Закон о јавном информисању и медијима

Члан 1 Јавно информисање и медији

Јавно информисање остварује се путем медија.

Члан 2 Циљ законског регулисања

Правила о јавном информисању обезбеђују и штите изношење, примање и размену информација, идеја и мишљења путем медија у циљу унапређивања вредности демократског друштва, спречавања сукоба и очувања мира, спречавања говора мржње и нетолеранције, истинитог, благовременог, веродостојног и потпуног информисања укључујући и информисање и подизање нивоа познавања људских и мањинских права и омогућавања слободног развоја личности.

Члан 3 Предмет законског регулисања

(1) Овим законом уређује се начин остваривања слободе јавног информисања која посебно обухвата слободу прикупљања, објављивања и примања информација, слободу формирања и изражавања идеја и мишљења, слободу штампања и дистрибуције новина и слободу производње, пружања и објављивања аудио и аудио-визуелних медијских услуга, слободу ширења информација и идеја преко интернета и других платформи, као и слободу издавања медија и обављања делатности јавног информисања.

(2) Овим законом уређују се и начела јавног информисања, јавни интерес у јавном информисању, обезбеђивање и расподела средстава за остваривање јавног интереса, Јединствени информациони систем за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања, импресум, скраћени импресум и идентификација, јавност података о медијима, Регистар медија и Евиденција произвођача медијских садржаја, заштита медијског плурализма, право новинара на раду и поводом рада, положај уредника, новинара и представника страних медија, дистрибуција медија, привремено чување и увид у медијски запис, посебна права и обавезе у јавном информисању, информације о личности, средства и поступци правне заштите, надзор над применом одредаба закона, као и казнене одредбе.

(3) Термини који се користе у овом закону, а који имају родно значење, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни женски и мушки пол лица на које се односе.

Члан 4 Слобода јавног информисања

(1) Јавно информисање је слободно и не подлеже цензури.

(2) Забрањена је непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, нарочито према њиховој политичкој опредељености и уверењу или другом личном својству.

(3) Не сме се угрожавати слободан проток информација путем медија, као ни уређивачка аутономија медија, а нарочито вршењем притиска, претњом, односно уценом уредника, новинара или извора информација.

(4) Физички напад на уредника, новинара и друга лица која учествују у прикупљању и објављивању информација путем медија кажњава се на основу закона.

(5) Слобода јавног информисања не сме се повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења, својинских и других права, као ни утицајем и контролом над средствима за штампање и дистрибуцију новина или мрежама електронских комуникација које се користе за дистрибуцију медијских садржаја, односно платформама посредством којих се врши дистрибуција медијских садржаја.

Члан 5 Информисање о питањима од интереса за јавност

(1) Путем медија објављују се информације, идеје и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдан интерес да зна, без обзира на начин на који су прибављене информације, у складу са одредбама овог закона.

(2) Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују.

Члан 6 Заштита медијског плурализма и забрана монопола у области јавног информисања

(1) Ради омогућавања грађанима да формирају сопствено мишљење о појавама, догађајима и личностима, обезбеђује се разноврсност извора информација и медијских садржаја.

(2) Ради заштите конкуренције и разноврсности идеја и мишљења, забрањено је свако деловање и поступање које ограничава, спречава или нарушава конкуренцију у области јавног информисања.

(3) Нико не може имати монопол на објављивање информација, идеја и мишљења у медију.

(4) Нико не може имати монопол на оснивање, односно дистрибуцију медија.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 7 Јавност података о медијима

Ради формирања сопственог мишљења о веродостојности и поузданости информација, идеја и мишљења објављених у медијима, ради сагледавања могућег утицаја медија на јавно мњење, као и ради заштите медијског плурализма омогућава се јавност података о медијима.

Члан 8 Положај носилаца јавних и политичких функција

Изабран, постављен, односно именован носилац јавне и политичке функције дужан је да трпи изношење критичких мишљења, која се односе на резултате његовог рада, односно политику коју спроводи, а у вези је са обављањем његове функције без обзира на то да ли се осећа лично повређеним изношењем тих мишљења.

Члан 9 Обавеза новинарске пажње

(1) Уредник и новинар дужни су да с пажњом примереном околностима и у складу са правилима новинарске струке, пре објављивања информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности провере њено порекло, истинитост и потпуност.

(2) Уредник и новинар дужни су да преузете информације, идеје и мишљења пренесу веродостојно и потпуно, а ако се информација преузима из другог медија – да наведу и назив тог медија.

(3) Уколико се информације преузимају између уређивачки обликованих интернет страница уредник и новинар дужни су да поставе линк уређивачки обликоване интернет странице са које се садржај преузима.

Члан 10 Установе јавних медијских сервиса

Установе јавних медијских сервиса и други медији који делују у складу с начелима јавних медијских сервиса посебно су дужни да о појавама, догађајима и личностима извештавају правовремено и непристрасно, да омогуће изражавање идеја и мишљења која су заступљена у заједници, да подстичу на расправу у духу толеранције, о свим темама од интереса за јавност, да производе разноврсне програмске садржаје и да теже највишем нивоу квалитета услуга.

Члан 11 Права издавача

(1) Сви су дужни да поштују права издавача медија и пружалаца аудио и аудио-визуелне медијске услуге (у даљем тексту: издавач).

(2) Физичка и правна лица, домаћа и страна, имају једнако право на издавање и друга права у области јавног информисања, у складу са законом и потврђеним међународним уговором.

Члан 12 Остваривање права на информисање особа са инвалидитетом

(1) У циљу заштите интереса особа са инвалидитетом и обезбеђивања њиховог равноправног уживања права на слободу мишљења и изражавања, Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, предузима мере којима им се омогућава да несметано примају информације намењене јавности, у примереном облику и применом одговарајуће технологије, и обезбеђује део средстава или других услова за рад медија који објављују информације на знаковном језику или Брајевом писму или на други начин омогућавају тим лицима да несметано остварују права у јавном информисању.

(2) Република Србија предузима мере да информативни, образовни, културни и забавни садржаји буду приступачни особама са инвалидитетом.

Члан 13 Остваривање права на информисање припадника националних мањина

(1) У циљу омогућавања остваривања права припадника националних мањина на информисање на сопственом језику и писму и неговање сопствене културе и идентитета, Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе обезбеђује део средстава, путем суфинансирања, или других услова за рад медија који објављују информације на језицима националних мањина, преко органа надлежног за послове јавног информисања.

(2) Република Србија, односно аутономна покрајина обезбеђује из буџета део средстава за издавање новина на језицима националних мањина. Право на суфинансирање имају издавачи новина чији су оснивачи национални савети националних мањина регистровани на територији Републике Србије.

(3) Критеријуме за доделу средстава, начин расподеле и утврђивање износа средстава из става 2. овог члана уредиће Влада посебним актом.

Члан 14 Примена и тумачење одредаба закона

(1) Одредбе овог закона не могу се тумачити или применити на начин којим се укида слобода јавног информисања или ограничава у мери већој од прописане овим законом.

(2) Одредбе овог закона тумаче се и примењују у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.

Члан 15 Јавни интерес

(1) Јавни интерес у области јавног информисања је:

1. 1) истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисање свих грађана Републике Србије;
2. 2) информисање на матерњем језику и писму припадника националних мањина;
3. 3) информисање о темама од локалног и регионалног значаја;
4. 4) информисање иностране јавности на страним језицима и писмима, када је то од интереса за Републику Србију;
5. 5) информисање на српском језику и ћириличном писму припадника српског народа који живе ван територије Републике Србије;
6. 6) унапређивање медијског и новинарског професионализма и етичких стандарда, безбедности и заштити новинара и медијских радника;
7. 7) подршка производњи медијских садржаја ради неговања и очувања културног идентитета српског народа и националних мањина на територији Републике Србије;
8. 8) подршка производњи медијских садржаја у циљу заштите и развоја људских и мањинских права и демократије, унапређивања правне и социјалне државе, слободног развоја личности и заштите деце и младих, и осталих осетљивих група, развоја културног и уметничког стваралаштва, развоја образовања, укључујући и медијску писменост као део образовног система, развоја науке, развоја спорта и физичке културе и заштите животне средине и здравља људи;
9. 9) подршка производњи медијских садржја намењених особама са инвалидитетом и прилагођавању садржаја на српски знаковни језик, Брајево писмо, аудиодескрипцију и друге примерене облике особама са сензорним и интелектуалним инвалидитетом;
10. 10) подршка производњи медијских садржаја у циљу подизања интересовања грађана за распологање средствима у јавној својини;
11. 11) подршка производњи медијских садржаја у циљу промовисања толеранције, родне равноправности и међукултурног дијалога, спречавање свих облика дискриминације у јавном простору ради унапређења узајамног поштовања и разумевања грађана који живе на територији Републике Србије, без обзира на њихов етнички, културни, језички, родни или верски идентитет;
12. 12) развијање и спровођење координисане националне политике, медијске, информационе и дигиталне писмености;
13. 13) информисање о процесу европских интеграција Србије, заједничком европском културном, историјском и географском подручју, као и о политикама, вредностима и будућности Европске уније;
14. 14) подршка производњи медијских садржаја у циљу унапређивања безбедности и заштити новинара и медијских радника;
15. 15) подршка производњи медијских садржаја ради развијања свести о равноправности, унапређивању родне равноправности и елиминисања стереотипа и предрасуда према припадницима и припадницама група које су у ризику од дискриминације.

(2) Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе стара се о остваривању јавног интереса подстичући разноврсност медијских садржаја, слободу изражавања идеја и мишљења, слободан развој независних и професионалних медија и подстицајно окружење за одрживост медија што доприноси задовољавању потреба грађана за информацијама и садржајима из свих области живота, без дискриминације.

Члан 16 Остваривање јавног интереса

(1) Република Србија остварује јавни интерес у области јавног информисања искључиво:

1. 1) формирањем јавних сервиса на републичком и покрајинском нивоу, у складу са законом;
2. 2) формирањем установе ради остваривања права на јавно информисање становништва на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија;
3. 3) омогућавањем националним саветима националних мањина да оснивају установе и привредна друштва ради остваривања права на јавно информисање на језику националне мањине, односно фондације ради остваривања општекорисног циља унапређења јавног информисања на језику националне мањине, у складу са законом;
4. 4) суфинансирањем пројеката у области јавног информисања ради остваривања јавног интереса;
5. 5) стварањем подстицајног окружења за рад медија цивилног сектора;
6. 6) стварањем подстицајног окружења за рад медија за извештавање о локалним и регионалним темама;
7. 7) стварањем подстицајног окружења за рад вишејезичних медија;
8. 8) израдом и спровођењем мера развоја, информационе и дигиталне писмености и стварање координисане националне мреже за медијску, информациону и дигиталну писменост.

(2) Подстицајно окружење подразумева стварање и одржавање политичког, економског и друштвеног окружења које медијима треба да обезбеде слободан рад, без притиска.

(3) Акт о оснивању установе, привредног друштва односно фондације из става 1. тач. 2) и 3) овог члана, посебно уређује начин избора и именовања органа управљања, а када је установа, привредно друштво односно фондација издавач медија, и главног уредника медија, на начин који обезбеђује пуну уређивачку независност и аутономију медија.

(4) Директора установе, привредног друштва односно управитеља фондације, а кад је установа, привредно друштво односно фондација издавач, и главног уредника медија, именује и разрешава орган управљања, на период од четири године, а на основу спроведеног јавног конкурса.

(5) Две трећине чланова органа управљања установе из става 1. тачка 2) овог члана, чине независни чланови, а то су лица која најмање три године пре именовања за члана управног одбора установе из става 1. тачка 2) овог члана нису били функционери у смислу прописа којима се регулише спречавање сукоба интереса приликом вршења јавне функције.

(6) Приликом именовања чланова органа управљања установе, привредног друштва, односно фондације из става 1. тач. 1)–3) овог члана мора се водити рачуна о уравнотеженој заступљености полова.

Члан 17

(1) Начела рада медија чији су издавачи основани од стране националних савета националних мањина морају бити усклађена са начелима рада јавних медијских сервиса.

(2) Уређивачка политика медија чији су издавачи основани од стране националних савета националних мањина је независна од оснивача.

(3) Остваривање професионалних и етичких стандарда у раду медија чији су издавачи основани од стране националних савета националних мањина обезбеђују се доношењем интерног акта који усвајају национални савет националне мањине и издавач чији је оснивач национални савет националне мањине. Интерни акт ближе уређује односе између оснивача и издавача чији је оснивач национални савет националне мањине.

(4) Приликом избора главног уредника медија чији су издавачи основани од стране националних савета националних мањина обавезно је прибавити мишљење редакције о кандидату. Редакција се о кандидату за главног уредника изјашњава тајним гласањем.

(5) Чланови органа управљања издавача медија чији су оснивачи национални савети националних мањина не могу бити председник националног савета националне мањине, председник и чланови извршног одбора националног савета националне мањине, носиоци јавних функција и функција у политичкој странци, као ни лица чије би чланство у органу управљања могло да доведе до сукоба интереса у складу са прописом који регулише спречавање сукоба интереса при обављању јавне функције.

(6) Чланови органа управљања издавача чији су оснивачи национални савети националних мањина именују се из реда угледних стручњака из области које су од значаја за обављање послова медија чији су издавачи основани од стране националних савета националних мањина (стручњаци из области медија, културе, менаџмента, права и финансија).

(7) Заступник издавача чији је оснивач национални савет националне мањине мора да испуњава услове као и члан органа управљања као и да има искуства у управљању медијима.

(8) Издавачи чији су оснивачи национални савети националних мањина дужни су да сваке године објаве финансијски извештај и извештај о спровођењу интерног акта.

Члан 18 Начин обезбеђивања и распоређивања средстава

(1) Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе обезбеђује из буџета део средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања и распоређује их на основу спроведених јавних конкурса (у даљем тексту: конкурс) и појединачним давањима, на основу прописа о додели државне помоћи и заштити конкуренције, без дискриминације.

(2) Средства која се, у складу са ставом 1. овог члана, додељују и преносе на посебан наменски рачун код Управе за трезор не подлежу принудној наплати у поступку извршења у складу са прописима којима се уређује извршење и обезбеђење.

(3) Приликом одлучивања о износу средстава, као и минималног и максималног износа средстава који ће се расподељивати на сваком расписаном конкурсу из става 1. овог члана, орган јавне власти полази од стварних трошкова производње медијских садржаја за које се ти конкурси расписују.

(4) Став 3. овог члана примењују се сходно и на конкурсе који се расписују за пројекте стручне едукације, унапређења професионалних и етичких стандарда и истраживања у области јавног информисања.

(5) За појединачна давања може се определити највише 5% средстава од укупно опредељених средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања.

Члан 19 Конкурси

(1) Конкурс се расписује за пројекте:

1. 1) производње медијских садржаја;
2. 2) стручне едукације, унапређења професионалних и етичких стандарда и истраживања у области јавног информисања.

(2) Република Србија расписује конкурс ради обезбеђивања услова за рад медија који информишу особе са инвалидитетом као и припаднике српског народа у земљама региона на српском језику.

(3) Износ средстава намењених пројектима производње медијских садржаја не може бити мањи од 90% износа средстава опредељених за конкурс.

(4) Конкурс се расписује и средства се додељују за пројекте чија реализација може трајати до годину дана од дана доношења одлуке о додели средстава.

(5) Рок за реализацију пројекта може бити продужен одлуком органа који је расписао конкурс у случају наступања оправданих околности.

Члан 20 Расписивање конкурса

(1) Полазећи од јавног интереса, дефинисаног у члану 15. овог закона и извештаја из члана 28. овог закона орган надлежан за послове јавног информисања Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, у складу са прописима којим се регулише рад ових органа, (у даљем тексту: орган који расписује конкурс) доноси одлуку о конкурсима који се расписују у току календарске године.

(2) Орган који расписује конкурс прибавља препоруку националних савета националних мањина, чији припадници живе на територији надлежности органа који расписује конкурс, о медијским садржајима који су потребни одређеној националној мањини, ради подизања квалитета информисања на матерњем језику.

(3) Орган који расписује конкурс дужан је да га распише најкасније до 1. марта текуће године за ту календарску годину.

(4) У случају да орган из става 3. овог члана обустави конкурсни поступак који је покренуо у складу са одредбама овог закона, дужан је да поново распише конкурс у року од 30 дана од дана обуставе конкурсног поступка.

(5) Орган који расписује конкурс нарочито води рачуна о унапређењу квалитета информисања лица из чл. 12. и 13. овог закона.

(6) Орган надлежан за послове јавног информисања Републике Србије расписује конкурс ради унапређења квалитета информисања грађана који живе на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.

(7) Конкурс се расписује у облику јавног позива и објављује се на веб презентацији органа из става 1. овог члана, као и на веб порталу Јединственог информационог система за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања.

Члан 21 Садржина конкурса

(1) Конкурсом се одређује:

1. 1) намена средстава која се додељују по конкурсу и њихов износ, као и минимални и максимални износ који може бити одобрен за реализацију пројекта;
2. 2) право учешћа на конкурсу;
3. 3) услови за учешће на конкурсу;
4. 4) критеријуми за оцену пројеката;
5. 5) рокови у којима се спроводи конкурс;
6. 6) документација коју прилаже подносилац пројекта.

(2) Конкурсом се упућује и позив за предлагање чланова за рад комисија за оцену пројеката који се подносе на расписаном конкурсу.

Члан 22 Право учешћа на конкурсу

(1) Право учешћа на конкурсу има:

1. 1) издавач чији је медиј уписан у Регистар медија у складу са законом, и који има одговарајуће овлашћење за пружање медијске услуге у складу са законом који уређује електронске медије односно који је уписан у Регистар медијских услуга који води Регулаторно тело за електронске медије, када се ради о електронским медијима;
2. 2) лице које се бави производњом медијских садржаја и које је уписано у Евиденцију произвођача медијских садржаја и које приложи доказ да ће суфинансиран медијски садржај бити реализован путем медија који испуњава услове из тачке 1) овог става.

(2) Право учешћа на конкурсу из члана 19. став 1. тачка 2) овог закона има свако правно лице, односно предузетник, изузев лица предвиђена чланом 52. став 1. овог закона.

(3) Одредбе из става 1. овог члана не примењују се на издаваче који су регистровани на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, као и на издавача чије је седиште у некој од земаља региона.

(4) Право учешћа на конкурсу ради обезбеђивања услова за рад медија који информишу припаднике српског народа у земљама региона имају издавачи чије је седиште у некој од земаља региона.

(5) Право учешћа на конкурсу немају издавачи, односно лица која се баве производњом медијских садржаја са истим пројектом који је подржан на конкурсима које расписује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе и за који је корисник органу доставио извештај о реализацији пројекта.

(6) Право учешћа на конкурсу немају издавачи са медијем у коме нису објављени основни подаци о медију у облику импресума.

(7) Право учешћа на конкурсу немају издавачи који се финансирају из јавних прихода за обављање делатности у области јавног информисања.

Члан 23 Услови за учешће на конкурсу

(1) На конкурсу се може конкурисати само с једним пројектом.

(2) Пројекат у смислу овог закона подразумева заокружену програмску целину или део целине (жанровска и временска) којом се доприноси остваривању јавног интереса предвиђеног чланом 15. овог закона.

(3) Пројекат у смислу овог закона не подразумева праћење друштвених, економских, политичких, културних, спортских и других дешавања на дневном нивоу (вести, централна информативна емисија, јутарњи програм, преглед дана и сл.).

(4) Издавач више медија може конкурисати с једним пројектом за сваки медиј.

(5) Учесник конкурса може поднети захтев за суфинансирање пројекта у износу који не прелази 80% оправданих трошкова предложеног пројекта, а највише до износа утврђеног конкурсом.

(6) Учесник конкурса за производњу медијских садржаја за телевизије може поднети захтев за суфинансирање пројеката у износу који не прелази 50% оправданих трошкова производње медијских садржаја, а највише до износа утврђеног конкурсом.

(7) Учесник конкурса који је у текућој календарској години већ користио средства намењена пројектном суфинансирању у области јавног информисања на републичком, покрајинском или локалном нивоу може учествовати на конкурсу за суфинансирање истог пројекта само још једном у тој години, и то у износу који, уз средства која је већ добио, не прелази 80% оправданих трошкова, односно 50% оправданих трошкова за телевизије.

(8) Учесник конкурса, који не располаже одговарајућим капацитетима, може ангажовати друго лице за производњу медијског садржаја чија вредност не прелази 20% од износа средстава који је орган доделио за реализацију пројекта, под условом да је то лице уписано у Евиденцију произвођача медијских садржаја.

(9) Лице које је ангажовано за производњу дела медијског садржаја из става 8. овог члана не може бити запослено код издавача нити повезано лице са издавачем у смислу закона којим се уређује правни положај привредних друштава и других облика организовања.

(10) Орган који расписује конкурс не може прописивати критеријуме који стављају у повољнији положај одређеног издавача прописивањем неоправданих критеријума, а нарочито условљавањем у вези са обимом и квалитетом претходне сарадње органа јавне власти са одређеним издавачем, креирањем критеријума које може испунити само један или мали број издавача.

Члан 24 Критеријуми за оцену пројеката

(1) Пројекат се оцењује према:

1. 1) мери у којој су предложене пројектне активности подесне да остваре јавни интерес у области јавног информисања, у складу са чланом 15. овог закона и
2. 2) према мери у којој се медиј путем кога ће бити реализован пројекат придржава професионалних и етичких стандарда.

(2) Мера из става 1. тачка 2) овог члана доказује се прибављањем података од надлежних тела да у години која претходи конкурсу није изречена мера од стране регулаторног тела у случају електронских медија, или није донет акт саморегулаторног тела Савета за штампу – за штампане и онлајн медије, а којима је утврђено да је конкретни медиј прекршио законске одредбе, односно стандард професионалне етике.

(3) Ако је изречена мера из става 2. овог члана, узима се у обзир тежина повреде и број изречених мера, као и понашање након изречене мере, што се такође доказује на основу података надлежног регулаторног, односно саморегулаторног тела из става 2. овог члана, а што ће бити ближе уређено актом из члана 30. овог закона.

(4) Ближи критеријуми за сваки расписани конкурс објављују се у јавном позиву за учешће на конкурсу.

Члан 25 Конкурсна комисија

(1) Оцену пројеката поднетих на конкурс врши комисија од три или пет чланова (у даљем тексту: комисија).

(2) На пројекте који се прилажу на конкурс који се расписује ради подизања квалитета информисања припадника националних мањина, обавезно се прибавља мишљење одговарајућег националног савета националне мањине.

(3) Чланове комисије из става 1. овог члана именује руководилац органа који је расписао конкурс и то из реда теоретичара, аналитичара и практичара из области медија који се самостално пријављују, односно која пријављују новинарска и медијска удружења, а који нису у сукобу интереса, односно који не обављају јавну функцију, у смислу прописа којима се уређује сукоб интереса при обављању јавне функције.

(4) Већина чланова комисије из става 1. овог члана именује се на предлог новинарских и медијских удружења уколико такав предлог постоји и уколико предложена лица испуњавају законом предвиђене услове.

(5) За члана комисије може бити именовано лице које ужива углед у стручној јавности, које има академско образовање из области значајних за медије или је објавило научне и стручне радове или има искуство у области медија.

(6) У раду комисије из става 1. овог члана не могу учествовати именована, изабрана, постављена лица у органима Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, органима јавних предузећа и привредних друштава, установама и другим организацијама, чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, као и повезана лица са овим лицима у смислу прописа којима се уређује сукоб интереса при обављању јавне функције.

(7) Чланови комисија не могу бити запослена лица или лица на други начин ангажована у органу јавне власти који је расписао конкурс.

(8) Стручну и административно-техничку подршку раду комисије пружају запослена лица или лица на други начин ангажована у органу јавне власти који је расписао конкурс.

(9) Чланови комисије именују се за сваки конкурс посебно, а одлука о именовању и бодовне листе за оцењивање биографија, као и биографије свих пријављених кандидата за чланове комисија, укључујући и биографије именованих чланова комисија објављују се, без одлагања, на веб презентацији органа који је расписао конкурс као и на веб порталу Јединственог информационог система за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања.

(10) Подаци о личности који се наводе у биографијама кандидата за чланове комисије објављују се у складу са прописима који регулишу заштиту података о личности.

(11) Комисија саставља образложени предлог, бодовне листе свих пристиглих пројеката и исте, заједно са записником о раду и одлучивању доставља руководиоцу органа јавне власти који је расписао конкурс. Образложени предлог, бодовне листе свих пристиглих пројеката, записник о раду и одлучивању објављују се, без одлагања, на веб презентацији органа који је расписао конкурс и на веб порталу Јединственог информационог система за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања.

(12) Образложен предлог одлуке потписују сви чланови комисије.

(13) Члан комисије има право на накнаду за свој рад.

(14) Висину накнаде за рад члана комисије утврђује министар, односно надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе у складу са расположивим средствима у буџету.

(15) Министар надлежан за послове јавног информисања прописује изглед и садржину обрасца за подношење биографија и ближе уређује критеријуме бодовања на основу поднетих биографија.

(16) Министар надлежан за послове јавног информисања прописује изглед и садржину обрасца за подношење пројеката и ближе уређује критеријуме за оцењивање пристиглих пројеката, као и начин рада и одлучивања Комисије.

Члан 26 Одлука о расподели средстава

(1) Одлуку о расподели средстава, без одлагања, доноси руководилац органа који је расписао конкурс, а на основу образложеног предлога комисије.

(2) Одлука из става 1. овог члана доноси се у облику решења са образложењем за сваки расписани конкурс најкасније у року од 90 дана од дана закључења конкурса.

(3) Одлука из става 1. овог члана не може одступати од предлога комисије осим ако је предлог комисије у супротности са прописом или са критеријумима који су објављени у јавном позиву.

(4) У случају да орган јавне власти оцени да предлог комисије није у складу са прописом, указаће писаним путем комисији на уочени недостатак.

(5) Комисија је дужна да без одлагања на посебној седници размотри недостатак из става 4. овог члана.

(6) Ако комисија у поновном разматрању не измени свој предлог орган јавне власти доноси решење у складу са прописом.

(7) Решење из става 2. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

(8) Решење о расподели средстава доставља се сваком учеснику конкурса у електронској форми, без одлагања.

(9) Решење из става 2. овог члана основ је за закључење уговора с лицем које је добило средства за суфинансирање пројекта.

(10) Решење из става 2. и уговор из става 9. овог члана објављују се на веб презентацији органа који је расписао конкурс, у истој секцији где је објављен и конкурс, као и на веб порталу Јединственог информационог система за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања.

Члан 27 Извештај о спроведеним активностима

(1) Наративни и финансијски извештај о спроведеним пројектним активностима доставља се органу који је донео одлуку о расподели средстава, у складу са уговореним обавезама.

(2) Уз извештај из става 1. овог члана доставља се и доказ о реализацији пројекта.

(3) Лице које је добило средства за суфинансирање пројеката у области јавног информисања у износу већем од 1.200.000 динара у обавези је да уз наративни и финансијски извештај из става 1. овог члана достави извештај овлашћеног ревизора.

(4) Лице које има обавезу достављања извештаја из става 3. овог члана трошкове његове израде финансира из средстава која је орган јавне власти доделио за реализацију пројекта.

(5) Извештаји из става 1. овог члана достављају се најкасније 30 дана од дана реализације пројекта, а извештај из става 3. овог члана доставља се најкасније у року од 60 дана од дана реализације пројекта.

(6) У случају да корисник средстава не достави извештаје из ст. 1. и 3. овог члана, односно уколико је ненаменски користио додељена средства орган који је доделио средства дужан је да захтева повраћај додељених средстава, односно ненаменски утрошених средстава са припадајућом каматом обрачунатом од дана преноса средстава за реализацију пројекта.

(7) Наративни и финансијски извештај о спроведеним пројектним активностима укључује и податке разврстане према полу.

(8) Орган који расписује конкурс, по завршетку пројектног суфинансирања у текућој години, сачињава извештај о спроведеним конкурсима у области јавног информисања у односу на тематску и жанровску разноврсност и циљне групе којима је садржај намењен, а у складу са дефиницијом јавног интереса у области јавног информисања из члана 15. овог закона, и објављује га без одлагања, а најкасније до краја календарске године на веб презентацији органа који је расписао конкурс као и на веб порталу Јединственог информационог система за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања.

(9) Орган који расписује конкурс спроводи оцену реализације пројеката подржаних на конкурсима у току претходне календарске године (интерна евалуација).

(10) Орган који расписује конкурс поред интерне евалуације из става 9. овог члана, дужан је да најмање једном у три године ангажује лица која имају стручна знања која се тичу производње медијских садржаја, а која ће за потребе органа који расписује конкурс спровести оцену реализације пројеката подржаних на конкурсима у току претходне календарске године (екстерна евалуација).

(11) Орган који расписује конкурс најкасније до 31. децембра текуће године, за пројекте реализоване у претходној години, објављује извештај о спроведеној евалуацији (интерној или екстерној) на својој веб презентацији као и на веб порталу Јединственог информационог система за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања.

(12) Министар надлежан за послове јавног информисања прописује обрасце за подношење наративног и финансијског извештаја, начин израде извештаја из ст. 8. и 9. овог члана као и критеријуме за евалуацију подржаних пројеката, обавезу заштите пословне тајне и ауторског права корисника средстава као и друга питања од значаја за спровођење евалуације.

Члан 28 Анализа о потребним медијским садржајима

(1) Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, најмање једном у три године спроводи анализу о потребним медијским садржајима, полазећи од дефиниције јавног интереса у области јавног информисања из члана 15. овог закона и о тој анализи сачињава извештај који је саставни део јавних конкурса из члана 19. овог закона.

(2) У поступку анализе и израде извештаја, орган јавне власти из става 1. овог члана може ангажовати акредитоване високошколске установе и научно истраживачке организације које имају стручна знања која се тичу производње медијских садржаја.

(3) У поступку израде анализе и израде извештаја, орган из става 1. овог члана користи доступне извештаје, анализе и остале материјале од значаја за израду предлога о потребним медијским садржајима којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања.

(4) Ради прибављања предлога стручне и шире јавности, у поступку анализе орган јавне власти из става 1. овог члана спроводи јавне консултације које не могу да буду краће од 30 дана.

(5) У поступку јавних консултација орган јавне власти прикупља предлоге стручне и шире јавности о потребним медијским садржајима којима се остварују неки од циљева од јавног интереса прописаних чланом 15. овог закона и о томе сачињава извештај који објављује на својој веб презентацији.

(6) Орган јавне власти из става 1. овог члана доноси програм јавних консултација, који садржи период трајања консултација и обавештење заинтересованим лицима о начину давања предлога о потребним медијским садржајима од јавног интереса, и објављује га на својој веб презентацији.

(7) Предлог о предмету јавне консултације подноси се у писаном облику.

(8) Извештај о анализи о потребним медијским садржајима, обухвата најмање:

1. 1) извештај о спроведеним конкурсима које је орган јавне власти спровео у периоду који претходи изради анализе;
2. 2) оцену о реализацији пројеката из члана 27. овог закона (интерна и екстерна евалуација) која је израђена за период који претходи изради анализе;
3. 3) анализу извештаја медијских и новинарских удружења и удружења грађана, као и других материјала који су релевантни за област пројектног суфинансирања, који се односе на период који претходи изради анализе;
4. 4) извештај са јавне расправе;
5. 5) предлоге за одређивање тематских области и жанровске разноврсности медијских садржаја, као и циљних група које ће орган јавне власти суфинансирати у периоду до израде наредне анализе;
6. 6) препоруку за одређивање висине износа средстава који ће бити опредељен по расписаном конкурсу, као и најмањи и највећи износ средстава који се одобравају по пројекту;
7. 7) друге податке релевантне за што прецизнију идентификацију недостајућих медијских садржаја од јавног интереса.

(9) Извештај из става 1. овог члана објављује се без одлагања на веб презентацији органа који је расписао конкурс као и на веб порталу Јединственог информационог система за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања.

(10) Министар надлежан за послове јавног информисања уређује начин израде извештаја из ст. 1. и 5. овог члана и прописује форму и садржину обрасца за давање предлога у поступку јавних консултација.

Члан 29 Појединачна давања

(1) Средства опредељена за појединачна давања из члана 18. овог закона, расподељују се одлуком руководиоца органа надлежног за послове јавног информисања, која се доноси без спровођења јавног конкурса.

(2) На услове и поступак расподеле средстава опредељених за појединачна давања сходно се примењују одредбе чл. 22, 23, 24, 26. и 27. овог закона.

Члан 30 Остала правила обезбеђивања и расподеле средстава

(1) Министар надлежан за послове јавног информисања доноси пропис којим се уређује суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања.

(2) Образац за пријаву на конкурс обавезно садржи податак о томе да ли је подносилац пројекта већ користио јавна средства за исти пројекат.

Члан 31 Јединствени информациони систем за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у областима јавног информисања

(1) Ради обједињавања свих релевантних информација и унапређења транспарентности реализације, министарство надлежно за послове јавног информисања (у даљем тексту: Министарство) успоставља и води Јединствени информациони систем за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања (у даљем тексту: Јединствени информациони систем).

(2) Јединствени информациони систем омогућава упис и прибављање, обраду и достављање података, односно припрему, израду и подношење докумената у електронском облику од значаја за конкурс, рад комисије, олакшану доступност медијских садржаја из члана 19. став 1. тачка 1) овог закона, као и израду и објављивање јавног позива из члана 20. став 7. овог закона.

(3) Поступак пројектног суфинансирања спроводи се искључиво преко Јединственог информационог система.

(4) Министарство израђује и одржава Јединствени информациони систем уз техничку подршку органа државне управе надлежног за пројектовање, изградњу, повезивање, развој и одржавање ресурса информационо-комуникационих технологија и инфраструктуре потребних за пружање услуга електронске управе, као и подршку у примени наведених технологија.

(5) Ближе услове и начин успостављања Јединственог информационог система, уписа, обраде, вођења, ажурирања и доступности података и докумената у електронском облику, аутентикације и ауторизације корисника, као и друга питања од техничког значаја за вођење Јединственог информационог система прописује министар надлежан за послове информисања.

Члан 32 Обвезници уноса података и докумената у Јединствени информациони систем

(1) Обвезници уноса података и докумената и корисници Јединственог информационог система су:

1. 1) Република Србија, аутономна покрајина, односно јединице локалне самоуправе које спроводе јавне конкурсе у области јавног информисања;
2. 2) издавачи и произвођачи медијског садржаја који учествују на конкурсима у области јавног информисања;
3. 3) новинарска и медијска удружења и стручњаци за медије који се пријављују за чланове комисија;
4. 4) представници државних органа, Регулаторног тела за електронске медије и Савета за штампу који медијима изричу мере због кршења прописа и професионалних и етичких стандарда;
5. 5) чланови комисија.

(2) Обвезници уноса података и докумената из става 1. тач. 1) и 4) овог члана дужни су да у року од 15 дана од дана успостављања Јединственог информационог система именују овлашћено лице које у име и за рачун обвезника врши послове уноса података и докумената преко веб портала из члана 31. став 3. овог закона.

(3) Обвезници уноса података и докумената из става 1. тач. 2) и 3) овог члана дужни су да до краја године која претходи години расписивања конкурса унесу податке и региструју их на веб порталу из члана 31. став 3. овог закона.

(4) Ради омогућавања приступа Јединственом информационом систему, обвезници из става 1. овог члана дужни су да без одлагања, а најкасније у року од 3 радна дана од именовања, о томе обавесте Министарство.

(5) Ако обвезник уноса података и докумената из става 1. тач. 1) и 4) овог члана не испуни дужности из ст. 2. и 4. овог члана, сматра се да је овлашћено лице за унос података и докумената одговорно лице обвезника.

(6) Ако обвезник уноса података и докумената из става 1. тач. 2), 3) и 5) овог члана не испуни дужности из ст. 3. и 4. овог члана, ускраћује му се право учешћа на конкурсу, односно да се пријави за члана комисије.

(7) Обвезници уноса података из става 1. тачка 3) овог члана уносиће податке о личности и то: име и презиме, адреса, места становања, контакт телефон, мејл адреса, податке о образовању и радно искуство у области медија.

(8) Подаци из става 7. овог члана обрађују се у сврху избора најбољих кандидата за чланове комисија, и чувају се у складу са законом којим се уређује заштита података о личности, уз обавезу поштовања сразмерности обраде у односу на циљеве и сврху обраде података.

Члан 33 Садржина Јединственог информационог система

(1) Јединствени информациони систем садржи:

1. 1) податке о медијима, издавачу и произвођачу медијског садржаја који су као предмет регистрације, односно евидентирања прописани овим законом, а нарочито регистарски број медија, матични број, ПИБ пословно име/назив и седиште издавача као и број дозволе за пружање медијске услуге коју издаје Регулаторно тело за електронске медије;
2. 2) податке о изреченим мерама субјектима из тачке 1) овог става, од стране државних органа, Регулаторног тела за електронске медије и Савета за штампу због кршења прописа и професионалних и етичких стандарда;
3. 3) текст конкурса сачињеним у складу са овим законом;
4. 4) податке о кандидатима за чланове комисије;
5. 5) акт којим се одлучује о именовању чланова комисије;
6. 6) решење о расподели средстава;
7. 7) наративне и финансијске извештаје о спровођењу пројекта;
8. 8) произведене медијске садржаје;
9. 9) извештај органа о спроведеном конкурсу;
10. 10) податке о покренутим и окончаним поступцима због непоштовања уговорених обавеза у поступку пројектног суфинансирања.

(2) Подаци из става 1. тачка 1) овог члана преузимају се из Регистра медија, односно Евиденције произвођача медијског садржаја.

(3) Осим садржаја из става 1. овог члана, Јединствени информациони систем може садржати и друге податке и документа у електронском облику од значаја за спровођење конкурса.

(4) Садржај Јединственог информационог система из става 1. овог члана прописује министар надлежан за послове информисања.

Члан 34 Веб портал Јединственог информационог система

Ради унапређења транспарентности и пружања информација у вези са спровођењем конкурса, јавности је омогућено да путем одговарајућег веб портала Јединственог информационог система имају увид у садржај из члана 33. став 1. овог закона, у складу са прописима којима се уређује електронска управа и електронско пословање.

Члан 35 Појам медија

(1) Медиј је средство јавног обавештавања које речима, сликом, односно звуком преноси уреднички обликоване информације, идеје и мишљења и друге садржаје намењене јавној дистрибуцији и неодређеном броју корисника.

(2) Под медијем се у смислу овог закона нарочито подразумевају дневне и периодичне новине, сервис новинске агенције, радио-програм и телевизијски програм и електронска издања тих медија, као и самостална електронска издања (уређивачки обликоване интернет странице).

(3) Медиј нема својство правног лица.

Члан 36

(1) Медији цивилног сектора су средства јавног информисања која своје услуге пружају у јавном интересу, ради задовољавања специфичних интереса појединих друштвених група и организација грађана.

(2) Издавач медија цивилног сектора не може бити правно лице које је основано ради стицања добити.

Члан 37

(1) Медиј, није: књига, филм, носач аудио и аудио-визуелног садржаја, научни и стручни часопис намењен првенствено информисању или образовању одређене професионалне групе, остале штампане публикације, каталог који садржи искључиво обавештења, огласе, рекламе и информације намењене тржишту или билтен и сличне публикације намењене интерном информисању, електронска публикација државних органа и организација, установа, јавних предузећа и привредних друштава, предузетника и њихових удружења, службено гласило, штампана ствар попут летака, плаката и сличних средстава јавног обавештавања, друга публикација у смислу прописа којим се уређује издаваштво, као ни интернет-претраживачи и агрегатори.

(2) Медији у смислу овог закона, нису: платформе, попут интернет форума, друштвених мрежа и других платформи које омогућавају слободну размену информација, идеја и мишљења њених чланова, нити било која друга самостална електронска публикација, попут блогова, веб-презентација и сличних електронских презентација, осим ако нису регистроване у Регистру медија у складу са овим законом.

Члан 38

(1) Сваке новине са посебним називом сматрају се једним медијем.

(2) Сва издања једних новина која излазе под истим називом сматрају се једним медијем.

(3) Сваки појединачни радио или телевизијски програм сматра се једним медијем, без обзира на начин дистрибуције.

(4) Сваки сервис новинске агенције који се посебно дистрибуира сматра се једним медијем.

(5) Самостално електронско издање сматра се једним медијем.

Члан 39 Издавач медија

(1) Издавач може бити предузетник и правно лице.

(2) Предузетник и правно лице, издавачи медија, морају бити регистровани код органа Републике Србије надлежног за привредне регистре.

(3) Правно лице из става 1. овог члана може основати свако домаће или страно правно или физичко лице, у складу са законом.

(4) Правно лице из става 1. овог члана не могу, непосредно или посредно, основати Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као ни установа или правно лице које је у целини или делу у јавној својини, односно које се у целини или делом финансира из јавних прихода.

(5) Услови из става 4. овог члана се не односе на случајеве:

1. 1) предвиђене чланом 16. став 1. тач. 1)–3) овог закона,
2. 2) када је оснивач правног лица из става 1. овог члана друштво капитала које обавља делатност електронских комуникација, у складу са законом којим се регулишу електронски медији, под условом да није корисник државне помоћи у смислу Закона о потврђивању Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, с једне стране, и Републике Србије, с друге стране, односно закона који регулише контролу државне помоћи.

(6) Државна помоћ из става 5. тачка 2) овог члана ће се оцењивати на основу критеријума који проистичу из примене правила конкуренције који се примењују у Европској унији, а нарочито из члана 107. Уговора о функционисању Европске уније и инструмената тумачења које су усвојиле институције Европске уније.

(7) У циљу заштите слободе јавног информисања из члана 4. овог закона, издавач је дужан да сачини и објави документ којим су предвиђене мере и процедуре за заштиту уређивачке политике, који се региструје у складу са овим законом.

Члан 39а

(1) Начела на којима се заснива рад јавних медијских сервиса сходно се примењују и на начела рада медија чији су издавачи лица која су основана непосредно или посредно од стране лица из члана 39. став 5. тачка 2) овог закона.

(2) Уређивачка политика медија чији су издавачи лица која су основана непосредно или посредно од стране лица из члана 39. став 5. тачка 2) овог закона је независна од оснивача издавача.

(3) Остваривање професионалних и етичких стандарда у раду медија чији су издавачи лица која су основана непосредно или посредно од стране лица из члана 39. став 5. тачка 2) овог закона обезбеђују се доношењем интерног етичког кодекса који усваја редакција медија.

(4) Чланови органа управљања издавача чији су оснивачи лица из члана 39. став 5. тачка 2) овог закона не могу бити носиоци јавних функција и функција у политичкој странци, као ни лица чије би чланство у органу управљања могло да доведе до сукоба интереса, две године по престанку функције, а у складу са прописом који регулише спречавање сукоба интереса при обављању јавне функције.

(5) Чланови органа управљања издавача чији су оснивачи лица из члана 39. став 5. тачка 2) овог закона, именују се из реда стручњака из области које су од значаја за обављање послова издавача (стручњаци из области медија, културе, менаџмента, права и финансија).

(6) Заступник издавача чији су оснивачи лица из члана 39. став 5. тачка 2) овог закона мора да испуњава услове као и члан органа управљања, као и да има искуства у управљању медијима.

(7) Издавачи чији су оснивачи лица из члана 39. став 5. тачка 2) овог закона дужни су да сваке године објаве финансијски извештај и извештај о спровођењу интерног етичког кодекса на својој интернет презентацији.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 40

(1) Право на издавање медија у правном је промету.

(2) Промена издавача се уписује у Регистар медија, у складу са овим законом.

(3) Промена издавача из става 2. овог члана према трећим лицима делује од дана уписа те промене.

(4) Правни посао из става 1. овог члана закључује се у писаној форми.

(5) Право на промену издавача електронског медија уређује се законом који уређује област електронских медија.

Члан 41 Произвођач медијског садржаја

(1) Произвођач медијског садржаја је правно лице или предузетник које у виду делатности производи садржаје намењене објављивању у медијима, а није издавач.

(2) Произвођачи медијског садржаја, морају бити регистровани код органа Републике Србије надлежног за привредне регистре.

(3) Правно лице из става 1. овог члана може основати свако домаће или страно правно или физичко лице, у складу са законом.

(4) Правно лице из става 1. овог члана не могу, непосредно или посредно, основати Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као ни установа или правно лице које је у целини или делу у јавној својини, односно које се у целини или делом финансира из јавних прихода.

(5) Услови из става 4. овог члана се не односе на случајеве:

1. 1) предвиђене чланом 16. став 1. тач. 1)–3) овог закона,
2. 2) када је оснивач правног лица из става 1. овог члана друштво капитала које обавља делатност електронских комуникација, у складу са законом којим се регулишу електронски медији, под условом да није корисник државне помоћи у смислу Закона о потврђивању Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, с једне стране, и Републике Србије, с друге стране, односно закона који регулише контролу државне помоћи.

(6) Државна помоћ из става 5. тачка 2) овог члана ће се оцењивати на основу критеријума који проистичу из примене правила конкуренције који се примењују у Европској унији, а нарочито из члана 107. Уговора о функционисању Европске уније и инструмената тумачења које су усвојиле институције Европске уније.

Члан 42 Обавеза објављивања

У сваком медију обавезно се објављују основни подаци о медију у облику импресума, скраћеног импресума, односно идентификације.

Члан 43 Садржај

(1) Импресум медија садржи: назив медија, назив и седиште издавача, адресу електронске поште или интернет странице, лична имена главног уредника медија и одговорних уредника за поједина издања, рубрике, односно програмске целине, податке о надлежним регулаторним, односно надзорним телима, као и регистрациони број медија.

(2) Поред података из става 1. овог члана импресум пружаоца аудио и аудио-визуелних медијских услуга обавезно садржи и датум емитовања програма и време емитовања импресума, као и ознаке фреквенције, односно телевизијског канала на коме се програм емитује, а импресум новинске агенције – датум достављања информација.

(3) Скраћени импресум новина садржи назив и датум издавања новина.

(4) Идентификација телевизијског програма садржи карактеристичну ознаку аудио-визуелне медијске услуге, односно телевизијског програма.

(5) Идентификација радио програма садржи назив радио програма и радио фреквенције на којима се емитује програм.

(6) Скраћени импресум новинске агенције садржи назив сервиса и датум достављања информације.

(7) Скраћени импресум самосталних електронских издања садржи назив издања и датум достављања информације.

Члан 44 Начин објављивања

(1) Импресум мора бити целовито и видно објављен и јасно одвојен од осталог садржаја медија.

(2) Импресум и скраћени импресум новина објављују се у сваком броју и на сваком примерку новина.

(3) Скраћени импресум новина објављује се на маргини сваке странице.

(4) Импресум телевизијског и радио програма објављује се на почетку и на крају програма, сваког дана кад се програм емитује, а ако се програм непрекидно емитује, сваког дана између поноћи и два сата.

(5) Идентификација телевизијског програма објављује се све време трајања програма.

(6) Идентификација радио програма објављује се најмање једном на свака два сата трајања програма.

(7) Импресум новинске агенције објављује се најмање једном дневно.

(8) Скраћени импресум новинске агенције објављује се уз сваку објављену информацију.

(9) Импресум самосталног електронског издања објављује се на дну насловне стране електронског издања.

(10) Импресум, скраћени импресум, односно идентификација осталих медија објављује се на погодан начин, сходно одредбама овог члана.

Члан 45 Регистар медија и Евиденција произвођача медијских садржаја

Регистар медија (у даљем тексту: Регистар) и Евиденцију произвођача медијских садржаја (у даљем тексту: Евиденција) води Агенција за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција), у складу са законом којим се уређује правни положај Агенције и законом којим се уређује поступак регистрације у Агенцији и овим законом.

Члан 46 Сврха Регистра и Евиденције

Сврха Регистра и Евиденције је обезбеђивање јавности података о медијима и произвођачима медијских садржаја.

Члан 47 Садржина Регистра и Евиденције

(1) У Регистар се региструју:

1. 1) назив и регистарски број медија из члана 35. овог закона;
2. 2) лично име и ЈМБГ домаћег физичког лица или број пасоша и држава издавања пасоша страног физичког лица које је главни уредник медија;
3. 3) број дозволе за пружање медијске услуге за електронске медије;
4. 4) податак о језику на коме се медиј издаје, односно на коме се пружа медијска услуга;
5. 5) податак о интернет, електронским и другим формама медија;
6. 6) интернет адреса за медије који се искључиво дистрибуирају путем интернета;
7. 7) пословно име/назив, седиште и матични број издавача медија/пружаоца медијске услуге;
8. 8) документ који садржи податке о правним и физичким лицима која непосредно или посредно имају више од 5% удела у оснивачком капиталу издавача, податке о њиховим повезаним лицима у смислу закона којим се уређује правни положај привредних друштава и податке о другим издавачима у којима та лица имају више од 5% удела у оснивачком капиталу;
9. 9) подаци о износу новчаних средстава додељених медију на име државне помоћи, односно помоћи мале вредности у складу са законом;
10. 10) подаци о износу новчаних средстава, добијених непосредно или посредно од органа јавне власти под којима се подразумевају државни органи, органи територијалне аутономије, органи јединица локалне самоуправе, организације којима је поверено вршење јавних овлашћења, као и правна лица које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: орган јавне власти), или од привредног друштва у коме значајно учешће у основном капиталу, у смислу закона којим се уређује правни положај привредних друштава, има орган јавне власти, по другим основима који не потпадају под тачку 9) овог става, укључујући донације, поклоне, спонзорства, услуге истраживања тржишта и економског истраживања, услуге испитивања јавног мњења, услуге кампање, оглашавања и маркетинга, услуге промовисања, услуге од медија по основу примене прописа из области јавних набавки, као и друге услуге које пружа медиј, динарска противвредност бесплатне услуге закупа коју орган јавне власти пружа издавачу медија, обрачуната у складу са пореским прописима, јавно оглашавање и јавно обавештавање, као и све друга давања средстава издавачима медија од стране ових лица;
11. 11) документ којим су предвиђене интерне мере и процедуре за постизање родне равноправности;
12. 12) документ којим су предвиђене мере и процедуре за заштиту уређивачке политике;
13. 13) документ којим су предвиђене мере и процедуре за запошљавање особа са инвалидитетом;
14. 14) документ којим су предвиђене мере и процедуре за обезбеђивање сигурног радног окружења за новинаре и медијске раднике;
15. 15) податак о просечно продатом тиражу медија у календарској години;
16. 16) други документи на основу којих је извршена регистрација;
17. 17) датум и време регистрације;
18. 18) промене регистрованих података;
19. 19) датум и време регистрације промене података.

(2) У Евиденцију произвођача медијских садржаја се евидентирају:

1. 1) пословно име/назив, седиште и матични број произвођача медијског садржаја;
2. 2) документ који садржи податке о правним и физичким лицима која непосредно или посредно имају више од 5% удела у оснивачком капиталу произвођача медијског садржаја, податке о њиховим повезаним лицима у смислу закона којим се уређује правни положај привредних друштава и податке о издавачима или другим произвођачима медијског садржаја у којима та лица имају више од 5% удела у оснивачком капиталу;
3. 3) подаци о износу новчаних средстава додељених произвођачу медијског садржаја на име државне помоћи, односно помоћи мале вредности у складу са одредбама овог закона;
4. 4) други документи на основу којих је извршена регистрација;
5. 5) датум и време регистрације;
6. 6) промене регистрованих података;
7. 7) датум и време регистрације промене података.

(3) Документ из става 1. тачка 8) и става 2. тачка 2) овог члана обавезно садржи пословно име/назив, седиште и матични/регистарски број правног лица, лично име и ЈМБГ домаћег физичког лица или број пасоша и назив државе која је издала пасош страног физичког лица, као и њихово појединачно процентуално учешће у управљачким правима.

(4) Подносилац пријаве за регистрацију података из става 1. тач. 9) и 10) овог члана је орган јавне власти, односно привредно друштво у коме значајно учешће у основном капиталу, у смислу закона којим се уређује правни положај привредних друштава, има орган јавне власти. Пријава садржи најмање следеће податке: регистарски број и назив медија, податак о додељеним, односно добијеним новчаним средствима, назив и матични број органа јавне власти, или пословно име и матични број привредног друштва у коме значајно учешће у основном капиталу има орган јавне власти, назнаку основа по ком су средства додељена, односно добијена, врста акта којим се додељују средства (одлука, решење, уговор итд.), број акта и датум његовог доношења.

(5) Подносилац пријаве за евиденцију података из става 2. тачка 3) овог члана је орган јавне власти. Пријава садржи најмање следеће податке: пословно име/назив и матични број произвођача медијског садржаја којем су додељена новчана средства, износ новчаних средстава која су додељена, назнаку основа по ком су средства додељена, број акта и датум његовог доношења.

(6) Податке о новчаним средствима из става 1. тач. 9) и 10) и става 2. тачка 3) овог члана пријављују се Регистру медија, односно Евиденцији најкасније 15 дана од дана доношења одлуке о додели средстава, односно преузимају се из Јединственог информационог система почев од дана његовог успостављања.

(7) Подаци о просечно продатом тиражу из става 1. тачке 15) овог члана, за претходну календарску годину пријављују се Регистру до 31. марта текуће године.

(8) Све јавне набавке медијских услуга од стране органа јавне власти додељују се у складу са транспарентним, објективним, пропорционалним и недискриминаторним критеријумима, који се унапред јавно објављују путем веб сајта органа јавне власти, као и путем отворених, пропорционалних и недискриминаторних поступака.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 48 Промене регистрованих података и докумената

(1) Промене регистрованих података пријављују се Регистру и Евиденцији најкасније у року од 15 дана од дана када је промена настала.

(2) У случају несагласности података објављених у импресуму и података регистрованих у Регистру, као исправни сматрају се подаци регистровани у Регистру.

Члан 49 Брисање медија из Регистра и произвођача медијских садржаја из Евиденције

(1) Медиј се брише из Регистра на основу пријаве издавача.

(2) Регистратор по службеној дужности брише медиј из Регистра:

1. 1) на основу решења надлежног државног органа у вези са чланом 55. овог закона;
2. 2) по брисању издавача из регистра у коме је био регистрован;
3. 3) по брисању из Регистра медијских услуга који води Регулаторно тело за електронске медије;
4. 4) из другог разлога прописаног посебним законом.

(3) Произвођач медијских садржаја се брише из Евиденције на основу пријаве заступника.

(4) Регистратор по службеној дужности брише медиј и произвођача медијског садржаја из Регистра, односно Евиденције по брисању издавача, односно произвођача медијског садржаја из регистра у коме је био регистрован, без доношења посебног акта.

Члан 50 Решење о регистрацији и евидентирању

Против решења регистратора који води Регистар и Евиденцију може се изјавити жалба министру надлежном за послове јавног информисања, преко Агенције, у року од 30 дана од дана објављивања одлуке на интернет страници Агенције. Одлука министра је коначна и против ње се може покренути управни спор.

Члан 51 Документација за регистрацију и евидентирање

Министар надлежан за послове јавног информисања прописује документацију која се прилаже у поступку регистрације и евидентирања.

Члан 52 Последице неуписивања

(1) Издавачу чији медиј није уписан у Регистар, односно произвођачу медијског садржаја који није уписан у Евиденцију, Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као ни установа, привредно друштво и друго правно лице које је у целини или делу у јавној својини или које се у целини или делом финансира из јавних прихода, не могу се суфинансирати пројекти нити на други начин додељивати државна помоћ у области јавног информисања.

(2) Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као ни установа, привредно друштво и друго правно лице које је у јавној својини или које се у целини или делом финансира из јавних прихода, не могу се оглашавати нити користити друге услуге медија, односно произвођача медијског садржаја из става 1. овог члана.

Члан 53 Забрана нарушавања медијског плурализма

(1) Ради спречавања настанка или јачања претежног утицаја у области јавног информисања, који значајно ограничава медијски плурализам, није дозвољено обједињавање:

(2) – оснивачких, односно управљачких права у два или више издавача дневних новина које објављују информације из свих области друштвеног живота, чији укупни годишњи тираж прелази 50% продатог или на други начин реализованог тиража дневних новина на територији Републике Србије, у календарској години која претходи обједињавању;

(3) – оснивачких, односно управљачких права у два или више издавача штампаних медија који објављују информације из свих области друштвеног живота, без обзира на динамику објављивања, чији укупан годишњи тираж прелази 50% продатог или на други начин реализованог тиража одговарајућих штампаних медија на релевантном националном, регионалном или локалном тржишту у календарској години која претходи обједињавању;

(4) – оснивачких односно управљачких права у два или више издавача који пружају аудио, односно аудио-визуелне медијске услуге, чији збирни удео у слушаности, односно гледаности прелази 35% од укупне слушаности, односно гледаности у зони покривања, односно на релевантном националном, регионалном или локалном тржишту у календарској години која претходи обједињавању.

(5) Релевантним тржиштем у смислу овог закона сматра се територија на којој издавачи издају штампане медије који објављују информације из свих области друштвеног живота, или пружају аудио, односно аудио-визуелне медијске услуге, и на којој постоје исти или слични услови конкуренције, а који се битно разликују од услова конкуренције на суседним територијама.

(6) Приликом утврђивања релевантног тржишта узимају се у обзир критеријуми за одређивање релевантног географског тржишта прописани у складу са законом којим се регулише заштита конкуренције.

(7) Обједињавање оснивачких, односно управљачких права подразумева могућност одлучујућег утицаја на вођење послова у два или више издавача, а нарочито у својству контролног (матичног) друштва, односно контролног члана или акционара, на основу својине или других имовинских права на имовини или делу имовине, на основу права из уговора, споразума или из хартија од вредности, по основу потраживања или средстава за обезбеђење потраживања или на основу услова пословне праксе.

(8) Ст. 1. и 2. овог члана не доводе у питање примену одредаба закона којим се регулише заштита конкуренције.

Члан 54

(1) Није дозвољено стицање учешћа преко 50% у оснивачком капиталу између издавача дневних новина, које објављују информације из свих области друштвеног живота, с просечним дневним реализованим тиражом већим од 50.000 примерака на годишњем нивоу, и издавача који пружа аудио и аудио-визуелне медијске услуге.

(2) Није дозвољено стицање учешћа преко 50% у оснивачком капиталу између издавача штампаних медија који објављују информације из свих области друштвеног живота, без обзира на динамику објављивања, и издавача који пружа аудио и аудио-визуелне медијске услуге на истом релевантном тржишту ужем од националног.

(3) Лице које се поред делатности издавача, бави и дистрибуцијом медијских садржаја, дужно је да делатност издавача обавља преко повезаног правног лица.

(4) Повезаним правним лицима у смислу овог закона сматрају се лица која су повезана тако да једно или више њих има могућност одлучујућег утицаја на вођење послова другог или других правних лица, а нарочито утицај који произилази из:

1. 1) својства контролног (матичног) друштва, односно контролног члана или акционара, самостално или заједничким деловањем, по правилима о повезаним лицима у смислу закона којим се уређује положај привредних друштава;
2. 2) својинских или других права на имовини или делу имовине другог правног лица;
3. 3) уговора, споразума или из власничких права на хартијама од вредности;
4. 4) потраживања, средстава обезбеђења или услова пословне праксе чији је титулар, односно које одређује контролно лице.

Члан 55 Утврђивање угрожавања медијског плурализма

(1) Постојање угрожавања медијског плурализма за штампане медије утврђује министарство надлежно за послове јавног информисања, а у случајевима обједињавања или унакрсног стицања учешћа чији је учесник најмање један електронски медиј, независно регулаторно тело надлежно за електронске медије, у складу са законом којим се уређује област електронских медија.

(2) Министарство надлежно за послове јавног информисања покреће поступак из става 1. овог члана по пријави заинтересованог лица и по службеној дужности.

(3) Кад утврди да је угрожен медијски плурализам, министарство из става 2. овог члана упозорава на то издавача и одређује му да, у року од шест месеци од дана пријема упозорења, поднесе доказе о томе да је својим радњама отклонио узроке угрожавања медијског плурализма.

(4) Министарство из става 2. овог члана, по службеној дужности обавештава Регистратора о издатом упозорењу издавачу.

(5) Ако издавач штампаног медија не поступи по упозорењу из става 3. овог члана, Регистратор, на основу решења министарства надлежног за послове јавног информисања, брише медиј из Регистра.

Члан 56 Право новинара на објављивање тврдњи и изношење ставова и мишљења

(1) Новинару не може престати радни однос, умањити се уговорена зарада или уговорена накнада за рад, нити се на други начин ставити у неповољнији положај због тога што је у медију објавио истиниту тврдњу или изнео мишљење, као ни због тога што је своје мишљење изнео ван медија као лични став.

(2) Новинару не може престати радни однос, умањити се зарада, ни погоршати положај у редакцији због одбијања да изврши налог којим би кршио правна и етичка правила новинарске професије.

Члан 57 Право новинара на аутентичност прилога

(1) Текстови, чланци, прилози и други медијски садржаји, осим саопштења, изјава трећих лица и сервисних информација морају бити потписани именом и презименом, иницијалима или псеудонимом аутора или групе аутора.

(2) Прилог новинара чији је смисао измењен у уређивачком поступку не сме се објавити под његовим именом без његовог пристанка.

Члан 58 Новинарска тајна

Новинар није дужан да открије извор информације, осим података који се односе на кривично дело, односно учиниоца кривичног дела за које је као казна прописан затвор у трајању од најмање пет година, ако се подаци за то кривично дело не могу прибавити на други начин.

Члан 59 Распоред радног времена

(1) Послодавац је дужан да утврди распоред радног времена за све запослене у медију, у складу са законом којим се уређује рад.

(2) Послодавац писано обавештење о распореду радног времена доставља запосленима најкасније 48 часова раније.

Члан 60 Измена распореда радног времена у случају хитне потребе

(1) У случају хитне потребе, послодавац може изменити распоред радног времена најкасније у току радног дана, за наредни радни дан уколико наступе околности које се нису могле предвидети, отклонити или избећи, под условом да се запосленом обезбеди дневни одмор у складу са законом којим се уређује рад.

(2) Послодавац може о изменама распореда радног времена из става 1. овог члана обавестити запосленог усменим путем, а писано обавештење израдити у року од 24 часа.

Члан 61 Приправност за рад

(1) Послодавац може запосленом увести приправност за рад, у складу са законом којим се регулише рад.

(2) Приправност за рад не може трајати дуже од четири часа дневно, односно дванаест часова недељно.

(3) Приправност за рад не може се увести запосленом који ради прековремено или у режиму прерасподеле радног времена.

(4) Накнада за сваки сат проведен у режиму приправности за рад износи 10% вредности радног сата основне зараде запосленог. Општим актом послодавца, колективним уговором или уговором о раду, може се утврдити и виши износ накнаде.

Члан 62 Право на искључење из комуникације

(1) Запослени има право да у току недељног и годишњег одмора, у складу са распоредом радног времена и распоредом коришћења годишњег одмора који донесе послодавац, не одговара на комуникацију послодавца, без обзира на који начин је она извршена (телефонски позив, електронске поруке, и слично), осим ако током његовог одсуства нису наступиле ванредне околности у земљи, а тичу се области коју запослени покрива (ванредне ситуације, ванредна стања, стања опште опасности по здравље грађана и слично).

(2) Запосленом се због остваривања права из става 1. овог члана не може изрећи дисциплинска мера, нити може трпети било какве друге штетне последице.

Члан 63 Уредници

(1) Медиј мора имати главног уредника.

(2) Главни уредник медија има својство одговорног уредника тог медија.

(3) Уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара главном уреднику за садржај који уређује.

(4) Уреднику не може престати радни однос, умањити се зарада, нити бити смењен због одбијања да изврши налог којим би кршио правна и етичка правила новинарске професије.

(5) Главни уредник не може бити лице које ужива имунитет од одговорности.

(6) За главног уредника именује се лице које има пребивалиште на територији Републике Србије.

Члан 64 Слобода професионалног удруживања

Новинари могу слободно оснивати своја удружења, у складу са законом којим се уређују удружења.

Члан 65 Право удружења у судском поступку

Удружење новинара има правни интерес за мешање у радном спору у коме учествује члан тог удружења, ако се он томе не противи.

Члан 66 Представници иностраних медија и дописништва иностраних медија

(1) Представник иностраног медија (уредник, новинар, фото-репортер, сниматељ и други сарадници) и дописништво иностраног медија, имају у обављању своје делатности иста права и дужности као и домаћи уредник, новинар, остали сарадници и медији.

(2) Ради лакшег обављања новинарског посла, представник иностраног медија и дописништво иностраног медија могу да се упишу у евиденцију иностраних представника и дописништава, која се води у министарству надлежном за послове јавног информисања, на основу чега им се издаје одговарајућа легитимација.

(3) Страно дописништво, као организовано представништво страног медија, стиче својство правног лица уписом у евиденцију.

(4) Министарство надлежно за послове јавног информисања ближе уређује начин вођења и уписа у евиденцију и издавање легитимација из става 2. овог члана.

Члан 67 Слобода дистрибуције

(1) Дистрибуција домаћих и страних медија и медијских садржаја је слободна.

(2) Слобода дистрибуције из става 1. овог члана обезбеђује јавности приступ медију и медијском садржају у дистрибутивној мрежи, без обзира на средства којима се медиј чини доступним јавности.

Члан 68 Дистрибуција медија

(1) Дистрибутер има право да одбије да дистрибуира медиј без импресума.

(2) У случају спора поводом информације објављене у медију који је дистрибутер прихватио да дистрибуира без импресума, одговорност сноси и дистрибутер.

Члан 69 Забрана одбијања дистрибуције

(1) Лице које се бави дистрибуцијом медија не сме да одбије дистрибуцију медија примењујући неједнаке услове дистрибуције у односу на различите учеснике на медијском тржишту, као ни на други начин значајно ограничавати, нарушавати или спречавати конкуренцију на релевантном медијском тржишту, на територији Републике Србије, сходно одредбама закона којим се регулише заштита конкуренције.

(2) Издавач чија је дистрибуција обустављена у целости или у значајном делу повредом забране из става 1. овог члана има право да пред надлежним судом захтева накнаду штете коју је услед тога претрпео.

(3) Накнада штете настала повредом одредбе става 1. овог члана одређује се посебно узимајући у обзир вредност непродатог тиража, односно удела у аудиторијуму, као и вредност продатог огласног простора у непродатом тиражу, односно у аудио и аудио-визуелној медијској услузи која није пружена.

(4) Поступак по захтеву из става 2. овог члана хитан је.

(5) У поступку из става 2. овог члана надлежни суд на предлог издавача одређује привремену меру којом се обавезује лице које се бави дистрибуцијом медија да до правноснажног окончања поступка настави да обавља дистрибуцију тог медија.

(6) О предлогу из става 5. овог члана надлежни суд одлучује у року од осам дана од дана подношења предлога и своју одлуку одмах доставља издавачу, главном уреднику медија и лицу које се бави дистрибуцијом медија.

Члан 70 Забрана дистрибуције информације или другог медијског садржаја

На предлог надлежног јавног тужиоца, надлежни суд може забранити дистрибуцију информације или другог медијског садржаја (у даљем тексту: информација) ако је то неопходно у демократском друштву и ако се у информацији позива на:

1. 1) акт непосредног насилног рушења уставног поретка;
2. 2) акт непосредног насиља према лицу или групи на основу расе, националне припадности, политичке припадности, вероисповести, полу, сексуалне опредељености, родног идентитета, инвалидитета или другог личног својства, а од објављивања информације непосредно прети озбиљна и непоправљива последица чије се наступање не може спречити на други начин.

Члан 71 Предлог за забрану

(1) Предлог за забрану дистрибуције информације (у даљем тексту: предлог за забрану) подноси надлежни јавни тужилац.

(2) Предлогом за забрану може се захтевати да се забрани дистрибуција информације из члана 70. овог закона, да се одузму примерци новина који садрже ту информацију ако се сврха забране може постићи само на тај начин, односно да се забрани ширење такве информације путем другог медија.

Члан 72 Привремена забрана

(1) На предлог надлежног јавног тужиоца, надлежни суд може донети решење о привременој забрани дистрибуције информације до правноснажне одлуке о забрани.

(2) О предлогу из става 1. овог члана суд одлучује у року од шест сати од његовог подношења.

(3) Надлежни суд дужан је да решење о привременој забрани одмах достави издавачу, главном уреднику, као и дистрибутеру или штампарији.

(4) Надлежни суд налаже министарству надлежном за унутрашње послове да онемогући дистрибуцију информације на основу решења из става 1. овог члана.

Члан 73 Претрес

(1) Претрес по предлогу за забрану мора се одржати у року од 24 часа од тренутка пријема предлога.

(2) Претрес из става 1. овог члана може се одржати и без присуства уредно позваних странака, на шта се странке у позиву на претрес изричито упозоравају.

Члан 74 Решење по предлогу за забрану

(1) Решење о предлогу за забрану суд доноси одмах по завршеном претресу, а председник већа објављује га без одлагања.

(2) Решење се мора писмено израдити и његов оверени препис доставити странкама у року од три дана од дана објављивања.

Члан 75 Одбијање предлога за забрану

(1) У одлуци којом се одбија предлог за забрану, ставља се ван снаге мера онемогућавања привремене дистрибуције информације из члана 72. став 1. овог закона.

(2) Жалба надлежног јавног тужиоца против одлуке из става 1. овог члана не одлаже њено извршење.

Члан 76 Накнада штете

Ако суд одбије предлог за забрану, издавач има право на накнаду штете која је проузрокована неоснованом привременом забраном.

Члан 77 Жалба против решења првостепеног суда

(1) Жалба против решења првостепеног суда о предлогу за забрану подноси се у року од три дана од дана достављања преписа решења.

(2) Жалба се не доставља противној странци на одговор.

(3) Благовремену и дозвољену жалбу, заједно са свим списима, првостепени суд доставља другостепеном суду у року од два дана од дана пријема жалбе.

(4) Другостепени суд може позвати и саслушати странке.

(5) Другостепени суд одлучује о жалби у року од три дана од дана пријема жалбе са списима.

Члан 78 Сходна примена правила кривичног поступка

Ако овим законом није другачије одређено, у поступку за забрану дистрибуције информације сходно се примењују одредбе закона којим се уређује кривични поступак.

Члан 79 Обавеза издавача

Издавач је дужан да чува један примерак медијског записа (у даљем тексту: запис), и то:

1. 1) новина – сваки број сваког издања – шест месеци од дана објављивања;
2. 2) самосталног електронског издања – шест месеци од дана објављивања;
3. 3) снимка објављене радио или телевизијске емисије – шест месеци од дана објављивања;
4. 4) другог записа – 30 дана од дана њиховог објављивања.

Члан 80 Право на увид и право на копију

(1) Издавач је дужан да чуване записе стави на увид и достави њихову копију на захтев суда, другог надлежног државног органа, регулаторног тела за област електронских медија, као и заинтересованог лица, без одлагања, а најкасније у року од три дана од дана пријема писменог захтева.

(2) Издавач неће бити дужан да чуване записе стави на увид, односно да достави копију записа ако је тражиоцу доставио адресу интернет странице са које се бесплатно може преузети запис у неизмењеном облику.

Члан 81 Остваривање права на увид

(1) Увид у запис врши се у просторији издавача одређеног дана у току радног времена.

(2) Лицу које није у стању да без пратиоца изврши увид у запис, омогућава се да то учини уз помоћ пратиоца.

Члан 82 Накнада

(1) Увид у запис се не наплаћује.

(2) За израду копије записа може се захтевати накнада нужних трошкова копирања.

(3) На захтев суда, надлежног државног органа, као и регулаторног тела за област електронских медија, копија записа се израђује и доставља без накнаде, ако је захтев у вези са обављањем послова из њихове надлежности.

Члан 83 Злоупотреба права на увид у запис медија

Издавач има право да одбије захтев за увид и израду копије записа ако тражилац злоупотребљава своје право, а нарочито ако неразумно често подноси захтев или ако понавља захтев за увид у исти или већ добијени запис, односно за запис који је у неизмењеном облику бесплатно доступан на интернет адреси на коју је тражиоца издавач упутио.

Члан 84 Објављивање информација у вези са кривичним поступцима

(1) Овим законом поштује се право на слободу информисања и слободу медија. Новинари имају слободу да извештавају и коментаришу функционисање кривичноправног система, укључујући и кривичне поступке који су у току.

(2) Нико не сме бити означен у медијима као извршилац кривичног дела нити проглашен кривим или одговорним за кривично дело пре него што правноснажна судска одлука буде донета.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 85

Брисан је (види члан 5. Закона - 51/2025-10)

Члан 86 Забрана говора мржње

Идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме се подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености, родног идентитета или другог личног својства без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Члан 87 Ослобађање од одговорности

Не постоји повреда забране говора мржње ако је информација из члана 86. овог закона део новинарског текста, а објављена је:

1. 1) без намере да се подстиче на дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица из члана 86. овог закона, посебно ако је таква информација део објективног новинарског извештаја;
2. 2) с намером да се критички укаже на дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица из члана 86. овог закона или на појаве које представљају или могу да представљају подстицање на такво понашање.

Члан 88 Заштита малолетника

У циљу заштите слободног развоја личности малолетника, посебно се мора водити рачуна да садржај медија и начин дистрибуције медија не нашкоде моралном, интелектуалном, емотивном или социјалном развоју малолетника.

Члан 89 Забрана јавног излагања порнографије

(1) Не сме се на начин доступан малолетницима јавно излагати штампани медиј са порнографским садржајем.

(2) Штампани медиј са порнографским садржајем на насловној и последњој страни не сме да садржи порнографију, а мора имати видно упозорење да садржи порнографију, као и упозорење да није намењен малолетницима.

(3) На порнографске аудио и аудио-визуелне медијске садржаје, као и на садржаје који се дистрибуирају путем интернета примењују се одредбе посебног закона којим се уређују електронски медији.

Члан 90 Достојанство личности и право на аутентичност

(1) Достојанство личности (част, углед, односно пијетет) лица на које се односи информација правно је заштићено.

(2) Објављивање информације којом се врши повреда части, угледа или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које оно нема, односно одрицањем особина или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи.

(3) Приказом или описом сцене насиља у медију или медијском садржају не сме се повредити достојанство жртве насиља.

(4) Карикатурално, сатирично, колажно и друго слично приказивање лица, не сматра се повредом достојанства, односно права на аутентичност.

Члан 91 Приватан живот и лични записи

(1) Информација из приватног живота, односно лични запис (писмо, дневник, забелешка, дигитални запис и сл.), запис лика (фотографски, цртани, филмски, видео, дигитални и сл.) и запис гласа (магнетофонски, грамофонски, дигитални и сл.), не може се објавити без пристанка лица чијег се приватног живота информација тиче, односно лица чије речи, лик односно глас садржи, ако се при објављивању може закључити које је то лице.

(2) Малолетник се не сме учинити препознатљивим у информацији која може да повреди његово право или интерес.

(3) Пристанак је потребан и за непосредно преношење лика или гласа путем телевизије, радија и слично.

(4) Информација и запис из става 1. овог члана не могу се објавити без пристанка онога на кога се односе, ако би објављивањем било повређено његово право на приватност или које друго право.

(5) Пристанак дат за једно објављивање, за одређени начин објављивања, односно за објављивање у одређеном циљу не сматра се пристанком за поновљено објављивање, за објављивање на други начин, односно за објављивање за друге циљеве.

Члан 92 Пристанак других лица

(1) Ако је лице из члана 91. ст. 1, 2. и 4. овог закона умрло, пристанак дају његов супружник, дете од навршене петнаесте године живота самостално, родитељ, крвни сродник у правој линији, усвојитељ или старатељ, односно други законски заступник, брат, сестра, правно лице чији је умрли био учесник (орган, члан, запослени) ако се информација, односно запис односи на његово учешће у том правном лицу или лице које је умрли за то одредио, односно лице које је позвано на наслеђе.

(2) Престанком правног лица не престаје право учесника правног лица кога се лично тиче информација, односно запис.

(3) Сматра се да је пристанак дат чим га је дало једно од лица из става 1. овог члана, без обзира на то да ли су друга лица одбила да га дају.

Члан 93 Кад није потребан пристанак за објављивање

(1) Информација из приватног живота, односно лични запис може се изузетно објавити без пристанка лица из чл. 91. и 92. овог закона ако у конкретном случају интерес јавности да се упозна са информацијом, односно записом претеже у односу на интерес да се спречи објављивање.

(2) Сматра се да интерес јавности из става 1. овог члана претеже у односу на интерес да се спречи објављивање информације из приватног живота, односно личног записа лица, нарочито:

1. 1) ако је то лице информацију, односно запис наменило јавности, односно доставило медију у циљу објављивања;
2. 2) ако се информација, односно запис, односи на личност, појаву или догађај од интереса за јавност, посебно ако се односи на носиоца јавне или политичке функције;
3. 3) ако је лице својим јавним изјавама, односно понашањем у приватном, породичном или професионалном животу привукло пажњу јавности и на тај начин дало повода за објављивање информације, односно записа;
4. 4) ако је информација саопштена, односно ако је запис начињен у јавној скупштинској расправи или у јавној расправи у неком скупштинском телу;
5. 5) ако је објављивање у интересу правосуђа, националне безбедности или јавне безбедности;
6. 6) ако се лице није противило прибављању информације, односно прављењу записа, иако је знало да се то чини ради објављивања;
7. 7) ако је објављивање у интересу науке или образовања;
8. 8) ако је објављивање потребно ради упозорења на опасност (спречавање заразне болести, проналажење несталог лица, спречавања преваре и сл.);
9. 9) ако се запис односи на мноштво ликова или гласова (навијача, концертне публике, демонстраната, уличних пролазника и сл.);
10. 10) ако се ради о запису с јавног скупа;
11. 11) ако је лице приказано као део пејзажа, природе, панораме, насељеног места, трга, улице или као део сличног призора.

Члан 94 Право на одговор

(1) Лице на које се односи информација, која може да повреди његово право или интерес, може од главног уредника захтевати да, без накнаде, објави одговор у коме оно тврди да је информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета.

(2) Ако главни уредник не објави одговор, а за то не постоји неки од разлога за необјављивање одређен овим законом, као и ако одговор објави на непрописан начин, ималац права на одговор може против главног уредника поднети тужбу за објављивање одговора.

(3) У парници ради објављивања одговора расправља се само о чињеницама, одређеним овим законом, од којих зависи обавеза главног уредника да објави одговор.

Члан 95 Право на исправку

(1) Лице чије су право или интерес повређени неистинитом, непотпуном или нетачно пренетом информацијом може тужбом захтевати да суд главном уреднику нареди да, без накнаде, објави исправку те информације као неистините, непотпуне или нетачно пренете.

(2) У парници ради објављивања исправке расправља се о неистинитости, непотпуности или нетачности пренете информације, као и о томе да ли је информацијом повређено право или интерес тужиоца.

Члан 96 Право осталих лица на одговор и исправку

(1) За лице неспособно да се само стара о својим интересима, одговор односно тужбу за објављивање одговора и тужбу за објављивање исправке, подноси његов законски заступник, а за правно лице – овлашћени орган правног лица.

(2) Учесник правног лица (члан, орган, запослени) има право на самосталан одговор и исправку, ако се објављена информација односи како на правно лице тако и лично на учесника.

(3) Ако је лице на које се односи информација умрло, право на одговор и исправку, имају: супружник, деца, родитељи, правно лице чији је учесник био умрли кад се информација тиче његовог учешћа у правном лицу, друга лица чију успомену на умрлог може да повреди, односно повређује објављена информација.

(4) Ако је правно лице на које се односи информација престало да постоји, право на одговор и исправку, имају учесници у правном лицу.

(5) Објављивањем одговора и исправке, једног од лица из ст. 3. и 4. овог члана, престаје право на одговор и исправку осталих лица кад се захтевани одговор и исправка, односи на исте делове информације.

Члан 97 Рок за захтев за објављивање одговора

(1) Захтев за објављивање одговора подноси се главном уреднику у року од 30 дана од дана објављивања информације у дневним новинама или дневној радио или телевизијској емисији, односно 60 дана од дана објављивања информације у периодичним новинама или повременој радио или телевизијској емисији.

(2) Ако одговор подноси лице чије је пребивалиште или боравиште у иностранству, рок износи 60 дана.

Члан 98 Рок за објављивање одговора

(1) Главни уредник дужан је да одговор објави без одлагања, а најкасније у другом наредном броју дневних новина, односно у другој наредној дневној емисији од приспећа одговора.

(2) Одговор на информацију која се односи на учесника у изборној кампањи, објављује се у првом наредном броју, односно у првој наредној емисији од приспећа одговора.

Члан 99 Рок за тужбу због необјављивања одговора

Ако главни уредник не објави одговор, тужба због необјављивања одговора подноси се у року од 30 дана од дана истека рока за објављивање из члана 98. овог закона.

Члан 100 Рок за објављивање одговора на основу пресуде

(1) Ако усвоји тужбени захтев за објављивање одговора, суд налаже главном уреднику да објави одговор без одлагања, а најкасније у другом наредном броју дневних новина, односно у другој наредној дневној емисији од приспећа пресуде да се одговор објави.

(2) Ако се информација на коју се одговара односи на учесника у изборној кампањи, одговор се објављује у првом наредном броју, односно првој наредној емисији од приспећа пресуде да се одговор објави.

Члан 101 Рок за тужбу за објављивање исправке

Тужба за објављивање исправке подноси се у року од 90 дана од дана објављивања информације.

Члан 102 Рок за објављивање исправке

(1) Главни уредник дужан је да исправку објави без одлагања, а најкасније у другом наредном броју дневних новина, односно у другој наредној дневној емисији од приспећа пресуде да се објави исправка.

(2) Ако се информација која се исправља односи на учесника у изборној кампањи, исправка се објављује у првом наредном броју, односно првој наредној емисији од приспећа пресуде да се објави исправка.

Члан 103 Рокови у случају смрти, односно престанка правног лица

Ако се информација односи на лице које је умрло, односно на правно лице које је престало да постоји, у току рока за тражење објављивања одговора или исправке односно рока за тужбу за објављивање одговора или исправке, рок тече изнова од дана смрти лица, односно од дана престанка правног лица.

Члан 104 Судски пенал и прилог уз тужбу

(1) Тужилац може тражити да суд туженом нареди објављивање одговора, односно исправке, под претњом плаћања одређеног примереног новчаног износа тужиоцу за случај необјављивања.

(2) Уз тужбу се обавезно прилаже примерак или копија штампаног медија у коме је објављена информација, односно, по могућности, тонски или видео запис емисије у којој је објављена информација.

Члан 105 Налог за достављање аудио, односно аудио-визуелног записа

Главни уредник медија у којем је објављена информација дужан је да по достављању тужбе за објављивање одговора, односно исправке, а на захтев суда, без одлагања достави суду аудио, односно аудио-визуелни запис емисије.

Члан 106 Подношење више одговора

(1) Ако овлашћено лице у року поднесе више садржински различитих одговора, било истовремено било један за другим, главни уредник објављује онај који је означен као меродаван.

(2) Ако ниједан одговор није означен као меродаван, главни уредник објављује последњи приспели одговор, а ако су одговори приспели истовремено, објављује онај који је најпотпунији у смислу члана 94. став 1. овог закона.

Члан 107 Начело једнаке делотворности информације и одговора, односно исправке

(1) Одговор, односно исправка објављује се у истом делу медија, у истом издању, у истој рубрици, на истој страници, са истом опремом, односно у истом делу емисије, као што је била објављена информација на коју се одговара, и то под истим насловом, а уз ознаку „одговор”, односно „исправка”.

(2) Ако опрема информације на коју се одговара, односно која се исправља садржи илустрације (табеле, фотографије, цртеже, видео-запис и др.), може их садржати и одговор, односно исправка.

(3) Одговор, односно исправка објављује се у целости, осим ако је информација на коју се одговара, односно која се исправља објављивана у наставцима, а обим одговора, односно исправке изискује објављивање у наставцима.

(4) Ако је емисија у којој је објављена информација на коју се одговара, односно која се исправља била једина или последња у серији, одговор, односно исправка објављује се у најсроднијој емисији или у најприближнијем термину.

(5) Ако је медиј у коме је објављена информација на коју се одговара, односно која се исправља престао да постоји, одговор, односно исправка објављује се у сродном медију на трошак лица које је било издавач или главни уредник у време објављивања информације на коју се одговара, односно која се исправља, односно на трошак правног следбеника издавача.

(6) Ако се у истом медију поново објављује информација за коју је објављен одговор, мора се истовремено означити да је објављен одговор, чији је, кад и где је објављен, а на захтев, објавити и одговор.

(7) Ако се у медију поново објављује информација за коју је објављена исправка, мора се истовремено објавити и исправка.

(8) Ако се у другом медију објављује информација за коју је објављен одговор, односно исправка, мора се на захтев објавити одговор, односно исправка.

(9) Одговор, односно исправка објављује се на језику на којем је објављена информација на коју се одговара, односно која се исправља.

(10) Ако је одговор, односно исправка написана на језику који је различит од језика на којем је објављена информација на коју се одговара, односно која се исправља, главни уредник дужан је да објави одговор, односно исправку, ако лице које има право на одговор, односно исправку, преведе о свом трошку одговор, односно исправку, на језик на којем је објављена информација на коју се одговара, односно која се исправља.

Члан 108 Забрана преиначења и коментарисања одговора и исправке

(1) Одговор, односно исправка објављује се без измена, изостављања и допуна.

(2) Дозвољене су најнеопходније лекторске измене које не мењају смисао.

(3) Ако је објављени одговор, односно исправка, преиначена у целости или делом, главни уредник је дужан, да на захтев, објави изворни текст одговора, односно исправке, односно изворне делове одговора, односно исправке.

(4) Није допуштено коментарисати одговор, односно исправку у истом броју медија, односно у истој емисији у којој се објављује одговор, односно исправка, нити у другим емисијама на дан објављивања одговора, односно исправке.

Члан 109 Разлози за необјављивање одговора

(1) Главни уредник није дужан да објави одговор, односно суд неће наредити главном уреднику да објави одговор:

1. 1) ако је одговор поднело лице на које се информација не односи или друго неовлашћено лице;
2. 2) ако је у истом медију већ објављен одговор исте садржине неког од овлашћених лица;
3. 3) ако је у истом медију у другом, једнако вредном облику већ објављена реакција овлашћеног лица исте садржине (као интервју, изјава и друго);
4. 4) ако није правноснажно окончана парница ради објављивања раније поднетог одговора на исту информацију;
5. 5) ако у захтеву за објављивање одговора подносилац није навео своје име и адресу, односно назив и седиште, као и ако није потписао одговор лично, односно ако уз одговор који је поднет преко пуномоћника није приложено специјално пуномоћје;
6. 6) ако се одговор не односи на информацију на коју подносилац тврди да одговара;
7. 7) ако није означена информација на коју се одговара (наслов информације, број и страница новина где је објављена, назив емисије и време емитовања и сл.), а главни уредник не може да утврди на коју се информацију односи;
8. 8) ако се одговор односи на мишљење, а не на тврдњу о чињеницама, или ако одговор не садржи тврдњу о чињеницама, већ мишљење;
9. 9) ако се одговором не оспорава истинитост, потпуност или тачност преноса информације, као и ако се одговор односи на информацију која може бити неистинита, непотпуна или нетачно пренета, али не повређује право или интерес лица;
10. 10) ако одговор није на језику на којем је објављена информација на коју се одговара, нити је накнадно преведен на тај језик;
11. 11) ако је одговор непримерено дужи од информације, а подносилац га не скрати у року за подношење одговора;
12. 12) ако је одговор поднет по истеку рока за подношење одговора;
13. 13) ако је одговор нечитљив, неразумљив или бесмислен, а није уређен пре истека рока за подношење одговора;
14. 14) ако објављивање одговора због његове садржине може изазвати забрану дистрибуције информације, казнену или грађанско-правну одговорност;
15. 15) ако је већ објављена исправка исте информације на коју се одговара или ако је на други начин постигнут учинак ради кога се тражи објављивање одговора, осим ако се ради о поновљеном објављивању информације;
16. 16) ако је истинитост, потпуност или тачност преноса информације на коју се одговара очигледна, општепозната или утврђена правноснажним актом надлежног органа;
17. 17) ако се садржина информације на коју се одговара подудара са садржином информације коју је ауторизовало лице које захтева објављивање одговора;
18. 18) ако је неистинитост, непотпуност или нетачност преноса информације на коју се одговара таква да не утиче на истинитост, потпуност или тачност саме информације;
19. 19) ако се одговор односи на информацију саопштену у јавној скупштинској расправи, јавној расправи у неком скупштинском телу или у судском поступку.

(2) Разлози за необјављивање одговора важе и за необјављивање дела одговора.

Члан 110 Обавештавање о разлогу необјављивања одговора

Ако се новине издају, односно радио или телевизијска емисија објављује у размацима дужим од 30 дана, главни уредник дужан је да у року од седам дана од дана пријема захтева за објављивање одговора обавести подносиоца захтева о разлогу због кога одбија да објави одговор.

Члан 111 Разлози да суд не нареди објављивање исправке

Суд неће наложити главном уреднику да објави исправку или део исправке: ако тужилац не докаже да је објављена информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета; ако је информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета, а суд утврди да не повређује право лица на које се односи; ако постоји неки од разлога за необјављивање наведених у члану 109. став 1. тач. 1), 2), 4) и 6)–18) овог закона, који сходно важе за исправку.

Члан 112 Садржина тужбених захтева

Ако се објављивањем информације, односно записа повређује претпоставка невиности, забрана говора мржње, права и интереси малолетника, забрана јавног излагања порнографског садржаја, право на достојанство личности, право на аутентичност, односно право на приватност, у складу са одредбама овог закона, тужбом се може захтевати:

1. 1) утврђивање да је објављивањем информације, односно записа повређено право, односно интерес;
2. 2) пропуштање објављивања, као и забрана поновног објављивања информације, односно записа;
3. 3) предаја записа, уклањање или уништење објављеног записа (брисање видео записа, брисање аудио записа, уништење негатива, одстрањење из публикација и слично).

Члан 113 Активна легитимација

(1) Право на подношење тужбе из члана 112. овог закона има лице које је лично повређено објављивањем информације, односно записа.

(2) Право на подношење тужбе из става 1. овог члана има и правно лице чија делатност има за циљ заштиту људских права у случају повреде забране говора мржње и права и интереса малолетника.

(3) Ако се информација, односно запис односи на одређено лице, правно лице из става 2. овог члана може поднети тужбу само уз пристанак лица на које се информација односи.

Члан 114 Пасивна легитимација

Тужба из члана 112. овог закона подноси се против главног уредника медија у коме је информација, односно запис објављен.

Члан 115 Привремена забрана поновног објављивања информације

(1) Лице чије би право било повређено објављивањем информације, односно записа из члана 112. овог закона може захтевати да суд привременом мером, најдуже до правноснажног окончања поступка, забрани главном уреднику да поново објави исту информацију, односно запис.

(2) Подносилац тужбе мора учинити вероватним да постоји конкретна опасност да ће информација, односно запис бити поново објављен, као и да би се поновним објављивањем информације, односно записа повредило његово право или интерес из члана 112. овог закона.

(3) Суд о предлогу за одређивање привремене мере мора одлучити без одлагања, а најкасније у року од 48 сати од подношења предлога.

(4) Приговор против одлуке о одређивању привремене мере изјављује се у року од 48 сати од пријема одлуке, а суд о приговору одлучује у року од 48 сати.

Члан 116 Судски пенал

Уз тужбу из члана 112. тач. 2) и 3) овог закона, као и уз предлог за привремену забрану поновног објављивања информације из члана 115. овог закона може се захтевати да надлежни суд запрети главном уреднику да ће платити примерени новчани износ тужиоцу ако поступи противно одлуци суда.

Члан 117 Примена других одредаба овог закона

На тужбе из члана 112. овог закона сходно се примењују одредбе члана 103, члана 104. став 2. и члана 105. овог закона.

Члан 118 Право на објављивање информације

(1) Ако је у медију објављена информација да је против одређеног лица покренут кривични поступак, то лице има право, кад се поступак оконча, да од главног уредника захтева да, без накнаде, објави информацију о правноснажном обустављању поступка, одбијању оптужбе, односно ослобађању од одговорности.

(2) Ако главни уредник не објави информацију о правноснажном обустављању поступка, одбијању оптужбе, односно ослобађању од одговорности, а не постоји неки од разлога за необјављивање одређен овим законом, као и ако информацију објави на непрописан начин, ималац права може против главног уредника поднети тужбу за објављивање информације.

Члан 119 Рок за захтев и садржај информације

(1) Захтев из члана 118. овог закона подноси се главном уреднику најкасније у року од 30 дана од дана правноснажног окончања кривичног поступка.

(2) Информација чије се објављивање тражи може да садржи само чињенице које се односе на правноснажно окончање поступка, а не и мишљење и коментар поводом првобитне информације.

Члан 120 Рок за објављивање информације

Информација из члана 118. овог закона објављује се без одлагања, а најкасније у другом наредном броју дневних новина, односно у другој наредној дневној емисији од приспећа захтева за њено објављивање.

Члан 121 Разлози за необјављивање информације

Главни уредник није дужан да објави информацију, односно део информације из члана 118. овог закона:

1. 1) ако објављивање захтева неовлашћено лице;
2. 2) ако је у истом медију већ објављена садржински истоветна, истинита и потпуна информација о окончању кривичног поступка;
3. 3) ако овлашћено лице у захтеву за објављивање није навело своје име и адресу, односно назив и седиште;
4. 4) ако у захтеву није означена првобитна информација, а не може се једноставно утврдити на коју се информацију односи;
5. 5) ако информација садржи само мишљење или коментар поводом првобитне информације;
6. 6) ако је информација или део информације о правноснажном обустављању поступка, одбијању оптужбе, односно ослобађању од одговорности неистинита;
7. 7) ако је информација непримерене дужине, а подносилац је не скрати на захтев главног уредника медија у року од 15 дана од дана достављања захтева;
8. 8) ако је захтев за објављивање информације поднет по истеку рока;
9. 9) ако је садржина информације или дела информације таква да би њено објављивање изазвало казнену или грађанско правну одговорност.

Члан 122 Примена других одредаба овог закона

На објављивање информације о исходу кривичног поступка сходно се примењују одредбе чл. 99, 100, 103–105, 107. и 108. овог закона.

Члан 123 Право на накнаду штете

(1) Лице на које се односи информација чије је објављивање у складу са овим законом забрањено, а које због њеног објављивања трпи штету, има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете у складу са општим прописима и одредбама овог закона, независно од других средстава правне заштите која том лицу стоје на располагању у складу са одредбама овог закона.

(2) Право на накнаду штете из става 1. овог члана има и лице којем није објављен одговор, исправка или друга информација чије је објављивање наложено одлуком надлежног суда, а које због необјављивања трпи штету.

Члан 124 Одговорност новинара и главног уредника

Новинар, односно главни уредник одговара за штету насталу објављивањем информације из члана 123. став 1. овог закона, ако се докаже да је штета настала његовом кривицом.

Члан 125 Објективна одговорност издавача

Издавач одговара за штету насталу објављивањем информације из члана 123. став 1. овог закона, као и за пропуштање објављивања информације из члана 123. став 2. овог закона, без обзира на кривицу.

Члан 126 Солидарна одговорност

(1) Новинар, главни уредник и издавач солидарно одговарају за штету насталу објављивањем информације из члана 123. став 1. овог закона, као и за пропуштање објављивања информације из члана 123. став 2. овог закона.

(2) Солидарна одговорност из става 1. овог члана не везује се за новинара, главног уредника и издавача другог медија.

Члан 127 Искључење одговорности

(1) Новинар, главни уредник и издавач не одговарају за штету ако је информација:

1. 1) верно пренета из јавне скупштинске расправе или јавне расправе у скупштинском телу;
2. 2) верно пренета из судског поступка, у складу са овим законом;
3. 3) верно пренета с јавног скупа, а новинар је поступао с дужном новинарском пажњом;
4. 4) садржана у документу органа јавне власти на који се примењује закон којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја, а јавност има оправдани интерес да за њу зна;
5. 5) објављена у емисији која се емитује уживо, а новинар је поступао с дужном новинарском пажњом.

(2) За штету проузроковану објављивањем неистините или непотпуне информације која потиче од органа јавне власти одговара Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе чији је то орган, без обзира на кривицу.

Члан 128 Висина накнаде штете

Приликом одлучивања о висини накнаде штете, суд посебно цени:

1. 1) да ли је тужилац покушао да умањи штету коришћењем других средстава правне заштите у складу са одредбама овог закона;
2. 2) да ли је тужени онемогућио тужиоцу да умањи штету објављивањем одговора, исправке или друге информације на основу одлуке надлежног суда.

Члан 129 Рок за тужбу за накнаду штете

Тужба за накнаду штете подноси се у року од шест месеци од дана објављивања информације из члана 123. став 1. овог закона, односно од дана када је тужени био дужан да објави информацију из члана 123. став 2. овог закона.

Члан 130

Ако је објављеном информацијом, односно записом повређено лично достојанство, аутентичност, односно приватност лица, повређени има право да од издавача тужбом захтева део добити остварене објављивањем информације, односно записа, сразмерно томе колико је објављивање допринело остварењу добити, независно од других средстава правне заштите која том лицу стоје на располагању у складу са одредбама овог закона.

Члан 131

(1) По захтеву тужиоца у парницама по тужби из чл. 112, 123. и 130. овог закона, суд налаже главном уреднику да правноснажну пресуду објави без коментара и без одлагања, о свом трошку, а најкасније у другом наредном броју новина, односно у другој наредној радио или телевизијској емисији од дана када је пресуда постала правноснажна и извршна.

(2) На објављивање пресуде из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе члана 104. став 1. и чл. 107. и 118. овог закона.

Члан 132 Надлежност суда

Тужба у поступку правне заштите на основу чл. 94, 95, 96. и 112, члана 118. став 2, чл. 123. и 130. овог закона подноси се надлежном суду у складу са законом који регулише уређење судова.

Члан 133 Хитност поступка

Поступак у парници по тужби из члана 132. овог закона је хитан.

Члан 134 Главна расправа

(1) У парници по тужби из члана 132. овог закона не заказује се припремно рочиште.

(2) У парници по тужби за објављивање одговора од туженог се не тражи да поднесе одговор на тужбу, а у парницама по осталим тужбама суд налаже туженом да одговори на тужбу у року од осам дана од дана достављања тужбе.

(3) У парници по тужби за објављивање одговора прво рочиште за главну расправу одржава се у року од осам дана од дана када је суд примио тужбу, а у парницама по осталим тужбама у року од 15 дана од дана пријема одговора на тужбу, односно од истека рока за одговор на тужбу.

(4) У позиву тужиоцу назначује се да ће се у случају његовог изостанка с првог или било ког каснијег рочишта, сматрати да је тужбу повукао, а у позиву туженом – да се пресуда може донети у случају његовог изостанка с првог рочишта, као и да се у случају његовог изостанка с каснијег рочишта, пресуда доноси на основу до тада утврђеног чињеничног стања.

(5) У парници по тужби из члана 132. овог закона нема мировања поступка.

(6) У парници по тужби за објављивање одговора може се тражити повраћај у пређашње стање у року од једног дана од дана престанка изузетних околности, а у року од пет дана од дана пропуштања процесне радње.

Члан 135 Доношење пресуде и пресуда

(1) Суд доноси и јавно објављује пресуду одмах по закључењу главне расправе.

(2) Оверени препис пресуде доставља се странкама у року од три дана од дана доношења пресуде.

Члан 136 Жалба

(1) Против пресуде странке могу изјавити жалбу у року од осам дана од дана достављања преписа пресуде.

(2) Жалба се доставља противној страни на одговор без одлагања, а најдоцније у року од три дана од дана пријема жалбе.

(3) Рок за одговор на жалбу износи три дана од дана пријема.

(4) У парници по тужби за објављивање одговора жалба се не доставља противној страни на одговор.

(5) У парници по тужби за објављивање одговора не примењују се одредбе о предаји поднеска телеграфским путем, предвиђене законом којим се уређује парнични поступак.

(6) Благовремену и дозвољену жалбу, заједно са свим списима, првостепени суд доставља другостепеном суду у року од пет дана од дана пријема одговора на жалбу, односно по истеку рока за одговор на жалбу, а ако се ради о парници по тужби за објављивање одговора у року од два дана од дана пријема жалбе.

(7) Другостепени суд одлучује о жалби у року од осам дана од дана пријема жалбе са списима, односно у року од пет дана од дана пријема жалбе са списима ако се ради о парници по тужби за објављивање одговора.

Члан 137 Ревизија

(1) Ревизија је дозвољена против другостепене пресуде ако је тужбени захтев одбијен, а изјављује се у року од 15 дана од дана достављања другостепене пресуде.

(2) Рок за одговор на ревизију је 15 дана од дана достављања ревизије.

(3) У парници по тужби за накнаду штете и по тужби за остваривање права на део добити, ревизија је увек дозвољена.

(4) Против пресуде другостепеног суда у парници по тужби за објављивање одговора не може се изјавити ревизија.

Члан 138 Достављање правноснажне пресуде издавачу

Ако издавач није био обухваћен тужбом из члана 132. овог закона, оверени препис правноснажне и извршне пресуде доставља се истовремено и издавачу.

Члан 139 Промена главног уредника

(1) Ако се после подношења тужбе промени главни уредник, а тужилац не преиначи тужбу до закључења главне расправе, суд одбацује тужбу.

(2) За преиначење тужбе из става 1. овог члана није потребан пристанак ни првобитно туженог ни новог главног уредника.

(3) До закључења главне расправе тужилац може преиначити садржину тужбеног захтева без пристанка туженог.

(4) Суд неће дозволити да се тужба преиначи ако утврди да се тиме злоупотребљавају процесна овлашћења, а нарочито ако је било више преиначења, о чему суд доноси посебно решење против кога је дозвољена посебна жалба.

(5) Ако се главни уредник промени после доношења правноснажне пресуде, обавезе утврђене у пресуди прелазе на новог главног уредника, осим ако се ради о пресуди донетој по тужби за накнаду штете.

Члан 140 Последица прекорачења рокова

(1) Ако суд прекорачи рокове из члана 134. став 3, члана 135. став 2, члана 136. ст. 6. и 7. овог закона, председник суда, на предлог тужиоца, без одлагања додељује предмет у рад другом већу.

(2) Радње које је предузело веће коме је предмет првобитно додељен у рад и радње странака које су пред тим већем предузете остају у важности и не морају се понављати.

Члан 141 Трошкови поступка

Тужени сноси трошкове поступка по тужби из чл. 94, 95, 96. и 112. и члана 118. став 2. овог закона и ако је објављивањем одговора, исправке или на други начин отклонио стање повреде права тужиоца пре окончања поступка.

Члан 142 Примена правила парничног поступка

Ако овим законом није другачије одређено, у парницама по тужби из члана 132. овог закона сходно се примењују одредбе закона којима се уређује парнични поступак.

Члан 143

Надзор над спровођењем овог закона врши орган државне управе надлежан за послове јавног информисања, а на територији аутономне покрајине надзор над спровођењем овог закона врши покрајински орган управе надлежан за послове јавног информисања као поверени посао.

Члан 144

(1) Инспекцијски надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши министарство.

(2) На територији аутономне покрајине, инспекцијски надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши надлежни орган аутономне покрајине, као поверени посао.

Члан 145 Привредни преступи

(1) Новчаном казном од 100.000 динара до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице – издавач који не поступи по упозорењу надлежног органа у поступку утврђивања угрожавања медијског плурализма (члан 55. став 3).

(2) За привредни преступ из става 1. овог члана, новчаном казном од 10.000 динара до 200.000 динара казниће се и одговорно лице у издавачу.

Члан 146

(1) Новчаном казном од 100.000 динара до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице које се бави дистрибуцијом медија супротно одредби члана 69. став 1. овог закона.

(2) За привредни преступ из става 1. овог члана, новчаном казном од 10.000 динара до 200.000 динара казниће се и одговорно лице у правном лицу које је дистрибутер медија.

Члан 147 Прекршаји

Новчаном казном од 50.000 динара до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које издаје новине или пружа услуге радио, односно телевизијског програма, а није регистровано за обављање делатности (члан 39. став 2).

Члан 148

(1) Новчаном казном од 100.000 динара до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице – издавач:

1. 1) ако изда медиј без импресума прописане садржине или ако не објави импресум на прописан начин (чл. 42–44);
2. 2) ако у року од 15 дана не пријави настале промене података који се воде у Регистру и Евиденцији (члан 48);
3. 3) ако је за главног уредника именовано лице које ужива имунитет од одговорности, односно лице које нема пребивалиште на територији Републике Србије (члан 63. ст. 5. и 6);
4. 4) ако не испуњава обавезу чувања записа (члан 79);
5. 5) ако не стави медијски запис на увид или не изради копију у складу са одредбама овог закона (чл. 80–82).

(2) За прекршај из ст. 1. овог члана, новчаном казном од 10.000 динара до 150.000 динара казниће се и одговорно лице издавача.

(3) За прекршај из ст. 1. овог члана, новчаном казном од 10.000 динара до 150.000 динара казниће се и предузетник-издавач.

Члан 149

Новчаном казном од 50.000 динара до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу јавне власти:

1. 1) ако не распише јавни конкурс за остваривање јавног интереса у области јавног информисања (члан 20. ст. 3. и 4);
2. 2) ако не објави све податке и документе везане за јавни конкурс или за евалуацију пројеката (члан 20. став 7, члан 25. ст. 9. и 11, члан 26. став 10, члан 27. ст. 8. и 11. и члан 28. ст. 1. и 5);
3. 3) ако објави конкурс који не садржи елементе приписане законом (члан 21);
4. 4) ако пропише критеријуме који стављају у повољнији положај одређеног издавача медија прописивањем неоправданих критеријума (члан 23. став 10);
5. 5) ако не прибави податке од надлежних тела (члан 24. став 2);
6. 6) ако супротно закону донесе одлуку о именовању комисије која врши оцену пројеката поднетих на конкурс (члан 25. ст. 3–6);
7. 7) ако не донесе одлуку о расподели средстава у року од 90 дана од дана закључења конкурса (члан 26. став 2);
8. 8) ако не сачини извештај о спроведеним конкурсима у текућој години (члан 27. став 8);
9. 9) ако не спроведе оцену реализације пројеката подржаних на конкурсима у току претходне календарске године (интерна евалуација) (члан 27. став 9);
10. 10) ако најмање једном у три године не ангажује стручна лица која ће за потребе органа који расписује конкурс спровести оцену реализације пројеката подржаних на конкурсима у току претходне календарске године (екстерна евалуација) (члан 27. став 10);
11. 11) ако не спроведе анализу потреба за медијским садржајима (члан 28);
12. 12) ако у року од 15 дана не достави Регистру податке о додели средстава (члан 47. став 6).

Члан 150

Новчаном казном од 50.000 динара до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу јавне власти и правном лицу које је у претежном делу у државној својини или које се у целини или претежним делом финансира из јавних прихода ако суфинансира пројекте или на други начин помаже издавача чији медиј није регистрован, односно ако се оглашава или користи друге услуге медија који није регистрован (члан 52).

Члан 151

(1) Новчаном казном од 10.000 динара до 200.000 динара казниће се предузетник издавач који не поступи по упозорењу надлежног органа у поступку утврђивања угрожавања медијског плурализма (члан 55. став 3).

(2) Новчаном казном од 200.000 динара до 400.000 динара казниће се за прекршај предузетник дистрибутер који поступи супротно одредбама члана 69. став 1. овог закона.

Члан 152

Новчаном казном од 50.000 динара до 150.000 динара казниће се за прекршај главни уредник медија:

1. 1) ако се у медију објави текст, чланак, прилог и други медијски садржај који није потписан именом и презименом, иницијалима или псеудонимом аутора или групе аутора (члан 57. став 1);
2. 2) ако се у објављеној информацији у медијима неко означи као извршилац кривичног дела или буде проглашен кривим или одговорним за кривично дело пре него што правноснажна судска одлука буде донета (члан 84. став 2);
3. 3) ако садржај медија који може угрозити развој малолетника није јасно и видно означен, односно ако је малолетник учињен препознатљивим у објављеној информацији која је подесна да повреди његово право или интерес (члан 88, члан 89. став 2. и члан 91. став 2);
4. 4) ако не достави суду тонски, односно видео запис емисије, на захтев суда (члан 105).

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 153

Поступци започети пре ступања на снагу овог закона спровешће се по одредбама Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС”, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење).

Члан 154

(1) Издавач је дужан да у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона, уколико то већ није учинио, региструје податке о медију из члана 47. став 1. тач. 2) и 8) овог закона.

(2) Уколико издавач не региструје податке из става 1. овог члана у прописаном року регистратор ће медиј избрисати из Регистра по службеној дужности, без доношења посебног акта о брисању.

(3) Произвођачи медијског садржаја дужни су да у року од шест месеци од дана успостављања Евиденције поднесу пријаву за евидентирање података који се уписују у Евиденцију произвођача медијских садржаја.

Члан 155

(1) Поступци приватизације издавача који су започети до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се у складу са прописима којима се уређују услови и поступак промене власништва јавног капитала и са одредбама овог закона.

(2) Приватизација издавача из става 1. овог члана врши се на начин којим се купац медија обавезује да обезбеди континуитет у производњи медијских садржаја од јавног интереса, у периоду од пет година од дана закључивања уговора о продаји капитала, а уговором о продаји капитала се могу одредити и друге обавезе купца, по правилу у трајању од пет година од дана закључивања уговора о продаји капитала.

(3) Континуитет у производњи медијских садржаја из става 2. овог члана за електронске медије подразумева обавезу одржавања удела програмског времена у складу са програмском шемом која је важила у периоду од 12 месеци пре дана ступања на снагу овог закона.

(4) Континуитет у производњи медијских садржаја из става 2. овог члана за штампане медије подразумева обавезу одржавања уређивачке концепције коју је усвојио надлежни орган издавача, а која је важила у том медију у периоду од 12 месеци пре ступања на снагу овог закона.

(5) Министарство надлежно за послове привреде контролише испуњење уговорних обавеза купца из става 3. овог члана на основу извештаја Регулаторног тела за електронске медије.

(6) Министарство надлежно за послове привреде контролише испуњење уговорних обавеза купца из става 4. овог члана на основу налаза судског вештака, који купац доставља министарству надлежном за послове привреде једном годишње за време трајања уговора о продаји капитала.

(7) Ако капитал издавача не буде продат у року од две године од дана ступања на снагу овог закона, поступак продаје капитала се обуставља, а капитал издавача се приватизује преносом капитала на запослене без накнаде у даљем року од шест месеци.

(8) Капитал издавача који се након ступања на снагу овог закона пренесе у Регистар акција и удела пренетих после раскида уговора закљученог у поступку приватизације који води министарство надлежно за послове привреде у складу са законом којим се уређује приватизација, приватизује се преносом капитала на запослене без накнаде у року од шест месеци од дана раскида уговора о продаји капитала.

(9) У случају да запослени не прихвате пренос бесплатних акција у складу са ст. 7. и 8. овог члана, медиј престаје да постоји и брише се из Регистра медија, по службеној дужности на основу обавештења министарства надлежног за послове привреде да запослени нису прихватили бесплатни пренос акција, а издавач је дужан да донесе одлуку о престанку рада медија и промени делатности.

Члан 156

(1) У поступку приватизације издавача министарство надлежно за послове привреде пре закључења уговора о продаји капитала за електронске медије упућује Регулаторном телу за електронске медије захтев за давање мишљења о постојању односно непостојању стања којим се нарушава медијски плурализам од стране купца, сходно одредбама чл. 53, 54. и 55. овог закона и одредаба Закона о електронским медијима који се односе на нарушавање медијског плурализма.

(2) Регулаторно тело за електронске медије доставља министарству надлежном за послове привреде мишљење из става 1. овог члана у року од 20 дана од дана пријема захтева.

(3) Министарство надлежно за послове привреде доставља Регулаторном телу за електронске медије уговор о продаји капитала за електронске медије у року од три дана од дана закључења уговора о продаји капитала издавача медија.

(4) Регулаторно тело за електронске медије доставља писани акт о извршењу обавезе купца, односно обезбеђењу континуитета у производњи медијских садржаја од јавног интереса за електронске медије, за период од 12 месеци од дана закључења уговора о продаји капитала, у уговореном року трајања обавезе, односно увек када се утврди одступање од обавезе континуитета у производњи медијских садржаја од јавног интереса које захтева и предузимање мера из надлежности министарства за послове привреде.

(5) Регулаторно тело за електронске медије доставља министарству надлежном за послове привреде писани акт из става 4. овог члана у року од 30 дана од истека релевантног периода за који се писани акт подноси.

(6) Регулаторно тело за електронске медије доставља министарству надлежном за послове привреде и обавештења о одузимању дозволе за пружање медијске услуте, односно о брисању електронског медија из Регистра медијских услуга.

Члан 157

(1) Влада ће у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона донети подзаконски акт предвиђен чланом 13. овог закона.

(2) Министарство надлежно за послове информисања дужно је да у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона донесе подзаконске акте предвиђене чл. 25, 27, 28, 30, 31, 33, 51. и 66. овог закона.

Члан 158

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС”, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење).

Члан 159

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим чл. 31–34, члана 47. став 1. тач. 11)–14) и став 2, који почињу да се примењују од 1. јануара 2025. године.