеног потраживања, као и другим условима реструктурираног обезбеђеног потраживања.
(3) Хипотека, односно заложно право на покретним стварима и правима, представља средство обезбеђења реструктурираног обезбеђеног потраживања до износа обезбеђеног потраживања које се реструктурира, а у случају да је износ реструктурираног обезбеђеног потраживања смањен у односу на износ обезбеђеног потраживања које се реструктурира, катастар непокретности, односно други регистар заложног права врши измену података уписане хипотеке, односно заложног права на покретним стварима и правима, у смислу става 2. овог члана.
(1) Порески подстицаји за финансијско реструктурирање, у смислу пореског ослобођења отпуста дуга код поверилаца, као и могућности репрограмирања дуга по основу јавних прихода, утврђују се законом којим се уређује порез на добит правних лица, односно законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.
(2) Народна банка Србије у прописима из своје надлежности утврђује подстицаје за финансијско реструктурирање.
Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона биће донети у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.
Поступци споразумног финансијског реструктурирања који су на дан почетка примене овог закона у току, наставиће се по прописима Закона о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава („Службени гласник РС”, број 36/11).
(1) Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава („Службени гласник РС”, број 36/11).
(2) До формирања нове листе посредника Привредне коморе Србије, у складу са одредбама Закона о посредовању у решавању спорова („Службени гласник РС”, број 55/14), а најдуже шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, поступке посредовања водиће посредници са важеће листе посредника Привредне коморе Србије.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се по истеку 90 дана од дана ступања на снагу.
Акти који се у свом уводу позивају на овај закон као правни основ.
Сл. гласник РС 89/2015
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.