5. Додатно образовање и обука

Додатним образовањем и обуком, у смислу овог закона, сматрају се активности којима се незапосленом и запосленом код послодавца, коме није могуће обезбедити или одржати одговарајуће запослење, пружа могућност да кроз процес теоријског и практичног оспособљавања стекне нова знања и вештине ради запошљавања, односно стварања могућности за запошљавање и самозапошљавање.

Додатно образовање и обуку организује Национална служба или агенција на захтев послодавца или за потребе тржишта рада.

Трошкове додатног образовања и обуке које организује Национална служба на захтев послодавца сноси послодавац или Национална служба до износа расположивих средстава, у складу са општим актом, а трошкове додатног образовања и обуке за тржиште рада сноси Национална служба, у складу са општим актом Националне службе.

Трошкове додатног образовања и обуке за потребе послодавца може да сноси Национална служба, у складу са општим актом.

Трошкове обуке за потребе послодавца за запосленог ради стицања додатних знања и вештина у циљу одржања запослења код послодавца може да сноси Национална служба, у складу са расположивим средствима, а на предлог тела надлежног за економски развој и по прибављеној сагласности министра надлежног за послове запошљавања.

Национална служба води посебну евиденцију о послодавцу и запосленом из става 5. овог члана.

Ближе критеријуме и услове за укључивање запосленог у обуке за потребе послодавца ради стицања додатних знања и вештина прописује министар надлежан за послове запошљавања.