Закон о спољнотрговинском пословању

Члан 1 Предмет закона

(1) Овим законом уређује се спољнотрговинско пословање у складу са правилима Светске трговинске организације (СТО) и прописима Европске уније (ЕУ), као и надлежност Агенције за страна улагања и промоцију извоза.

(2) Спољнотрговинско пословање је спољнотрговински промет робе и услуга и обављање привредних делатности страног лица у Републици Србији и домаћег лица у другој држави или царинској територији.

(3) Спољнотрговински промет поједином врстом робе и услуге може се посебно уредити у складу са правилима СТО и прописима ЕУ.

(4) Спољна трговина наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене уређује се посебним законом.

Члан 2 Значење појединих појмова

(1) Спољнотрговински промет је промет између домаћих и страних лица који се обавља на основу уговора закључених у складу са домаћим прописима и међународним уговорима.

(2) Обављање привредних делатности обухвата директно улагање и инвестиционе радове страног лица у Републици Србији, односно домаћег лица у другој држави или царинској територији.

(3) У смислу става 2. овог члана:

1. 1) директно улагање је оснивање привредног друштва, огранка, представништва, куповина удела или акција у капиталу привредног друштва, докапитализација привредног друштва и сваки други облик улагања страног лица у Републици Србији, односно домаћег лица у другој држави или царинској територији.
2. 2) инвестициони радови су пројектовање, грађевински и занатски радови, инжењерски радови и сви остали радови и услуге на објектима које врши, односно пружа страно лице у Републици Србији, односно домаће лице у другој држави или царинској територији.

Члан 3 Лица у спољнотрговинском пословању

Домаће лице, у смислу овог закона је, правно лице, огранак домаћег и страног правног лица и предузетник који имају седиште, односно који су регистровани у Републици Србији, као и физичко лице које има пребивалиште у Републици Србији, осим физичког лица које има пребивалиште, односно боравиште ван Републике Србије дуже од годину дана.

Члан 4 Страно лице, у смислу овог закона, је свако лице које није наведено у ставу 1. овог члана.*

Брисан је (види члан 2. Закона - 88/2011-50)

Члан 5 Слобода спољнотрговинског промета робом*

(1) Спољнотрговински промет робом је слободан и може се ограничити само у складу са одредбама овог закона.

(2) Домаћа и страна правна лица, њихови огранци, као и предузетници, стичу право и обављају спољнотрговински промет робом под једнаким условима.

Члан 6 Третман најповлашћеније нације

(1) Третман најповлашћеније нације се примењује* у спољнотрговинском промету са државом или царинском територијом* којој је овај третман додељен међународним споразумом или одлуком Владе.

(2) Третман најповлашћеније нације у односу на робу, у смислу овог закона, подразумева да се све предности, погодности, повластице или изузећа које Република Србија одобри било којој роби пореклом из или која је намењена другој држави или царинској територији, одмах и без одлагања одобравају истој или сличној роби пореклом из или која је намењена било којој држави или царинској територији.

(3) Третман најповлашћеније нације у односу на услуге, у смислу овог закона, подразумева третман услуга и пружаоца услуга, који потичу из једне државе или царинске територије, који није неповољнији од третмана сличних услуга и пружаоца сличних услуга из било које друге државе или царинске територије.

(4) Третман најповлашћеније нације не укључује* услове који су одобрени споразумом о слободној трговини, споразумом о царинској унији, аранжманом о пограничној трговини и услове одобрене или засноване на прелазним споразумима о успостављању зоне слободне трговине или царинске уније.

Члан 7 Национални третман

(1) Страна роба увезена на територију Републике Србије неће имати мање повољан третман од третмана који има слична домаћа роба.

(2) Национални третман у односу на услуге, у смислу овог закона, подразумева да све мере које утичу на услуге које потичу из друге државе или царинске територије, као и на пружаоце услуга из друге државе или царинске територије, не могу бити неповољније од мера које се примењују на сличне домаће услуге или на домаће пружаоце услуга.

(3) Услуге које потичу из друге државе или царинске територије, као и пружаоци услуга из друге државе или царинске територије, уживају национални третман на основу међународног споразума.

(4) Права интелектуалне својине страних лица неће имати мање повољан третман од третмана који је дат правима интелектуалне својине домаћих лица.

Члан 8 Забрана квантитативних ограничења

У спољнотрговинском промету робом не могу се уводити нова нити задржавати постојећа квантитативна ограничења, осим оних која су прописана овим законом.

Члан 9 Јавност

(1) Мере које утичу на спољнотрговинско пословање које се доносе у складу са овим законом објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

(2) Министарство надлежно за послове економских односа са иностранством (у даљем тексту: министарство), на захтев заинтересованог лица, даје информације о примени овог закона и мерама које се на основу њега доносе.

Члан 10 Поверљивост информација

Информације прибављене у складу са овим законом сматрају се поверљивим и не могу се објавити, нити доставити трећим лицима без писмене сагласности лица на које се односе, осим када је надлежни орган обавезан да то учини у складу са законом.

Члан 11 Изузеци од принципа спољнотрговинског пословања

(1) Одредбе овог закона неће се тумачити тако да спречавају увођење или примену мера које утичу на спољнотрговински промет робом, уколико се ове мере не примењују тако да чине произвољну или неоправдану дискриминацију међу државама, односно царинским територијама где су на снази исти услови или као прикривено ограничавање међународне трговине и ако се ове мере:

1. 1) уводе или примењују у циљу неопходне заштите јавног морала,*
2. 2) уводе или примењују у циљу неопходне заштите живота и здравља људи, животиња или биљака,*
3. 3) односе на увоз или извоз злата или сребра,*
4. 4) уводе или примењују као неопходне да обезбеде усаглашеност са прописима који нису у супротности са одредбама споразума СТО, укључујући примену царинских прописа, прописа којима се уређује заштита патената, жигова и ауторских права, као и спречавање довођења у заблуду,*
5. 5) односе на производе израђене у затворима,*
6. 6) уводе у циљу заштите уметничког, историјског или археолошког блага,*
7. 7) односе на заштиту необновљивих природних богатстава, ако се те мере примењују упоредо са ограничењем домаће производње или потрошње,*
8. 8) предузимају у циљу поштовања обавеза из међународног робног споразума који је у сагласности са критеријумима поднетим чланицама СТО или који је поднет чланицама СТО, а чланице СТО нису имале примедаба,*
9. 9) односе на ограничавање извоза сировина произведених у Републици Србији и потребних да се домаћој прерађивачкој индустрији обезбеде неопходне количине тих сировина у периодима када се домаћа цена одржава на нивоу испод светске цене по одлуци Владе у оквиру стабилизације тржишта те робе, под условом да то ограничавање нема за последицу повећање извоза или заштите за ту домаћу индустрију и да се том мером не врши никаква дискриминација,*
10. 10) уводе или примењују због несташице производа (опште или локалне) како би се ти производи прибавили или расподелили, под условом да све државе имају право на правичан удео у снабдевању овим производима и да се такве мере укидају када престану да постоје разлози због којих су уведене, или*
11. 11) уводе или примењују у циљу заштите безбедности ако се:*

(2) – односе на фисионе материјале или материјале од којих они потичу,

(3) – односе на промет оружја, муниције и средстава за вођење рата, као и на промет друге робе и материјала који се врши посредно или непосредно за потребе снабдевања оружаних снага,

Члан 12 Мере

(1) Мере које утичу на спољнотрговинско пословање (у даљем тексту: мере) прописују се, спроводе и тумаче у складу са принципима овог закона и правилима СТО, прописима ЕУ и обавезама из међународних споразума.

(2) Мере из става 1. овог члана дозвољене су само у случају када:

1. 1) је то неопходно за постизање циљева предвиђених овим законом,
2. 2) је то изричито прописано законом, и
3. 3) су степен, обим и трајање мере сразмерни њеној сврси, односно када су ограничени на минимум неопходан за постизање циљева мере.

Члан 13 Примена мера

(1) Мера која се уводи у складу са овим законом не сме да има за циљ или последицу нарушавање слободе трговине и конкурентности учесника у одређеном спољнотрговинском послу.

(2) Мера се укида, или се њен степен или обим умањује када престану да постоје разлози за њену примену, или када се промене околности због којих је мера уведена.

Члан 14 Надлежност за увођење мера

(1) Мере и ближе услове за примену мера* прописује Влада, на предлог министарства или другог надлежног органа.

(2) Брисан је ранији став 2. (види члан 7. Закона - 88/2011-50)

(3) Ако се мером из става 1. овог члана прописује прибављање исправе која је услов за увоз, извоз или транзит робе, списак такве робе објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Члан 15 Управни поступак и управни спор

(1) На поступак доношења појединачних управних аката, у смислу овог закона, примењују се одредбе закона којима се уређује општи управни поступак, осим ако овим законом није другачије предвиђено.

(2) Против акта из става 1. овог члана може да се покрене управни спор.

Члан 16 Административне накнаде за рад органа

Износ накнада за административне услуге које органи, односно лица којима су законом поверена јавна овлашћења, пружају лицима у спољнотрговинском пословању не може:

1. 1) бити већи од стварних трошкова пружених услуга,
2. 2) представљати индиректну заштиту домаће производње, и
3. 3) представљати индиректно оптерећење увоза и извоза.

Члан 17 Извоз, увоз и транзит

(1) Извоз робе је изношење, слање, односно испорука робе са територије Републике Србије на територију друге државе или царинске територије, у складу са царинским прописима Републике Србије.

(2) Увоз робе је уношење, допремање, односно испорука робе са територије друге државе или царинске територије на територију Републике Србије, у складу са царинским прописима Републике Србије.

Члан 18 Квантитативна ограничења

(1) Квантитативно ограничење је највећи укупан обим поједине робе одређен по вредности или по количини који може да се извезе или увезе у прописаном року.

(2) Квантитативно ограничење расподељује се на квоте, осим ако није другачије прописано.

Члан 19 Услови за увођење квантитативног ограничења

(1) Квантитативно ограничење увоза може да се уведе ради:

1. 1) заштите од прекомерног увоза у складу са чланом 34. овог закона, или*
2. 2) заштите платног биланса у складу са чл. 35, 36. и 36а овог закона.*

(2) Квантитативно ограничење извоза може да се уведе привремено, у циљу спречавања критичне несташице основних производа или ради ублажавања последица такве несташице у Републици Србији.

(3) Квантитативна ограничења увоза и извоза могу да се уведу:

1. 1) у случајевима предвиђеним чланом 11. овог закона, или*
2. 2) ради примене норми или прописа о класификацији, рангирању или пласирању робе у међународној трговини.*

(4) Влада, на предлог министарства, уводи квантитативна ограничења из ст. 1. и 2. овог члана, а на предлог министарства или другог надлежног органа – квантитативна ограничења из става 3. овог члана.

Члан 20 Расподела квота

(1) Министарство, односно други надлежни орган* расподељује квоте на захтев подносиоца, у складу са условима који укључују нарочито:

1. 1) економски оправдану количину робе обухваћену квотом,
2. 2) степен искоришћености раније додељених квота и
3. 3) могућност доделе квоте лицима којима раније нису додељиване квоте.

(2) Квоте се расподељују:

1. 1) издавањем дозвола на неаутоматски начин за увоз, односно извоз додељене квоте,*
2. 2) отписивањем од стране надлежног царинског органа, у моменту царињења робе, према редоследу прихватања царинске декларације.*

(3) Додељена квота је непреносива.

(4) Квота се може искористити у року који не може бити дужи од годину дана* од дана њене доделе.

(5) Број испорука током рока у коме се квота може искористити није ограничен.

(6) Ако лице не користи квоту у складу са * условима утврђеним прописом о увођењу квантитативног ограничења, односно актом о додели квоте,* министарство, односно други надлежни орган* може да стави ван снаге акт о додели квоте.

(7) Влада може да пропише ближе услове за расподелу квота.

Члан 21 Дозволе

(1) Дозвола је исправа која се, на захтев подносиоца, издаје за увоз, извоз или транзит поједине робе.

(2) Издавање дозволе може бити аутоматско и неаутоматско.

(3) Аутоматско издавање дозволе је издавање дозволе када се захтев одобрава у свим случајевима уз поднету прописану документацију.

(4) Неаутоматско издавање дозволе је издавање дозволе које није обухваћено одредбом става 3. овог члана.

Члан 22 Надлежност за издавање дозволе

(1) Министарство, односно други надлежни орган, у складу са прописима, одлучује о захтеву за издавање дозволе.

(2) Ако је у поступку одлучивања о захтеву за издавање дозволе потребно, орган из става 1. овог члана прибавља мишљење других органа, организација, институција и удружења, који су дужни да доставе мишљење у року који одреди орган из става 1. овог члана.

Члан 23 Поступак издавања, коришћења и укидања дозвола

(1) Захтев за издавање дозволе подноси се органу из члана 22. став 1. овог закона.

(2) Брисан је ранији став 2. (види члан 12. Закона - 88/2011-50)

(3) Захтев за издавање дозволе не може да буде одбијен због мањих недостатака у документацији који не утичу на основне податке садржане у захтеву.

(4) Пропис из члана 14. став 1. овог закона којим се утврђује издавање увозне дозволе, као и пропис којим се утврђују изузећа, одступања или измене услова за издавање увозне дозволе, односно списак робе која се увози на основу дозволе, објављује се кад год је то могуће 21 дан пре дана почетка његове примене.

(5) Прописом из става 3. овог члана којим се утврђују изузећа од обавезе прибављања дозволе, обавезно се утврђују и критеријуми за та изузећа, начин подношења захтева за та изузећа, као и начин одлучивања о захтеву за изузеће.

(6) Начин подношења захтева за издавање дозволе, за измену, односно продужење дозволе, прописује се тако да буде што једноставнији.

(7) Захтев за издавање дозволе подноси се једном органу, а изузетно, у случају када је неопходно, доставља се највише у три органа.

(8) Влада, на предлог органа из члана 22. став 1. овог закона, прописује* ближе услове за издавање, коришћење и укидање дозвола, у складу са правилима СТО и прописима ЕУ.

Члан 24 Посебна надлежност

(1) Ако је уговором, домаћим или страним прописом или потврђеним међународним уговором предвиђено да робу у извозу, увозу и транзиту прате одређене исправе, а надлежност за издавање или оверу тих исправа није прописана, те исправе издаје или оверава орган, односно друго лице које на предлог министарства овласти Влада.

(2) Влада, на предлог министарства, прописује начин издавања и овере исправа из става 1. овог члана.

Члан 25 Санитарни, ветеринарски и фитосанитарни захтеви

(1) Роба која се извози, увози, транзитира или се налази у неком царинском поступку подлеже испуњењу санитарних, ветеринарских и фитосанитарних услова, у складу са прописима.

(2) Услови из става 1. овог члана не могу да имају за последицу додатно ограничење извоза, увоза или транзита.

Члан 26 Технички прописи и стандарди

(1) Брисан је ранији став 1. (види члан 13. Закона - 88/2011-50)

(2) Технички пропис, у смислу закона којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености, може се применити на увоз робе, а његова примена не може имати за последицу додатно ограничење увоза.

(3) Усаглашеност са стандардима није услов за увоз робе.

Члан 27 Услови

(1) Спољнотрговински промет услуга обавља се у складу са законом, међународним споразумима и преузетим обавезама Републике Србије.

(2) Пружање услуга домаћег лица у другој држави или царинској територији, слободно је.

(3) Страна лица на територији Републике Србије пружају услуге у складу са прописима који уређују пружање појединих врста услуга.

Члан 28 Дан пружања услуга

(1) Дан пружања услуге у спољнотрговинском промету одређује се уговором.

(2) Министарство прописује дан пружања услуге ако тај дан није одређен или одредив на основу уговора.

Члан 29 Врсте мера

Влада може да пропише следеће мере заштите:

1. 1) антидампиншке мере;
2. 2) компензаторне мере;
3. 3) мере за заштиту од прекомерног увоза;
4. 4) мере за заштиту равнотеже платног биланса.

Члан 30 Антидампиншке мере

У смислу овог закона:

1. 1) „антидампиншка мера” је посебна дажбина на увоз производа која се уводи ради отклањања негативних утицаја дампинга;
2. 2) „дампинг” је увоз производа у Републику Србију по цени која је нижа од нормалне вредности сличних производа у држави или царинској територији извоза;
3. 3) „нормална вредност” је цена сличног производа на тржишту државе или царинске територије извоза, утврђена у нормалним условима трговине у тој држави или царинској територији извоза, или у случају недовољне продаје на домаћем тржишту, цена коштања увећана за продајне, опште и административне трошкове.

Члан 31 Примена антидампиншких дажбина

(1) Влада уводи антидампиншке дажбине на предлог министарства и по окончању поступка испитивања које спроводи министарство уколико се утврди да постоји:

1. 1) дампинг,
2. 2) штета за домаћу индустрију и
3. 3) постојање узрочне везе између дампинга и штете.

(2) У смислу става 1. овог члана:

1. 1) „домаћа индустрија” је укупна производња свих домаћих произвођача сличних производа или оних чија укупна производња сличних производа чини претежни део укупне домаће производње тих производа;
2. 2) „штета” је материјална штета нанета домаћој индустрији, опасност од настајања материјалне штете или знатно успоравање оснивања такве индустрије.

(3) Влада прописује ближе услове за примену антидампиншких мера.

Члан 32 Компензаторне мере

У смислу овог закона:

1. 1) „компензаторна мера” је посебна дажбина на увоз производа која се уводи ради отклањања негативних утицаја субвенционисања, које се врши у држави или царинској територији порекла, односно извоза производа;
2. 2) „субвенција” је директни или индиректни финансијски допринос или било која подршка ценама или дохотку коју врши влада у држави или царинској територији порекла, односно извоза производа, у корист произвођача, производње, извоза или транспорта тих производа у Републику Србију, чиме примаоци субвенције остварују корист.

Члан 33 Примена компензаторне дажбине

(1) Влада уводи компензаторну дажбину на предлог министарства и по окончању поступка испитивања које спроводи министарство, уколико се утврди да постоји:

1. 1) субвенција,
2. 2) штета за домаћу индустрију у смислу члана 31. става 2. овог закона и
3. 3) постојање узрочне везе између субвенције и штете.

(2) Влада прописује ближе услове за примену компензаторних мера.

Члан 34 Мере за заштиту од прекомерног увоза

(1) Брисан је ранији став 1. (види члан 14. Закона - 88/2011-50)

(2) Мера за заштиту од прекомерног увоза се може применити на неки производ само уколико се утврди да се такав производ увози у тако повећаним количинама, у апсолутним или релативним вредностима у односу на домаћу производњу и под условима да проузрокује или прети да изазове озбиљну штету домаћој индустрији, која производи сличне или директно конкурентне производе.

(3) У смислу става 1.* овог члана:

1. 1) „озбиљна штета” је значајно опште погоршање положаја домаће индустрије;
2. 2) „опасност од настајања озбиљне штете” је недвосмислена претња да ће настати озбиљна штета. Утврђивање постојања опасности од настајања озбиљне штете биће засновано на чињеницама, а не на изјавама, нагађању или евентуалној могућности;
3. 3) „домаћа индустрија” је укупна производња свих домаћих произвођача сличних или директно конкурентних производа, или оних произвођача чија укупна заједничка производња таквих производа, чини претежни део укупне домаће производње тих производа.

(4) Влада прописује ближе услове за примену мера за заштиту од прекомерног увоза.

Члан 35 Мере за заштиту равнотеже платног биланса

Мера за заштиту равнотеже платног биланса може да се уведе ако је неопходно да се:

1. 1) заустави знатно опадање девизних резерви или спречи непосредна опасност од знатнијег опадања девизних резерви, или*
2. 2) увећају веома ниске девизне резерве.*

Члан 36 Мере засноване на цени обухватају увозне дажбине, захтеве за полагањем увозног депозита и друге трговинске мере које утичу на цену увезене робе.*

Изузетно од члана 35. овог закона, Влада, на предлог министарства и на основу података и мишљења добијених од Народне банке Србије, може да ограничи количину и вредност увоза ради заштите платног биланса, ако мере засноване на цени не могу да зауставе нагло погоршање платног биланса.

Члан 36а Предлог из става 1. овог члана мора да садржи образложење разлога због којих мере засноване на цени не решавају платнобилансну ситуацију.*

(1) Мере за заштиту равнотеже платног биланса примењују се само у мери која је оправдана под условима наведеним у члану 35. овог закона, а степен мера ће се постепено смањивати са побољшавањем платног биланса.

(2) Критеријуми за одређивање производа који подлежу мерама за заштиту равнотеже платног биланса морају бити образложени.

(3) Одређени основни производи могу се изузети од примене мера за заштиту равнотеже платног биланса.

(4) Мере за заштиту равнотеже платног биланса не могу да се уведу ни да се примене ради заштите домаћих произвођача.

(5) Влада прописује ближе услове за примену мера за заштиту равнотеже платног биланса на предлог надлежног министарства, односно Народне банке Србије, у складу са законом.

Члан 37 Наплата, односно плаћање у роби, односно услугама

(1) Домаће лице може робу коју извози, односно увози, као и услуге у спољнотрговинском промету да наплати, односно плати у роби, односно услугама, а нарочито ако се ради о набавци опреме, репроматеријала и сировина намењених производњи робе и пружању услуга и ако се ради о услугама које се пружају у поступку активног или пасивног оплемењивања, у складу са царинским прописима, а наплата или плаћање се врши у роби која је предмет оплемењивања, односно у оплемењеној роби.

(2) Влада може да пропише* ближе услове за плаћање и наплату у роби, односно услугама.

Члан 38 Извоз и увоз без наплате, односно плаћања

Извоз, односно увоз робе и услуга може да се врши без наплате, односно плаћања ради испуњења обавеза из уговора и у другим случајевима које пропише Влада.

Члан 39 Изузеци у вези са робом купљеном у другој држави или царинској територији

Домаће лице робу купљену у другој држави или царинској територији не мора да:

1. 1) увезе ако се та роба, на основу уговора, непосредно испоручује у другу државу или царинску територију, или
2. 2) стави у слободан промет, ако се та роба након спроведеног одговарајућег царинског поступка отпрема са територије Републике Србије.

Члан 40 Праћење појединих спољнотрговинских послова

(1) Влада, у циљу унапређивања спољнотрговинског пословања и ефикасније примене овог закона и других прописа који утичу на спољнотрговинско пословање, може да пропише обавезу евиденције или извештавања о појединим спољнотрговинским пословима и садржај тих евиденција и извештаја.

(2) Примена одредбе става 1. овог члана не може да има за циљ или за последицу додатно ограничење слободе спољне трговине.

(3) Брисан је наслов изнад члана 41. (види члан 18. Закона - 88/2011-50)

Члан 41

Брисан је (види члан 18. Закона - 88/2011-50)

Члан 47

(1) Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара* казниће се за прекршај правно лице које додељену квоту не користи у складу са условима из члана 20. став 6. овог закона.

(2) Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара* казниће се за прекршај из става 1. овог члана предузетник, односно* одговорно лице у правном лицу.

Члан 48

(1) Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара* динара казниће се за прекршај правно лице које крши прописане услове за коришћење дозволе издате* у складу са чланом 22. овог закона.

(2) Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара* казниће се за прекршај из става 1. овог члана предузетник, физичко лице, односно* одговорно лице у правном лицу.

Члан 48а

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако у захтеву, односно документацији из члана 23. овог закона да нетачне податке.

Члан 49 Уколико је прекршај из става 1. овог члана учињен без намере обмањивања или грубог немара, учиниоцу се може изрећи опомена.*

(1) Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара* казниће се за прекршај правно лице које робу извози, односно увози, а услуге у спољнотрговинском послу плаћа, односно наплаћује у роби или услугама, а које не поступа у складу са условима прописаним актом донетим на основу члана 37. став 2. овог закона.

(2) Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара* казниће се за прекршај из става 1. овог члана предузетник, односно* одговорно лице у правном лицу.

Члан 50

(1) Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара* казниће се за прекршај правно лице које не испуни обавезу евидентирања и извештавања* о поједином послу спољне трговине прописану у складу са чланом 40. став 1. * овог закона.

(2) Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара* казниће се за прекршај из става 1. овог члана предузетник, односно* одговорно лице у правном лицу.

Члан 51

За одлучивање у првом степену за прекршаје из чл. 47. до 50. надлежно је Министарство финансија – Девизни инспекторат.

Члан 52 Прописи који престају да важе

(1) Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о спољнотрговинском пословању („Службени гласник РС”, број 101/05).

(2) Даном уписа Агенције из члана 42. овог закона у судски регистар, престаје да важи одредба члана 30. тачка 8) и члана 38. Закона о министарствима („Службени гласник РС”, број 65/08).

(3) До доношења прописа за извршавање овог закона, примењиваће се прописи донети на основу Закона о спољнотрговинском пословању („Службени гласник РС”, број 101/05).

Члан 53 Ступање на снагу

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.