(1) Овим законом уређују се рокови измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, између привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, а у циљу спречавања неизмирења новчаних обавеза у року.
(2) Брисан је ранији став 2. (види члан 1. Закона - 138/2022-284)
(3) Овим законом уређује се евидентирање електронских фактура и других захтева за исплату у електронском облику у централном регистру фактура, издатих од стране поверилаца у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, у којима су субјекти јавног сектора дужници, на основу података добијених из система електронских фактура.
(4) Одредбе овог закона не примењују се на привредне субјекте над којима је отворен поступак стечаја, у складу са законом којим се уређује стечај, а у комерцијалним трансакцијама у којима су ови привредни субјекти дужници.
Измењен: Сл. гласник РС 68/2015, 138/2022
(1) Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
- 1) комерцијалне трансакције су уговорене трансакције између субјеката јавног сектора и привредних субјеката, између привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, које се односе на испоруку добара, односно пружање услуга уз накнаду, у које се убрајају и грађевински и инвестициони радови, као и комуналне услуге;
- 2) јавни сектор је део националне економије који обухвата сектор државе, у смислу закона којим се уређује буџетски систем, као и јавно предузеће, у смислу закона којим се уређује правни положај јавних предузећа, независно од тога да ли је у обухвату сектора државе;
- 3) привредни субјект је привредно друштво и предузетник основан у складу са законом којим се уређују привредна друштва, као и задруга и регистровано пољопривредно газдинство и остала правна лица основана у складу са посебним законом;
- 4) новчана обавеза је износ уговорене накнаде за испоруку добара, односно пружање услуга наведен у уговору, фактури или другом одговарајућем захтеву за исплату, односно у електронској фактури или другом одговарајућем захтеву за исплату у електронском облику, укључујући директне трошкове набавке;
- 5) фактура, у смислу овог закона, је документ којим се обрачунава накнада за испоруку добара, односно пружање услуга у комерцијалним трансакцијама;
- 6) привремена или окончана ситуација је документ којим се обрачунава накнада за извршене грађевинске и инвестиционе радове и у смислу овог закона представља одговарајући захтев за исплату;
(2) 6а) електронска фактура има значење утврђено у закону којим се уређује електронско фактурисање;
- 7) неизмирена новчана обавеза у року је новчана обавеза јавног сектора, односно привредног субјекта која није исплаћена повериоцу у уговореном или законом предвиђеном року уколико уговором рок није предвиђен, односно уколико уговор није у писаној форми;
- 8) камата за неизмирену новчану обавезу у року подразумева камату на новчану обавезу која није исплаћена у уговореном или законом предвиђеном року у висини утврђеној законом којим се уређује затезна камата;
- 9) престала је да важи (види члан 23. Закона - 44/2021-4 и члан 4. Закона - 129/2021-119)
- 10) систем електронских фактура има значење утврђено у закону којим се уређује електронско фактурисање;
- 11) централни регистар фактура је регистар који успоставља и води Министарство финансија – Управа за трезор, а у којем се евидентирају искључиво електронске фактуре издате од стране поверилаца у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, у којима су субјекти јавног сектора дужници, на основу података добијених из система електронских фактура.
Измењен: Сл. гласник РС 68/2015, 91/2019, 138/2022, 109/2025
(1) Уговором између привредних субјеката не може се предвидети рок за измирење новчаних обавеза дужи од 60 дана.
(2) Ако уговором између привредних субјеката из става 1. овог члана није уговорен рок за измирење новчаних обавеза или уколико не постоји писани уговор, или уколико је уговорен дужи рок од прописаног у ставу 1. овог члана, дужник је дужан да без претходне опомене измири новчану обавезу у року од најкасније 60 дана.
(3) Рок за измирење новчаних обавеза из ст. 1, 2. и 5. овог члана почиње да тече првог наредног дана:
- 1) од дана када је дужник примио фактуру, односно други захтев за плаћање од повериоца који је испунио своју уговорену обавезу; или
- 2) од дана када је поверилац испунио своју обавезу, уколико није могуће утврдити дан пријема фактуре или другог одговарајућег захтева за исплату, или ако је дужник примио фактуру или други одговарајући захтев за исплату пре него што је поверилац испунио своју уговорену обавезу; или
- 3) од дана истека рока за преглед предмета обавезе, ако је уговором или законом предвиђен одређени рок за такав преглед, а дужник је примио фактуру или други одговарајући захтев за исплату пре истека тог рока, у складу са уговором; рок за преглед предмета обавеза не може бити дужи од 30 дана од дана пријема робе или извршене услуге, изузев ако је у изузетно оправданим случајевима уговорен дужи рок;
- 4) од дана издавања електронске фактуре преко система електронских фактура, када се сматра да је дужник примио електронску фактуру, од стране повериоца који је испунио своју уговорену обавезу.
(4) Ако је достава електронске фактуре извршена на дан у коме субјект јавног сектора не ради, електронска фактура се сматра достављеном првог наредног радног дана.
(5) Изузетно од става 1. овог члана, уговором између привредних субјеката може се предвидети дужи рок од 60 дана уколико уговорене обавезе захтевају исплату у ратама за испоручену робу, односно пружене услуге, али тај рок не може да буде дужи од 90 дана.
(6) Ако је уговором између привредних субјеката уговорен рок из става 4. овог члана, најмање 50% новчане обавезе мора бити исплаћено закључно са истеком половине тако уговореног рока, а остатак новчане обавезе до истека тог рока.
(7) Изузетно од става 1. овог члана, уговором између привредних субјеката може се предвидети дужи рок од 60 дана, уз обавезу да дужник, односно прималац испоручених добара, односно пружених услуга, обезбеди плаћање у уговореном року предајом повериоцу банкарске гаранције која садржи клаузуле: „неопозива”, „безусловна”, „наплатива на први позив без приговора” или авалиране менице од стране банке као облик обезбеђења за наплату дуга.
(8) Изузетно од ст. 1, 2. и 5. овог члана, уговором између регистрованог пољопривредног газдинства или земљорадничке задруге и другог привредног субјекта, када је дужник регистровано пољопривредно газдинство или земљорадничка задруга могу се уговорити дужи рокови у случајевима набавке репроматеријала за обављање основне делатности, и то за семенски и садни материјал, заштитна средства и ђубриво.
Измењен: Сл. гласник РС 91/2019, 138/2022
(1) Уговором између јавног сектора и привредних субјеката не може се предвидети рок за измирење новчаних обавеза дужи од 45 дана, у случају када је у том уговорном односу јавни сектор дужник.
(2) Уговором између субјеката јавног сектора не може се предвидети рок за измирење новчаних обавеза дужи од 60 дана.
(3) Изузетно од става 1. овог члана, уговором између јавног сектора и привредних субјеката може се предвидети рок за измирење новчаних обавеза до 90 дана у случају када је дужник Републички фонд за здравствено осигурање, односно корисник средстава Републичког фонда за здравствено осигурање у смислу закона којим се уређује буџетски систем.
(4) У уговорном односу из става 1. овог члана, рок за измирење новчаних обавеза не може бити дужи од 60 дана, у случају када је дужник у том уговорном односу привредни субјект.
(5) Ако уговором из става 4. овог члана није уговорен рок за измирење новчаних обавеза, дужник је дужан, без претходне опомене, да измири новчану обавезу у року до 60 дана.
(6) Рок за измирење новчане обавезе из ст. 1, 2, 3, 4. и 5. овог члана почиње да тече од дана прописаног чланом 3. став 3. овог закона.
Измењен: Сл. гласник РС 68/2015
(1) Субјекти јавног сектора, који плаћања врше преко рачуна који се воде код банака, податке о измирењима новчаних обавеза уносе у информациони систем Управе за трезор у року од три радна дана од дана измирења новчане обавезе.
(2) Субјекти јавног сектора су дужни да до 1. јула 2026. године у информационом систему Управе за трезор ажурирају статус свих преузетих новчаних обавеза које се у информационом систему Управе за трезор воде као неизмирене и за које је истекао рок за плаћање.
(3) Министар надлежан за послове финансија ближе уређује начин и поступак евидентирања електронских фактура у централном регистру фактура, начин и поступак измирења обавеза у централном регистру фактура, као и начин вођења и садржај централног регистра фактура.
Измењен: Сл. гласник РС 109/2025
Престао је да важи (види члан 23. Закона - 44/2021-4 и члан 4. Закона - 129/2021-119).
(1) Престали су да важе ранији ст. 1. и 2. (види члан 23. Закона - 44/2021-4 и члан 4. Закона - 129/2021-119).
(2) На основу података из система електронских фактура, централни регистар фактура евидентира електронске фактуре издате од стране поверилаца у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, у којима су субјекти јавног сектора дужници, и додељује тој фактури јединствени идентификациони број.
(3) Престао је да важи ранији став 4. (види члан 23. Закона - 44/2021-4 и члан 4. Закона - 129/2021-119).
Измењен: Сл. гласник РС 91/2019
Престао је да важи (види члан 23. Закона - 44/2021-4 и члан 4. Закона - 129/2021-119).
(1) Поверилац има право да од дужника захтева накнаду за кашњење у испуњавању новчане обавезе у износу од 20.000 динара, за случај да новчана обавеза није измирена у роковима утврђеним одредбама чл. 3. и 4. овог закона.
(2) Право на накнаду за кашњење у испуњавању новчаних обавеза у року, не искључује право на накнаду трошкова које поверилац има право да потражује на основу уговора или других прописа.
(3) Накнада за неисплаћене новчане обавезе у року не обухвата трошкове извршења, у складу са законом којим се уређује извршни поступак.
(4) Право повериоца из става 1. овог члана престаје да важи у року од три године од дана истека рока доспелости новчане обавезе.
Одредбе уговора које нису у складу са одредбама овог закона сматрају се ништавим и не производе правно дејство.
(1) На новчане обавезе које нису измирене у роковима утврђеним одредбама чл. 3. и 4. овог закона обрачунава се и плаћа камата у висини утврђеној законом којим се уређује затезна камата.
(2) Право на камату из става 1. овог члана има поверилац под условом да је испунио све уговорене обавезе.
(3) Уколико је дужник делимично измирио новчане обавезе у роковима утврђеним одредбама чл. 3. и 4. овог закона, камата из става 1. овог члана обрачунава се и плаћа само на неизмирени део новчаних обавеза.
(1) Надзор над спровођењем овог закона између јавног сектора и привредних субјеката, у комерцијалним трансакцијама у којима су субјекти јавног сектора дужници, као и између субјеката јавног сектора, врши Министарство финансија – Сектор за буџетску инспекцију (у даљем тексту: Сектор за буџетску инспекцију).
(2) У циљу спровођења надзора из става 1. овог члана, Сектор за буџетску инспекцију преузима податке о неизмиреним обавезама субјекта јавног сектора из информационог система Управе за трезор.
(3) Сектор за буџетску инспекцију има приступ свим подацима из система електронских фактура потребним за спровођење надзора из става 1. овог члана, као и за обављање осталих законом утврђених функција инспекцијског надзора.
(4) Брисан је ранији став 2. (види члан 4. Закона - 113/2017-230)
(5) Министар надлежан за послове финансија посебним актима ближе уређује начин и поступак вршења надзора из става 1. овог члана, као и начин и поступак преузимања података из става 2. овог члана.
Измењен: Сл. гласник РС 68/2015, 113/2017, 109/2025
(1) Надзор над спровођењем овог закона у комерцијалним трансакцијама између привредних субјеката врши Министарство финансија – Пореска управа.
(2) Министар надлежан за послове финансија доноси акт којим уређује начин и поступак вршења надзора над спровођењем овог закона у комерцијалним трансакцијама између привредних субјеката.
Измењен: Сл. гласник РС 68/2015
(1) Судски поступак извршења неизмирених новчаних обавеза, дефинисаних овим законом, врши се уз примену начела хитности поступања.
(2) Предлог о извршењу који поверилац подноси суду сачињава се у складу са законом којим се уређује извршење и обезбеђење.
(3) Извршни поверилац у предлогу за извршење има право да захтева накнаду за кашњење у испуњавању новчане обавезе у износу прописаном чланом 5. овог закона.
(4) Суд је у обавези да по службеној дужности, по доношењу правноснажног решења о извршењу која се односе на обавезе из комерцијалних трансакција између привредних субјеката, исто достави органу који врши надзор над применом овог закона у комерцијалним трансакцијама привредних субјеката, ради покретања прекршајног поступка.
На сва питања која нису посебно уређена овим законом, сходно се примењују одредбе закона којим се уређују облигациони односи.
(1) Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице, односно привредни субјект или субјект јавног сектора, који не измири новчане обавезе у роковима утврђеним овим законом (чл. 3. и 4. овог закона).
(2) Новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник који не измири новчане обавезе у роковима утврђеним овим законом (чл. 3. и 4. овог закона).
(3) Новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које је носилац пољопривредног газдинства у смислу закона којим се уређује пољопривреда и рурални развој, а које не измири новчане обавезе у роковима утврђеним овим законом (чл. 3. и 4. овог закона).
(4) Новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у јавном сектору, уколико субјект јавног сектора којим руководи не измири новчане обавезе у роковима утврђеним у члану 4. овог закона.
(5) Новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај заступник привредног друштва, задруге и осталих правних лица основаних у складу са посебним законом, уколико та правна лица не измире новчане обавезе у роковима утврђеним у чл. 3. и 4. овог закона.
(6) Новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у јавном сектору, уколико субјект јавног сектора којим руководи не евидентира и не ажурира податке у складу са одредбом члана 4а став 1. овог закона.
(7) Новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у јавном сектору, уколико субјект јавног сектора којим руководи не ажурира податке у складу са одредбом члана 4а став 2. овог закона.
(8) Престали су да важе ранији ст. 6-9. (види члан 23. Закона - 44/2021-4 и члан 4. Закона - 129/2021-119).
(9) Одговорно лице из ст. 4, 6. и 7. овог члана је министар за министарство, надлежни покрајински секретар за покрајински секретаријат, градоначелник за град, председник општине за општину, директор за јавно предузеће, односно руководилац другог субјекта јавног сектора.
Измењен: Сл. гласник РС 109/2025
(1) Одредбе овог закона примењују се на уговорне односе у комерцијалним трансакцијама који су закључени од 31. марта 2013. године.
(2) Одредбе овог закона примењују се и на комерцијалне трансакције чија реализација није започета до 31. марта 2013. године, а које проистичу из уговорног односа закљученог пре дана из става 1. овог члана.
(3) Реализација комерцијалне трансакције није започета уколико није извршена испорука добара, нити је пружана уговорена услуга.
(4) Одредбе уговора из става 2. овог члана морају се ускладити са одредбама овог закона најкасније до 31. марта 2013. године.
Акте из чл. 8. и 9. овог закона министар надлежан за послове финансија донеће у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Одредбе овог закона не примењују се до 1. јануара 2014. године, на привредне субјекте који су у поступку реструктурирања, у складу са законом којим се уређује реструктурирање, у комерцијалним трансакцијама у којима су ови привредни субјекти дужници.
(1) На Републички фонд за здравствено осигурање, односно корисника средстава Републичког фонда за здравствено осигурање у смислу закона којим се уређује буџетски систем не примењују се одредбе члана 4. став 2. овог закона до 1. јануара 2015. године.
(2) За субјекте јавног сектора из става 1. овог члана уводи се постепено скраћивање рока за измирење новчаних обавеза у уговорном односу са привредним субјектима, а у случају када су субјекти јавног сектора дужници.
(3) Рокови који ће се примењивати на субјекте из става 1. овог члана до потпуне примене одредбе члана 4. став 2. овог закона су:
- 1) од 31. марта 2013. године до 31. децембра 2013. године – рок за измирење новчаних обавеза не може бити дужи од 150 дана;
- 2) од 1. јануара 2014. године до 31. децембра 2014. године – рок за измирење новчаних обавеза не може бити дужи од 120 дана;
- 3) од 1. јануара 2015. године у потпуности се примењује одредба члана 4. став 2. овог закона.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 31. марта 2013. године.