Закон о јавним медијским сервисима

Члан 1 Предмет закона

Овим законом уређује се, у складу са европским стандардима и међународним документима у области електронских медија, рад пружалаца услуге јавног медијског сервиса (у даљем тексту: јавни медијски сервис) и то Јавне медијске установе „Радио-телевизија Србије” и Јавне медијске установе „Радио-телевизија Војводине”, њихова делатност и начела на којима се заснива обављање делатности, јавни интерес који остварују, јавност рада, начин избора органа и њихова надлежност, доношење аката, као и обезбеђивање средства за рад и начин њиховог финансирања.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 2 Јавни медијски сервис

(1) Јавни медијски сервис је независан, самосталан правни субјект који је као пружалац медијске услуге радија и телевизије и осталих аудио-визуелних медијских услуга, финансиран из јавних и осталих прихода дефинисаних овим законом и који разноврсним, уравнотеженим, висококвалитетним програмима у области информисања, образовања, културе и забаве омогућава остваривање јавног интереса односно задовољава потребе свих делова друштва.

(2) Јавни медијски сервис из става 1. овог члана чине републички и покрајински јавни медијски сервис.

(3) Републички јавни медијски сервис је Јавна медијска установа „Радио-телевизија Србије” (у даљем тексту: РТС), са седиштем у Београду.

(4) Покрајински јавни медијски сервис је Јавна медијска установа „Радио-телевизија Војводине” (у даљем тексту: РТВ), са седиштем у Новом Саду.

(5) РТС и РТВ сарађују у обављању своје основне делатности.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 3 Делатност јавног медијског сервиса

(1) Основна делатност јавног медијског сервиса у функцији је остваривања јавног интереса дефинисаног овим законом и законима којима се уређује област јавног информисања и област електронских медија, а подразумева производњу, куповину, обраду и објављивање радио, телевизијских и мултимедијалних садржаја, нарочито информативних, образовних, културно-уметничких, дечјих, забавних, спортских, верских и других који су од јавног интереса за грађане, а који за циљ имају остваривање људских права и слобода, размену идеја и мишљења, неговање вредности демократског друштва, унапређивање политичке, полне, међунационалне и верске толеранције и разумевања, као и очување националног идентитета српског народа и националних мањина, као и пружање аудио и аудио-визуелних медијских услуга и објављивање електронских издања као услуга од јавног интереса.

(2) Поред делатности из става 1. овог члана јавни медијски сервис може обављати и комерцијалну делатност, којом се не сме угрозити обављање основне делатности, као што је :

1. 1) уступање права на јавно саопштавање радијских, телевизијских или других медијских садржаја;
2. 2) објављивања огласних порука или другог облика аудио-визуелне комерцијалне комуникације (нпр. спонзорство, пласирање производа и др.);
3. 3) пружање интерактивних услуга које су у вези са медијским услугама или других интерактивних услуга;
4. 4) организовање јавног извођења музичких садржаја и других приредби које нису саставни део услуга јавног медијског сервиса;
5. 5) производња, давање у закуп и продаја фонограма и видеограма;
6. 6) пружање техничких услуга и изнајмљивање производних и других капацитета;
7. 7) друге комерцијалне делатности које служе обављању основне делатности, ако се оне у мањем опсегу или уобичајено обављају уз ту делатност (пружање интелектуалних услуга, издавачка делатност и сл.).

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 4 Основна начела рада јавног медијског сервиса

Рад јавног медијског сервиса заснива се на следећим начелима:

1. 1) истинито, непристрасно, потпуно и благовремено информисање;
2. 2) независност уређивачке политике;
3. 3) независност од извора финансирања;
4. 3а) плурализам садржаја и плурализам мишљења;
5. 4) забрана сваког облика цензуре и незаконитог утицаја на рад јавног медијског сервиса, редакције и новинара;
6. 5) примена међународно признатих норми и принципа, а нарочито поштовање људских права и слобода и демократских вредности;
7. 6) поштовање професионалних стандарда и кодекса.
8. 7) сарадња са слушаоцима, гледаоцима и читаоцима.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 5 Институционална аутономија

У обављању основне делатности јавни медијски сервис има институционалну аутономију и уређивачку независност а нарочито у погледу:

1. 1) утврђивања концепције и одређивања програмских садржаја, у складу са законом;
2. 2) уређивања програмске шеме;
3. 3) организације делатности;
4. 4) избора руководилаца, главних и одговорних уредника и запошљавања;
5. 5) набавке и продаје робе и услуга;
6. 6) управљања финансијским средствима, у складу са законом;
7. 7) припреме и извршавања финансијског плана;
8. 8) преговарања, односно припреме и потписивања правних аката који се односе на пословање установа;
9. 9) избора заступника у правним пословима и у другим правним стварима.

Члан 6 Однос јавног медијског сервиса према јавности

(1) У свом деловању јавни медијски сервис остварује јавни интерес, уважава захтеве јавности и за своје деловање одговара јавности.

(2) Одговорност јавног медијског сервиса према јавности као и утицај јавности на његово деловање остварује се посебно:

(3) – обавезом јавног медијског сервиса да правовремено и истинито обавештава јавност о обављању своје делатности, о условима и начину пружања својих услуга и о другим питањима која се тичу обављања делатности за које је основан;

(4) – комуникацијом са слушаоцима, гледаоцима и читаоцима и организацијама цивилног друштва;

(5) – деловањем Програмског савета;

(6) – деловањем Повереника за заштиту права слушалаца, гледалаца и читалаца;

(7) – јавношћу поступка именовања органа јавног медијског сервиса;

(8) – објављивањем плана рада, финансијског плана и извештаја о раду и пословању;

(9) – подношењем извештаја о раду и пословању јавног медијског сервиса Народној скупштини и Савету Регулатора;

(10) – благовременим испуњавањем обавеза прописаних законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 7

(1) Јавни интерес, у складу са законом којим се уређује област јавног информисања, који јавни медијски сервис остварује кроз своје програмске садржаје, је:

1. 1) истинито, благовремено, потпуно, непристрасно и професионално информисање грађана и омогућавање слободног формирања и изражавања мишљења слушалаца и гледалаца на територији Републике Србије, аутономне покрајине и локалне самоуправе;
2. 2) поштовање и представљање основних људских права и слобода, демократских вредности и институција и унапређивање културе јавног дијалога;
3. 3) поштовање приватности, достојанства, угледа, части и других основних права и слобода човека;
4. 4) поштовање и подстицање плурализма политичких, верских и других идеја и омогућавање јавности да буде упозната са тим идејама, не служећи интересима појединих политичких странака и верских заједница, као ни било ком другом појединачном политичком, економском, верском и сличном становишту или интересу;
5. 5) задовољавање потреба у информисању свих делова друштва без дискриминације, водећи рачуна нарочито о друштвено осетљивим групама као што су деца, омладина и стари, мањинске групе, особе са инвалидитетом, социјално и здравствено угрожени и др.;
6. 6) задовољавање потреба грађана за програмским садржајима који обезбеђују очување и изражавање културног идентитета како српског народа тако и националних мањина, водећи рачуна да националне мањине прате одређене програмске целине и на свом матерњем језику и писму;
7. 7) непристрасно обрађивање политичких, историјских, привредних, социјалних, здравствених, културних, образовних, научних, еколошких и других питања, омогућавајући равноправно сучељавање различитих становишта;
8. 8) бесплатно и једнако представљање политичких странака, коалиција и кандидата који имају потврђене изборне листе на националном, покрајинском или локалном нивоу у време изборне кампање, као и дужност да у редовним информативним програмима и у посебним емисијама које су посвећене изборној кампањи поступа у складу са принципима непристрасног, правичног и уравнотеженог представљања политичких субјеката, односно изборних листа и кандидата на изборима;
9. 9) афирмисање националних културних вредности српског народа и националних мањина који живе у Републици Србији, као и зближавања и прожимања њихових култура;
10. 10) развој медијске писмености становништва;
11. 11) производња домаћег документарног и играног програма;
12. 12) благовремено обавештавање о актуелним збивањима у свету и о научним, културним и осталим цивилизацијским достигнућима;
13. 13) унапређивање општег образовања, здравственог образовања и образовања у вези са заштитом животне средине;
14. 14) развијање културе и уметничког стваралаштва;
15. 15) неговање хуманих, моралних, уметничких и креативних вредности;
16. 16) задовољавање забавних, рекреативних, спортских и других потреба грађана;
17. 17) информисање наших грађана у иностранству, као и припадника српског народ који живи ван територије Републике Србије;
18. 18) представљање културног наслеђа и уметничког стваралаштва у земљи и иностранству;
19. 19) информисање иностране јавности о догађајима и појавама у Републици Србији.
20. 20) подршка унапређењу безбедности и заштите новинара и медијских радника.

(2) Брисан је ранији став 2. (види члан 6. Закона – 51/2025-5).

(3) Јавним медијским сервисима се посебно препоручује да у циљу обавештавања јавности о предизборним радњама кандидата, односно подносилаца изборних листа организују радио и телевизијске дуеле или сучељавања да би се у виду дискусије расправила одређена актуелна политичка питања.

Измењен: Сл. гласник РС 129/2021, 51/2025

Члан 8

У остваривању јавног интереса из члана 7. овог закона јавни медијски сервис дужан је да:

1. 1) уважава језичке и говорне стандарде, како већинског становништва тако, у одговарајућој сразмери, и националних мањина на подручју на коме се програм емитује;
2. 1а) уважава језичке и говорне стандарде глувих и наглувих особа и да настоји да прилагоди програмске садржаје слепим и слабовидим особама;
3. 2) на републичком, покрајинском и локалном нивоу користи све своје расположиве капацитете укључујући и дописничку мрежу у циљу остваривања права свих грађана на равноправно информисање;
4. 3) обезбеди коришћење и развој савремених техничко-технолошких стандарда у производњи и објављивању програма и у предвиђеном времену реализују планове преласка на нове дигиталне технологије;
5. 4) сарађује са другим јавним медијским сервисом и размењује програмске садржаје који су од интереса за грађане Републике Србије;
6. 5) обезбеди чување радијских и телевизијских записа као културног наслеђа од националног интереса.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 9 Употреба језика и писма

(1) Јавни медијски сервис дужан је да у програмима користи српски језик, ћирилично писмо и знаковни језик као облик комунукације глувих и наглувих особа.

(2) Употреба српског језика није обавезна у програму намењеном припадницима националних мањина, али се ови програми могу титловати на српски језик.

(3) Употреба српског језика и ћириличког писма није обавезна ни:

1. 1) ако се објављују филмови и друга аудио-визуелна и радијска дела у изворном облику;
2. 2) ако се објављују музичка дела с текстом који је писан на страном језику;
3. 3) ако су програми намењени учењу страног језика;
4. 4) ако су програми намењени страним држављанима или грађанима Републике Србије који живе ван њене територије, који те програме не могу пратити на српском језику;
5. 5) ако се у програму, ради веродостојности информације, објављују документ, име или изјава у изворном облику.

Члан 10 Европска независна продукција

(1) Јавни медијски сервис обезбеђује најмање 10% годишњег програмског времена или најмање 10% годишњег програмског буџета, за аудио-визуелна дела европске независне продукције, изузимајући време намењено за вести, спортске догађаје, игре, рекламе, телетекст и телевизијску продају.

(2) Удео из става 1. овог члана достиже се постепено, у складу са одредбама закона којим се уређује област електронских медија, уважавајући обавезу јавног медијског сервиса да обезбеди остваривања јавног интереса кроз информативне, образовне, културне и забавне садржаје.

(3) Програмски садржаји старији од пет година могу чинити највише половину удела из става 1. овог члана.

(4) Програмски садржаји независних продукција из става 1. овог члана бирају се на основу јавног конкурса.

(5) Поступак и критеријуми за одабир програмских садржаја из става 1. овог члана ближе се утврђује општим актом јавног медијског сервиса.

(6) Критеријуми за одабир програмских садржаја из става 1. овог члана морају бити недискриминаторни и у складу са програмским обавезама прописаним овим законом.

(7) Обавеза из става 1. овог члана не примењује се на тематске радијске и тематске телевизијске програме јавног медијског сервиса.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 11 Оглашавање

(1) Оглашавање у програмима јавног медијског сервиса се уређује законом који регулише област електронских медија и област оглашавања.

(2) Јавни медијски сервис има право да одбије објављивање огласних порука због садржаја који је супротан програмским обавезама утврђеним законом, другим прописима и правилима којима се уређује оглашавање.

Члан 12 Статус

РТС и РТВ имају статус правног лица.

Члан 13 Програми

(1) РТС пружа медијске услуге на најмање два телевизијска и најмање три радијска програма на територији Републике Србије.

(2) РТВ пружа медијске услуге на најмање два телевизијска и најмање три радијска програма на територији Аутономне покрајине Војводине.

(3) РТС и РТВ пружа медијске услуге као електронско издање на интернету.

(4) Најмање један телевизијски и један радијски програм јавног сервиса мора пружати опште медијске услуге.

Члан 14 Нове медијске услуге

(1) Јавни медијски сервис може започети пружање нове медијске услуге радија или телевизије или аудио, односно аудио-визуелне медијске услуге на захтев, ако је њен укупан утицај на тржиште оправдан додатном вредношћу у смислу испуњавања демократских, социјалних и културних потреба друштва и програмских обавеза предвиђених одредбама члана 7. овог закона.

(2) Новом медијском услугом, у смислу овога закона, сматра се услуга која се битно разликује од услуга које установа јавног медијског сервиса већ пружа у погледу садржаја, приступа или групе корисника којима је намењена.

(3) Постојећа медијска услуга сматраће се новом медијском услугом ако је тако измењена да испуњава мерила из става 2. овог члана.

(4) Генерални директор јавног медијског сервиса утврђује предлог за увођење нове медијске услуге који садржи јасан и потпун опис нове медијске услуге и образложење оправданости њеног увођења, техничких услова, означење групе корисника којима је намењена, опис начина финансирања и оцену могућег утицаја на конкуренцију на релевантном тржишту електронских медија.

(5) Предлог за увођење нове медијске услуге доставља се на мишљење Регулатору у вези са могућим утицајем нове медијске услуге на конкуренцију на релевантном тржишту.

(6) Регулатор анализира могући утицај нове медијске услуге на релевантно тржиште у сарадњи са органом надлежним за заштиту конкуренције.

(7) Регулатор доставља мишљење јавном медијском сервису са извештајем о анализи у року од 90 дана од дана достављања предлога.

(8) Јавни медијски сервис организује и спроводи јавну расправу о предлогу за увођење нове медијске услуге која не може трајати краће од 30 дана.

(9) Након спроведене јавне расправе, Управни одбор јавног медијског сервиса доноси одлуку о увођењу нове медијске услуге.

Члан 15

(1) Јавни медијски сервис пружа медијске услуге преко оператора електронске комуникационе мреже за терестричко емитовање као и преко других оператора који пружају услугу дистрибуције медијских садржаја.

(2) Услови дистрибуције из става 1. овог члана регулишу се уговором.

(3) Јавни медијски сревис има право да му оператор електронске комуникационе мреже за терестричко емитовање обезбеди квалитетан пријем аналогног сигнала за најмање 90% становништва односно дигиталног сигнала за најмање 95% становништва на подручју на коме се пружа услуга јавног медијског сервиса као и да му обезбеди капацитете мултиплекса за емитовање и дистрибуцију програма, техничке услове за емитовање у стандардној и високој резолуцији слике и техничку подршку за друга техничко-технолошка, програмска и сервисна унапређења уз плаћање услуга оператору елекронске комуникационе мреже за дистрибуцију и емитовање програма, у складу са уговором из става 2. овог члана.

(4) Јавни медијски сервис стиче право пружања медијских услуга из става 1. овог члана непосредно на основу овог закона и није дужан да прибави дозволу за пружање медијских услуга у складу са законом којим се регулише област електронских медија.

Члан 16 Органи јавног медијског сервиса

Органи јавног медијског сервиса су Управни одбор, генерални директор и Програмски савет.

Члан 17 1 Управни одбор

(1) Орган управљања јавног медијског сервиса је Управни одбор који има девет чланова.

(2) Чланове Управног одбора именује и разрешава Савет Регулатора двотрећинском већином укупног броја чланова.

(3) Савет Регулатора расписује јавни конкурс за именовање чланова Управног одбора шест месеци пре истека мандата чланова Управног одбора у складу са критеријумима прописаним овим законом.

(4) На јавни конкурс који Савет Регулатора расписује за именовање чланова Управног одбора, индивидуално се јављају лица из редова стручњака из области дефинисаних ставом 5. овог члана.

(5) Чланови Управног одбора именују се из реда стручњака из области које су од значаја за обављање послова јавног медијског сервиса, који имају најмање десет година радног искуства на пословима:

1. 1) новинара, уредника и руководилаца у медијима;
2. 2) стручњака и стваралаца у области културе, односно уметности, просвете и науке;
3. 3) стручњака у области правних наука из области медија;
4. 4) стручњака у области економских наука из области медија;
5. 5) стручњака за телевизијску и радио технологију и телекомуникације.

(6) Чланови Управног одбора морају да имају најмање 240 ЕСПБ бодова стечених академским образовањем.

(7) Савет Регулатора води рачуна да су стручњаци наведени у ставу 5. овог члана у Управном одбору заступљени са најмање једним чланом, осим у случају када нема пријављеног кандидата из неке од наведених области.

(8) За члана Управног одбора може бити именовано лице које је држављанин Републике Србије, и које има пребивалиште на територији Републике Србије.

(9) Чланови Управног одбора не могу бити носиоци јавних функција и функција у политичкој странци, запослени код пружаоца медијске услуге, као ни лица чије би чланство у Управном одбору могло да доведе до сукоба интереса у складу са прописом који регулише спречавање сукоба интереса при обављању јавне функције.

(10) Чланови Управног одбора не смеју обављати услуге и друге послове за установу јавног медијског сервиса.

(11) Мандат чланова Управног одбора је пет година.

(12) Једно лице може бити именовано за члана Управног одбора највише два пута.

(13) У свом раду чланови Управног одбора су самостални и старају се о доследној примени закона.

(14) Регулатор објављује јавни конкурс за именовање чланова Управног одбора на свом веб сајту, у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно „Службеном листу АП Војводине”, у најмање једним дневним новинама које се дистрибуирају на подручју целе Републике Србије, односно Аутономне покрајине Војводине, најмање три пута пре или после централне информативне емисије као и на званичној интернет страници јавног медијског сервиса.

(15) У поступку избора чланова Управног одбора јавних медијских сервиса Регулатор води рачуна о уравнотеженој заступљености полова.

(16) Регулатор ближе уређује поступак именовања чланова Управног одбора.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 18

(1) Управни одбор доноси Пословник о раду.

(2) Управни одбор одлуке доноси већином гласова укупног броја чланова, осим ако је овим законом и Статутом предвиђено да се поједине одлуке доносе двотрећинском већином гласова укупног броја чланова.

(3) Управни одбор бира председника и заменика председника.

(4) Управни одбор је у обавези да се састаје најмање једном месечно.

(5) Услове за рад Управног одбора обезбеђује јавни медијски сервис.

(6) Чланови Управног одбора имају право на накнаду за свој рад у висини просечне нето зараде у јавном медијском сервису.

(7) Председник Управног одбора има право на увећану накнаду из става 6. овог члана за 20%, а заменик председника 10% од накнаде коју прима члан Управног одбора.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 19

(1) У делокруг рада Управног одбора спадају следећи послови:

1. 1) усваја Статут јавног медијског сервиса, двотрећинском већином гласова укупног броја чланова, на предлог генералног директора;
2. 2) усваја стратегију развоја јавног медијског сервиса, двотрећинском већином гласова укупног броја чланова, на предлог генералног директора;
3. 3) утврђује програмску концепцију јавног медијског сервиса, двотрећинском већином гласова укупног броја чланова, на предлог генералног директора;
4. 4) усваја план пословања, који садржи план рада, кадровски и финансијски план, на предлог генералног директора;
5. 5) усваја план јавних набавки, на предлог генералног директора;
6. 6) доноси одлуку о усклађивању висине таксе;
7. 7) именује и разрешава генералног директора јавног медијског сервиса, двотрећинском већином гласова укупног броја чланова, а образложену одлуку о именовању доноси након спроведеног јавног конкурса и чини је доступном јавности;
8. 8) даје сагласност на акт генералног директора о организацији и систематизацији послова јавног медијског сервиса;
9. 9) усваја инвестиционе планове, на предлог генералног директора;
10. 10) контролише финансијске извештаје на кварталном, шестомесечном и годишњем нивоу;
11. 11) врши надзор над законитошћу обављања делатности;
12. 12) разматра предлоге и препоруке Програмског савета;
13. 13) усваја извештај о раду и пословању јавног медијског сервиса, на предлог генералног директора, и доставља га Народној скупштини, Савету Регулатора и обавештава јавност;
14. 14) обавља и друге послове утврђене законом и Статутом.

(2) Управни одбори РТС и РТВ доносе заједничку одлуку о садржају и форми јединственог обрасца о ослобађању плаћања таксе.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 20 Престанак мандата члана Управног одбора

(1) Мандат члана Управног одбора престаје:

1. 1) протеком времена на које је именован;
2. 2) подношењем оставке у писменој форми регулаторном телу надлежном за област електронских медија;
3. 3) разрешењем из разлога предвиђених овим законом;
4. 4) смрћу.

(2) Савет Регулатора без одлагања покреће поступак за именовање новог члана Управног одбора у случају из става 1. тач. 1)–4) овог члана.

Члан 21 Разрешење члана Управног одбора

(1) Савет Регулатора доноси одлуку о разрешењу члана Управног одбора:

1. 1) ако је због болести, на основу налаза надлежне здравствене установе, неспособан за обављање дужности члана Управног одбора у периоду дужем од шест месеци;
2. 2) ако утврди да у поступку именовања није дао тачне податке о себи;
3. 3) ако неоправдано није присуствовао на три седнице Управног одбора у току једне године;
4. 4) ако постане носилац јавне или политичке функције, или ако се запосли код пружаоца медијских услуга;
5. 5) ако је поступао противно одредбама закона, Статута и других прописа који уређују обављање делатности установе јавног медијског сервиса;
6. 6) ако је осуђен на безусловну казну затвора.

(2) Одлуку о разрешењу члана Управног одбора, са образложењем, доноси Савет Регулатора, двотрећинском већином гласова укупног броја чланова Савета.

(3) У поступку разрешења члан Управног одбора има право да се изјасни о разлозима за разрешење.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 22

(1) Седницама Управног одбора присуствују, без права одлучивања, генерални директор, и друга лица на позив Управног одбора.

(2) Лица из става 1. овог члана дужна су да на захтев Управног одбора дају информације, објашњења и стручна образложења о питањима која су на дневном реду.

Члан 23 Овлашћења

Генерални директор јавног медијског сервиса:

1. 1) заступа и представља јавни медијски сервис;
2. 2) предлаже Статут јавног медијског сервиса Управном одбору;
3. 3) стара се о уређивачкој независности и институционалној аутономији јавног медијског сервиса, јавности рада, остваривању јавног интереса и спречавању утицаја који могу да наруше програмску равнотежу и недискриминаторност садржаја;
4. 4) организује и управља процесом рада и води пословање установе;
5. 5) предлаже Управном одбору стратегију развоја и план рада;
6. 6) израђује и предлаже Управном одбору, заједно са главним уредницима, директорима програма и уредницима организационих целина програмску концепцију којом се остварује јавни интерес и одговара за њено остваривање;
7. 7) предлаже Управном одбору увођење нове медијске услуге;
8. 8) обезбеђује законитост рада и пословања;
9. 9) одговара за спровођење одлуке Управног одбора и подноси Управном одбору извештаје о раду и пословању;
10. 10) разматра препоруке Програмског савета;
11. 11) именује и разрешава главне уреднике, који се именују након спроведеног јавног конкурса на период од четири године и који могу бити именовани највише два пута, а образложену одлуку о именовању чини доступном јавности;
12. 12) именује и разрешава директоре медија и директоре програма ако су предвиђени Статутом, а који се именују након спроведеног јавног конкурса на период од четири године и који могу бити именовани највише два пута, а образложену одлуку о именовању чини доступном јавности;
13. 13) са главним уредницима и осталим именованим лицима закључује уговор о раду на одређено време у складу са законом на период на који су именовани;
14. 14) у консултацији са уредницима програма одлучује о предлозима Програмског савета који могу да буду прихваћени и реализовани као програмске услуге и уз образложење о томе обавештава Програмски савет, Управни одбор и јавност;
15. 15) доноси акт о организацији и систематизацији послова јавног медијског сервиса на који сагласност даје Управни одбор;
16. 16) именује интерног ревизора;
17. 17) обавља и друге послове утврђене законом и Статутом.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 24 Именовање и трајање мандата

(1) Одлуку о именовању генералног директора, са образложењем, доноси Управни одбор, двотрећинском већином гласова укупног броја чланова, након спроведеног јавног конкурса.

(2) Мандат генералног директора је пет година и исто лице може бити именовано за генералног директора највише два пута.

Члан 25 Услови за именовање

(1) За генералног директора може бити именовано лице из реда стручњака који имају најмање десет година искуства на руководећим програмским или осталим пословима код пружалаца медијских услуга радија и телевизије, или на руководећим пословима у другим областима које су од значаја за рад јавног медијског сервиса.

(2) За генералног директора може бити именовано лице које има најмање 240 ЕСПБ бодова стечених академским образовањем.

(3) За генералног директора не може бити именовано лице које не може бити члан Управног одбора, изузев запослених код пружалаца медијских услуга.

(4) За генералног директора може бити именовано лице које има пребивалиште на територији Републике Србије и држављанин је Републике Србије.

(5) Кандидати за генералног директора приликом конкурисања дужни су да, поред доказа о испуњавању услова, доставе предлог програма рада и управљања јавним медијским сервисом за период трајања мандата.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 26 Престанак мандата генералног директора

(1) Мандат генералног директора престаје:

1. 1) протеком времена на које је именован;
2. 2) подношењем оставке у писаном облику Управном одбору;
3. 3) разрешењем из разлога предвиђених овим законом;
4. 4) смрћу.

(2) У случају престанка мандата из разлога одређених у ставу 1. тач. 2)–4) овог члана, Управни одбор без одлагања, из реда запослених именује вршиоца дужности генералног директора.

(3) Управни одбор је дужан да истовремено са поступком именовања вршиоца дужности генералног директора покрене и поступак за избор новог генералног директора.

(4) Вршилац дужности се именује без спроведеног јавног конкурса до именовања генералног директора, а најдуже до шест месеци.

(5) Вршилац дужности генералног директора мора да испуњава услове за именовање генералног директора одређене чланом 25. ст. 1–4. овог закона.

(6) Уколико се у току периода на који је именован вршилац дужности не изабере генерални директор иста особа може бити именована највише два пута.

(7) Вршилац дужности генералног директора има иста права, обавезе и одговорности као и генерални директор.

(8) Одлуку о именовању вршиоца дужности генералног директора доноси Управни одбор двотрећинском већином гласова укупног броја чланова.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 27 Разрешење генералног директора

(1) Управни одбор доноси одлуку о разрешењу генералног директора ако:

1. 1) је због болести, на основу налаза надлежне здравствене установе, неспособан за обављање функције генералног директора у периоду дужем од шест месеци;
2. 2) утврди да у поступку именовања није дао тачне податке о себи;
3. 3) поступа противно одредбама закона, статута и других прописа који уређују обављање делатности установе јавног медијског сервиса,
4. 4) је осуђен на безусловну казну затвора.

(2) Одлуку о разрешењу генералног директора, са образложењем, доноси Управни одбор, двотрећинском већином гласова укупног броја чланова.

(3) У поступку разрешења генерални директор има право да се изјасни о разлозима за разрешење.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 28 3. Програмски савет

(1) Програмски савет представља слушаоце, гледаоце и читаоце и заступа њихове права, интересе и комуникационе потребе пред осталим органима јавних медијских сервиса.

(2) Програмски савет брине да се програмске функције обављају по највишим стандардима пружања медијских услуга за најшири аудиторијум, који обухвата све друштвене групе и све појединце, разноврсним, уравнотеженим и недискриминаторним садржајима.

(3) Програмски савет бира Повереника за заштиту права слушалаца, гледалаца и читалаца (у даљем тексту: Повереник) на јавном конкурсу, разрешава Повереника и доноси општи акт којим ближе уређује поступак избора, делокруга рада и престанка рада Повереника.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 28а

(1) Програмски савет има 11 чланова који се бирају из редова стручњака из области медија, културе, образовања, стваралаца у области уметности и научника, представника удружења чији је циљ заштита људских права и демократије.

(2) Чланови Програмског савета не могу бити носиоци јавних и политичких функција, чланови Савета Регулатора и запослени у Регулаторном телу за електронске медије, као ни лица која на било који начин обављају управљачке и уредничке послове код пружаоца медијске услуге радија и телевизије укључујући и лица која код њих имају удео у власништву.

(3) Мандат чланова Програмског савета траје четири године и они не могу бити поново изабрани.

(4) О свом раду Програмски савет доноси Пословник о раду на првој седници након избора.

(5) Програмски савет одлуке доноси већином гласова укупног броја чланова, осим код избора и разрешења Повереника када одлучује двотрећинском већином.

(6) Чланови Програмског савета бирају међу собом председника и заменика председника Програмског савета.

(7) Чланови Програмског савета имају право на месечну надокнаду у висини једне трећине просечне нето зараде у јавном медијском сервису.

(8) Председник Програмског савета има право на увећање накнаде од 20% а заменик председника од 10% у односу на накнаду коју имају остали чланови Програмског савета.

(9) Чланови Програмског савета који немају стални боравак у месту у коме је седиште јавног медијског сервиса имају право на покриће путних трошкова.

(10) Програмски савет је у обавези да се састаје најмање једном месечно.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 29

(1) Чланове Програмског савета РТС-а бира одбор Народне скупштине надлежан за област јавног информисања.

(2) Чланове Програмског савета РТВ-а бира одбор Скупштине Аутономне покрајине Војводине надлежан за област јавног информисања.

(3) Надлежни одбор скупштине за област јавног информисања бира за чланове Програмског савета лица чији избор одражава територијалну, националну, социјалну, образовну, полну и другу структуру становништва.

(4) Листа кандидата из става 3. овог члана утврђује се на основу јавног конкурса за избор чланова Програмског савета.

(5) Јавни конкурс из става 4. овог члана расписује надлежни одбор скупштине шест месеци пре истека мандата члановима Програмског савета који обављају функцију.

(6) Јавни конкурс из става 4. овог члана отворен је 30 дана.

(7) Надлежни одбор скупштине за област јавног информисања објављује јавни конкурс за избор чланова Програмског савета у најмање једном дневном листу који се дистрибуира на подручју Републике Србије, односно Аутономне покрајине Војводине, најмање три пута пре или после централне информативне емисије и на интернет презентацији јавног медијског сервиса.

(8) На јавни конкурс за избор чланова Програмског савета по једног кандидата могу да предложе институције из области наведених у члану 28а став 1. овог закона, а лица која се баве делатностима из тих области могу самостално да се пријаве на конкурс.

(9) Надлежни одбор скупштине за област јавног информисања утврђује листу свих пријављених кандидата који испуњавају услове из члана 28а ст. 1. и 2. овог закона, у року од 15 дана од дана завршетка конкурса и ставља је на увид јавности, објављивањем на сајту скупштине и у најмање једном дневном листу који се дистрибуира на територији целе Републике Србије, односно Аутономне покрајине Војводине.

(10) После увида јавности, надлежни одбор скупштине за област јавног информисања у року од 30 дана врши избор чланова Програмског савета и о томе обавештава јавни медијски сервис и јавност.

(11) Правила о спровођењу јавног конкурса из става 5. овог члана, ближе се прописују актом скупштине.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 30

(1) Програмски савет разматра остваривање програмске концепције и разматра квалитет програмског садржаја јавног медијског сервиса и, у вези са тим, даје препоруке и предлоге генералном директору, главним уредницима и Управном одбору.

(2) Програмски савет разматра пријаве, притужбе, захтеве, предлоге и мишљења грађана и Повереника за заштиту права слушалаца, гледалаца и читалаца у вези са програмским услугама јавног медијског сервиса и о томе обавештава генералног директора, главне уреднике и Управни одбор.

(3) На основу предлога и иницијатива слушалаца, гледалаца и читалаца Програмски савет покреће стручну расправу о појединим питањима остваривања програмских функција јавног медијског сервиса.

(4) Програмски савет, најмање једном годишње, организује јавну расправу о програмском садржају јавног медијског сервиса у трајању од 15 дана, а извештај о одржаној јавној расправи, заједно са препорукама за његово унапређивање које су изражене у току јавне расправе, подноси генералном директору, главним уредницима и Управном одбору и о томе обавештава јавност.

(5) Програмски савет прати спровођење програмских начела и обавеза утврђених законом, и о својим закључцима обавештава Управни одбор, генералног директора, главне уреднике и јавност.

(6) Програмски савет сарађује са Повереником за заштиту права слушалаца, гледалаца и читалаца.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 31

(1) Услови и средства за рад Програмског савета ближе се уређују Статутом јавног медијског сервиса.

(2) На питања везана за престанак мандата члана Програмског савета сходно се примењују одредбе које се односе на престанак мандата члана Управног одбора.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 32 Статут јавног медијског сервиса

(1) Статут јавног медијског сервиса доноси управни одбор и на њега сагласност даје Савет Регулатора.

(2) Статутом се ближе уређује унутрашња организација, начин рада јавног медијског сервиса и његових органа, доношење општих аката, овлашћења у располагању средствима којима послује, поступак именовања генералног директора, поступак и услове именовања и разрешења главних уредника и директора медија и друга питања значајна за његов рад и функционисање.

(3) Статут се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 32а Повереник за заштиту права слушалаца, гледалаца и читалаца

(1) Повереник се бира на јавном конкурсу.

(2) Повереник штити интересе јавности у целини као и права и интересе грађана у погледу остваривања програмске улоге, професионалних и етичких стандарда и законских обавеза јавног медијског сервиса, и брине о унапређивању програмских стандарда.

(3) Кандидат за Повереника мора да испуњава следеће услове:

1. 1) да је држављанин Републике Србије са пребивалиштем у Републици Србији;
2. 2) да има најмање десет година искуства на пословима новинара или уредника у пружаоцима медијских услуга електронских медија;
3. 3) да има најмање 240 ЕСПБ бодова стечених академским образовањем.

(4) Повереник не може бити:

1. 1) државни службеник;
2. 2) лице које обавља јавну функцију у Републици Србији, аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе у смислу прописа који уређују област сукоба интереса при вршењу јавних функција;
3. 3) лице које је члан политичке странке или обавља посао у политичкој странци;
4. 4) запослени јавног медијског сервиса, члан Управног одбора или Програмског савета и;
5. 5) лице које обавља послове због којих би могло доћи у сукоб интереса.

(5) Повереник је организационо издвојен у односу на друге организационе и управљачке делове у јавном медијском сервису.

(6) Повереник је функционално независан у свом раду и не може бити разрешен због изношења чињеница из делокруга свог рада и давања предлога за побољшање медијских услуга јавног медијског сервиса.

(7) Поверенику се не може доделити обављање било којих других послова и активности, осим активности Повереника.

(8) Мандат Повереника престаје:

1. 1) истеком времена на које је Повереник изабран;
2. 2) смрћу Повереника;
3. 3) разрешењем из разлога предвиђених овим законом;
4. 4) подношењем оставке Програмском савету у писменој форми, (у ком случају мандат Повереника престаје даном достављања оставке).

(9) Програмски савет без одлагања покреће поступак за избор Повереника у случају из става 8. тач. 1)–4) овог члана.

(10) Повереника може разрешити Програмски савет.

(11) Захтев за разрешење мора бити заснован на најмање једном од следећих основа:

1. 1) ако је због болести, на основу налаза надлежне здравствене установе, неспособан за обављање дужности Повереника у периоду дужем од шест месеци;
2. 2) ако је Повереник изабран на основу давања нетачних података;
3. 3) ако је дошло до сукоба интереса, у смислу прописа који регулише спречавање сукоба интереса;
4. 4) ако Повереник не извештава Програмски савет у складу са чланом 32б став 3. овог закона;
5. 5) ако је Повереник осуђен на казну затвора од најмање шест месеци или му је изречена условна осуда на казну затвора од најмање шест месеци без обзира на период проверавања за кривично дело које га чини недостојним за вршење дужности.

(12) У поступку разрешења Повереник има право да се изјасни о разлозима за разрешење.

(13) Повереник се бира на период од четири године и не може бити поново биран.

(14) Повереник има право на месечну надокнаду у висини просечне нето зараде у јавном медијском сервису.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 32б

(1) Повереник разматра притужбе и предлоге, слушалаца, гледалаца и читалаца јавних медијских сервиса.

(2) Повереник прима притужбе и предлоге које пристижу путем поштанских пошиљака, електронским путем или директном комуникацијом с корисницима.

(3) Повереник је дужан да води евиденцију о пристиглим притужбама и предлозима, да о њима обавештава главне уреднике и да о предузетим активностима писаним путем обавести подносиоце притужби и предлога.

(4) Повереник у свом раду, на обради пристиглих притужби и предлога, сарађује са главним и осталим уредницима.

(5) Повереник тромесечно доставља Програмском савету, генералном директору и Управном одбору извештај о притужбама и предлозима слушалаца и гледалаца који садржи и податке о предузетим радњама по истима, те на сопствену иницијативу даје предлоге за побољшање медијских услуга јавног медијског сервиса, као и предлоге за унапређење квалитета емитованог садржаја.

(6) Повереник има право да присуствује седницама Програмског савета.

(7) Програмски савет је у обавези да разматра извештаје и предлоге Повереника, као и да обавести Повереника о предузетим активностима.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 33 Средства за рад јавног медијског сервиса

(1) Средства за рад јавног медијског сервиса чине непокретне и покретне ствари (даље: средства) прибављена од оснивача, стечена куповином, пружањем услуга и продајом производа или прибављена из других извора.

(2) Капитал јавног медијског сервиса је у државној својини.

(3) Средства која јавни медијски сервис користи су у својини Републике Србије, односно Аутономне Покрајине Војводине.

(4) На питања стицања, оптерећивања или отуђивања средстава јавног медијског сервиса примењују се одредбе закона којим се уређује јавна својина.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 34

Јавни медијски сервис одговара за обавезе целокупним својим средствима.

Члан 35 Финансирање делатности јавног медијског сервиса

(1) Република Србија обезбеђује стабилно и довољно финансирање основне делатности јавног медијског сервиса.

(2) Начин и услови обезбеђивања средстава за финансирање делатности из става 1. овог члана не смеју утицати на уређивачку независност и институционалну аутономију јавног медијског сервиса.

Члан 36 Извори финансирања

(1) Јавни медијски сервис финансира се из:

1. 1) таксе за јавни медијски сервис;
2. 2) из средстава буџета;
3. 3) нето користи од комерцијалне експлоатације садржаја произведеног у оквиру основне делатности;
4. 4) комерцијалних прихода;
5. 5) осталих прихода.

(2) Приходи из става 1. тач. 1), 2) и 3) представљају државну помоћ у смислу прописа о контроли државне помоћи.

Члан 37 1 Такса за јавни медијски сервис

(1) Основна делатност јавног медијског сервиса финансира се из таксе, у складу са овим законом.

(2) Висина таксе је јединствена на целој територији Републике Србије и на дан ступања на снагу овог закона износи најмање 349,00 динара.

(3) Висина таксе може да се усклађује једном годишње, на основу стопе раста инфлације у Републици Србији, према званично објављеним подацима органа надлежног за послове статистике, при чему не може бити нижа од 0,6% минималне зараде у Републици Србији утврђене за ту годину.

(4) Предлог за усклађивање висине таксе управни одбори РТС-а и РТВ-а заједнички подносе ресорном министарству надлежном за послове јавног информисања, у року од 15 дана од дана објављивања годишњег Индекса потрошачких цена за месец септембар у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025, 80/2026

Члан 38 Обвезник плаћања таксе

Обвезник плаћања таксе је свако физичко и правно лице које је корисник мерила електричне енергије по стамбеној јединици, односно пословном простору.

Члан 39 Евиденција о обвезницима плаћања таксе

(1) Јавни медијски сервис води евиденцију обвезника плаћања таксе са свим личним и другим потребним подацима, и то за:

1. 1) физичка лица:

(2) – име и презиме обвезника;

(3) – јединствени матични број;

(4) – целокупни подаци о адреси становања (назив насеља, општина, место, ПТТ број, пак, поштански рејон, назив улице, кућни број, допунски кућни број, улаз, спрат, број стана);

(5) – датум евидентирања обвезника;

(6) – датум извршених промена података;

(7) – специфична обележја (власник, корисник, основ ослобађања, облик плаћања месечно или унапред, износ задужења, контакт телефон и/или и-мејл адреса);

(8) – ЕД број и шифра мерног места.

1. 2) правно лице:

(9) – пун назив;

(10) – матични број;

(11) – ПИБ;

(12) – број пословног рачуна;

(13) – седиште;

(14) – целокупна адреса;

(15) – одговорно лице;

(16) – лице за контакт;

(17) – контакт телефон или и-мејл адреса;

(18) – специфична обележја (власник, корисник, основ ослобађања, облик плаћања месечно или унапред, износ задужења, контакт телефон и/или и-мејл адреса)

(19) – ЕД број и шифра мерног места.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 40

(1) Подаци из члана 39. овог закона прикупљају се непосредно, на основу писаног захтева, од обвезника, оператора дистрибутивног система електричне енергије, министарства надлежног за унутрашње послове, органа пореске управе Републике Србије, регистра привредних субјеката, Републичког катастра непокретности и јавних комуналних предузећа.

(2) Јединственом евиденцијом података о обвезницима заједно рукују РТС и РТВ, а на основу одлука о Правилнику о руковању подацима које у истоветном тексту доносе управни одбори РТС и РТВ.

(3) Начин прикупљања података из става 1. овог члана, који обрађују органи јавне власти, прописује се посебним актом који доноси Влада.

(4) Обвезник плаћања таксе у обавези је да јавном сервису пријави промену података из члана 39. у року од 15 дана од дана настанка промене.

(5) Јавни медијски сервис податке прикупљене из става 1. овог члана може употребљавати само у сврху законом прописане обавезе вођења евиденције обвезника, обрачуна и наплате таксе, као и у поступку за ослобађање од обавезе плаћања таксе.

(6) На прикупљање и друге радње обраде података садржаних у евиденцији, из става 1. овог члана, примењују се одредбе закона којим се уређује заштита података о личности.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 41 Начин наплате таксе

(1) Начин наплате таксе за јавни медијски сервис (у даљем тексту: такса) мора бити такав да обезебеди континуирано и несметано функционисање јавног медијског сервиса.

(2) Таксу наплаћују привредни субјекти који врше снабдевање крајњих купаца електричном енергијом (у даљем тексту: снабдевач), обједињено и истовремено са наплатом испоручене електричне енергије.

(3) Такса се наплаћује корисницима мерила електричне енергије, преко рачуна за испоручену електричну енергију, испостављеног од стране снабдевача.

(4) РТС и РТВ обезбеђују ажурне податке о крајњим купцима и њиховим снабдевачима за све кориснике мерила електричне енергије преко оператора дистрибутивног система електричне енергије, са којим ће закључити уговор о ближем регулисању начина и рокова преузимања ових података.

(5) Такса је обавезни елемент месечно испостављеног рачуна за испоручену електричну енергију за све снабдеваче који обављају делатност снабдевања крајњих купаца електричном енергијом на територији Републике Србије.

(6) Износ таксе исказан на рачуну из става 5. овог члана не улази у основицу за обрачун акцизе и пореза на додату вредност.

(7) Месечно фактурисан износ таксе снабдевач уплаћује на рачуне РТС и РТВ отворене код пословне банке, најкасније до 15-ог у месецу за претходни месец.

(8) Средства од уплаћене таксе на подручју Републике Србије ван територије Аутономне покрајине Војводине приход су РТС.

(9) Средства уплаћена по основу таксе на територији Аутономне покрајине Војводине распоређују се тако да 70% уплаћених средстава су приход РТВ, а 30% уплаћених средстава су приход РТС.

(10) РТС и РТВ ће са снабдевачем закључити уговор којим ће се ближе уредити поступак у вези са фактурисањем таксе, уплатом средстава и ослобађањем корисника мерила електричне енергије од обавезе плаћања, као и начин и рокове за плаћање накнаде, рокове за доставу потребних података и контролне механизме.

(11) Снабдевачу на име обављања послова фактурисања и наплате таксе РТС и РТВ плаћају месечну накнаду у висини од 3% од износа пренетих средстава РТС-у и РТВ-у по основу таксе.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 42 Ослобађање од обавезе плаћања таксе

(1) Од обавезе плаћања таксе ослобађа се физичко лице, власник мерила електричне енергије, које живи у једночланом домаћинству или је хранилац породице у вишечланом домаћинству, уколико је:

1. 1) особа са инвалидитетом са 100% телесног оштећења;
2. 2) особа којој је у складу са посебним прописима признато право на новчану накнаду за помоћ и негу другог лица;
3. 3) особа са потпуним губитком слуха или слепо лице;
4. 4) корисник права на новчану социјалну помоћ;
5. 5) пензионер са пензијом у најнижем износу;
6. 6) физичко лице корисник више мерила електричне енергије, за мерило електричне енергије у стамбеној јединици, односно пословном простору, који се не користи.

(2) Од обавезе плаћања таксе ослобађају се и:

1. 1) установе које се у смислу закона који уређује област социјалне заштите сматрају установама за смештај корисника, образовно-васпитне установе, здравствене установе и организације особа са инвалидитетом и предузећа за радно оспособљавање и запошљавање особа са инвалидитетом;
2. 2) дипломатско-конзуларна представништва, под условом реципроцитета.

(3) Право на ослобађање од обавезе плаћања таксе остварује се на основу захтева који се подноси на обрасцу за ослобађање од плаћања таксе са потребном документацијом.

(4) Решење о ослобађању обавезе плаћања таксе из става 3. овог члана доноси јавни медијски сервис у складу са законом којим се уређује општи управни поступак.

(5) Решење из става 4. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

(6) Образац за ослобађање од плаћања таксе јединствен је и његову садржину и форму утврђују заједничком одлуком РТС и РТВ.

(7) Потребна документација за лица из става 1. тач. 1)–4) овог члана јесте решење надлежног органа, доказ о броју чланова домаћинства и доказ о статусу храниоца породице у вишечланом домаћинству.

(8) Потребна документација за лица из става 1. тачка 5. овог члана јесте решење надлежног органа, доказ о броју чланова домаћинства и доказ о статусу храниоца породице у вишечланом домаћинству.

(9) Потребна документација за лица из става 1. тачка 6. овог члана јесте доказ о власништву на непокретности, доказ да нико не користи објекат и доказ о потрошњи електричне енергије, доказ о броју чланова домаћинства и доказ о статусу храниоца породице у вишечланом домаћинству.

(10) Потребна документација за установе и дипломатско конзуларна представништва из става 2. тач. 1)–2) овог члана је извод из јавног регистра.

(11) Податке из става 1. овог члана РТС и РТВ прикупљају непосредно од подносиоца захтева, или на основу захтева од надлежних органа који воде службене евиденције о чињеницама из става 1. овог члана.

(12) Свака измена статуса по коме је остварено право на ослобађање од обавезе плаћања таксе мора се пријавити јавном медијском сервису у року од 15 дана од дана настанка промене.

(13) Управни одбори РТС и РТВ заједнички доносе правилник којим се, у складу са овим законом, ближе уређује спровођење поступка по захтевима за ослобађање од плаћања таксе за јавни медијски сервис и документација којом се доказују чињенице битне за поступање по захтеву.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 43 2 Финасирање из средстава буџета

(1) Део средстава за финансирање основне делатности јавног медијског сервиса може се обезбедити и из буџета Републике Србије и буџета Аутономне покрајине Војводине, и то за:

1. 1) пројекте производње, емитовања и дистрибуције програма за иностранство, програма намењених дијаспори, као и програма намењеног становништву на територији АП Косова и Метохије;
2. 2) пројекте намењене развоју нових технологија, дигитализације архива, дигитализације технолошке опреме, развоја нових дистрибутивних сервиса у складу са могућностима које доноси дигитализација;
3. 3) друге пројекте од посебног друштвеног значаја у складу са законом којим се регулише јавно информисање;
4. 4) инвестициона улагања, а на основу образложеног предлога јавних медијских сервиса, као и из разлога отклањања околности које би могле да доведу у питање њихов рад и функционисање и обављање основне делатности, које је у функцији остваривања јавног интереса.

(2) Одлуку о предлогу пројекта доноси управни одбор јавног медијског сервиса до 1. марта текуће године за наредну годину и доставља га републичком, односно покрајинском органу надлежном за послове јавног информисања.

(3) Предлог пројеката које јавни медијски сервис намерава да реализује у наредној години мора садржати прецизан износ недостајућих финансијских средстава који ће се финансирати из буџета, а који не сме да прелази нето трошкове реализације предвиђеног пројекта, и који је сачињен на основу пројекције наплате таксе и пројекције остваривања комерцијалних прихода.

(4) Доношење одлуке о додели средстава из става 1. овог члана не сме се условљавати променом уређивачке политике и угрожавањем институционалне независности пружаоца услуга јавног медијског сервиса.

(5) Након доношења акта о буџету орган надлежан за послове јавног информисања на републичком, односно покрајинском нивоу закључује уговор са јавним медијским сервисом, којим ће се ближе уредити намена, износ и рок уплате средстава, као и обавеза јавног медијског сервиса да наменски користи пренета средства и достави извештај о трошењу средстава.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 44 3 Нето-корист

Приходом јавног медијског сервиса сматра се и нето-корист од комерцијалне експлоатације садржаја произведених у оквиру основне делатности (у даљем тексту: нето-корист).

Члан 45 Унакрсно обједињавање

(1) Средства наплаћена од таксе и нето-користи користе се искључиво за финансирање основне делатности јавног медијског сервиса и не могу се користити за финансирање комерцијалне делатности (унакрсно субвенционисање).

(2) Ако јавни медијски сервис поступи супротно забрани унакрсног субвенционисања из става 1. овог члана, Савет Регулатора, на основу информација добијених у поступку контроле који врши над његовим радом, из извештаја Државне ревизорске институције, независног овлашћеног ревизора или интерног ревизора, решењем налаже повраћај износа коришћеног супротно забрани унакрсног субвенционисања уплатом на посебан за ту намену отворен подрачун Регулатора.

(3) Уплаћена средства из става 2. овог члана, Савет Регулатора вратиће јавном медијском сервису за финансирање основне делатности у следећој години.

(4) Јавни медијски сервис може задржати наплаћену таксу преко износа нето трошкова обављања основне делатности у износу до 10% годишњим финансијским планом прорачунатих трошкова обављања основне делатности, а средства изнад тога, дужан је да уплати на посебан за ту намену отворен подрачун Регулатора.

(5) Уплаћена средства из става 4. овог члана, Савет Регулатора вратиће јавном медијском сервису за финансирање основне делатности у следећој години.

(6) Укупни годишњи износ таксе планиран за следећу годину, умањиће се за средства из ст. 2. и 4. овога члана.

Члан 46 4 Комерцијални приходи

(1) Комерцијални приход јавни медијски сервис остварује обављањем комерцијалне делатности из члана 3. став 2. овог закона, осим изузетно у случајевима из члана 44. овог закона.

(2) Јавни медијски сервис користи комерцијалне приходе за одржавање и развој комерцијалне делатности изричито наведене и у члану 3. став 2. овог закона а може да их употреби и за суфинансирање своје основне делатности, у складу са усвојеним програмом рада и финансијским планом.

(3) Јавни медијски сервис обавља комерцијалну делатност поштујући прописе о заштити конкуренције, а посебно не пружа комерцијалне услуге, укључујући и услуге објављивања огласних порука или другог облика аудио-визуелне комерцијалне комуникације, по ценама које су ниже од тржишних, нити при куповини права за преносе спортских догађаја нуди цену која је изнад тржишне.

(4) Средства прибављена обављањем комерцијалне делатности не смеју угрожавати обављање основне делатности јавног медијског сервиса нити утицати на његову независност.

(5) У случају куповине искључивих права на емитовање радијских, телевизијских или других медијских садржаја од изузетног значаја, укључујући и преносе спортских догађаја, јавни медијски сервис је дужан да неискоришћена права благовремено и на недискриминаторан начин уступи другим пружаоцима одговарајућих медијских услуга.

(6) Правила о уступању неискоришћених права на садржаје из става 5. овог члана, прописује Савет Регулатора.

(7) Ако Савет Регулатора на основу информација добијених у поступку контроле коју врши над радом јавног медијског сервиса утврди повреде обавеза из ст. 2. и 5. овог члана, поднеће телу надлежном за заштиту конкуренције, иницијативу за испитивање повреде конкуренције.

Члан 47 5 Остали приходи

(1) Јавни медијски сервис може прибављати средства и из фондова међународних организација.

(2) Средства прибављена као „остали приходи” не смеју угрожавати обављање основне делатности јавног медијског сервиса нити утицати на његову независност.

Члан 48 Расходи јавног медијског сервиса

(1) Расходи јавног медијског сервиса деле се на основне, комерцијалне и заједничке расходе.

(2) Основни расходи јавног медијског сервиса су трошкови који настају или су повезани с обављањем основне делатности јавног медијског сервиса, а комерцијални расходи јавног медијског сервиса су трошкови који настају или су повезани с обављањем комерцијалне и других делатности које не спадају у основне делатности јавног медијског сервиса.

(3) Заједнички расходи јавног медијског сервиса деле се на основне или комерцијалне према сразмери која се утврђује Статутом јавног медијског сервиса и општим актом о финансијском пословању јавног медијског сервиса.

Члан 49 Методологија праћења прихода и расхода

(1) Јавни медијски сервис дужан је да изради методологију праћења директних и индиректних прихода и расхода који се односе на обављање основне и комерцијалне делатности јавног медијског сервиса, која омогућава да се у пословним књигама директни и индиректни приходи, расходи и пословни резултати који се односе на обављање основне делатности јавног медијског сервиса, рачуноводствено раздвајају од директних и индиректних прихода, расхода и пословних резултата који се односе на обављање комерцијалне делатности јавног медијског сервиса.

(2) Начин рачуноводственог раздвајања из става 1. овог члана, јавни медијски сервис ближе уређује општим актом о финансијском пословању.

(3) Интерни ревизор јавног медијског сервиса редовно прати примену одредаба овога члана и о томе извештава Управни одбор.

Члан 50

(1) Јавни медијски сервис води пословне књиге у складу са Законом о рачуноводству.

(2) Сви обрачуни прихода и расхода и финансијски извештаји јавног медијског сервиса подлежу периодичној и годишњој ревизији интерног ревизора и годишњој ревизији од стране независног овлашћеног ревизора.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 51

(1) РТС и РТВ једном годишње подносе Народној скупштини, ради разматрања и одлучивања, а Савету Регулатора ради информисања, Извештај о раду и пословању за претходну годину, са извештајем независног овлашћеног ревизора.

(2) Извештај о раду и пословању из става 1. овог члана саставља се на начин да јасно раздвоји основну делатност јавног медијског сервиса од комерцијалне делатности, као и изворе финансирања тих делатности.

Члан 52

На питања која се односе на јавни медијски сервис а која нису регулисана одредбама овог закона, примењују се одредбе закона којим се регулише област јавног информисања и електронских медија.

Члан 53

Надзор над применом одредаба овог закона врши министарство надлежно за послове јавног информисања.

Члан 54

(1) Новчаном казном у висини од 3.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које не пријави промену података у складу са чланом 40. став 4. овог закона.

(2) Новчаном казном у висини од 10.000 динара казниће се за прекршај правно лице које не пријави промену података у складу са чланом 40. став 4. овог закона.

Члан 55

(1) Новчаном казном у висини од 3.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које не пријави промену података у складу са чланом 42. став 12. овог закона.

(2) Новчаном казном у висини од 10.000 динара казниће се за прекршај правно лице које не пријави промену података у складу са чланом 42. став 12. овог закона.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 56

(1) Даном ступања на снагу овог закона Радиодифузна установа Србије, односно Радиодифузна установа Војводине, основане Законом о радиодифузији („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 – др. закон, 62/06, 85/06 и 41/09), настављају са радом као Јавна медијска установа „Радио телевизија Србије”, односно као Јавна медијска установа „Радио телевизија Војводине”.

(2) Даном ступања на снагу овог закона лице именовано или изабрано на основу одредби Закона о радиодифузији („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 – др. закон, 62/06, 85/06 и 41/09), наставља да обавља своју функцију до истека мандата на који је изабрано, односно именовано.

(3) Лице из става 2. овог члана не може бити поново именовано ако је већ именовано, односно изабрано онолико пута колико према овом закону може бити највише пута именовано на одговарајућу функцију.

(4) Даном ступања на снагу овог закона запослени у Радиодифузној установи Србије, односно Радиодифузној установи Војводине настављају са радом као запослени у Јавној медијској установи „Радио телевизија Србије”, односно као запослени у Јавној медијској установи „Радио телевизија Војводине” на пословима на којима су радили.

Члан 57

РТС и РТВ су дужни су да у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона ускладе своја акта са одредбама овог закона.

Члан 58

РТС и РТВ су дужни да до 1. октобра 2015. године формирају јединствену евиденцију обвезника плаћања таксе и донесу одлуку о садржају и форми јединственог обрасца за наплату таксе и јединственог обрасца за ослобађање од таксе.

Члан 59

(1) Народна скупштина ће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донети акт којим се прописују правила о спровођењу јавног конкурса за избор кандидата за чланове Програмског савета предвиђеног чланом 29. овог закона.

(2) Влада ће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донети акт о начину прикупљања података обвезника плаћања таксе предвиђеног чланом 40. овог закона.

(3) Регулатор ће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донети акт којим ће ближе уредити поступак именовања чланова Управног одбора јавних медијских сервиса предвиђеног чланом 17. овог закона.

Члан 60

(1) Влада ће у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона решити питање располагања непокретностима и средствима емисионе инфраструктуре која користи РТВ на основу деобног биланса са РТС објављеном у „Службеном гласнику РС”, број 25/06 а нису обухваћена Одлуком Владе о оснивању Јавног предузећа за управљање емисионом инфраструктуром („Службени гласник РС”, број 84/09).

(2) Јавно предузеће Емисиона техника и везе преузима у року из става 1. овог члана, запослене Радио телевизије Војводине, који обављају послове управљања, организовања, одржавања и развоја емисионе технике и веза.

Члан 61

Одредбе чл. 37–42. овог закона примењју се од 1. јануара 2016. године.

Члан 62

(1) Од 1. јануара 2016. године до 31. децембра 2018. године Јавна медијска установа „Радио телевизија Србије” и Јавна медијска установа „Радио телевизија Војводине”, делимично се финансирају из буџета Републике Србије, за обављање основне делатности.

(2) Буџетска средства за рад Јавне медијске установе „Радио телевизија Србије” и Јавне медијске установе „Радио телевизија Војводине”, опредељују се на позицији министарства надлежног за послове јавног информисања.

(3) Влада уредбом ближе уређује начин преноса средстава.

(4) Влада доноси уредбу из става 3. овог члана најкасније 15 дана од дана усвајања буџета Републике Србије.

Измењен: Сл. гласник РС 103/2015, 108/2016

Члан 62а

(1) За обављање основне делатности, која је у функцији остваривања јавног интереса, Јавна медијска установа „Радио-телевизија Србије” и Јавна медијска установа „Радио-телевизија Војводине”, до 31. децембра 2021. године, делимично се финансирају из буџета Републике Србије.

(2) Начин преноса средстава из става 1. овог члана, уређује Влада посебним актом.

Измењен: Сл. гласник РС 161/2020

Члан 62б

(1) За обављање основне делатности, која је у функцији остваривања јавног интереса, Јавна медијска установа „Радио-телевизија Војводине” до 31. децембра 2022. године делимично се финансира из буџета Републике Србије.

(2) Начин преношења средстава из става 1. овог члана уређује Влада посебним актом.

Измењен: Сл. гласник РС 129/2021

Члан 62в

(1) За обављање основне делатности, која је у функцији остваривања јавног интереса, Јавна медијска установа „Радио-телевизија Војводине” до 31. децембра 2023. године делимично се финансира из буџета Републике Србије.

(2) Начин преношења средстава из става 1. овог члана, уређује Влада посебним актом.

Измењен: Сл. гласник РС 142/2022

Члан 62г

(1) За обављање основне делатности, која је у функцији остваривања јавног интереса, Јавна медијска установа „Радио-телевизија Војводине” до 31. децембра 2024. године делимично се финансира из буџета Републике Србије.

(2) Начин преношења средстава из става 1. овог члана уређује Влада посебним актом.

Измењен: Сл. гласник РС 92/2023

Члан 62д

(1) За обављање основне делатности, која је у функцији остваривања јавног интереса, Јавна медијска установа „Радио-телевизија Војводине”, до 31. децембра 2025. године, делимично се финансира из буџета Републике Србије.

(2) Начин преношења средстава из става 1. овог члана уређује Влада посебним актом.

Измењен: Сл. гласник РС 51/2025

Члан 62ђ

(1) За обављање основне делатности, која је у функцији остваривања јавног интереса, Јавна медијска установа „Радио-телевизија Војводине”, до 31. децембра 2026. године, делимично се финансира из буџета Републике Србије.

(2) Начин преношења средстава из става 1. овог члана, уређује Влада посебним актом.

Измењен: Сл. гласник РС 109/2025

Члан 62е

(1) За обављање основне делатности, која је у функцији остваривања јавног интереса, Јавна медијска установа „Радио-телевизија Војводине”, до 31. децембра 2027. године, делимично се финансира из буџета Републике Србије.

(2) Начин преношења средстава из става 1. овог члана, уређује Влада посебним актом.

Измењен: Сл. гласник РС 80/2026

Члан 63

Даном на ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе чл. 76–94. Закона о радиодифузији ( „Службени гласник РС”, бр. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 – др. закон, 62/06, 85/06 и 41/09).

Члан 64

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.