stav. Lat

Члан 14 · Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица

Посебне обавезе

Одредбе материјалног кривичног права

1

Суд малолетнику може изрећи једну или више посебних обавеза, ако оцени да је одговарајућим захтевима или забранама потребно утицати на малолетника и његово понашање.

2

Суд може малолетнику изрећи обавезу:

  1. 1) да се извини оштећеном;
  2. 2) да у оквиру сопствених могућности накнади штету коју је проузроковао;
  3. 3) да редовно похађа школу или не изостаје са посла;
  4. 4) да се оспособљава за занимање које одговара његовим способностима и склоностима;
  5. 5) да се, без накнаде, укључи у рад хуманитарних организација или у послове социјалног, локалног или еколошког садржаја;
  6. 6) да се укључи у одређене спортске активности;
  7. 7) да се подвргне одговарајућем испитивању и одвикавању од зависности изазване употребом алкохолних пића или опојних дрога;
  8. 8) да се укључи у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи или саветовалишту и да поступа по програмима рада који су за њега сачињени у тим установама;
  9. 9) да похађа курсеве за стручно оспособљавање или да се припрема и полаже испите којима се проверава одређено знање;
  10. 10) да не може да напусти место пребивалишта или боравишта, без сагласности суда и посебног одобрења органа старатељства.
3

Приликом избора појединих обавеза суд ће посебно водити рачуна да оне буду прилагођене личности малолетника и приликама у којима живи, односно ценити његову спремност да сарађује у њиховом остваривању.

4

Посебне обавезе из става 2. тач. 3) и 4) и тач. 6)–10) овог члана могу се изрећи у трајању до једне године, с тим да суд може, док траје извршење, изменити или обуставити њихово извршење.

5

У оквиру обавезе из става 2. тачка 2) овог члана суд ће одредити висину и начин накнаде штете радом малолетника, и то највише 60 часова у периоду од три месеца, колико може трајати ова посебна обавеза, али тако да тај рад не омета школовање или запослење малолетника.

6

У оквиру обавезе из става 2. тачка 5. овог члана малолетник може радити највише 120 часова у периоду од шест месеци, колико може трајати ова посебна обавеза, али тако да тај рад не омета његово школовање или запослење.

7

Надзор над извршењем посебних обавеза врши суд, с тим што о томе може тражити извештај и мишљење органа старатељства.

8

Када изриче ову васпитну меру, суд ће малолетника упозорити да му у случају неиспуњења једне или више посебних обавеза оне могу бити замењене неком другом обавезом, односно другом васпитном мером.

Извор: pravno-informacioni-sistem.rs, пречишћен текст (последња измена: Сл. гласник РС 85/2005). Меродаван је текст објављен у Службеном гласнику.

Кривично дело и казну потражи обичним речима у Ставу →