Члан 1 Предмет закона
Овим законом уређује се правни положај јавних предузећа и других облика организовања који обављају делатност од општег интереса, а нарочито оснивање, пословање, управљање, имовина и друга питања од значаја за њихов положај.
Привредна друштва, предузећа и предузетници
86 чланова. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС 88/2019 · историја измена · како је гласио на дан.
Овим законом уређује се правни положај јавних предузећа и других облика организовања који обављају делатност од општег интереса, а нарочито оснивање, пословање, управљање, имовина и друга питања од значаја за њихов положај.
(1) Делатности од општег интереса, у смислу овог закона, јесу делатности које су као такве одређене законом у области: рударства и енергетике, саобраћаја, електронских комуникација, издавања службеног гласила Републике Србије и издавања уџбеника, нуклеарних објеката, наоружања и војне опреме, коришћења, управљања, заштите, уређивања и унапређивања добара од општег интереса и добара у општој употреби (воде, путеви, шуме, пловне реке, језера, обале, бање, дивљач, заштићена подручја и др.), управљања отпадом и другим областима.
(2) Делатности у смислу става 1. овог члана јесу и комуналне делатности, као и друге делатности одређене законом као делатности од општег интереса.
(3) У оквиру обављања делатности из става 1. овог члана из области енергетике пружају се услуге од општег економског интереса.
(1) Јавно предузеће је предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: јавно предузеће).
(2) Поред јавног предузећа, делатност од општег интереса може да обавља и:
Јавно предузеће и друштво капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2) овог закона оснива се и послује ради:
(1) Ако јавно предузеће оснива Република Србија, акт о оснивању јавног предузећа доноси Влада, која врши права оснивача.
(2) Ако јавно предузеће оснива аутономна покрајина, акт о оснивању јавног предузећа доноси скупштина аутономне покрајине, која врши права оснивача.
(3) Ако јавно предузеће оснива јединица локалне самоуправе, акт о оснивању јавног предузећа доноси скупштина јединице локалне самоуправе, која врши права оснивача.
(1) Акт о оснивању јавног предузећа (у даљем тексту: оснивачки акт) садржи одредбе о:
(2) Акт о оснивању друштва капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2), поред одредаба из става 1. овог члана, садржи и одредбе прописане законом којим се уређује његов правни положај и правна форма.
Јавно предузеће, друштво капитала и предузетник из члана 3. овог закона, могу да отпочну обављање делатности од општег интереса кад надлежни државни орган, односно ималац јавних овлашћења, у складу са законом, утврди да су испуњени услови за обављање те делатности у погледу:
Јавно предузеће стиче својство правног лица уписом у регистар у складу са законом којим се уређује правни положај и поступак регистрације привредних друштава.
Поверавање обављања делатности од општег интереса друштву капитала и предузетнику из члана 3. став 2. тачка 3) овог закона врши се у складу са законом којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије, осим ако посебним законом није другачије прописано.
(1) Јавно предузеће и друштво капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2) овог закона својом имовином управљају и располажу у складу са законом и оснивачким актом.
(2) Имовину јавног предузећа и друштва капитала из става 1. овог члана чине право својине на покретним и непокретним стварима, новчана средства и хартије од вредности и друга имовинска права, која су пренета у својину јавног предузећа у складу са законом, укључујући и право коришћења на стварима у јавној својини.
(3) Друштво капитала и предузетник из члана 3. став 2. тачка 3) овог закона јавном својином управљају у складу са законом којим се уређује право јавне својине и уговором.
(4) Друштво капитала и предузетник из става 3. овог члана својом имовином управљају и располажу у складу са законом којим се уређује правни положај привредних друштава и уговором.
(5) Основни капитал јавног предузећа и друштва капитала из става 1. овог члана је вредност уписаних улога њихових оснивача или чланова, изражена у новцу.
(6) Вредност неновчаног улога оснивача или члана утврђује се на основу процене извршене на начин прописан законом којим се уређује правни положај привредних друштава.
(7) По основу улагања у капитал, оснивач стиче удео у јавном предузећу или уделе и акције у друштву капитала, као и права по основу стечених удела, односно акција.
Јавно предузеће може, уз претходну сагласност оснивача, основати друштво капитала за обављање делатности од општег интереса и друштво капитала за обављање делатности која није делатност од општег интереса.
Јавно предузеће може улагати капитал у већ основана друштва капитала, уз претходну сагласност оснивача.
Јавно предузеће за своје обавезе одговара целокупном својом имовином.
(1) Оснивач је дужан да обезбеди да се делатност од општег интереса обавља у континуитету.
(2) Оснивач не може основати друго јавно предузеће или друштво капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2) овог закона за обављање исте делатности од општег интереса, осим у случајевима реализације пројеката јавно-приватног партнерства, у смислу закона којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије.
(3) Одредба става 2. овог члана не примењује се на град и град Београд.
Органи јавног предузећа су:
(1) Надзорни одбор јавног предузећа чији је оснивач Република Србија има пет чланова, од којих је један председник.
(2) Надзорни одбор јавног предузећа чији је оснивач аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе има три члана, од којих је један председник.
(1) Председника и чланове надзорног одбора јавног предузећа чији је оснивач Република Србија именује Влада, на период од четири године, од којих је један члан надзорног одбора из реда запослених, а један члан мора бити независан члан надзорног одбора.
(2) Председника и чланове надзорног одбора јавног предузећа чији је оснивач аутономна покрајина, именује орган одређен статутом аутономне покрајине, на период од четири године, од којих је један члан надзорног одбора из реда запослених.
(3) Председника и чланове надзорног одбора јавног предузећа чији је оснивач јединица локалне самоуправе именује орган одређен статутом јединице локалне самоуправе, на период од четири године, од којих је један члан надзорног одбора из реда запослених.
(1) За председника и члана надзорног одбора именује се лице које испуњава следеће услове:
(1) обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи;
(2) обавезно психијатријско лечење на слободи;
(3) обавезно лечење наркомана;
(4) обавезно лечење алкохоличара;
(5) забрана вршења позива, делатности и дужности.
(7) Председник и чланови надзорног одбора дужни су да се додатно стручно усавршавају у области корпоративног управљања.
(8) Програм за додатно стручно усавршавање из става 2. овог члана утврђује Влада.
(9) Одредба овог члана примењује се и на представнике оснивача у скупштини друштва капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2) овог закона.
Независан члан надзорног одбора, поред услова прописаних чланом 18. овог закона, мора да испуњава и следеће услове:
(1) Представник запослених у надзорном одбору мора испуњавати услове из члана 18. и члана 19. став 1. тач. 1) и 2) овог закона, а предлаже се на начин утврђен статутом јавног предузећа.
(2) Надзорни одбор, директор и извршни директор не могу предлагати представника запослених у надзорном одбору.
(1) Мандат председнику и члановима надзорног одбора престаје истеком периода на који су именовани, оставком или разрешењем.
(2) Председник и чланови надзорног одбора разрешавају се пре истека периода на који су именовани, уколико:
(3) Председник и чланови надзорног одбора којима је престао мандат, дужни су да врше своје дужности до именовања новог надзорног одбора, односно именовања новог председника или члана надзорног одбора, а најдуже шест месеци.
(4) Одредба овог члана примењује се и на представнике оснивача у скупштини друштава капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2) овог закона.
(1) Надзорни одбор:
(2) Надзорни одбор не може пренети право одлучивања о питањима из своје надлежности на директора или друго лице у јавном предузећу.
(3) Одлуке из става 1. тач. 1), 2), 7) и 9) овог члана надзорни одбор доноси уз сагласност Владе, надлежног органа аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.
(4) Одлуку из става 1. тачка 8) овог члана надзорни одбор доноси уз претходну сагласност Владе, надлежног органа аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.
(5) Одредба овог члана сходно се примењује на друштво капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2) овог закона.
(1) Председник и чланови надзорног одбора имају право на одговарајућу накнаду за рад у надзорном одбору.
(2) Висину накнаде из става 1. овог члана, односно критеријуме и мерила за њено утврђивање одређује Влада.
(1) Директора јавног предузећа, чији је оснивач Република Србија, именује Влада, на период од четири године, на основу спроведеног јавног конкурса.
(2) Директора јавног предузећа чији је оснивач аутономна покрајина именује орган одређен статутом аутономне покрајине, на период од четири године, на основу спроведеног јавног конкурса.
(3) Директора јавног предузећа чији је оснивач јединица локалне самоуправе именује орган одређен статутом јединице локалне самоуправе, на период од четири године, на основу спроведеног јавног конкурса.
(1) За директора јавног предузећа из члана 24. овог закона, може бити именовано лице које испуњава следеће услове:
(1) обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи;
(2) обавезно психијатријско лечење на слободи;
(3) обавезно лечење наркомана;
(4) обавезно лечење алкохоличара;
(5) забрана вршења позива, делатности и дужности.
(7) Статутом или оснивачким актом могу бити одређени и други услови које лице мора да испуни да би било именовано за директора јавног предузећа.
(8) Директор јавног предузећа је функционер који обавља јавну функцију.
(9) Директор не може имати заменика.
(1) Директор јавног предузећа:
(2) На избор представника јавног предузећа у скупштини друштва капитала из члана 3. став 2. тачка 1) овог закона сагласност даје Влада, надлежни орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.
(1) За извршног директора јавног предузећа бира се лице које испуњава услове из члана 25. тач. 1), 2), 3), 6), 8) и 9) овог закона.
(2) Поред услова из става 1. овог члана, лице које се бира за извршног директора мора имати три године радног искуства на пословима за које ће бити задужен у јавном предузећу.
(3) Јавно предузеће не може имати више од седам извршних директора, а број извршних директора утврђује се статутом.
(4) Извршни директор не може имати заменика.
(5) Извршни директор мора бити у радном односу у јавном предузећу.
(1) Извршни директор за свој рад одговара директору.
(2) Извршни директор обавља послове у оквиру овлашћења које му је одредио директор, у складу са оснивачким актом и статутом.
(1) Директор и извршни директор имају право на зараду, а могу имати и право на стимулацију.
(2) Влада ће подзаконским актом одредити услове и критеријуме за утврђивање и висину стимулације из става 1. овог члана.
(3) Акт о исплати стимулације директора и извршног директора доноси надзорни одбор, уз сагласност Владе, односно надлежног органа аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.
(4) Акт о исплати стимулације извршног директора доноси се на предлог директора.
Директор јавног предузећа именује се након спроведеног јавног конкурса.
(1) Јавни конкурс спроводи Комисија за спровођење конкурса за избор директора ( у даљем тексту: Комисија).
(2) Комисија може бити:
(1) Комисија Владе има пет чланова, од којих је један председник.
(2) Председника и два члана именује Влада, на период од три године.
(3) Једног члана двотрећинском већином присутних чланова именује одбор Народне скупштине надлежан за послове привреде, на период од три године.
(4) Једног члана за свако појединачно именовање директора, именује Влада.
(5) Члан Комисије Владе из става 4. овог члана мора бити члан Надзорног одбора јавног предузећа у коме се именује директор.
(1) Комисија аутономне покрајине има пет чланова, од којих је један председник.
(2) Комисију из става 1. овог члана образује орган који је статутом аутономне покрајине одређен као надлежан за именовање директора.
(1) Комисија јединице локалне самоуправе има пет чланова, од којих је један председник.
(2) Комисију из става 1. овог члана образује орган који је статутом јединице локалне самоуправе одређен као надлежан за именовање директора.
Председник и чланови комисије из чл. 32–34. овог закона не могу бити народни посланици, посланици у скупштини аутономне покрајине, одборници у скупштинама јединица локалне самоуправе, као ни постављена лица у органима државне управе, органима аутономне покрајине или органима јединица локалне самоуправе.
(1) Одлуку о спровођењу јавног конкурса за избор директора јавног предузећа чији је оснивач Република Србија доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове привреде (у даљем тексту: министарство).
(2) Министарство доставља Влади оглас о јавном конкурсу.
(3) Оглас о јавном конкурсу садржи нарочито: податке о јавном предузећу, пословима, условима за именовање директора јавног предузећа, месту рада, стручној оспособљености, знањима и вештинама које се оцењују у изборном поступку и начину њихове провере, року у коме се подносе пријаве, податке о лицу задуженом за давање обавештења о јавном конкурсу, адресу на коју се пријаве подносе, као и податке о доказима који се прилажу уз пријаву.
(4) Одредба става 3. овог члана примењује се и на садржину огласа о јавном конкурсу за избор директора јавног предузећа чији је оснивач аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.
(1) Оглас о јавном конкурсу објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и у најмање једним дневним новинама које се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, као и на интернет страници министарства.
(2) Рок за објављивање огласа из става 1. овог члана у „Службеном гласнику Републике Србије” не може бити дужи од осам дана од дана доношења одлуке о спровођењу јавног конкурса за избор директора јавног предузећа.
(3) Пријава на јавни конкурс за избор директора јавног предузећа подноси се у року од 30 дана од дана објављивања јавног конкурса у „Службеном гласнику Републике Србије”.
(4) Неблаговремене, неразумљиве и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази, Комисија Владе одбацује закључком против кога није допуштена посебна жалба.
(5) Одредбе ст. 2–4. овог члана сходно се примењују и на поступак за избор директора јавног предузећа чији је оснивач аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.
(1) Одлуку о спровођењу јавног конкурса за избор директора јавног предузећа чији је оснивач аутономна покрајина доноси орган аутономне покрајине надлежан за именовање директора јавног предузећа, на предлог надлежног органа аутономне покрајине.
(2) Одлуку о спровођењу јавног конкурса за избор директора јавног предузећа чији је оснивач јединица локалне самоуправе доноси орган јединице локалне самоуправе надлежан за именовање директора јавног предузећа, на предлог надлежног органа јединице локалне самоуправе.
Оглас о јавном конкурсу за избор директора јавног предузећа чији је оснивач аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”, у гласилу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, у најмање једним дневним новинама које се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, као и на интернет страници надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
(1) По истеку рока за подношење пријава Комисија прегледа све приспеле пријаве и поднете доказе и саставља списак кандидата међу којима се спроводи изборни поступак.
(2) Чланови Комисије дужни су да дају писане изјаве о томе да ли они или са њима повезана лица имају интерес везан за спровођење конкурса.
(3) У изборном поступку се оцењивањем стручне оспособљености, знања и вештина, утврђује резултат кандидата према мерилима за именовање директора јавног предузећа.
(4) Мерила из става 3. овог члана прописује Влада.
(5) Кандидатима међу којима се спроводи изборни поступак доставља се писано обавештење о томе кад отпочиње изборни поступак, најмање осам дана пре отпочињања изборног поступка.
(6) Ако се изборни поступак спроводи у више делова, кандидати се на почетку сваког дела обавештавају о томе кад почиње наредни део изборног поступка.
(7) Кандидат који се не одазове позиву да учествује у једном делу изборног поступка, не позива се да учествује у наредном делу изборног поступка.
(1) Комисија саставља ранг листу са највише три кандидата која су са најбољим резултатом испунила мерила за избор директора јавног предузећа.
(2) Ранг листу из става 1. овог члана и записник о спроведеном изборном поступку Комисија доставља министарству, надлежном органу аутономне покрајине или надлежном органу јединице локалне самоуправе.
(3) Министарство, односно орган из става 2. овог члана припрема предлог акта о именовању првог кандидата са ранг листе и доставља га, ради усвајања Влади, органу аутономне покрајине надлежном за именовање директора јавног предузећа или органу јединице локалне самоуправе надлежном за именовање директора јавног предузећа.
(4) Акт о именовању директора коначан је.
(1) Акт о именовању директора јавног предузећа чији је оснивач Република Србија, са образложењем објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страници органа надлежног за именовање директора.
(2) Акт о именовању директора јавног предузећа чији је оснивач аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, са образложењем, објављује се и у гласилу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
(3) Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да поднесе захтев за увид у конкурсну документацију.
(4) Комисија је дужна да у року од два дана од дана пријема захтева, кандидату из става 3. овог члана омогући увид у конкурсну документацију, у присуству члана Комисије.
(5) На достављање акта о именовању директора примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.
(1) Именовани кандидат дужан је да ступи на функцију у року од осам дана од дана објављивања решења о именовању у „Службеном гласнику Републике Србије”.
(2) Рок из става 1. овог члана, из нарочито оправданих разлога, може се продужити за још осам дана.
(3) Директор јавног предузећа заснива радни однос на одређено време.
(1) Ако именовани кандидат не ступи на рад у роковима утврђеним чланом 43. овог закона, за директора јавног предузећа именује се следећи кандидат са ранг листе.
(2) Ако нико од кандидата са ранг листе не ступи на рад у роковима из члана 43. овог закона, спроводи се нови јавни конкурс, на начин и по поступку прописаним овим законом.
(3) Јавни конкурс из става 2. овог члана расписује се у року од 30 дана од дана истека рокова из члана 43. овог закона.
(1) Ако Комисија утврди да ниједан кандидат који је учествовао у изборном поступку не испуњава услове за именовање, спроводи се нови јавни конкурс на начин и по поступку прописаним овим законом.
(2) Јавни конкурс из става 1. овог члана расписује се у року од 30 дана од дана када је Комисија утврдила да ниједан кандидат не испуњава услове за именовање.
(1) Мандат директора престаје истеком периода на који је именован, оставком и разрешењем.
(2) Поступак за именовање директора покреће се шест месеци пре истека периода на који је именован, односно у року од 30 дана од дана подношења оставке или разрешења.
Оставка се у писаној форми подноси органу надлежном за именовање директора јавног предузећа.
(1) Предлог за разрешење директора јавног предузећа чији је оснивач Република Србија подноси министарство.
(2) Предлог за разрешење директора јавног предузећа чији је оснивач аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, подноси надлежни орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.
(3) Предлог из ст. 1. и 2. овог члана може поднети и надзорни одбор јавног предузећа, преко министарства или надлежног органа из става 2. овог члана.
(4) Предлог за разрешење мора бити образложен, са прецизно наведеним разлозима због којих се предлаже разрешење и доставља се директору који има право да се у року од 20 дана изјасни о разлозима због којих се предлаже разрешење.
(5) Пошто директору пружи прилику да се изјасни о постојању разлога за разрешење и утврди потребне чињенице, министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, предлаже оснивачу доношење одговарајућег решења.
(6) Против решења о разрешењу жалба није допуштена, али се може водити управни спор.
(1) Директор се разрешава пре истека периода на који је именован уколико:
(1) ако користи ресурсе јавног предузећа за промоцију политичких странака, односно политичких субјеката, под чиме се посебно подразумева коришћење службених просторија, возила и инвентара јавног предузећа без накнаде,
(2) ако обавља активности везане за промоцију политичких странака, односно политичких субјеката као и за изборну кампању у радно време,
(3) ако врши притисак на запослене и лица ангажована по другом основу у јавном предузећу у вези са подршком политичким субјектима или кандидатима на изборима,
(4) ако му је било познато да запослени или ангажовани по другом основу у јавном предузећу користи ресурсе јавног предузећа за промоцију политичких странака, односно политичких субјеката или врши притисак на друге запослене и радно ангажоване у вези са подршком политичким субјектима или кандидатима на изборима, а није предузео радње за које је надлежан да то спречи;
Измењен: Сл. гласник РС 88/2019
Директор јавног предузећа може бити разрешен пре истека периода на који је именован уколико:
(1) Уколико у току трајања мандата против директора буде потврђена оптужница, орган надлежан за именовање директора јавног предузећа доноси решење о суспензији.
(2) Суспензија траје док се поступак правноснажно не оконча.
(3) На сва питања о суспензији директора сходно се примењују одредбе о удаљењу са рада прописане законом којим се уређује област рада.
(1) Вршилац дужности директора може се именовати до именовања директора јавног предузећа по спроведеном јавном конкурсу.
(2) Период обављања функције вршиоца дужности директора не може бити дужи од једне године.
(3) Исто лице не може бити два пута именовано за вршиоца дужности директора.
(4) Вршилац дужности директора мора испуњавати услове за именовање директора јавног предузећа из члана 25. овог закона.
(5) Вршилац дужности има сва права, обавезе и овлашћења која има директор јавног предузећа.
(1) Одредбе чл. 23. и 29. овог закона примењују се и на друштво капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2) овог закона.
(2) Одредбе чл. 24–26. и чл. 29–52. овог закона примењују се и на друштво капитала чији је једини власник Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе.
(3) Директора друштва капитала из члана 3. став 2. тачка 1) и зависног друштва из члана 3. став 2. тачка 2) овог закона, бира власник, сходном применом одредаба чл. 24–26. и 30–45. овог закона.
(4) Поступак за избор директора из става 3. овог члана, уређује се општим актом власника.
(5) На избор директора из става 3. овог члана сагласност даје Влада, надлежни орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.
(6) Одредбе чл. 46–52. овог закона сходно се примењују и на друштво капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и зависног друштва из члана 3. став 2. тачка 2) овог закона.
Именована лица не смеју бити у сукобу интереса, у смислу закона којим се уређује спречавање сукоба интереса.
(1) Јавно предузеће чији је оснивач Република Србија има комисију за ревизију.
(2) Комисија за ревизију има три члана које именује надзорни одбор.
(3) Независан члан надзорног одбора је председник комисије за ревизију.
(4) Чланови комисије за ревизију морају испуњавати услове из члана 19. тач. 1) и 2) овог закона.
(5) Најмање један члан комисије за ревизију мора бити лице које је овлашћени ревизор у складу са законом којим се уређује ревизија или које има одговарајућа знања и радно искуство у области финансија и рачуноводства.
(1) Комисија за ревизију:
(2) Најмање једанпут годишње комисија за ревизију подноси надзорном одбору извештаје о питањима из става 1. овог члана.
Општи акти јавног предузећа су оснивачки акт, статут и други општи акти утврђени законом и као такви не смеју бити у супротности са одредбама овог закона.
(1) Јавно предузеће и друштво капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2) овог закона дужно је да део остварене добити уплати у буџет Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, по завршном рачуну за претходну годину.
(2) Висина и рок за уплату добити из става 1. овог члана утврђује се законом, односно одлуком о буџету за наредну годину.
(1) Јавно предузеће доноси дугорочни и средњорочни план пословне стратегије и развоја.
(2) За сваку календарску годину јавно предузеће дужно је да донесе годишњи програм пословања (у даљем тексту: годишњи програм пословања) и достави га Влади, надлежном органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.
(3) Јавна предузећа која се финансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, годишњи програм пословања достављају најкасније у року од 15 дана од дана усвајања акта о буџету Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.
(4) Изузетно, у случају привременог финансирања Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, јавна предузећа из става 3. овог члана могу донети годишњи програм пословања за период на који се односи привремено финансирање.
(5) Јавна предузећа која се не финансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, годишњи програм пословања достављају најкасније до 1. децембра текуће године за наредну годину.
(6) Изузетно, јавна предузећа која се не финансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, уместо годишњег, могу да донесу трогодишњи програм пословања, који се ревидира сваке календарске године и доставља на начин и у року из става 5. овог члана.
(7) Годишњи, односно трогодишњи програм пословања се сматра донетим када на њега сагласност да Влада, надлежни орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.
(1) Годишњи, односно трогодишњи програм пословања садржи, нарочито:
(2) Измене и допуне годишњег, односно трогодишњег програма пословања могу се вршити искључиво из стратешких и државних интереса или уколико се битно промене околности у којима јавно предузеће послује.
(3) Сагласност из члана 59. став 7. овог закона не може се дати ако јавно предузеће изменама и допунама предлаже повећање средстава за одређене намене, а која је већ утрошило у висини која превазилази висину средстава за те намене из усвојеног годишњег, односно трогодишњег програма пословања.
(4) За сваку календарску годину, на предлог министарства, Влада ближе утврђује елементе годишњег, односно трогодишњег програма пословања.
(1) Јавно предузеће које користи или ће користити средства из буџета (субвенције, гаранције или друга средства) дужно је да за та средства предложи посебан програм (у даљем тексту: посебан програм).
(2) Посебан програм садржи намену и динамику коришћења средстава.
(3) Посебан програм се сматра донетим када на њега сагласност да Влада, надлежни орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.
(1) Уколико у јавном предузећу до почетка календарске године није донет годишњи, односно трогодишњи програм пословања, до доношења тог програма зараде се обрачунавају и исплаћују на начин и под условима утврђеним годишњим, односно трогодишњим програмом пословања за претходну годину.
(2) До усвајања ревидираног трогодишњег програма пословања, примењује се усвојен трогодишњи програм пословања, у делу који није предмет ревидирања.
(1) Јавно предузеће чији је оснивач Република Србија дужно је да министарству доставља тромесечне извештаје о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања.
(2) Јавно предузеће чији је оснивач аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе извештај из става 1. овог члана доставља надлежном органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
(3) Извештај се доставља у року од 30 дана од дана истека тромесечја.
(4) Обрасце извештаја из става 1. овог члана прописује министар надлежан за послове привреде.
(1) На основу извештаја из члана 63. став 1. овог закона, министарство сачињава и доставља Влади информацију о степену усклађености планираних и реализованих активности.
(2) На основу извештаја из члана 63. став 2. овог закона, надлежни орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе сачињава и доставља министарству информацију о степену усклађености планираних и реализованих активности.
(3) Поред информације из става 2. овог члана, надлежни орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе једном годишње доставља министарству анализу пословања јавних предузећа, са предузетим мерама за отклањање поремећаја у пословању јавног предузећа.
(4) Анализа се доставља у року од 60 дана од завршетка календарске године.
(1) Јавно предузеће мора имати извршену ревизију финансијских извештаја од стране овлашћеног ревизора.
(2) Финансијски извештај са извештајем овлашћеног ревизора јавно предузеће доставља Влади, надлежном органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, ради информисања.
(1) Јавно предузеће дужно је да пре исплате зарада овери образац за контролу обрачуна и исплате зарада.
(2) Образац из става 1. овог члана прописује Влада, на предлог министра надлежног за послове финансија.
(3) Уколико јавно предузеће чији је оснивач Република Србија не спроводи усвојен годишњи, односно трогодишњи програм пословања у делу који се односи на зараде или запошљавање, министарство надлежно за послове финансија и министарство надлежно за послове рада и запошљавања неће извршити оверу обрасца за контролу обрачуна и исплате зарада.
(4) Уколико јавно предузеће чији је оснивач аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе не спроводи годишњи, односно трогодишњи програм пословања у делу који се односи на зараде или запошљавање, надлежни орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе неће извршити оверу обрасца за контролу обрачуна и исплате зарада.
(1) У случају поремећаја у пословању јавног предузећа Влада, надлежни орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе предузима мере којима ће се обезбедити услови за несметано обављање делатности од општег интереса, осим ако је оснивачким актом и законом којим се одређује делатност од општег интереса другачије одређено, а нарочито:
(2) Уколико поремећај у пословању јавног предузећа чији је оснивач аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе доведе до угрожавања живота и здравља људи или имовине, а надлежни орган оснивача не предузме благовремено мере из става 1. овог члана, те мере предузима Влада.
За време ратног стања или непосредне ратне опасности Влада, надлежни орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе може у јавном предузећу утврдити организацију за извршавање послова од стратешког значаја за Републику Србију, аутономну покрајину или јединицу локалне самоуправе.
Ради обезбеђивања заштите општег интереса у јавном предузећу Влада, односно надлежни орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, даје сагласност на:
(1) Забрањено је коришћење имовине, активности, имена и визуелног идентитета јавног предузећа у свим активностима везаним за политичке странке и изборне кампање, као и свака друга употреба јавних предузећа у политичке сврхе.
(2) Јавно предузеће које нема конкуренцију на тржишту у делатности од општег интереса, не може се оглашавати без сагласности оснивача.
(1) Јавна предузећа су дужна да на својој интернет страници објаве:
(2) Влада може утврдити и друге елементе пословања јавног предузећа који ће се објављивати, а који су од нарочитог значаја за јавност.
У јавном предузећу право на штрајк остварује се у складу са законом.
У случају да у јавном предузећу нису обезбеђени услови за остваривање редовног процеса рада услед више силе, министарство надлежно за област којој припада делатност јавног предузећа, надлежни орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, ако оцени да могу наступити штетне последице за живот и здравље људи или њихову безбедност и безбедност имовине или друге штетне неотклоњиве последице, поступа у складу са законом.
(1) Одредбе чл. 59–73. овог закона, примењују се и на друштва капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2) овог закона.
(2) Дугорочни и средњорочни план пословне стратегије и развоја, годишњи, односно трогодишњи програм пословања из члана 59. овог закона, као и тромесечне извештаје из члана 63. овог закона, друштва капитала из члана 3. став 2. тачка 1) и зависна друштва из члана 3. став 2. тачка 2) овог закона, Влади, надлежном органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, доставља преко власника.
(1) Привредна друштва од стратешког значаја за Републику Србију су привредна друштва у којима је Република Србија директно или индиректно власник најмање 25% основног капитала друштва.
(2) Влада утврђује привредна друштва од стратешког значаја за Републику Србију из става 1. овог члана, као и начин вршења власничких права Републике Србије, односно јавног предузећа у тим друштвима.
(3) Одредбе чл. 59–65. и члана 71. овог закона примењују се и на привредна друштва из става 1. овог члана у којима је Република Србија директно или индиректно контролни члан друштва.
(1) На сва питања која нису посебно уређена овим законом, односно законом којим су одређене делатности од општег интереса, а односе се на јавна предузећа, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује правни положај привредних друштава које се односе на друштво с ограниченом одговорношћу.
(2) Ако је правни положај јавних предузећа и других облика организовања који обављају делатност од општег интереса уређен посебним законом или потврђеним међународним споразумом, примењују се одредбе тог закона, односно споразума.
Надзор над применом овог закона врши министарство.
Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у јавном предузећу уколико:
Измењен: Сл. гласник РС 88/2019
(1) Оснивачи јавних предузећа и друштава капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2) овог закона ускладиће оснивачка акта са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
(2) Јавна предузећа, као и друштва капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2) овог закона дужни су да своја општа акта усагласе са овим законом и оснивачким актом, у року од 90 дана од дана усклађивања оснивачких аката са одредбама овог закона.
(1) Уговори о поверавању обављања делатности од општег интереса закључени у складу са одредбом члана 8. Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС”, бр. 119/12, 116/13 – аутентично тумачење и 44/14 – др. закон) остају на снази, а анекси ових уговора закључиваће се на начин и под условима под којима је закључен основни уговор.
(2) Чланови надзорних одбора и представници оснивача у скупштини друштва капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2) овог закона, који не испуњавају услове из члана 18. овог закона, разрешиће се, а нови именовати, најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
(3) Председник и чланови надзорног одбора разрешавају се пре истека периода на који су именовани уколико надзорни одбор не донесе акте из члана 59. став 1. овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
(4) Директори који су изабрани на јавном конкурсу у складу са одредбама Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС”, бр. 119/12, 116/13 – аутентично тумачење и 44/14 – др. закон), настављају са радом до истека мандата.
(5) Јавни конкурси за избор директора расписани по одредбама овог закона морају бити окончани најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
(6) Јавни конкурси за избор директора који су расписани, а нису завршени до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС”, бр. 119/12, 116/13 – аутентично тумачење и 44/14 – др. закон).
(7) Јавни конкурс за именовање директора јавних предузећа, као и друштва капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2) овог закона у којима директор није изабран по јавном конкурсу у складу са одредбама Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС”, бр. 119/12,116/13 – аутентично тумачење и 44/14 – др. закон), расписаће се у складу са одредбама овог закона.
(8) Извршни одбори именовани у складу са одредбама Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС”, бр. 119/12, 116/13 – аутентично тумачење и 44/14 – др. закон), настављају са радом до усклађивања оснивачких аката са одредбама овог закона.
(9) Комисије за ревизију именоване у складу са одредбама Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС”, бр. 119/12, 116/13 – аутентично тумачење и 44/14 – др. закон), настављају са радом до усклађивања оснивачких аката са одредбама овог закона.
Поступци започети до дана ступања на снагу овог закона, а који се односе на располагање имовином јавног предузећа велике вредности која је у непосредној функцији обављања делатности за коју је основано јавно предузеће, наставиће се и окончати у складу са прописима по којима су и започети.
(1) Влада ће донети подзаконске акте из члана 18. став 3, члана 29. став 2. и члана 75. став 2. овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
(2) Влада ће донети подзаконске акте из члана 23. став 2, члана 40. став 4. и члана 66. став 2. овог закона у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.
(3) Јавно предузеће ће донети дугорочни и средњорочни план пословне стратегије и развоја из члана 59. став 1. овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
(4) Министар надлежан за послове привреде донеће обрасце из члана 63. став 4. овог закона у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.
(1) До доношења подзаконског акта из члана 40. овог закона, примењиваће се Уредба о мерилима за именовање директора јавног предузећа чији је оснивач Република Србија („Службени гласник РС”, број 102/13).
(2) До доношења подзаконског акта из члана 66. овог закона, примењиваће се Уредба о начину и контроли обрачуна и исплате зарада у јавним предузећима („Службени гласник РС”, број 27/14).
Даном ступања на снагу овог закона, престаје да важи Закон о јавним предузећима („Службени гласник РС”, бр. 119/12, 116/13 – аутентично тумачење и 44/14 – др. закон).
(1) Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Уредба о мерилима и критеријумима за разврставање јавних предузећа („Службени гласник РС”, број 20/13).
(2) Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Уредба о поступку привремене обуставе преноса припадајућег дела пореза на зараде и пореза на добит правних лица аутономној покрајини, припадајућег дела пореза на зараде граду Београду, односно преноса трансферних средстава из буџета Републике Србије јединици локалне самоуправе („Службени гласник РС”, број 49/13).
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Акти који се у свом уводу позивају на овај закон као правни основ.
Поступци у којима је Уставни суд оцењивао да ли су одредбе овог закона у складу са Уставом.
Закон о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 119/12, 116/13-аутентично тумачење и 44/14 - др. закон), члан 65. став 3.
У току поступка пред Уставним судом, донет је 24. фебруара 2016. године нови Закон о јавним предузећима који је ступио на снагу 4. марта 2016. ...
Решење о обустави поступка за оцену уставности/законитости · текст одлуке на сајту суда
Закон о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 119/12, 116/13-аутентично тумачење и 44/14), члан 65. став 3.
претварање постојеће друштвене својине у приватну својину - овлашћење Републике Србије да у складу са посебним актом Владе преузима ...
Решење о покретању поступка · текст одлуке на сајту суда
Сл. гласник РС 88/2019
Сл. гласник РС 15/2016
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.