Uredba o utvrđivanju Preventivnog akcionog plana radi obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom

Prilozi

PREVENTIVNI AKCIONI PLAN

RADI OBEZBEĐIVANJA SIGURNOSTI SNABDEVANJA PRIRODNIM GASOM

1. OPŠTI DEO

Članom 315. stav 3. Zakona o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/14, 95/18 – dr. zakon, 40/21, 35/23 – dr. zakon, 62/23 i 94/24 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je da Vlada donosi Preventivni akcioni plan, radi obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom, koji sadrži procenu rizika u pogledu ostvarivanja sigurnosti snabdevanja, kao i mere za ublažavanje utvrđenih rizika koje se odnose na potreban transportni kapacitet kojim bi se zadovoljila ukupna potražnja za prirodnim gasom i obezbeđivanje snabdevanja određenih grupa krajnjih kupaca prirodnog gasa.

Ovaj preventivni akcioni plan obuhvata analizu rizika, na osnovu koje su utvrđene mere i aktivnosti za njihovo ublažavanje ili otklanjanje, uz nastojanje da one što više budu u funkciji obezbeđenja dugoročno pouzdanog i efikasnog snabdevanja prirodnim gasom i podsticanja:

– razvoja nacionalnog gasnog sistema, uključujući i skladišne kapacitete;

– razvoja tržišta gasa na nacionalnom i regionalnom nivou; i

– povezivanja sa sistemima susednih zemalja i diversifikacije pravaca i izvora snabdevanja.

Kvantitativne analize potrebne za izradu ovog preventivnog akcionog plana su bazirane na metodologiji Zajedničkog istraživačkog centra, Instituta za energiju i transport Evropske komisije (JRC) i dostupnim informacijama, koristeći samo u retkim slučajevima estrapolaciju, kada informacije nisu bile dostupne. Postupak je uključio nekoliko koraka:

– procena rizika, shodno ISO 31000;

– određivanje mogućih preventivnih akcija;

– ispitivanje efekata mogućih preventivnih akcija; i

– izbor najefektivnijih akcija.

Pri izradi ovog preventivnog akcionog plana, uvaženi su postojeći i Zakonom propisani projektovani odnosi učesnika na tržištu prirodnog gasa, odredbe propisa koje se odnose na sigurnost snabdevanja prirodnim gasom, iskustva stečena u prevazilaženju kriznih situacija i efikasnost pojedinih mera.

2. SEKTOR PRIRODNOG GASA U REPUBLICI SRBIJI

2.1. Gasovodni sistem Republike Srbije

2.1.1. Transportni sistem prirodnog gasa

Sistem za transport prirodnog gasa čini mreža gasovoda projektovanog pritiska većeg od 16 bar, osim dovodnih gasovoda, kao i kompresorske stanice, blok stanice, merno-regulacione i merne stanice na svim mestima isporuke sa transportnog sistema, drugi energetski objekti, elektronski komunikacioni i informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za transport prirodnog gasa, uključujući i lajnpak (u daljem tekstu: transportni sistem).

Na kraju 2023. godine, dužina transportnog sistema u Republici Srbiji je iznosila 3.130 km. Dužina transportnog sistema u severnoj i centralnoj Srbiji na kome Transportgas Srbija d.o.o. obavlja delatnost je 2.603 km. Transportni sistem čiji je operator Yugorosgaz-Transport d.o.o. ima dužinu od 125 km i nalazi se u jugoistočnom delu Srbije. Gastrans d.o.o. obavlja delatnost transporta na 402 km gasovoda od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom.

U sistemu na kome Transportgas Srbija d.o.o. obavlja delatnost postoji jedna kompresorska stanica, Batajnica, snage 4,4 MW, 14 ulaznih i 261 izlazna tačka. U sistemu na kome Gastrans d.o.o. obavlja delatnost transporta postoji takođe jedna kompresorska stanica, Velika Plana, snage 19,287 MW, jedna ulazna i četiri izlazne tačke. Transportni sistem u nadležnosti Yugorosgaz-Transport d.o.o. ima dva ulaza i šest izlaza.

Merno-akviziciona oprema za automatsko prikupljanje i obradu podataka je ugrađena na svim mestima isporuke na sistemu kojim upravlja Gastrans d.o.o. i Yugorosgaz-Transport d.o.o. i na 88% od ukupnog broja izlaza sa transportnog sistema kojima upravlja Transportgas Srbija d.o.o.

Oko 47% transportnog sistema starije je od 40 godina.

Više od 70% stanovnika Republike Srbije, živi u oblasti koja ima izgrađenu transportnu mrežu i koja obezbeđuje potencijal za dalji razvoj gasnog sistema i rast potrošnje prirodnog gasa.

Transportni sistem ima pet prekograničnih interkonekcija, od kojih:

1) Transportgas Srbija d.o.o. ima tri interkonekcije:

Mađarska (Kiškundorožma) – Republika Srbija – ulazna tačka kapaciteta od 13,85 miliona m3/dan,

Republika Srbija – Bosna i Hercegovina (Zvornik) – izlazna tačka kapaciteta 1,8 miliona m3/dan, i

Republika Bugarska (Kalotina/Dimitrovgrad) – Republika Srbija – dvosmerna interkonekcija tehničkog kapaciteta od 5,1 milion m3/dan1;

2) Gastrans d.o.o. ima dve interkonekcije:

Republika Bugarska – Republika Srbija (Zaječar) – ulazna tačka tehničkog kapaciteta od 34,6 miliona m3/dan, i

Republika Srbija – Mađarska (Kiškundorožma 1200) – izlazna tačka kapaciteta od 23,1 milion m3/dan.

––––––––

1 Trenutno je interkonekcija u probnom radu sa tehničkim kapacitetom od 235 hiljada m3/dan. Za postizanje punog tehničkog kapaciteta neophodna je izgradnja regulacione stanice Trupale (redukcija pritiska na 50 bar) i rekonstrukcija PPS Pojate (trenutni maksimalni kapacitet 4,8 miliona m3/dan). Takođe, potrebno je potpisivanje sporazuma o radnom režimu između OTS Transportgas Srbija d.o.o. i Yugorosgaz-Transrort d.o.o.

2.1.2. Distributivni sistem prirodnog gasa

Distributivni sistem prirodnog gasa jeste distributivna mreža prirodnog gasa koju čini mreža cevovoda, regulacione,

merno-regulacione i merne stanice na svim mestima isporuke sa distributivnog sistema, drugi energetski objekti, elektronska komunikaciona, informaciona i druga infrastruktura neophodna za distribuciju prirodnog gasa maksimalnog radnog pritiska jednakog ili manjeg od 16 bar, uključujući i lajnpak.

Ukupna dužina distributivnog sistema u Republici Srbiji na kraju 2023. godine je iznosila 23.639 km (bez priključaka). Javnom preduzeću „Srbijagas” pripada 62,59% ukupne distributivne mreže u Republici Srbiji. Broj aktivnih priključaka (mesta isporuke) na distributivnim mrežama je 324.925.

Delatnost distribucije i upravljanja distributivnim sistemom obavlja 31 operator distributivnog sistema.

2.1.3. Skladište prirodnog gasa

U Republici Srbiji postoji jedno podzemno skladište gasa „Banatski Dvor” koje je u vlasništvu Javnog preduzeća „Srbijagas” (49%) i GAZPROM MEĐUNARODNI PROJEKTI DOO (51%). Ukupan raspoloživi kapacitet skladištenja komercijalnog gasa je 450 miliona m3 gasa. Zapremina jastučnog gasa iznosi 350 miliona m3. Maksimalni dnevni kapacitet povlačenja iz skladišta je pet miliona m3/dan i pada na ispod četiri miliona m3/dan kada je skladište prazno, dok je minimalni kapacitet jedan milion m3/dan. Kapacitet utiskivanja je maksimalno 2,7 miliona m3/dan i zavisi od pritiska gasa u gasovodu kojim je skladište povezano sa transportnim sistemom, kao i od količine gasa u skladištu, dok je minimalni kapacitet utiskivanja jedan milion m3/dan. Zamenski kompresorski kapacitet u slučaju otkaza neke od kompresorskih jedinica ne postoji. Dvosmernim gasovodom Gospođinci – Banatski Dvor dužine 42,5 km, podzemno skladište gasa je spojeno sa transportnim sistemom. Sa dva gasovoda je povezano sa gasnim razvodnim čvorom u Elemiru.

Delatnost skladištenja i upravljanja skladištem prirodnog gasa obavlja operator skladišta prirodnog gasa privredno društvo PSG BANATSKI DVOR DOO NOVI SAD.

2.2. Potrošnja prirodnog gasa

Prirodni gas učestvuje u ukupnoj potrošnji primarne energije sa 14,8%, odnosno 11,8% u ukupnoj potrošnji finalne energije u energetske svrhe.

Trendovi i faktori u potrošnji prirodnog gasa koji mogu imati uticaja na uslove snabdevanja u kriznim situacijama su sledeći:

– potrošnja u toplanama je veoma zavisna od zimskih spoljnih temperatura, ali bez bitnih promena ukoliko se svede na prosečne zimske temperature;

– promenljiva potrošnja u domaćinstvima, zavisna od zimskih spoljnih temperatura i pariteta cena, ali sa konstantnim i značajnim porastom od 2014. godine (potrošnja u domaćinstvima tokom 2022. godine bila je 2,1 put veća nego 2014. godine);

– potrošnja u industriji praktično nepromenljiva u poslednje četiri godine;

– javni i komercijalni sektor u konstantnom porastu (potrošnja u ovom sektoru tokom 2022. godine bila je 2,6 puta veća nego 2014. godine);

– od 2021. godine i početka rada TE-TO Pančevo, značajno je porasla količina gasa koji se troši za proizvodnju električne energije;

– veoma promenljiva neenergetska potrošnja.

U Tabeli 1. prikazani su osnovni elementi bilansa prirodnog gasa, potrošnje i nabavke, u periodu 2010–2023. godine.

Tabela 1: Bilans prirodnog gasa u periodu 2010–2023. godine

hilj. m3

Godina:

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

Proizvodnja

387.183

508.161

533.511

531.188

557.179

572.502

523.229

489.085

Uvoz

1.967.753

1.747.520

1.789.756

1.887.480

1.394.659

1.740.221

1.795.226

2.182.632

Skladište, saldo

0

133.729

-216.108

-74.500

68.795

-114.511

56.850

-12.800

Raspoloživo za potrošnju

2.327.593

2.389.410

2.107.159

2.344.168

2.020.633

2.198.212

2.375.305

2.658.917

Utrošeno za proizvodnju energije transformacijom

805.480

904.808

826.160

774.997

856.098

885.174

886884

920.464

Termoelektrane toplane

95.173

153.786

146.795

70.436

27.391

20.064

46.582

94.992

Industrijske energane

203.910

184.245

132.134

205.803

216.384

164.998

144.646

136.587

Toplane

506.397

566.777

547.231

498.758

480.844

563.451

566.640

565.657

Rafinerija

-

-

-

131.479

136.661

129.016

123.228

Sopstvena potrošnja u energetskom sektoru

60.274

54.242

93.736

159.932

183.560

209.707

180.986

202.241

Gubici

20.943

5.746

11.847

16.328

18.194

11.433

22.544

36.101

Finalna potrošnja

1.440.896

1.424.614

1.175.405

1.392.911

962.981

1.091.898

1.284.891

1.500.111

Neenergetska

271.435

283.532

21.496

13.4365

114.252

157.658

292.077

425.526

Za energetske svrhe

1.169.461

1.141.082

1.153.909

1.258.546

848.729

934.240

992.814

1.074.585

Industrija

759.313

732.730

760.460

889.452

485.888

543.083

550.089

578.938

Saobraćaj

12.623

14.054

4.459

9.486

8.833

11.204

6.502

5.309

Domaćinstva

270.412

266.653

244.232

218.528

179.000

189.822

210.678

240.938

Poljoprivreda

18.330

17.448

20.670

19.543

32.207

20.713

28.953

22.564

Javni i komercijalni sektor

108.783

110.197

124.088

121.537

142.801

169.418

196.592

226.836

hilj. m3

Godina:

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Proizvodnja

449.567

438.615

408.532

362.124

327.891

312.848

Uvoz

2.153.385

2.262.610

2.135.585

2.365.051

2.969.595

2,645.490

Skladište, saldo

29.458

-197.967

100.087

280.046

-389.777

-52.154

Raspoloživo za potrošnju

2.632.410

2.503.258

2.644.204

3.007.221

2.907.709

2.906.184

Utrošeno za proizvodnju energije transformacijom

942.349

953.057

1.006.607

1.240.228

1.255.001

1.314.005

Termoelektrane toplane

115.978

149.637

93.990

272.322

395.738

469.811

Industrijske energane

149.740

166.099

193.940

197.585

173.749

177.288

Toplane

536.915

497.046

570.589

598.937

498.184

515.812

Rafinerija

139.716

140.275

148.088

171.384

187.330

151.093

Sopstvena potrošnja u energetskom sektoru

197.345

210.465

226.955

240.988

216.273

189.330

Gubici

36.705

20.570

16.064

21.113

13.498

10.347

Finalna potrošnja

1.456.011

1.319.166

1.394.578

1.504.875

1.422.937

1.392.502

Neenergetska

197.386

169.746

188.194

133.454

-

-

Za energetske svrhe

1.258.625

1.149.420

1.206.384

1.371.421

1.422.937

1.392.502

Industrija

720.005

622.175

614.720

595.216

625.867

607.006

Saobraćaj

21.001

13.532

27.569

29.665

30.223

29.577

Domaćinstva

243.982

255.165

302.982

371.659

377.293

369.223

Poljoprivreda

23.506

24.488

20.862

25.757

25.393

24.85

Javni i komercijalni sektor

250.131

234.060

240.521

349.124

364.161

361.85

*procena

Potrošnja prirodnog gasa u Republici Srbiji je sezonski izrazito neravnomerna, zbog korišćenja gasa za grejanje, direktno ili indirektno preko toplana.

Priključak na gas ima 309.176 domaćinstava ili 12,3% od ukupnog broja domaćinstava u Republici Srbiji.

Na daljinsko grejanje je priključeno 657.019 ili 26,1% od ukupnog broja domaćinstava. Ako se posmatraju samo gradske sredine, udeo domaćinstava na sistemima daljinskog grejanja iznosi oko 43%. Oko 78% toplotne energije u ovim sistemima proizvodi se iz prirodnog gasa.

Udeo prirodnog gasa u proizvodnji električne energije je porastao u 2022. godini, nakon početka rada termoelektrane-toplane (TE-TO) Pančevo i iznosi oko 2,8% (2022.). TE-TO Pančevo snage 189 MW proizvodi električnu energiju i tehnološku paru za potrebe Rafinerije Pančevo.

Pored TE-TO Pančevo, u Republici Srbiji postoje još tri, starije TE-TO u vlasništvu Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije” koje koriste prirodni gas (alternativno mazut). Ove elektrane, ukupne snage za proizvodnju električne energije od 297 MW, osim električne proizvode i toplotnu energiju koju isporučuju lokalnim sistemima daljinskog grejanja. To su: TE-TO Novi Sad (208 MW), TE-TO Zrenjanin (75 MW) i TE-TO Sremska Mitrovica (14 MW).

Struktura potrošnje prirodnog gasa po mesecima prikazana je na Slici 1. Kao što se vidi na Slici 1, kritičan period u kome u većoj meri može biti ugrožena sigurnost snabdevanja su zimski meseci.

Slika 1: Struktura prosečne dnevne potrošnje prirodnog gasa u 2022. godini

2.3. Snabdevanje prirodnim gasom

Tržište Republike Srbije prirodnim gasom snabdeva se sa domaćih nalazišta i iz uvoza.

U Republici Srbiji, prirodni gas proizvodi se iz 66 bušotina. Najveća nalazišta prirodnog gasa smeštena su u Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Jedino privredno društvo u Republici Srbiji koje se bavi istraživanjem i proizvodnjom prirodnog gasa je NIS a.d.

Nedostajuće količine gasa, Republika Srbija je najvećim delom obezbeđivala uvozom iz Ruske Federacije preko Mađarske, do 2021. godine kada je u rad pušten transportni gasovod „Balkanski tok” kojim se doprema gas iz Ruske Federacije preko Republike Turske i Republike Bugarske. Sem ovog pravca snabdevanja, Republika Srbija se gasom snabdeva i iz pravca Mađarske kupovinom gasa od partnera na mađarskom tržištu. U 2023. godini završena je izgradnja gasnog interkonektora sa Republikom Bugarskom, čime su se stvorili uslovi i za snabdevanje tržišta gasom iz Republike Azerbejdžan. U novembru 2023. godine potpisan je ugovor između Javnog preduzeća „Srbijagas” i kompanije „Sokar” kojim je predviđena isporuka minimalno 365 miliona m3 azerbejdžanskog prirodnog gasa na godišnjem nivou. Ugovor sa kompanijom „Sokar” je produžen i na 2025. godinu i zaključen je još jedan „zimski” Ugovor za isporuke u periodu novembar 2024. – mart 2025. godine, i to za količine od oko 151 miliona m3. U poslednjem kvartalu počeo je sa radom i LNG terminal u Republici Grčkoj gde Javno preduzeće „Srbijagas” ima dugogodišnji rezervisani kapacitet od oko 300 miliona m3 godišnje.

Dugoročni ugovor za isporuku ruskog prirodnog gasa u Republiku Srbiju, između Gazprom eksport d.o.o. i Yugorosgaz a.d. Beograd je potpisan u martu 2013. godine. Ovaj ugovor je u važnosti do kraja maja 2025. godine. Prema ovom ugovoru Yugorosgaz a.d. Beograd obavlja isporuke ruskog prirodnog gasa u Republiku Srbiju na paritetu primopredajna stanica Zaječar i na paritetu podzemno skladište gasa „Banatski Dvor”. Ugovorom je inicijalno garantovana isporuka od minimalno 1,5 milijardi Sm3 prirodnog gasa godišnje. Ova količina je bila u važnosti do decembra 2017. godine. Od 1. januara 2018. godine, garantovana količina prirodnog gasa u okviru važećeg ugovora, je povećana na 2 milijarde m3 prirodnog gasa godišnje. Mogu se preuzeti količine prirodnog gasa i preko dnevnih ugovorenih količina (oko 6 miliona Sm3) uz korigovanje cene.

Ugovorom je definisan način formiranja cene isporučenog prirodnog gasa (zasnovan na tzv. „naftnoj formuli”) i režim snabdevanja. Režim snabdevanja obuhvata maksimalno raspoložive dnevne količine prirodnog gasa (sa mogućnošću prekoračenja bez plaćanja penala) i minimalne dnevne količine prirodnog gasa koje se moraju preuzeti (sa plaćanjem penala u slučaju nepreuzimanja).

Uvoz prirodnog gasa u 2022. godini iznosio je 2.969 miliona m3. Iz uvoza je pokriveno 88,7% ukupnih potreba za prirodnim gasom u primarnoj energiji. Najveći deo prirodnog gasa je obezbeđen uvozom iz Ruske Federacije po dugoročnom ugovoru. Uvoz prirodnog gasa iz Ruske Federacije po dugoročnom ugovoru je u 2022. godini iznosio 2.318 miliona m3 i realizovao se iz transportnog sistema Republike Bugarske. Osim uvoza po dugoročnom i drugim ugovorima za uvoz prirodnog gasa iz Ruske Federacije, Javno preduzeće „Srbijagas” je tokom 2022. godine uvozilo prirodni gas od još četiri snabdevača, i te količine su preuzete iz transportnog sistema Mađarske i od još jednog snabdevača iz pravca Republike Bugarske.

Domaćom proizvodnjom gasa isporučenog u transportni i distributivni sistem tokom 2022. godine, od 202 miliona m3, pokriveno je oko 7,3% potreba za prirodnim gasom. Od toga je svega 4,9 miliona m3 prodato drugim snabdevačima, a ostalo je NIS a.d. koji je jedini proizvođač gasa, potrošio za sopstvene potrebe, najviše u Rafineriji nafte Pančevo. Da bi zadovoljio sopstvenu potrošnju prirodnog gasa od oko 359 miliona m3, NIS a.d. je kupio od Javnog preduzeća „Srbijagas” 169 miliona m3 prirodnog gasa u 2022. godini.

Prosečna domaća dnevna proizvodnja tokom 2023. godine je iznosila oko 534 hiljade m3 i prema navodima NIS a.d. nema mogućnosti za dodatnu proizvodnju. Takođe, prema navodima NIS a.d. prosečne dnevne potrebe za gasom Rafinerije nafte Pančevo su 1,2 miliona m3, a minimalna dnevna je 789,5 hiljada m3. Proizvedeni prirodni gas se isporučuje na devet mesta u transportni sistem i mnogo manje količine (oko 2,6 % proizvodnje) na četiri mesta u distributivni sistem. Od 2012. godine proizvodnja prirodnog gasa u Republici Srbiji opada i očekuje se da će se ovaj trend nastaviti.

U 2022. godini je ukupno iz: uvoza, domaće proizvodnje i podzemnog skladišta bilo raspoloživo 2.907 miliona m3. Na gubitke u mrežama, balansiranje i sopstvenu potrošnju potrošeno je 230 miliona, tako da je potrošačima isporučeno 2.677 miliona m3 prirodnog gasa (Slika 2).

Slika 2: Nabavka gasa – prosečne dnevne količine u 2022. godini

2.4. Projekcija potrošnje prirodnog gasa do 2030. godine

Polazeći od projekcija potrošnje prirodnog gasa iz Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine („Službeni glasnik PC”, broj 94/24), na osnovu istorijskih podataka i projekcija korisnika priključenih na transportni sistem prosečan godišnji prognozirani rast potrošnje prirodnog gasa u Republici Srbiji u periodu 2023–2031. godine je 2%. Ne očekuju se bitne promene u strukturi potrošnje gasa. Ovaj preventivni akcioni plan ne sadrži prognozu vršnih dnevnih potrošnji, ali je pretpostavljeno da će se u narednim godinama one zadržati na nivou dostignutom u 2022. godini, zahvaljujući pre svega merama za povećanje energetske efikasnosti.

Sve veći udeo u snabdevanju će imati uvozni gas, jer će domaća proizvodnja nastaviti da opada i očekuje se da će do 2031. godine proizvedena količina otpremljena u transportni sistem biti za oko 49% manja nego u 2022. godini.

3. RAZVOJ GASOVODNOG SISTEMA

Da bi se obezbedilo sigurno snabdevanje gasom u narednim godinama, predviđena je izgradnja novih kapaciteta u transportnom sistemu, kao i povećanje kapaciteta skladišta gasa. Novim interkonektivnim gasovodima omogućiće se dalja diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja. Neke od tih novih interkonekcija su i u funkciji tranzita gasa u druge zemlje.

Projektom proširenja kapaciteta podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor” omogućava se povećanje kapaciteta skladištenja sa postojećih 450 na 750 miliona m3, maksimalnog tehničkog kapaciteta povlačenja gasa sa 5 na 12,5 miliona m3/dan i kapaciteta utiskivanja sa 2,7 na 5,8 miliona m3/dan. Projektom se predviđa ugradnja tri nova jednostepena klipna kompresora sa gasnim pogonskim motorima i pratećom opremom i instalacijama, ukupnog kapaciteta 5,8 miliona m3/dan. Zajedno sa postojećim kompresorima u podzemnom skladištu gasa „Banatski Dvor”, na ovaj način se obezbeđuju zamenski kapaciteti u slučaju otkaza neke od kompresorskih jedinica. Očekivani rok završetka projekta je 2026. godine, a vrednost investicije iznosi 145 miliona evra.

U periodu do 2030. godine predviđena je realizacija sledećih projekata interkonektivnih gasovoda:

1) Interkonekcija Republika Srbija – Rumunija: Realizacijom ovog projekta otvara se mogućnost nabavke prirodnog gasa iz drugih izvora (rumunski ili gas iz gasovoda BRUA. Predviđa se da će se transportni gasni sistemi Republike Srbije i Rumunije povezati gasovodom prečnika DN600, nominalnog pritiska 63 bar. Dužina na teritoriji Rumunije je oko 85 km, a na teritoriji Republike Srbije 13,5 km. Na teritoriji Republike Srbije potrebno je izgraditi deonicu nominalnog pritiska 63 bar dužine 3,3 km do mesta povezivanja sa budućim gasovodom za podzemno skladište gasa „Banatski Dvor” i Beograd (čvorište „Nakovo”). U čvorištu „Nakovo” predviđa se izgradnja kontrolne merne stanice, početak deonice za podzemno skladište gasa „Banatski Dvor”, kao i izmeštanje početka gasovoda MG-03, sa čistačkim mestom i merno-regulacionom stanicom. Deonica od čvora „Nakovo” do veze sa sadašnjim gasovodom MG-03 je dužine 10.200 m, prečnika DN600 i nominalnog pritiska 50 bar. Očekivani rok završetka projekta je 2028. godina, a vrednost investicije na teritoriji Republike Srbije iznosi 12 miliona evra;

2) Interkonekcija Republika Srbija – Republika Severna Makedonija: Realizacijom ovog projekta omogućili bi se alternativni pravci snabdevanja prirodnim gasom i povećale bi se mogućnosti za diversifikaciju izvora snabdevanja kroz povezivanje putem drugih nacionalnih gasovodnih sistema sa TAP i TANAP gasovodima koje bi se sa srpske strane realizovalo izgradnjom gasovoda prečnika DN500mm od Vranja do granice sa Republikom Severnom Makedonijom u dužini od oko 47 km. U cilju obezbeđenja uslova za izgradnju ovog interkonektora potrebno je izgraditi i gasovod od GRČ Orljane do GMRS Vranje prečnika DN500 u dužini od oko 97 km maksimalnog radnog pritiska MOP 55 bar. Očekivani rok završetka projekta je 2028. godina, a vrednost investicije na teritoriji Republike Srbije iznosi 42 miliona evra;

3) Interkonekcija Republika Srbija – Republika Hrvatska: Trenutno nacionalni gasni transportni sistemi Republike Srbije i Republike Hrvatske nisu povezani. To je činjenica koja dovodi do nemogućnosti postizanja strateških ciljeva Evropske unije, koji podrazumevaju razvoj gasnog tržišta koje će biti operativno i u potpunosti integrisano i kao takvo osigurati sigurnost snabdevanja gasom. Predviđa se da će se transportni gasni sistemi Republike Srbije i Republike Hrvatske povezati gasovodom prečnika DN600, nominalnog pritiska 74 bar. Dužina na teritoriji Srbije je 95 km, od čvorišta Gospođinci do tačke prelaska granice kod mesta Bačko Novo Selo. Očekivani rok završetka projekta je 2031. godina, a vrednost investicije na teritoriji Republike Srbije iznosi 60 miliona evra;

4) Interkonekcija Republika Srbija – Bosna i Hercegovina: Nacionalni gasni transportni sistemi Republike Srbije i Bosne i Hercegovine povezani su gasovodom prečnika DN400, nominalnog pritiska 50 bar. Ovaj gasovod takođe služi za snabdevanje zapadne Srbije (Šabac, Loznica) i limitiranog je kapaciteta. Zbog toga se predviđa izgradnja transportnog gasovoda prečnika DN500, nominalnog pritiska 50 bar, dužine na teritoriji Republike Srbije od 90 km, sa krakom za Loznicu dužine 12 km. Gasovod se vodi od mesta povezivanja na gasovod MG-04/2 kod Inđije do tačke prelaska granice kod mesta Novo Selo. Na kraju gasovoda se predviđa merna stanica na teritoriji Republike Srbije. Očekivani rok završetka projekta je 2030. godina, a vrednost investicije na teritoriji Republike Srbije iznosi 65 miliona evra.

Na Slici 4. je prikazan transportni sistem Republike Srbije, uključujući i navedene predviđene interkonektivne gasovode.

Slika 4: Transportni gasovodni sistem

Transportgas Srbija d.o.o.

4. PRIKAZ PROCENE RIZIKA

Procena rizika urađena u skladu sa međunarodno priznatim standardima predstavlja polaznu osnovu za određivanje mogućih preventivnih aktivnosti i izradu ovog preventivnog akcionog plana u cilju obezbeđenja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom tržišta Republike Srbije.

Analiza rizika pojave događaja koji bitno mogu ugroziti sigurnost snabdevanja prirodnim gasom Republike Srbije, lista scenarija koji odgovaraju svakom od uočenih rizika (ukupno generisanih 12 scenarija, označenih od 0 do 11), mogući uzroci pojave neželjenih događaja kao i mogući odgovori na rizike (načini njihovog smanjenja ili eliminisanja) dati su u Tabeli 2.

Navedeni uzroci neželjenih događaja su posledica tehničkih, političkih, socijalnih, informatičko-upravljačko-komunikacionih (uključujući cyber), ekonomskih i prirodnih faktora i mogu nastati kao posledica poremećaja na nacionalnoj infrastrukturi, kao i poremećaja ponude ili tražnje2. Mogući odgovori su iste prirode kao i uzroci. Događaji koji generišu relevantne rizike, u ovom slučaju, imaju pretežno karakter iznenadnih i kratkotrajnih (šok tip), više nego dugotrajnih i postepenih.

––––––––

2 Prethodno uključuje i terorizam, ratove, eksplozije, požare, loše održavanje, kvarove, nedovoljna ulaganja, krađe i vandalizam, ekstremne vremenske uslovi i slično, a prema Direktivi 2017/1938

Pri određivanju sadržaja analize date u Tabeli 2. korišćene su metode ekspertske ocene, strukturiranog intervjua i analize sadržaja prezentovanih dokumenata.

Tabela 2: Rizici ugrožavanja snabdevanja prirodnim gasom

Rizici ugrožavanja snabdevanja

Generisani scenariji

Uzroci pojave rizika (događaji i procesi)

Mogući odgovor na rizik

(načini smanjenja)

Ekstremna potrošnja na dan, nedelju i mesec

0. Scenario najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec

Ekstremno hladno vreme u kombinaciji sa i bez nacionalnih praznika, iznenadni skok potražnje, cena drugih energenata viša od cene gasa, prekid snabdevanja električnom energijom

Povećanje povlačenja iz gasnog skladišta, povećanje uvoza, prelazak sa gasa na mazut, obezbeđenje više pravaca snabdevanja, operativne rezerve energenata i strateške (obavezne) rezerve gasa

Prekid snabdevanja iz najvećeg pojedinačnog izvora snabdevanja. U ovom slučaju smatra se da uvoza u periodu do mesec dana neće biti, odnosno moguće je samo oslanjanje na sopstvene mogućnosti.

1. Prekid snabdevanja iz najvećeg pojedinačnog izvora snabdevanja u periodu najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec

2. Prekid snabdevanja iz najvećeg pojedinačnog izvora snabdevanja u tokom prosečne potrošnje zimskog dana, nedelje i meseca

Ekstremno ili prosečno hladno vreme u kombinaciji sa i bez nacionalnih praznika, iznenadni skok potražnje, cena drugih energenata viša od cene gasa, prekid snabdevanja električnom energijom praćen prekidom snabdevanja iz najvećeg pojedinačnog izvora snabdevanja nastalog kao posledica političkih nesuglasica ili rata među zemljama na ruti snabdevanja

Povećanje povlačenja iz gasnog skladišta, povećanje uvoza korišćenjem drugih izvora snabdevanja, prelazak sa gasa na mazut, operativne rezerve energenata i strateške (obavezne) rezerve gasa

Smanjenje ili prekid snabdevanja na ulazu na „najvećoj gasnoj infrastrukturi”

3. Smanjenje snabdevanja na najvećoj gasnoj infrastrukturi za 50% tokom najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec

4. Smanjenje snabdevanja na za 100% na najvećoj gasnoj infrastrukturi tokom najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec

5. Smanjenje snabdevanja na najvećoj gasnoj infrastrukturi za 50% tokom prosečne potrošnje zimskog dana, nedelje i meseca

6. Smanjenje snabdevanja na najvećoj gasnoj infrastrukturi za 100% tokom prosečne potrošnje zimskog dana, nedelje i meseca

Ekstremno hladno vreme u regionu gde zemlje na ruti snabdevanja preuzimaju deo gasa namenjen Srbiji, sabotaža na domaćem transportnom sistemu u zoni interkonekcije ili u nekoj od zemalja na ruti, tržišni poremećaji, štrajkovi u gasnom sektoru, komercijalni rat, socijalne i političke nesuglasice ili rat među zemljama na ruti snabdevanja, promena izvora snabdevanja gasom, otkaz sistema upravljanja, poplave, zemljotresi, odroni, pomeranje tla, veći tehnički otkaz (curenje), tehnička zastarelost ili loše održavanje, nemogućnost nabavke opreme, rezervnih delova i repromaterijala

Povećanje proizvodnje iz gasnog skladišta, prelazak sa gasa na mazut, prelazak na snabdevanje drugim pravcem snabdevanja, obezbeđenje snabdevanja iz više pravaca, poboljšanje tehničkih i fizičkih mera bezbednosti transportnog sistema (zaštita kritične infrastrukture), pristup slobodnom tržištu, unapređeno tehničko održavanje, unapređeno projektovanje sistema, katodna zaštita, bajpasi, ugovori o minimumu rada, postojanje Computer Emergency Response Team i istovetnog tima za održavanje, operativne rezerve energenata i strateške (obavezne) rezerve gasa, redundantna oprema

Prekid snabdevanja iz gasnog skladišta

7. 100% prekid snabdevanja iz skladišta tokom najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec

8. 70% prekid snabdevanja iz skladišta tokom tokom najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec

9. 100% prekid snabdevanja iz skladišta uz istovremeni prekid snabdevanja za 100% na najvećoj gasnoj infrastrukturi tokom najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec (sličan efekat bi imao otkaz na GRČ Gospođinci)

Sabotaža na sistemu gasnog skladišta (i infrastrukturi), štrajk u gasnom sektoru, otkaz sistema upravljanja, poplave, zemljotresi, pomeranje tla, veći tehnički otkaz (pucanje), tehnička zastarelost ili loše održavanje, nemogućnost nabavke opreme, rezervnih delova i repromaterijala. Kombinacija više uzroka.

Prelazak sa gasa na mazut, prelazak na snabdevanje drugom trasom snabdevanja, obezbeđenje više pravaca snabdevanja, poboljšanje tehničkih i fizičkih mera bezbednosti (zaštita kritične infrastrukture), pristup slobodnom tržištu, unapređeno tehniko održavanje, unapređeno projektovanje sistema, ugovori o minimumu rada, postojanje Computer Emergency Response Team i istovetnog tima za održavanje, operativne rezerve energenata, redundantna oprema

Prekid snabdevanja kao posledica otkaza kompresorske stanice (Paraćin ili Batajnica)

10. Prekid snabdevanja kao posledica otkaza jedne kompresorske stanice tokom najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec

Sabotaža, štrajkovi u gasnom sektoru, otkaz sistema upravljanja, prekid snabdevanja električnom energijom, zemljotresi, pomeranje tla ili druge prirodne katastrofe, veći tehnički otkaz (curenje), tehnička zastarelost ili loše održavanje, nemogućnost nabavke opreme, rezervnih delova i repromaterijala

Prelazak sa gasa na mazut, prelazak na snabdevanje drugom trasom snabdevanja, obezbeđenje više pravaca snabdevanja, poboljšanje tehničkih i fizičkih mera bezbednosti (zaštita kritične infrastrukture), pristup slobodnom tržištu, unapređeno tehničko održavanje, unapređeno projektovanje sistema, ugovori o minimumu rada, postojanje Computer Emergency Response Team i istovetnog tima za održavanje, operativne rezerve energenata, postojanje rezervnog snabdevanja električnom energijom, redundantna oprema

Prekid snabdevanja na mestu najvećeg izlaza iz domaćeg proizvodnog sistema

11. Prekid snabdevanja 100% na mestu najvećeg izlaza iz domaćeg proizvodnog sistema tokom najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec. Računaće se da je snabdevanje potpuno prekinuto.

Sabotaža, štrajkovi u gasnom sektoru, otkaz sistema upravljanja, zemljotresi, pomeranje tla ili druge prirodne katastrofe, veći tehnički otkaz (curenje), tehnička zastarelost ili loše održavanje nemogućnost nabavke opreme, rezervnih delova i repromaterijala

Povećanje proizvodnje iz gasnog skladišta, izgradnja gasovoda Banatski Dvor – Pančevo – Beograd Jug, prelazak sa gasa na mazut, prelazak na snabdevanje drugom trasom, obezbeđenje više pravaca snabdevanja, poboljšanje tehničkih i fizičkih mera bezbednosti (zaštita kritične infrastrukture), pristup slobodnom tržištu, unapređeno tehničko održavanje, unapređeno projektovanje sistema, bajpasi, ugovori o minimumu rada, postojanje Computer Emergency Response Team i istovetnog tima za održavanje, operativne rezerve energenata i strateške rezerve gasa, redundantna oprema

Scenario broj 9, iz Tabele 2, je tzv. izvedeni i mogući scenario koji nastaje kao kombinacija dva događaja, u ovom slučaju istovremeni prekid na najvećoj gasnoj infrastrukturi i prekid snabdevanja iz gasnog skladišta.

Razmatran je postojeći sistem snabdevanja gasom tržišta Republike Srbije, uz ograničenje analize na njegov transportni podsistem i njegove veze sa gasnim skladištem i proizvodnim delom, kao ključnim za obezbeđenje sigurnosti snabdevanja.

Imajući u vidu kontekst funkcionisanja tržišta (sistema) prirodnog gasa u Republici Srbiji, odnosno, njegovu osetljivost na poremećaje zbog postojanja jednog dominantnog snabdevača i jednog gasnog skladišta definisano je više scenarija koji uključuju slične rizike, ali se mogu razlikovati po:

– vremenskom trenutku u kome se javljaju (najhladniji dani ili dani najveće potrošnje, prosečni zimski dani, različiti nivoi zapunjenosti i mogućnosti proizvodnje gasnog skladišta);

– intenzitetu (prekid kapaciteta od 50% i 100%);

– istovremenom delovanju dva moguća rizika (uzroka).

Takođe, razmatrani su i scenariji koji uključuju:

– projekte razvoja i unapređenja gasne infrastrukture;

– različite situacije u kojima se može naći tržište i sistem snabdevanja kao posledica mera na strani ponude i potražnje.

Prethodno je bilo neophodno i iz razloga ocene efekata mogućih preventivnih akcija.

Usvojena je matrica rizika 5h5 preporučena od strane Joint Research Centre (JRC) Evropske komisije.

Da bi se omogućila kvantifikacija verovatnoće i posledica definisanih scenarija rizika primenom Predefinisane intervalne tehnike (Closed Interval Technique), ekspertskom ocenom i putem mogućih proračuna, usvojene su skale (klasifikacije) rizika prema verovatnoći pojave (Tabela 3) i težini posledica (Tabela 4). Tabele imaju za cilj da omoguće prelazak sa kvalitativnih (ekspertskih) ocena na kvantitativne vrednosti. Tabele su koncipirane u skladu sa SRPS EN 16991:2018 i koristeći praksu Mađarske, Republike Grčke, Republike Poljske, Republike Irske i CEN Standard – EN 16991:20183.

––––––––

3 https://energy.ec.europa.eu/topics/energy-security/security-gas-supply/commissions-opinions-preventive-action-plans-and-emergency-plans_en

Tabela 3: Skala (klasifikacija) verovatnoća događaja

Numerička vrednost

Kategorija

Opis 1 (kvalitativni)

Opis 2 (MTBE)

Opis 3

(PoE godišnje)

1

Vrlo moguće

Desiće se u bliskoj budućnosti

Barem jednom godišnje

>10-2

2

Moguće

Slični događaji su zabeleženi u većini sistema u gasnom sektoru

Barem jednom u 1–5 godina

10-3 to 10-2

3

Verovatno

Slični događaji su zabeleženi u gasnom sektoru

Barem jednom u 5–25 godina

10-4 to 10-3

4

Malo verovatno (ne očekuje se)

Gotovo da nema primera u gasnom sektoru

Barem jednom u 25–100 godina

10-5 to 10-4

5

Retko (gotovo nemoguće)

Nema primera u gasnom sektoru

Manje od jednom u 100 godina

<10-5

Značenje skraćenica:

PoE – verovatnoća događaja

MTBE – srednje vreme između događaja

Verovatnoća pojedinih scenarija računata je korišćenjem tehničkih standarda i preporuka (API 581:1998, OGP Risk Assessment data Directory i Gas Pipeline Incidents Report-a). Konačne vrednosti usvajane su posle ekspertske provere i korekcije, na način opisan u CEN Standard – EN 16991:2018.

Tabela 4: Skala (klasifikacija) težine posledica

Numerička vrednost

Kategorija

Opis

5

Neznatne

Nije potrebna nikakva posebna aktivnost da bi se održalo uobičajeno (normalno) stanje sigurnosti snabdevanja.

4

Osetne

Snabdevanje svih potrošača je moguće obezbediti putem tržišnih mera. Moguće minimalne restrikcije kod nezaštićenih kupaca.

3

Značajne

Snabdevanje zaštićenih kupaca se može obezbediti 100% putem tržišnih mera, uz moguće restrikcije u trajanju do 10 dana kod nezaštićenih kupaca. Primena mere obaveznog prelaza sa gasa na mazut je moguća.

2

Znatne

Snabdevanje zaštićenih kupaca se može obezbediti u nivou 90% – 100% putem tržišnih mera, uz moguće restrikcije u trajanju do 30 dana kod nezaštićenih kupaca. Primena mere obaveznog prelaza sa gasa na mazut je neophodna. Potreban je dodatni uvoz gasa.

1

Katastrofalne

Ne može se obezbediti snabdevanje zaštićenih kupaca. Sve mere smanjenja posledica se moraju primeniti. Potreban je dodatni uvoz gasa.

Procena rizika sistema snabdevanja gasom Republike Srbije sadrži sledeće elemente i pretpostavke:

1) provera ispunjenosti N-1 standarda za dva slučaja:

bazični (infrastrukturni) standard,

snabdevanja zaštićenih kupaca i zaštićene proizvodnje;

2) dva slučaja zapunjenosti za skladište, 100% i 30%;

3) realne kapacitete interkonekcija, skladišta i proizvodnje;

4) proračun fizičkih tokova gasa putem masenog balansa;

5) domaću proizvodnju gasa i proizvodnju gasnog skladišta;

6) ulogu gasa u energetskom miksu Republike Srbije;

7) više različitih scenarija visoke potrošnje i perioda u snabdevanju.

Navedena analiza je korišćena za izračunavanje niza pokazatelja koji su omogućili procenu uticaja neželjenih događaja na snabdevanje zaštićenih kupaca, industrijskih kupaca i sistema snabdevanja električnom energijom. Posledice su izračunavane na dva načina:

1) na osnovu modelovanja i diskretne simulacije preko formule N-1 za zaštićene kupce i zaštićenu proizvodnju, pri čemu se rezultati iskazuju u procentima zadovoljenja tražnje ovih kategorija; i

2) na osnovu ukupne nedostajuće količine prirodnog gasa po razmatranim scenarijima i po vremenskim intervalima.

Vrednosti izračunatih pokazatelja korišćene su kao ulaz za određivanje klase posledica putem Tabele 4.

Navedeni izlazni pokazatelji zadovoljavaju uslov konzistentnosti i uporedivosti čime se omogućava međusobno upoređenje scenarija i mogućih preventivnih mera.

5. USKLAĐENOST SA INFRASTRUKTURNIM STANDARDOM

Kao mera za ocenu sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom, odnosno na obezbeđenje i pravovremenu isporuku potrebnih količina prirodnog gasa kupcima, koristi se (N-1) indikator. Ovaj indikator ukazuje na dnevnu operativnu fleksibilnost gasovodnog sistema i njegovu sposobnost da odgovori zahtevima potrošnje u ekstremnim uslovima i računa se na sledeći način:

gde su:

– Dmax – ukupna dnevna potražnja za gasom na dan najveće potražnje za gasom koja se statistički javlja jednom u 20 godina [m3/dan],

– Epm – suma tehničkih kapaciteta svih ulaza iz drugih transportnih sistema [m3/dan],

– Pm – tehnički kapacitet proizvodnje (ukupni) [m3/dan],

– Sm – maksimalni tehnički kapacitet ulaza iz podzemnog skladišta prirodnog gasa [m3/dan],

– Im – tehnički kapacitet najvećeg ulaza u transportni sistem [m3/dan].

Za gasovodni sistem se smatra da je u infrastrukturnom smislu, sa stanovišta sigurnosti snabdevanja, zadovoljavajući ukoliko su kapaciteti ulaza u transportni sistem takvi da se zadovolje ukupne potrebe za prirodnim gasom i u slučaju prekida pojedinačno najvećeg infrastrukturnog ulaza u transportni sistem, tokom dana sa izuzetno velikim potrebama za prirodnim gasom koja se statistički javljaju jednom u 20 godina. Ovo odgovara vrednostima (N-1) indikatora većim od 100%.

Rezultati proračuna infrastrukturnog standarda dati su u Tabeli 5.

Tabela 5: Ulazi i rezultati proračuna infrastrukturnog standarda

U prva tri reda Tabele 5. dati su proračuni infrastrukturnog standarda za sadašnje stanje gasovodnog sistema u Republici Srbiji, odnosno u prvom redu dat je proračun samo za ulaz „Horgoš”, u drugom se njemu dodaje ulaz na sistemu Gastrans d.o.o. na gasovodu „Granica Bugarske – granica Mađarske” i u trećem redu interkonektivni gasovod Niš – Dimitrovgrad. Iz podataka se vidi da Republika Srbija sa „starim gasovodom” nije mogla da zadovolji infrastrukturni standard (31%), dok ga sa dva novoizgrađena u potpunosti zadovoljava, odnosno on iznosi 122%. Može se zaključiti, da pri ovakvom stanju, Republika Srbija može da zadovolji svoje potrebe za snabdevanjem iz više pravaca i da je infrastrukturni standard zadovoljen.

Dodatno, u Tabeli 5. prikazan je uticaj razvojnih projekata, opisanih u odeljku 3. RAZVOJ GASOVODNOG SISTEMA. Pokazuje se da oni samo dodatno poboljšavaju ionako povoljnu situaciju po pitanju Infrastrukturnog standarda. Realizacijom navedenih projekata N-1 infrastrukturni standard postiže vrednost 186,71% u odnosu na nužnih najmanje 100%.

6. USKLAĐENOST SA STANDARDOM SNABDEVANJA

6.1. Zaštićeni kupac

Zaštićeni kupac, u smislu ovog preventivnog akcionog plana, je kupac iz kategorije domaćinstava priključen na gasnu distributivnu mrežu i postrojenje sistema daljinskog grejanja bez mogućnosti prelaska na drugo gorivo izuzev prirodnog gasa i sledeći kupci, odnosno potrošačke grupe prema Pravilniku o kriterijumima za svrstavanje kupaca prirodnog gasa u potrošačke grupe („Službeni glasnik PC”, broj 104/06):

– bolnice, klinike, kliničko-bolnički i klinički centri, instituti, specijalne zdravstvene ustanove (stanice hitne pomoći i drugih hitnih intervencija, stacionari, zavodi za transfuziju krvi, uzimanje i preradu krvi i centri za dijalizu) i objekti i postrojenja proizvođača lekova i sanitetskog materijala;

– druge zdravstvene ustanove u skladu sa Planom mreže zdravstvenih ustanova koji se donosi u skladu sa zakonom;

– objekti vodovoda i kanalizacije;

– objekti za proizvodnju osnovnih prehrambenih proizvoda (centralne pekare, mlekare i kuhinje);

– ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika (zavodi, domovi, centri, prihvatni centri i prihvatilišta);

– kazneno-popravni zavodi, okružni zatvor, vaspitno-popravni domovi i specijalne zatvorske bolnice;

– ustanove u oblasti predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda i sporta;

– objekti kod kojih bi isporuka gasa izazvala trajnu havariju proizvodnih postrojenja;

– kupci koji imaju objekte za proizvodnju hrane, osim centralnih pekara i kuhinja.

Ukupna potrošnja prirodnog gasa kupaca iz kategorije zaštićeni kupci je tokom 2022. godine iznosila 1.024 miliona m3 prirodnog gasa, odnosno 44,7% ukupne potrošnje u Republici Srbiji. Preduzeća i ustanove priključena na distributivnu mrežu i kupci iz oblasti osnovnih socijalnih usluga su potrošili u 2022. godini 191 milion m3 prirodnog gasa, odnosno 8,4% ukupne godišnje potrošnje.

Kupci koji imaju sopstvenu potrošnju neophodnu za obavljanje delatnosti transporta, distribucije i skladištenja prirodnog gasa, kupci koji imaju sopstvenu potrošnju neophodnu za obavljanje delatnosti proizvodnje i prerade prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata, kao i jedinice i ustanove Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kategorisani Pravilnikom o kriterijumima za svrstavanje kupaca prirodnog gasa u potrošačke grupe, ne spadaju u kategoriju zaštićenih kupaca. Međutim, s obzirom na značaj ovih delatnosti, posebno u kriznim situacijama, njihova potrošnja je uzeta u obzir prilikom procene usklađenosti sa standardom snabdevanja u ovom preventivnom akcionom planu.

Zaštićena proizvodnja, u smislu ovog preventivnog akcionog plana, je proizvodnja Rafinerije nafte u Pančevu, bez koje nije moguće proizvesti veće količine ulja za loženje kojima bi se supstituisala potreba za prirodnim gasom. To je posebno važno u slučajevima ozbiljnih poremećaja na tržištu u čitavom regionu što bi uticalo na povećanu tražnju i skok cena ovog energenta. Količina gasa koja je minimalno potrebna za rad rafinerije određena je na 0,79 miliona m3/dan (kolona RafP u tabelama).

6.2. Standard snabdevanja

Za potrebe izrade ovog preventivnog akcionog plana pošlo se od pretpostavke da je potrebno preduzeti mere kako bi se obezbedila isporuka prirodnog gasa zaštićenim kupcima u sledećim slučajevima:

1) ekstremne temperature tokom sedmodnevnog vršnog perioda koji se javlja sa statističkom verovatnoćom od jednom u 20 godina;

2) bilo kog perioda od najmanje 30 dana izuzetno visoke potražnje za gasom, koji se javlja sa statističkom verovatnoćom od jednom u 20 godina;

3) perioda od najmanje 30 dana u slučaju prekida jedne najveće gasne infrastrukture, pod prosečnim zimskim uslovima.

Saglasno ovom zahtevu, procena ispunjenosti standarda snabdevanja je urađena za 12 scenarija, prikazanih u Tabeli 2. i tabelama u Prilogu 1. Tabele scenarija snabdevanja, koji je odštampan uz ovaj preventivni akcioni plan i čini njegov sastavni deo, i obeleženih br. od 0 do 11. Scenariji predstavljaju detaljnu razradu rizika navedenih u Tabeli 2, a razmotrenih kroz karakterističnu potrošnju na dan, nedelju i mesec (oznaka „a” znači dan, „b” nedelja, a „c” mesec) kako bi se izvršili proračuni potrebni za određivanje efektivnosti preventivnih mera.

Rizik „ekstremna potrošnja na dan, nedelju i mesec” razmatran je u jednom scenariju, koji nosi oznaku 0, jer zavisi prvenstveno od prirodnih uslova, odnosno samo je delimično moguć uticaj čoveka.

Rizik „Prekid snabdevanja iz najvećeg pojedinačnog izvora snabdevanja” (snabdevača) je uveden iz razloga sve kompleksnije geopolitičke situacije. U ovom slučaju smatra se da uvoza u periodu do mesec dana neće biti, odnosno moguće je samo oslanjanje na sopstvene mogućnosti i izvore snabdevanja. Danas Republika Srbija ima pristup evropskom tržištu gasa, a preko Republike Bugarske je obezbeđeno snabdevanje azerbejdžanskim gasom i gasom iz LNG terminala u Republici Grčkoj. Zaključuju se ugovori sa novim snabdevačima i LNG terminalima. Mala je verovatnoća da će se ovaj rizik sa svoja dva scenarija (pod br. 1. i 2.) obistiniti u potpunosti, odnosno moguće je da će ipak neki izvor i pravac snabdevanja biti dostupan, ali je uveden iz razloga razmatranja najtežeg mogućeg slučaja koji zemlju može zadesiti. Rizik se razmatra kroz dva scenarija, odnosno najveće i srednje zimske potrošnje.

Rizik „Smanjenje ili prekid snabdevanja na ulazu na „najvećoj gasnoj infrastrukturi”” razmatran je kroz 4 scenarija (pod br. 3–6). Scenariji su posebno generisani za smanjenje kapaciteta za 50% i 100% i dva različita perioda: najveće potrošnje i srednje zimske potrošnje. Ovo je učinjeno iz razloga što se pretpostavlja da prekid snabdevanja preko najveće infrastrukture može nastupiti u bilo kom periodu u godini od kojih su posebno osetljivi period najveće potražnje i zimski period.

Mogući rizik prekida snabdevanja iz skladišta razmatran je kroz dva scenarija (pod br. 7. i 8.) vezana za period najveće potrošnje i kroz simulaciju snabdevanja iz skladišta gasa u dva slučaja: 100% zapunjenosti i 30% zapunjenosti. Za simulaciju najvišeg nivoa zapunjenosti uzet je tehnički kapacitet izvlačenja iz skladišta, a za zapunjenost od 30%, kapacitet od 3,6 miliona m3 gasa na dan, što je najniži ostvareni kapacitet prema raspoloživim podacima.

Imajući u vidu osetljivost srpskog sistema snabdevanja gasom posebno je generisan scenario 9. po kome istovremeno dolazi do prekida snabdevanja preko najveće infrastrukture i iz gasnog skladišta u periodu najveće potrošnje. Scenario je generisan za smanjenje kapaciteta od 100% iz oba „izvora”. Realno je pretpostaviti (posebno u letnjem periodu kada je skladište ispražnjeno ili se na njemu vrši plansko ili korektivno održavanje) da je ovakav scenario moguć, ali redak, posebno u periodu najveće potrošnje. Visok nivo rizika dobijen proračunom opravdava generisanje ovakvog scenarija.

U scenariju 10 razmatran je efekat rizika „Prekid snabdevanja kao posledica otkaza kompresorskih stanica Batajnica ili Velika Plana tokom najveće potrošnje na dan, nedelju i mesec”. Pretpostavlja se da je u tom slučaju izgubljeno nešto više od 50% kapaciteta najveće infrastrukture, što je uzeto kao konzervativna pretpostavka. Gasovod „Granica Bugarske – granica Mađarske” je na početku eksploatacije radio bez kompresorske stanice i isporučivao smanjene količine gasa u Mađarsku, što ukazuje da srpsko tržište u tom slučaju neće imati neke posledice, ali ukoliko se bude primenjivalo pravilo proporcionalnog kapaciteta isporuke za obe zemlje, moguće je smanjenje isporuke i za Republiku Srbiju. Ukoliko otkaže kompresorska stanica u Batajnici mogući su manji problemi na gasovodu prema Bosni i Hercegovini, a isporuka domaćim kupcima može biti nastavljena, jer gasovod „Granica Bugarske – granica Mađarske” radi na pritisku od 70 bar, a domaći „stari gasovod” na 45 bar, što daje mogućnost zamenljivosti, tako da se mogu očekivati samo manji problemi.

Kroz scenario 11 simuliran je rizik „Prekid snabdevanja 100% na mestu najvećeg izlaza iz domaćeg proizvodnog sistema” u periodu tokom najveće potrošnje.

Da bi se izračunala težina posledica svakog od navedenih scenarija korišćene su dve grupe proračuna. Prva, preko formule N-1 za zaštićene kupce i zaštićenu proizvodnju (kumulativno), na dan, nedelju i mesec, rezultati čega se iskazuju u procentima zadovoljenja tražnje ovih kategorija (oznake u tabeli N-1 (%) d, w, m).

Drugom grupom proračuna dolazi se do ukupne nedostajuće količine prirodnog gasa po razmatranim scenarijima i po vremenskim intervalima (dan, nedelja i mesec). Oznake za ovu grupu proračuna u tabeli su UDN, UNN, UMN, koje predstavljaju skraćenice od ukupni dnevni, nedeljni ili mesečni nedostatak (neisporučeni) gas.

Oznake (kolona) Epm, Pm i Sm imaju ista značenja kao i prilikom proračuna Infrastrukturnog standarda, odnosno N-1 indikatora. Im ima značenje izgubljenog kapaciteta.

U kolonama Dan, Nedelja i Mesec date su vrednosti potrošnje zaštićenih kupaca i zaštićene proizvodnje u različitim periodima (najveće potražnje i srednje zimske potražnje). Ove vrednosti su dobijene od operatora distributivnih sistema.

Ukoliko proračun preko formule N-1 za zaštićene kupce i zaštićenu proizvodnju (kumulativno), na dan, nedelju i mesec, daje rezultat veći od 100% (oznake u tabeli N-1 (%) d, w, m), to znači da se u okviru tog scenarija mogu zadovoljiti njihove potrebe za snabdevanjem gasom. Rezultati veći od 100% obeleženi su zelenom bojom. Ukoliko prethodno nije slučaj, polja su obeležena crvenom bojom.

Slično, ukoliko su UDN, UNN, UMN, pozitivne veličine (u milionima m3), ukupne potrebe tržišta smatraju se zadovoljenim i ta polja su obeležena zelenom bojom. Ukoliko prethodno nije slučaj, polja su obeležena crvenom bojom.

Na osnovu konkretne kombinacije podatka o zadovoljenju potražnje zaštićenih kupaca i ukupnih potreba tržišta upoređivanjem sa kriterijumima iz Tabele 3. određuje se nivo, odnosno kategorija ili kritičnost posledica.

6.2.1. Standard snabdevanja u slučaju poremećaja na tržištu bez primene mera

Ispunjenost standarda snabdevanja grupe scenarija „Poremećaj na tržištu bez primene mera” prikazani su u Prilogu 1.1. Pod ovim se podrazumeva nastanak poremećaja na tržištu Republike Srbije, a bez primene bilo koje preventivne mere. Ovu grupu scenarija bilo je nužno koncipirati zbog ispitivanja rizika koje sa sobom nosi situacija kada se nikakve mere za umanjenje rizika ne bi primenile i da bi se formirala polazna osnova za upoređivanje sa grupama scenarija sa primenom mera (base case).

Uz ovaj scenario i sve naredne važe sledeće napomene:

– nepovoljniji scenariji poput scenarija prekida isporuke na Horgošu i još jedne interkonekcije sa istovremenim prekidom na Banatskom Dvoru tokom zimskih meseci nisu razmatrani, jer rezultati onda teže scenariju 1 i 2, i svakako spadaju u grupu visokorizičnih, ali su gotovo nemogući;

– u jednom redu su prikazana tri scenarija koja podrazumevaju dnevni, nedeljni i mesečni prekid snabdevanja;

– usvojeni kapacitet povlačenja iz Banatskog Dvora je 5 miliona m3 u slučaju da je skladište ispražnjeno do nivoa 70%. Kada je skladište ispražnjeno do nivoa od 30% kapacitet povlačenja je 3,6 miliona m3. Analiza osetljivosti rezultata je pokazala da se karakter rezultata ne menja sve do kapaciteta povlačenja od 0,5 miliona m3, posle čega se do kapaciteta 0, javlja samo minimalni, jednodnevni deficit u scenariju 4, što se može smatrati zanemarivim;

– Im – ima značenje izgubljenog kapaciteta;

– potrošnja Rafinerije Pančevo je usvojena da bude 0.79 miliona m3 na dan, jer je toliko njen tehnološki minimum. Rafinerija Pančevo je prosečno dnevno trošila 0.5567 miliona m3 na dan u periodu 2015–2017. godine, a u periodu 2021–2024. godine 0,81 miliona m3. Maksimum potrošnje Rafinerije Pančevo bio 1,115 miliona m3 na dan. Analizom osetljivosti (simulacijom) je utvrđeno da rezultati ne menjaju karakter ni ako se usvoji istorijski najveća vrednost potrošnje;

– Dmax – maksimalna potrošnja na da 10. januar 2017. godine pomnožena učešćem zaštićenih kupaca u konzumu pa uvećana za potrošnju Rafinerije Pančevo. Srednje vrednosti potrošnje računate preko vrednosti vršnih dana potrošnje po mesecima za period 2015–2017. godine i 2019–2024. godine;

– Wmax – maksimalna nedeljna potrošnja u periodu 5. januar – 11. januar 2017. godine pomnožena učešćem zaštićenih kupaca u konzumu i uvećana za potrošnju Rafinerije Pančevo;

– Mmah – maksimalna mesečna potrošnja u januaru 2017. godine pomnožena učešćem zaštićenih kupaca u konzumu i uvećana za potrošnju Rafinerije Pančevo;

– indikator N-1 proračunat za dan, nedelju i mesec u odnosu na potrošnju zaštićenih kupaca uvećanu za potrošnju Rafinerije Pančevo (zaštićena potrošnja);

– UDN je ukupni dnevni nedostatak gasa, UNN je ukupni nedeljni nedostatak gasa i UNM je ukupni mesečni nedostatak gasa;

– sve vrednosti, ukoliko nije drugačije naznačeno u tabeli su izražene u milionima Sm3 gasa;

– scenariji prekida snabdevanja u toku letnjeg perioda nisu razmatrani, jer je infrastrukturni standard visok i ne postoji mogućnost da se javi neki deficit leti.

Rezultati simulacije (proračuna) sublimirani su u Matrici rizika 1.

Scenariji označeni brojevima kao u Tabeli 2. svrstani su prema veličini u usvojenu matricu rizika. Dva moguća scenarija (crvena polja) spadaju u grupu visokorizičnih. Prekidi snabdevanja na ulazima u Republiku Srbiju (gubitak najvažnijeg izvora snabdevanja) sigurno dovode do posledica kad se ne mogu zadovoljiti ni potrebe zaštićenih kupaca. Srednji rizik (žuta polja) nose tri scenarija, prvenstveno zbog predikcije da je veća verovatnoća otkaza gasovoda. Oni su po posledicama u grupi neznatni. Sedam scenarija sa sobom nosi mali rizik (zelena polja). Samo u scenarijima 1 i 2 industrija i zaštićeni kupci biće izloženi restrikcijama. Jednonedeljna restrikcija za nezaštićene kupce moguća je u scenariju 9.

Matrica rizika 1 – „Poremećaj na tržištu bez primene mera”

6.2.2. Standard snabdevanja u slučaju poremećaja na tržištu i primene tržišnih mera radi njegovog otklanjanja

Tržišne mere koje se primenjuju u slučaju poremećaja na tržištu su:

1) povećanje fleksibilnosti proizvodnje gasa;

2) povećanje fleksibilnosti uvoza;

3) povećanje komercijalnih rezervi gasa;

4) povećanje kapaciteta gasne infrastrukture;

5) diversifikacija izvora snabdevanja;

6) interkonektori sa povratnim tokom;

7) kratkoročno i dugoročno ugovaranje;

8) supstitucija prirodnog gasa drugim energentima, posebno iz obnovljivih izvora;

9) povećanje energetske efikasnosti;

10) smart metering;

11) sistem dobrovoljnog odricanja kupaca od potrošnje.

Tržišne mere koje je moguće primeniti u slučaju poremećaja na tržištu u Republici Srbiji su:

1) supstitucija prirodnog gasa uljem za loženje;

2) ograničena zamena prirodnog gasa energentima iz obnovljivih izvora;

3) ograničeno povećanje energetske efikasnosti;

4) prekid snabdevanja po „ugovorima o prekidnom snabdevanju”;

5) povećanje fleksibilnosti uvoza;

6) povećanje komercijalnih rezervi gasa;

7) povećanje kapaciteta gasne infrastrukture;

8) diversifikacija izvora snabdevanja;

9) interkonektori sa povratnim tokom;

10) dugoročno ugovaranje.

Mere kao što su: povećanje energetske efikasnosti, zamena prirodnog gasa energentima iz obnovljivih izvora, smart metering, sistem dobrovoljnog odricanja kupaca od potrošnje ili veće učešće obnovljivih izvora energije u srpskom slučaju su moguće, ali za ovo razmatranje nisu relevantne, jer se od njih još uvek ne mogu očekivati značajniji doprinosi, a ne postoje ni pouzdanije prognoze ili podaci, posebno ne na perspektivu od naredne četiri godine. Može se smatrati da je njihov domet ograničen imajući u vidu dinamiku razvoja u energetskom sektoru.

Mera „povećanje fleksibilnosti uvoza” je moguća i primenjuje se kako iz pravca Mađarske tako i angažovanjem novih snabdevača poput uvoza gasa iz Republike Azerbejdžan. Efekat ove mere je kvantifikovan putem korišćenja Infrastrukturnog standarda u kvantifikacijama rizika. Režim snabdevanja, koji trenutno važi u odnosima sa Yugorosgaz a.d. Beograd daje određene povoljnosti, naročito po pitanju cena i količina tokom zimskog perioda zbog čega i dalje postoji dominantni snabdevač srpskog tržišta.

Mera „povećanje komercijalnih rezervi gasa” bi se mogla sprovesti kroz formiranje obaveznih rezervi prirodnog gasa u skladu sa članom 346. Zakona, koje bi se povlačile pod tržišnim uslovima u slučaju krize. Članom 428. Zakona propisano je da su do formiranja obaveznih rezervi prirodnog gasa energetski subjekti koji obavljaju energetsku delatnost snabdevanja prirodnim gasom dužni da obezbede obavezne rezerve prirodnog gasa koje su najmanje jednake tridesetodnevnim prosečnim potrebama kupaca u tekućoj godini. Zakonom je propisano da će se obavezne rezerve gasa formirati najkasnije do 1. januara 2028. godine.

Povlačenje ovih, u suštini strateških rezervi, može predstavljati i netržišnu meru u slučaju da se gas ne povlači pod komercijalnim uslovima. Efekat ove mere je kvantifikovan kroz poseban proračun i data je procena količina koje bi trebalo čuvati kao obavezne rezervama.

Mere koje podrazumevaju zaključivanje ugovornih prava na kupovinu određenih količina prirodnog gasa su moguće, a mogu biti i vid stvaranja obaveznih rezervi. Takođe, mogu se odnositi na rezerve Gazprom eksport d.o.o. u podzemnom skladištu gasa „Banatski Dvor” koje bi se povlačile u slučaju krize u snabdevanju.

Mere kao povećanje kapaciteta gasne infrastrukture, diversifikacija izvora snabdevanja i interkonektori sa povratim tokom su već razmotrene preko proračuna Infrastrukturnog standarda, koji je pokazao zadovoljavajuće rešenje.

U ovoj grupi scenarija kao najznačajnija mere na strani potražnje je identifikovana zamena prirodnog gasa, uljem za loženje i detaljno su kvantifikovani njeni efekti. Ove mera spada u grupu zaštitnih mera.

Mera supstitucije prirodnog gasa uljem za loženje u slučaju Republike Srbije, može biti i tržišna i netržišna. Supstitucija prirodnog gasa uljem za loženje kao tržišna mera je moguća ukoliko Vlada u slučaju krize donese mere: 1) umanjenja poreza na dodatu vrednost na ulje za loženje ili na drugi način odredi cenu ulja za loženje tako da je ekvivalentna ceni prirodnog gasa; 2) odredi cenu ulja za loženje iz robnih rezervi tako da je ekvivalentna ceni gasa i pusti ulje ta loženje tržište i 3) donese mere ili odredi izvore sredstava za naknadu štete koja može nastati za energetske subjekte koji sprovode mere supstitucije gasa shodno članu 319. Zakona.

U okviru Poslovnog udruženja „Toplane Srbije” nalazi se 57 sistema daljinskog grejanja, od kojih 30 koristi prirodni gas kao energent. Na osnovu izveštaja ovog udruženja, sistemi daljinskog grejanja podeljeni su na one koji imaju mogućnost prelaska na alternativna goriva (20 toplana) i one bez te opcije. Procena potrošnje za period od oktobra do juna zasnovana je na prosečnoj godišnjoj potrošnji. Tehnički, mogućnost supstitucije gasa procenjena je na 10–96,3 miliona m3/mesec. Prethodno se odnosi na supstituciju koje mogu ostvariti toplane u promeni energenta za proizvodnju toplotne energije. Ovde je usvojena, konzervativna pretpostavka da je veličina moguće supstitucije 3,725 miliona m3/dan tokom meseca januara, odnosno meseca sa najvećom potrošnjom toplana, dok je u srednjem to 2,3 miliona m3/dan tokom prosečnih uslova u zimskoj sezoni i koji su gotovo identični prema podacima Javnog preduzeća „Srbijagas” i Poslovnog udruženja „Toplane Srbije”.

Deo prirodnog gasa se može, u slučaju ugroženog snabdevanja, supstituisati električnom energijom i to za grejanje u domaćinstvima i kod domaćinstava priključenih na daljinsko grejanje kod toplana koje ne mogu supstituisati gas kao gorivo. Međutim, ovakvom supstitucijom gasa se ne može upravljati, ona bi se sprovodila kod više od 100 hiljada domaćinstava i mogla bi da dovede do preopterećenja distributivne mreže i prekida u snabdevanju električnom energijom još većeg broja kupaca u nizu distributivnih područja. Zbog toga se ovakva supstitucija ne može smatrati planskom merom.

Rezultati proračuna grupe scenarija „Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera” prikazani su u Prilogu 1.2. Pod ovim se podrazumeva nastanak poremećaja na tržištu Republike Srbije sa primenom mera supstitucija gasa uljem za loženje.

Rezultati simulacije (proračuna) sublimirani su u Matrici rizika 2.

Matrica rizika 2 – „Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera”

Iz matrice se može zapaziti da tri scenarija migriraju u niže kategorije rizika, odnosno da primena tržišnih mera može imati određene efekte (obeleženi strelicama). Ostali scenariji nisu promenili svoja mesta u matrici. Dva scenarija su i dalje visokorizična. Prekid snabdevanja zbog promene izvora snabdevanja, najhladnijih dana i dalje dovodi do posledica kad se ne mogu zadovoljiti ni potrebe zaštićenih kupaca. Sedam scenarija sa sobom nosi mali rizik (zelena polja), a tri srednji rizik, s tim što proračun ne pokazuje mogućnost da nastupe restrikcije u slučaju bilo kog od navedenih scenarija.

6.2.3. Netržišne mere radi otklanjanja poremećaja na tržištu

U cilju obezbeđenja snabdevenosti tržišta prirodnim gasom u Republici Srbiji mogu se primeniti netržišne mere, i to: formiranje obaveznih rezervi i njihovo povlačenje u slučaju krize, obavezna supstitucija prirodnog gasa drugim energentima, obavezno povlačenje prirodnog gasa iz skladišta, kao i različiti vidovi obaveznog smanjenja korišćenja ili prekid isporuke prirodnog gasa.

7. PREVENTIVNE MERE

Mere koje se mogu primeniti u cilju obezbeđenja snabdevenosti tržišta Republike Srbije prirodnim gasom mogu biti:

1) Po vremenskom periodu obuhvata:

kratkoročne – za postojeće rizike i horizont do 5 godina,

srednjoročne – za rizike u narednih 5–10 godina, i

dugoročne – za perspektivne rizike u periodu od preko 10 godina;

2) Po karakteru:

regulatorne i neregulatorne,

mere na strani snabdevanja uključujući hitne nabavke i supstituciju energenata,

mere na strani potražnje, i

mere razvoja gasne infrastrukture;

3) Prema sprovodljivosti:

primenljive,

one koje treba razraditi da bi se primenile,

neprimenljive.

Ovim preventivnim akcionim planom definišu se mere koje je potrebno primeniti u cilju obezbeđenja snabdevenosti tržišta Republike Srbije, i to:

1) Kratkoročne mere:

Regulatorne:

– puna primena propisa u smislu regulacije na tržištu,

– pojačane mere inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem propisa;

Neregulatorne:

– poboljšanje tehničkih i fizičkih mera bezbednosti (zaštita kritične infrastrukture), unapređeno tehničko održavanje, primenom naprednih metodologija za analizu rizika;

Mere na strani snabdevanja uključujući hitne nabavke i supstituciju energenata:

– obezbediti da u sistemima obaveznih rezervi nafte i rezervama Republičke direkcije za robne rezerve i toplana tokom zime uvek na raspolaganju ima 96.000 tona mazuta,

– obezbediti održavanje rezervi od najmanje 150 miliona m3 gasa u Mađarskoj, do završetka projekata proširenja podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor”,

– zaključiti sa Yugorosgaz a.d. Beograd stand-by ugovor o „dodatnom snabdevanju” za slučaj krize (u sklopu formiranja obaveznih rezervi gasa),

– utvrditi precizne moguće efekte prekida snabdevanja po „ugovorima o prekidnom snabdevanju” i supstitucije gasa uljem za loženje;

2) Srednjoročne mere:

Mere na strani snabdevanja uključujući hitne nabavke i supstituciju energenata:

– formirati obavezne rezerve gasa nivoa od 150 do 230 miliona m3,

– povećanje energetske efikasnosti, uvođenje smart metering i veće učešće obnovljivih izvora energije;

Mere razvoja gasne infrastrukture:

– završetak izgradnje II faze podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor”;

3) Dugoročne mere:

– izgradnja novih skladišnih kapaciteta,

– izgradnja predviđenih interkonekcija sa susednim gasovodnim sistemima.

8. INFRASTRUKTURNI PROJEKTI

8.1. Skladišta i interkonekcije

Najverovatnija i najrelevantnija mera razvoja infrastrukture jeste završetak izgradnje II faze podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor”.

Sve ostale razvojne mere predviđaju izgradnju novih interkonektora. Kako je Infrastrukturni standard već zadovoljen ove mere neće bitnije uticati na snabdevanje.

Scenariji 1 i 2 predviđaju potpuni prekid snabdevanja tržišta Republike Srbije iz uvoza. Potpuni prekid snabdevanja na dodatnim novim interkonekcijma, u ovim slučajevima, neće ni na koji način promeniti rezultat. U slučaju ostalih scenarija i ovako dobri rezultati biće još bolji te nisu razmatrani jer ne menjaju karakter rizika.

Polazni u ovom slučaju su rezultati proračuna grupe scenarija „Poremećaj na tržištu bez primene mera” kao bazični slučaj. Na njega se dodaju efekti tržišnih mera, jer je njih uvek moguće primeniti i zatim relevantna razvojna mera.

Ove mere spadaju u grupu preventivnih mera.

Rezultati proračuna grupe scenarija „Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera uz izgradnju faze II gasnog skladišta Banatski Dvor” prikazani su u Prilogu 1.3. Pod ovim se podrazumeva nastanak poremećaja na tržištu Srbije sa primenom mera supstitucija gasa mazutom i prekida isporuke po „prekidnim ugovorima” (bez efekta) u slučaju da je završena II faza razvoja gasnog skladišta „Banatski Dvor”.

Rezultati simulacije (proračuna) sublimirani su u Matrici rizika 3.

Iz matrice se može zapaziti da je dva scenarija migriralo u niže kategorije rizika, odnosno da primena ove strategije može imati, takođe, značajne efekte (obeleženi strelicama), posebno u slučaju scenarija 1, jer značajno smanjuje količine koje će eventualno nedostajati. Samo jedan scenario nosi sa sobom visoki rizik, ali ne ugrožava snabdevanje zaštićenih kupaca. To je u slučaju prekida snabdevanja zbog promene izvora snabdevanja u periodu najveće potražnje. Sedam scenarija sa sobom nosi mali rizik (zelena polja). Četiri rizika su klasifikovani kao srednji. Ni u jednom od scenarija zaštićeni kupci neće biti izloženi restrikcijama.

Matrica rizika 3 – „Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera uz izgradnju faze II gasnog skladišta Banatski Dvor”

Postojeća gasovodna mreža Republike Srbije zadovoljava infrastrukturni standard na nivou osetno većem od minimalno potrebnog. Novi interkonektivni gasovodi neće bitnije uticati na sigurnost snabdevanja. Izgradnja „Banatskog Dvora” faza II je jedina opcija koja bitno može uticati na sigurnost snabdevanja. Prema tome, proširenje skladišnih kapaciteta podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor” se prema dosadašnjim razmatranjima može izdvojiti kao apsolutni prioritet.

U slučaju izgradnje preostalih razmatranih interkonektora ne menja se karakter rizika, odnosno nema uticaja na sigurnost snabdevanja. Međutim, ovi interkonektori mogu dati pristup nekim novim izvorima snabdevanja kao što su LNG terminali i nova nalazišta gasa.

Zbog toga je poređenje ovih infrastrukturnih projekata urađeno prema tri kriterijuma (pretpostavlja se ista težina/značaj) za rangiranje razvojnih projekata:

1) mogućnost pristupa novim izvorima snabdevanja (LNG terminali ili nalazišta gasa);

2) vrednost projekta (investicije);

3) kompleksnost realizacije za koju se smatra da je proporcionalna dužini gasovoda.

Izgradnjom interkonetora Republika Srbija – Rumunija naš gasovodni sistem povezaće se sa gasovodom BRUA (operativan od 2023. godine), potencijalnim nalazištima gasa u Crnomorskom basenu i perspektivnim Konstanca LNG terminalom.

Izgradnjom interkonetora Republika Srbija – Republika Hrvatska naš gasovodni sistem povezuje se sa LNG terminalom u Krku.

Izgradnjom interkonekcije sa Republikom Severnom Makedonijom ne ostvaruje se veza sa novim izvorima snabdevanja, jer preko interkonekcije Republika Srbija – Republika Bugarska (Niš – Dimitrovgrad) već postoji veza i sa gasovodom TAP i LNG terminalima u Republici Grčkoj. Ovaj pravac može da poslužiti samo kao rezervni pravca snabdevanja.

Prema vrednosti investicije najmanju vrednost ima interkonektor Republika Srbija – Rumunija, zatim Republika Srbija – Republika Hrvatska, a najveća investicija je interkonektor Republika Srbija – Republika Severna Makedonija sa pratećim projektom razvodnog gasovoda bez koga ovaj interkonektor ne može da funkcioniše.

Kompleksnost realizacije je najmanja za projekat interkonekcije Republika Srbija – Rumunija, potom Republika Srbija – Republika Hrvatska i na kraju Republika Srbija – Republika Severna Makedonija.

Rezultati prethodne analize dati su u Tabeli 6. u kojoj su razvojni projekti rangirani u skladu sa navedenim kriterijumima. Na prvom je mestu interkonektor Republika Srbija – Rumunija, jer je najbolji po sva tri kriterijuma. Na drugom je interkonekcija Republika Srbija – Republika Hrvatska, jer daje bolji rezultat od ostalih po kriterijumima novih izvora i vrednosti. Na trećem mestu je projekat interkonekcije Republika Srbija – Republika Severna Makedonija, jer i ako je najskuplji ipak povezuje Republiku Srbiju sa drugim gasovodima koji mogu biti veza sa izvorima gasa.

Tabela 6: Rang razvojnih projekata

Naziv projekta

Dužina

Vrednost (mil. EUR)

1.

Proširenje skladišnih kapaciteta podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor”

N/A

100

2.

Interkonekcija Republika Srbija – Rumunija

13,5 km

12

3.

Interkonekcija Republika Srbija – Republika Hrvatska

95 km

60

4.

Interkonekcija Republika Srbija – Republika Severna Makedonija (povezani projekat je Razvodni gasovod RG 11-02 Leskovac – Vladičin Han – Vranje)

45 km + 70,7 km = 115,7 km

42+80 = 122

8.2. Formiranja obaveznih rezervi gasa

Obavezne rezerve prirodnog gasa regulisane su čl. 346–353. Zakona.

Formiranje obaveznih rezervi gasom je mera koja se dopunjava sa merama stvaranja obaveznih rezervi nafte, operativnih rezervi energenata i rezervi Republičke direkcije za robne rezerve.

Mera, sama po sebi nije nezavisna, jer zavisi od tehničkih mogućnosti gasnog ili gasnih skladišta, pa se ne može razmatrati izdvojeno. Za potrebe simulacije potrebne za izradu ovog preventivnog akcionog plana, usvojeno je da se radi o skladištu „Banatski Dvor” i iscrpljenom gasnom polju Čestereg sa parametrima kapaciteta definisanim od 750 do 1.500 miliona m3. Pretpostavljeno je, takođe, za potrebe simulacije, da su rezerve gasa u skladištu neiscrpne, odnosno da nedostatak gasa ne može biti razlog umanjenju mogućih pozitivnih efekata.

Simulirano je na dva scenarija, odnosno S1 i S2, tako što je povećavan kapacitet povlačenja iz gasnog skladišta, jer bi proizvodnost, usled veće zapunjenosti skladišta bila veća.

U bazičnom slučaju „Poremećaj na tržištu bez primene mera”, Prilog 1.1, vidi se da u najtežem slučaju krize S1 može nedostajati 143,8 miliona m3 u toku 30 dana, a u slučaju S2, prosečne zimske potrošnje nedostajaće skoro 37,5 miliona m3 u toku 30 dana. Prethodno ukazuje na maksimalno potrebne rezerve kojima treba nadomestiti nedostajuće potrebne količine i koje treba imati u sistemu obaveznih rezervi. Povećanje izlaznog kapaciteta skladišta u ovom slučaju nije predviđeno.

Druga grupa scenarija kod koje su analizirani mogući efekti je „Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera”. Rezultat se sastoji u prelasku scenarija S2 u zonu srednjeg rizika. Nedostajuća količina prirodnog gasa u scenariju S1 je 86 miliona m3, a u scenariju S2 nedostaje količina od dva miliona m3.

Treća grupa scenarija na kojoj su vršene simulacije je „Poremećaj na tržištu sa primenom tržišnih mera uz izgradnju faze II gasnog skladišta Banatski Dvor”. Ovde su analizirani mogući efekti u slučaju da je pored povećanja proizvodnosti skladišta. Analiza osetljivosti je pokazala da se nedostatak gasa za period od mesec dana eliminiše pri kapacitetu povlačenja skladišta od 10,6 miliona m3/dan. Pri kapacitetu povlačenja od 13,6 miliona m3/dan se eliminišu dnevni i nedeljni nedostaci. Prethodno ukazuje na eventualno dodatno povećanje kapaciteta za povlačenje iz Banatskog Dvora u trećoj ili završnoj fazi i koji bi bili nešto veći od danas planiranih ili na stalni smeštaj dela rezervi u Mađarskoj.

Prethodno navodi na zaključak da su efekti mere formiranja Obaveznih rezervi gasa daleko veći do trenutka kada bude završena izgradnja faze II gasnog skladišta „Banatski Dvor”, nego posle. Međutim, treba imati u vidu da bi dodatne količine gasa u skladištu svakako doprinele povećavanju njegove proizvodnosti u budućnosti.

Ova mera, u sadašnjim uslovima, može otkloniti sve rizike i eliminisati rezidualni rizik u slučaju da kriza u snabdevanju traje 30 dana.

Na osnovu navedenog poželjno bi bilo formirati ukupne rezerve gasa (obavezne) na nivou od 150 miliona m3 do trenutka završetka realizacije faze II gasnog skladišta „Banatski Dvor”. Te rezerve bi omogućile da se nadoknadi nedostatak energenata u slučaju 30 dnevne krize izazvane potpunim prekidom snabdevanja u najhladnijem mesecu. Ove rezerve bi morale da budu skladištene u Mađarskoj, jer, trenutno nema kapaciteta za njihovo korišćenje iz Banatskog Dvora.

Ukoliko se napravi analogija sa obaveznim rezervama nafte koje bi trebale da obezbede 61 nesmetane potrošnje u zimskim uslovima i ako se pretpostavi da može da se obezbedi ulja za loženje u dovoljnoj količini iz postojećih rezervi i proizvodnje, onda bi trebalo obezbediti zalihe za jedan „ekstremni” i jedan prosečni mesec 145+86 miliona m3 ili oko 230 miliona m3.

Shodno navedenom minimalno potrebne količine iznose od 150 miliona m3, a poželjne do 230 miliona m3.

Formiranje dvomesečnih rezervi nije nužno ukoliko se dugoročno održi stanje po kome se dodatne količine gasa mogu ugovoriti i kupiti za sedam dana. Formiranje jednomesečnih zaliha je nužno.

Ove količine bi se mogle obezbediti i Stand-by ugovorom sa Yugorosgaz a.d. Beograd o „dodatnom snabdevanju” u slučaju krize, koji preko Gazprom eksport d.o.o. kao zajedničkog akcionara, danas već raspolaže sa tim količinama u podzemnom skladištu „Banatski Dvor”.

Istovremeno, treba istražiti mogućnost da se kapacitet povlačenja gasa iz Banatskog Dvora poveća na 10,6–13,6 miliona m3/dan, u narednim fazama razvoja, jer bi se samo tako otklonili rezidualni rizici.

Ukupne zalihe mazuta u sistemu Obaveznih rezervi, Republičke direkcije za robne rezerve i toplana bi trebale da budu zimi stalno na nivou 96.000 t, jer je to količina koja je potrebna za supstituciju tokom najhladnijeg meseca ili ne manje od 68.000 t, jer je to količina koja je potrebna tokom prosečnog meseca zimske potrošnje za supstituciju.

9. OBAVEZE NADLEŽNIH INSTITUCIJA, ENERGETSKIH SUBJEKATA U OBLASTI PRIRODNOG GASA I KORISNIKA SISTEMA

Obaveze nadležnih institucija, gasnih energetskih subjekata i korisnika sistema vezane za sigurnost snabdevanja i mere u slučaju poremećaja u radu energetskog sistema ili poremećaja na tržištu prirodnog gasa utvrđene su čl. 314–319. Zakona.

Pored drugih obaveza, operatori sistema su odgovorni za siguran i pouzdan rad sistema i upravljanje sistemima, kao i donošenje planova ograničenja isporuke i odluka o primeni mera koje se preduzimaju u slučaju kratkoročnih poremećaja.

Odluku o primeni mera koje se preduzimaju u slučaju opšte nestašice prirodnog gasa donosi Vlada, na predlog Ministarstva, a po prethodnom obaveštenju operatora sistema o nastupanju okolnosti za primenu ovih mera. Ova odluka i plan ograničenja isporuke prirodnog gasa kojim se sprovode utvrđene mere objavljuju se u sredstvima javnog informisanja najkasnije 24 časa pre početka primene mera na koje se odluka odnosi.

Članom 319. Zakona propisano je da u slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja kupaca ili rada transportnog, odnosno distributivnog sistema zbog nedovoljne ponude na tržištu energije ili nastupanja drugih vanrednih okolnosti, Vlada propisuje mere ograničenja isporuke prirodnog gasa ili posebne uslove uvoza ili izvoza prirodnog gasa, način i uslove za obrazovanje i kontrolu cena, obavezu isporuke samo određenim korisnicima ili posebne uslove obavljanja energetskih delatnosti uz minimalni poremećaj tržišta energijom u okruženju. U takvom slučaju Vlada određuje način obezbeđivanja, odnosno izvore sredstava za naknadu štete koja može nastati za energetske subjekte koji sprovode ove mere, kao i uslove i način raspodele sredstava po osnovu naknade štete. Ministarstvo je dužno da o preduzetim merama izveštava nadležna tela saglasno obavezama koje proizilaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora.

Operator transportnog sistema prirodnog gasa odgovoran je i za razvoj kojim se obezbeđuje dugoročna sposobnost transportnog sistema da ispuni racionalne zahteve za transportom prirodnog gasa. Operator je obavezan da svake godine donese plan razvoja transportnog sistema za period od najmanje deset godina. Desetogodišnji plan razvoja treba da sadrži efikasne mere kojima se ostvaruje adekvatnost sistema i sigurnost snabdevanja. Adekvatne obaveze imaju i operatori distributivnog sistema i operatori skladišta.

Domaćinstva i mali kupci, u cilju njihove zaštite, imaju pravo na javno snabdevanje, po regulisanim cenama, a snabdevač koga odredi Vlada ima obavezu da snabdeva gasom javne snabdevače.

10. MOGUĆI UTICAJ PREDVIĐENIH MERA NA SUSEDNE ZEMLJE

Trenutno stanje razvoja gasne infrastrukture je takvo da gasovodni sistem Republike Srbija može uticati na sisteme Mađarske, Republike Bugarske i Bosne i Hercegovine.

U odnosima sa Mađarskom, Republika Srbija treba da insistira na pridržavanju principa evropske solidarnosti i primeni Direktive (EU) 2017/1938 i Direktive (EU) 715/2009, kao i neprimenjivanju Dekreta No. 19 of 2009. mađarske Vlade kojim se može u slučaju nestašice u Mađarskoj ograničiti isporuka susednim zemljama. Republika Srbija treba da postigne sa Mađarskom sporazum o zajedničkom delovanju u slučaju kriznih situacija koji bi svakako obuhvatio skladištenje gasa u mađarskim skladištima i kapacitete za transport gasa kroz Mađarsku u slučaju poremećaja.

Meru, ograničavanje isporuke, Republika Srbija ne bi trebalo da primenjuje prema Mađarskoj ili Bosni i Hercegovini ili bi trebalo da ga primenjuje proporcionalno smanjenju isporuka za Republiku Srbiju.

U odnosima sa Republikom Bugarskom, Republika Srbija može insistirati na pridržavanju principa evropske solidarnosti kao i u odnosima sa Mađarskom i garancije da Republika Bugarska neće tržišnim ili netržišnim merama sprečavati tok gasa prema Republici Srbiji i Mađarskoj.

Poželjno bi bilo da Republika Srbija, Mađarska, Republika Bugarska i Bosna i Hercegovina izrade regionalni ili subregionalni Preventivni i Krizni plan u skladu sa odredbama Direktive (EU) 2017/1938.