Pravilnik o vrsti i količini opasnih supstanci na osnovu kojih se sačinjava Plan zaštite od udesa

Prilozi

LISTA OPASNIH SUPSTANCI I NJIHOVIH GRANIČNIH KOLIČINA I LISTA KATEGORIJA OPASNIH SUPSTANCI I NJIHOVIH GRANIČNIH KOLIČINA

Supstance i smeše, klasifikuju se u skladu sa Zakonom o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15) i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Smeša se tretira na isti način kao supstanca, pod uslovom da je u okviru graničnih koncentracija propisanih prema njenim svojstvima koja su predmet propisa kojima se uređuju klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, osim kada je posebno naveden njen procentualni sastav ili drugi opis.

Supstance i smeše, na koje se ne primenjuju propisi o klasifikaciji, pakovanju i obeležavanju hemikalija, uključujući otpad, ali koje su prisutne ili mogu biti prisutne u postrojenju, odnosno kompleksu i koje, pod uslovima koji postoje u postrojenju, odnosno kompleksu, imaju ili mogu imati ista svojstva u pogledu mogućnosti izazivanja udesa, privremeno se svrstavaju u najsličniju kategoriju opasnosti ili imenovanu opasnu supstancu, koja je obuhvaćena ovim pravilnikom.

Kada je supstanca ili smeša, klasifikovana u više klasa i/ili kategorija opasnosti kojima odgovaraju različite granične količine, primenjuje se najniža granična količina propisana u ovom pravilniku. Međutim, prilikom primene dodatnih kriterijuma iz člana 4. ovog pravilnika, primenjuje se najniža granična količina za svaku grupu kategorija iz člana 4. stav 2. tač. 1)–3), propisana za odgovarajuću klasifikaciju.

Tabela 1.

Lista opasnih supstanci i njihovih graničnih količina

R.B.

OPASNE SUPSTANCE [CAS BROJ]

GRANIČNE KOLIČINE U TONAMA

od

do

1.

Amonijak bezvodni[7664-41-7]

1

< 50

2.

Amonijum-nitrat (napomena 1)

1000

< 5000

3.

Amonijum-nitrat (napomena 2)

500

< 1250

4.

Amonijum-nitrat (napomena 3)

200

< 350

5.

Amonijum-nitrat (napomena 4)

5

< 10

6.

Kalijum-nitrat (napomena 5)

3000

< 5000

7.

Kalijum-nitrat (napomena 6)

800

< 1250

8.

Arsen pentoksid, arsenatna (V) kiselina i/ili njene soli [1303-28-2]

0,5

< 1

9.

Brom [7726-95-6]

10

< 20

10.

Hlor [7782-50-5]

1

< 10

11.

Jedinjenja nikla u obliku praha koja se mogu udahnuti (nikl-monoksid nikl-dioksid, nikl-sulfid trinikl-disulfid, dinikl-trioksid

0,5

< 1

12.

Etilenimin [151-56-4]

5

< 10

13.

Fluor [7782-41-4]

5

< 10

14.

Formaldehid (koncentracija ≥ 90%) [50-00-0]

1

< 5

15.

Vodonik [1333-74-0]

1

< 5

16.

Hlorovodonik (tečni gas) [7647-01-0]

1

<25

17.

Alkili olova

1

< 5

18.

Tečni zapaljivi gasovi, kategorija 1 ili 2 (uključujući TNG) i prirodni gas (vidi napomenu 7)

20

< 50

19.

Acetilen [74-86-2]

1

< 5

20.

Etilen oksid [75-21-8]

1

< 5

21.

Propilen oksid [75-56-9]

1

< 5

22.

Metanol [67-56-1]

200

< 500

23.

Kiseonik [7782-44-7]

100

< 200

24.

2,4-Toluendiizocijanat [584-84-9]

2,6- Toluendiizocijanat [91-08-7]

1

< 10

25.

Karbonildihlorid (fozgen) [75-44-5 ]

0

< 0,3

26.

Arsin (Arsen trihidrid) [7784-42-1]

0

< 0,2

27.

Fosfin (fosfor trihidrid) [7803-51-2]

0

< 0,2

25.

Sumpor-trioksid [7446-11-9]

10

< 15

26.

Derivati nafte i alternativna goriva:

a) benzini i primarni benzini

b) kerozini (uključujući goriva za mlazne avione)

v) gasna ulja (uključujući dizel gorivo, ulja za loženje u domaćinstvu i mešavine gasnih ulja)

g) teška ulja za loženje;

d) alternativna goriva koja služe za iste namene i sa sličnim svojstvima u pogledu zapaljivosti i opasnosti po životnu sredinu kao i proizvodi iz tačaka a) do g)

1000

< 2500

27.

Bor trifluorid [7637-07-2]

1

< 5

28.

Vodonik sulfid [7783-06-4]

1

< 5

29.

Piperidin [110-89-4]

20

< 50

30.

Bis (2-dimetilaminoetil) (metil) amin [3030-47-5]

20

< 50

31.

3-(2-Etilheksiloksi) propilamin [5397-31-9]

20

< 50

32.

Smeše (*) natrijum hipohlorita klasifikovane kao opasnost po vodenu životnu sredinu, kategorija Akutno 1 [H400] koje sadrže manje od 5% aktivnog hlora i nisu klasifikovane ni u jednu drugu kategoriju opasnosti navedenu u Tabeli 2. Pravilnika.

________________

(*)Pod uslovom da smeša u odsustvu natrijum hipohlorita ne bi bila klasifikovana kao opasnost po vodenu životnu sredinu, kategorija Akutno 1 [N400]

100

< 200

33.

Propilamin (vidi napomenu 8) [107-10-8]

200

< 500

34.

Terc-butilakrilat (vidi napomenu 8) [1663-39-4]

100

< 200

35.

2-Metil-3-butennitril (vidi napomenu 8) [16529-56-9]

200

< 500

36.

Tetrahidro-3,5-dimetil-1,3,5,-tiadiazin-2-tion (dazomet) (vidi napomenu 8) [533-74-4]

50

< 100

37.

Metil akrilat (vidi napomenu 8) [96-33-3]

200

< 500

38.

3-Metilpiridin (vidi napomenu 8) [108-99-6]

200

< 500

39.

1-Brom-3-hlorpropan (vidi napomenu 8) [109-70-6]

200

< 500

1 CAS broj je naveden indikativno

NAPOMENE za Tabelu 1:

1. Amonijum nitrat (5000/10000): đubriva koja imaju sposobnost samoodržive razgradnje.

Ovo se primenjuje na složena/kombinovana đubriva na bazi amonijum nitrata (složena/kombinovana đubriva sadrže amonijum nitrat sa fosfatom i/ili potašom) koja imaju sposobnost samoodržive razgradnje prema UN ispitivanju u koritu (vidi UN Priručnik o ispitivanjima i kriterijumima, Deo III. pododeljak 38.2.), i kod kojih je sadržaj azota koji potiče od amonijum nitrata:

1) između 15,75%1 i 24,5%2 masenih i koja ili ne sadrže više od 0,4% ukupno zapaljivih/organskih materija ili koja imaju odgovarajuću otpornost na detonaciju u skladu sa propisima o amonijum nitratnim đubrivima sa visokim sadržajem azota;

2) 15,75% masenih ili manje i neograničen sadržaj zapaljivih materija.

2. Amonijum nitrat (1250/5000): kvaliteta kao za đubriva

Ovo se primenjuje na prosta đubriva na bazi amonijum nitrata i na složena/kombinovana đubriva na bazi amonijum nitrata koja imaju odgovarajuću otpornost na detonaciju u skladu sa propisima o amonijum nitratnim đubrivima sa visokim sadržajem azota i kod kojih je udeo azota koji potiče od amonijum nitrata:

1) više od 24,5%, masenih, osim za smeše prostih đubriva na bazi amonijum nitrata sa dolomitom, krečnjakom i/ili kalcijum karbonatom od najmanje 90% čistoće,

2) više od 15,75% masenih za smeše amonijum nitrata i amonijum sulfata,

3) više od 28%3 masenih za smeše prostih đubriva na bazi amonijum nitrata sa dolomitom, krečnjakom i/ili kalcijum karbonatom od najmanje 90% čistoće.

3. Amonijum nitrat (350/2500): tehnički

Ovo se primenjuje na amonijum nitrat i smeše amonijum nitrata kod kojih je udeo azota koji potiče od amonijum nitrata:

1) između 24,5% i 28% masenih i koji ne sadrži više od 0,4% zapaljivih supstanci,

2) više od 28% masenih i koji ne sadrži više od 0,2% zapaljivih supstanci.

Takođe se primenjuje na vodene rastvore amonijum nitrata u kojima je koncentracija amonijum nitrata veća od 80% masenih.

4. Amonijum nitrat (10/50): „nespecifični” materijal i đubriva koja nemaju odgovarajuću otpornost na detonaciju.

Ovo se primenjuje na:

1) materijal koji se odbacuje u toku proizvodnog procesa i na amonijum-nitrat i smeše amonijum nitrata, prosta đubriva na bazi amonijum nitrata i složena đubriva na bazi amonijum nitrata označena u napomenama 2 i 3, koje krajnji korisnici vraćaju ili su vratili proizvođaču, privremenom skladištu ili postrojenju za ponovnu obradu, reciklažu ili tretman radi bezbedne upotrebe, jer više ne ispunjavaju uslove iz napomena 2 i 3;

2) đubriva iz napomena 1 1) i 2 koja nemaju odgovarajuću otpornost na detonaciju.

5. Kalijum nitrat (5000/10000):

Ovo se primenjuje na kombinovana đubriva na bazi kalijum nitrata (u kuglicama/granulama), koja imaju ista opasna svojstva kao i čisti kalijum nitrat.

6. Kalijum nitrat (1250/5000):

Ovo se primenjuje na kombinovana đubriva na bazi kalijum nitrata (u obliku kristala), koja imaju ista opasna svojstva kao i čisti kalijum nitrat.

7. Prerađen biogas

Prerađen biogas se može klasifikovati pod redni broj 18. Tabela 1, kada je obrađen u skladu sa važećim standardima za prečišćen i prerađen biogas, čime se obezbeđuje kvalitet koji je jednak kvalitetu prirodnog gasa, uključujući sadržaj metana, i koji sadrži maksimalno 1% kiseonika.

8. U slučajevima kada ova opasna supstanca potpada pod kategoriju R5a Zapaljive tečnosti ili R5b Zapaljive tečnosti, primenjuju se najmanje granične količine.

––––––––

1 udeo azota 15,75% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 45% amonijum-nitratu

2 udeo azota 24,5% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 70% amonijum-nitratu

3 udeo azota 28% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 80% amonijum-nitratu

Tabela 2.

Lista kategorija opasnih supstanci i njihovih graničnih količina

KATEGORIJE OPASNOSTI

Granična količina

u tonama

Odeljak „N” – OPASNOST PO ZDRAVLJE

od

do

„N1” AKUTNA TOKSIČNOST, kategorija 1, svi putevi izlaganja

0,5

< 5

„N2” AKUTNA TOKSIČNOST

– kategorija 2, svi putevi izlaganja

– kategorija 3, inhalaciono (vidi napomenu 1)

25

< 50

„N3” SPECIFIČNA TOKSIČNOST ZA CILJNI ORGAN-JEDNOKRATNA IZLOŽENOST

Spec. toks. – JI kategorija 1

25

< 50

Odeljak „R” – FIZIČKE OPASNOSTI

„R1a” EKSPLOZIVI (vidi napomenu 2)

– Nestabilni eksplozivi ili

– Eksplozivi, podklasa 1.1, 1.2, 1.3, 1.5 ili 1.6, ili

– Supstance ili smeše koje imaju eksplozivna svojstva prema metodi A.14 koja je data u propisima kojima se uređuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija (vidi napomenu 3) i nisu klasifikovane u klasu opasnosti: organski peroksidi ili samoreaktivne supstance i smeše

5

< 10

„R1b” EKSPLOZIVI (vidi napomenu 2)

Eksplozivi, podklasa 1.4 (vidi napomenu 4)

25

< 50

„R2” ZAPALJIVI GASOVI

Zapaljivi gasovi, kategorija 1 ili 2

5

< 10

„R3a” ZAPALJIVI AEROSOLI (vidi napomenu 5.1)

Zapaljivi aerosoli, kategorija 1 ili 2, koji sadrže zapaljive gasove, kategorija 1 ili 2 ili zapaljive tečnosti, kategorija 1

25(neto)

< 150 (neto)

„R3b” ZAPALJIVI AEROSOLI

(vidi napomenu 5.1)

Zapaljivi aerosoli, kategorija 1 ili 2, koji ne sadrže zapaljive gasove, kategorija 1 ili 2 niti zapaljive tečnosti, kategorija 1 (vidi napomenu 5.2)

500(neto)

< 5000(neto)

„R4” OKSIDUJUĆI GASOVI

Oksidujući gasovi, kategorija 1

25

< 50

„R5a” ZAPALJIVE TEČNOSTI

– Zapaljive tečnosti, kategorija 1, ili

– Zapaljive tečnosti, kategorija 2 ili 3 koje se održavaju na temperaturi iznad njihove tačke ključanja, ili

– Druge tečnosti čija je tačka paljenja ≤ 60 °C, koje se održavaju na temperaturi iznad njihove tačke ključanja (vidi napomenu 12)

5

< 10

„R5b” ZAPALJIVE TEČNOSTI

– Zapaljive tečnosti, kategorija 2 ili 3 kod kojih posebni uslovi procesa, kao što su visok pritisak ili visoka temperatura, mogu stvoriti opasnosti od velikog udesa, ili

– Druge tečnosti sa tačkom paljenja ≤ 60 °C kod kojih posebni uslovi procesa, kao što su visok pritisak ili visoka temperatura, mogu stvoriti opasnosti od velikog udesa (vidi napomenu 6)

10

< 50

„R5s” ZAPALJIVE TEČNOSTI

Zapaljive tečnosti, kategorija 2 ili 3, koje nisu obuhvaćene pod R5a ni R5b

500

< 5000

„R6a” SAMOREAKTIVNE SUPSTANCE I SMEŠE i ORGANSKI PEROKSIDI

Samoreaktivne supstance i smeše, tip A ili V, ili Organski peroksidi, tip A ili V

5

< 10

„R6b” SAMOREAKTIVNE SUPSTANCE I SMEŠE i ORGANSKI PEROKSIDI

Samoreaktivne supstance i smeše, tip C, D, E ili F ili Organski peroksidi, tip C, D, E ili F

10

< 50

„R7” SAMOZAPALJIVE TEČNOSTI I ČVRSTE SUPSTANCE Samozapaljive tečnosti, kategorija 1 Samozapaljive čvrste materije, kategorija 1

10

< 50

„R8” OKSIDUJUĆE TEČNOSTI I ČVRSTE SUPSTANCE Oksidujuće tečnosti, kategorija 1, 2 i 3, ili Oksidujuće čvrste supstance i smeše, kategorija 1, 2 i 3

10

< 50

Odeljak „E” – OPASNOST PO ŽIVOTNU SREDINU

„E1” OPASNOST PO VODENU ŽIVOTNU SREDINU

– kategorija Akutno 1, ili

– kategorija Hronično 1

50

< 100

„E2” OPASNOST PO VODENU ŽIVOTNU SREDINU

kategorija Hronično 2

50

< 200

Odeljak „O” – DODATNE OPASNOSTI

„O1” Supstance ili smeše kojima je dodeljeno dodatno obaveštenje o opasnosti EUH014

50

< 100

„O2” Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, kategorija 1

50

< 100

„O3” Supstance i smeše kojima je dodeljeno dodatno obaveštenje o opasnosti EUH029

25

< 50

NAPOMENE za Tabelu 2:

1. Opasne supstance koje pripadaju klasi opasnosti akutna toksičnost, kategorija 3, peroralno (H 301), spadaju pod odeljak „H2” AKUTNA TOKSIČNOST u onim slučajevima kada se ne mogu klasifikovati niti na osnovu akutne inhalacione toksičnosti, niti na osnovu akutne dermalne toksičnosti, na primer usled nedostatka ubedljivih podataka o inhalacionoj i dermalnoj toksičnosti.

2. Klasa opasnosti EKSPLOZIVI obuhvata i eksplozivne proizvode, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije. Ako je količina eksplozivne supstance ili smeše u eksplozivnom proizvodu poznata, ta količina se uzima u obzir za potrebe ovog pravilnika. Ako količina eksplozivne supstance ili smeše u eksplozivnom proizvodu nije poznata, za potrebe ovog pravilnika ceo proizvod se tretira kao eksploziv.

3. Ispitivanje eksplozivnih svojstava supstanci i smeša je neophodno samo ako se skrining procedurom u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija hemikalija4 utvrdi da bi supstanca ili smeša mogla imati eksplozivna svojstva.

4. Ako je eksploziv koji je klasifikovan u podklasu 1.4 raspakovan ili prepakovan, svrstava se pod odeljak P1a, osim ako se u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije utvrdi da opasnost tog eksploziva još uvek odgovara podklasi 1.4.

5. Zapaljivi aerosoli

5.1. Zapaljivi aerosoli klasifikovani prema propisima kojima se uređuju aerosolni raspršivači kao „Veoma zapaljivi” i „zapaljivi” aerosoli, odgovaraju klasi opasnosti zapaljivi aerosoli, kategorija 1 ili 2, respektivno, prema propisima kojima se uređuju hemikalije.

5.2. Za korišćenje ovog odeljka mora se dokumentovati da aerosolni raspršivač ne sadrži zapaljivi gas, kategorija 1 ili 2, niti zapaljivu tečnost, kategorija 1.

6. U skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija hemikalija, tečnosti sa tačkom paljenja višom od 35 °C ne moraju da budu klasifikovane u Kategoriju 3, ukoliko su ispunjeni uslovi iz tog propisa. Ovo međutim ne važi pod uslovima kao što su visoka temperatura ili pritisak, i stoga su takve tečnosti obuhvaćene ovim odeljkom.

––––––––

4 Detaljnija uputstva o izuzimanju od obaveze ispitivanja mogu se naći u propisima kojima se uređuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija (Metoda A.14).