Члан 110 · Закон о социјалној заштити
Једнократна помоћ
Материјална подршка
Једнократна помоћ је помоћ која се обезбеђује лицу које се изненада или тренутно нађе у стању социјалне потребе, као и лицу које се упућује на домски или породични смештај, а које нема средстава да обезбеди одећу, обућу и трошкове превоза неопходне за реализацију смештаја.
Једнократна помоћ може бити новчана или у натури.
О обезбеђивању једнократне новчане помоћи и помоћи у натури стара се јединица локалне самоуправе.
Поступак за остваривање и исплату једнократне новчане помоћи спроводи центар за социјални рад, а поступак за остваривање права на помоћ у натури спроводи орган, организација или служба одређена актом јединице локалне самоуправе.
Ближе услове и начин остваривања и висину једнократне помоћи прописује јединица локалне самоуправе.
Износ једнократне новчане помоћи не може бити већи од просечне зараде по запосленом у јединици локалне самоуправе у месецу који претходи месецу у коме се врши исплата.
У буџету Републике Србије обезбеђују се средства за доделу једнократне помоћи у случајевима изузетног угрожавања животног стандарда великог броја грађана.
О додели једнократне помоћи из става 7. овог члана одлучује Влада.
Измене члана
У пречишћеном тексту уз овај члан нема напомене о измени. Закон је донет 4. априла 2011. (Сл. гласник РС 24/2011); погледај целу историју закона.
Извор: pravno-informacioni-sistem.rs, пречишћен текст (последња измена: Сл. гласник РС 117/2022). Меродаван је текст објављен у Службеном гласнику.