(1) Бања је подручје на коме постоји и користи се један или више природних лековитих фактора и које испуњава услове у погледу уређености и опремљености за њихово коришћење у складу са одредбама овог закона.
(2) Бања представља природно добро од општег интереса, којим управља држава, под условима и на начин утврђен овим законом.
(3) Природним лековитим фактором у смислу овог закона сматрају се: термална и минерална вода, ваздух, гас и лековито блато (пелоид), чија су лековита својства научно испитана и доказана у складу са овим законом.
Сматра се да су испуњени услови у погледу уређености и опремљености подручја у смислу члана 1. став 1. овог закона, ако бања има:
- 1) организовану здравствену службу;
- 2) објекте и уређаје за коришћење природног лековитог фактора;
- 3) објекте за смештај и боравак посетилаца;
- 4) одговарајуће комуналне и друге објекте (водовод, канализација, саобраћајнице, ПТТ и електрообјекте и јавне зелене и рекреационе површине).
(1) Влада Републике Србије, на предлог општине и других заинтересованих субјеката, утврђује подручје које се сматра бањом, у смислу овог закона.
(2) Утврђивање подручја у смислу става 1. овог члана врши се на основу претходно испитаног и утврђеног природног лековитог фактора на том подручју и одговарајућих научних и стручних истраживања вредности и карактеристика тог подручја, као и испуњености услова из члана 2. овог закона.
(3) Мишљење о испуњености услова из члана 2. овог закона даје надлежно министарство.
Општина на чијем подручју се налази бања стара се о њеном очувању, коришћењу, унапређењу и управљању, у складу са законом.
Министарство надлежно за послове здравља води регистар бања са подацима о својствима природног лековитог фактора.
(1) Подручје бање и његове границе обележавају се ознакама.
(2) Начин обележавања подручја бање прописује министар надлежан за послове урбанизма, а обележавање тог подручја обезбеђује општина на чијем подручју се бања налази.
Заштита, унапређење и коришћење подручја бање врши се у складу са овим законом и законима којима је уређена заштита природних добара и заштита животне средине.
(1) За бању се доноси одговарајући плански документ, у складу са прописима о планирању и уређењу простора.
(2) Планом из става 1. овог члана обезбеђује се, поред осталог: заштита и очување природних лековитих фактора у бањи, спречавање активности које могу нарушити основна обележја и својства бање, услови уређења и изградње на том подручју и стварање услова за развој здравствених рекреативних и туристичких функција бање.
(1) Здравствене установе и друга правна и физичка лица која обављају здравствену делатност коришћењем природног лековитог фактора у бањи у сврху превенције, лечења и рехабилитације користе природни лековити фактор под условима утврђеним прописима о вршењу здравствене делатности.
(2) Друга правна и физичка лица могу користити природни лековити фактор у бањи ако имају, у зависности од садржаја и карактера делатности које обављају, обезбеђен одговарајући простор, опрему и кадрове.
(3) Ближе услове из става 2. овог члана прописује министар надлежан за послове здравља.
(4) Испуњеност услова из става 2. овог члана утврђује министарство надлежно за послове здравља.
(1) Право коришћења природног лековитог фактора у бањи (термална и минерална вода, гас и лековито блато) домаћем правном или физичком лицу даје општина на чијем подручју се налази бања, уз сагласност Владе Републике Србије.
(2) Право коришћења природног лековитог фактора у бањи (термална и минерална вода, гас и лековито блато) страном лицу даје се у складу са законом којим се уређује концесија.
Корисник природног лековитог фактора у бањи дужан је да обезбеди уређаје и опрему за заштиту од загађивања и других штетних утицаја у коришћењу тог фактора.
(1) Општина прати количину и састав природног лековитог фактора у бањи и најмање једном у три године обезбеђује проверу његовог лековитог својства у овлашћеној здравственој установи.
(2) Министарство надлежно за послове здравља прописује начин сталног праћења количине и састава природног лековитог фактора у бањи и утврђује здравствене установе овлашћене за научно испитивање и доказивање, односно проверу његовог лековитог својства.
(3) Ако се у току коришћења природног лековитог фактора у бањи утврде промене у његовом саставу који нису у складу са атестом, општина је дужна да о томе обавести Министарство за здравље и обезбеди контролно атестирање.
Престао је да важи (види члан 278. Закона - 95/2018-267)
(1) Новчаном казном од најмање 45.000 динара казниће се за привредни преступ предузеће или друго правно лице ако користи природни лековити фактор без одлуке из члана 10. овог закона.
(2) Новчаном казном од најмање 2.500 динара казниће се за привредни преступ из става 1. овог члана и одговорно лице у правном лицу.
(3) За привредни преступ из става 1. овог члана може се изрећи заштитна мера забране вршења делатности коришћења природног лековитог фактора до десет година.
(1) Новчаном казном од најмање 25.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако користи природни лековити фактор без одлуке из члана 10. овог закона.
(2) За прекршај из става 1. овог члана може се изрећи заштитна мера забране вршења делатности коришћења природног лековитог фактора до десет година.
План из члана 8. став 2. овог закона донеће се у року од две године од дана ступања на снагу овог закона.
Корисници природног лековитог фактора који су тај фактор користили до дана ступања на снагу овог закона, могу наставити са његовим коришћењем под условима под којима су их користили до тог дана, а најдуже три месеца од дана утврђивања подручја бањом, на коме користе природни лековити фактор у смислу члана 3. овог закона.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.