Члан 3

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1. 1) имовином се сматра добро сваке врсте у Републици Србији или иностранству, материјално или нематеријално, покретно или непокретно, процењиво или непроцењиво велике вредности, удели у правном лицу и исправе у било којој форми којима се доказује право или интерес у односу на такво добро. Имовином се сматра и приход или друга корист остварена, непосредно или посредно, из кривичног дела, као и добро у које је она претворена или са којим је помешана;
2. 2) имовином проистеклом из кривичног дела сматра се имовина власника која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима;
3. 3) одузимањем се сматра привремено или трајно одузимање од власника имовине проистекле из кривичног дела;
4. 4) власником се сматра окривљени, окривљени сарадник, оставилац, правни следбеник или треће лице;
5. 5) окривљеним се сматра осумњичени, лице против кога је кривични поступак покренут или осуђени за кривично дело из члана 2. овог закона;
6. 6) окривљеним сарадником се сматра сведок сарадник, окривљени сарадник и осуђени сарадник;
7. 7) оставиоцем се сматра лице против кога услед смрти кривични поступак није покренут или је обустављен, а у кривичном поступку који се води против других лица је утврђено да је заједно са тим лицима учинио кривично дело из члана 2. овог закона;
8. 8) трећим лицем сматра се физичко или правно лице на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела;
9. 9) правним следбеником сматра се наследник осуђеног, сведока сарадника, оставиоца, трећег лица или њихових наследника.