Uredba o utvrđivanju bruto mase kontejnera

Član 1

Ovom uredbom bliže se propisuju postupak i način utvrđivanja bruto mase kontejnera koji se ukrcavaju na pomorski brod i uslovi koje mora da ispunjava uslužno privredno društvo koje pruža uslugu utvrđivanja bruto mase kontejnera.

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:

1. 1) bruto masa je ukupna masa upakovanog kontejnera, uključujući i tara težinu kontejnera;
2. 2) dokument o prevozu je dokument koji krcatelj koristi za saopštavanje podatka o utvrđenoj bruto masi kontejnera;
3. 3) overeno merilo je bilo koji uređaj kojim može da se utvrdi bruto masa kontejnera ili pojedinačna masa tereta, elemenata za smeštaj tereta u kontejneru i elemenata za učvršćivanje tereta u kontejneru, a koji ispunjavaju zahteve za tačnost merenja, kao i ostale zahteve države u kojoj je obavljeno pakovanje kontejnera;
4. 4) elementi za pakovanje i smeštanje tereta su elementi koji se koriste prilikom smeštanja tereta u kontejner, a koji imaju za cilj da se spreči njegovo oštećenje prilikom prevoza, pri čemu nisu obuhvaćeni elementi zaštite tereta koji je upakovan u okviru upakovanog tereta koji se stavlja u kontejner;
5. 5) elementi za učvršćivanje tereta su elementi kojima se teret u kontejneru obezbeđuje od pomeranja;
6. 6) tara masa je masa praznog kontejnera;
7. 7) upakovani kontejner je kontejner sa ukrcanim teretom (krutim, rasutim, tečnim, upakovanim), uključujući elemente za pakovanje i smeštanje tereta u kontejner, kao i elemente za učvršćivanje tereta;
8. 8) potvrđena bruto masa je bruto masa kontejnera koja je utvrđena u skladu sa metodom 1 ili metodom 2 koje su propisane ovom uredbom.

Član 3

(1) Zapovednik domaćeg pomorskog broda ne može da ukrca na brod upakovani kontejner ako krcatelj nije:

1. 1) pribavio dokaz na osnovu koga se može potvrditi podatak o bruto masi upakovanog kontejnera, u skladu sa odredbama ove uredbe;
2. 2) dostavio podatke o potvrđenoj bruto masi upakovanog kontejnera vozaru i/ili lučkom kontejnerskom terminalu (u daljem tekstu: terminal) radi blagovremene pripreme brodskog plana za slaganje kontejnera.

(2) Krcatelj je dužan da preduzme sve potrebne mere da odstupanja između bruto mase upakovanog kontejnera koja je potvrđena na način iz stava 1. tačka 1) ovog člana i stvarne bruto mase upakovanog kontejnera budu svedena na najmanju moguću meru pri čemu posebno mora da uzme u obzir sve okolnosti koje mogu da utiču na tačnost podatka o bruto masi.

(3) Ako domaći vozar nije dostavio terminalu podatak o potvrđenoj bruto masi kontejnera ili krcatelj nije dostavio podatak o potvrđenoj bruto masi upakovanog kontejnera vozaru i/ili terminalu, dužan je da sa operaterom terminala usaglasi način merenja.

(4) Razlika između potvrđene bruto mase upakovanog kontejnera koja je deklarisana od strane krcatelja ili njegovog predstavnika i bruto mase upakovanog kontejnera koja je utvrđena od strane vozara i/ili terminala, ne može da bude veća od sledećih vrednosti:

1. 1) ± 5% za kontejnere bruto mase 10 t i više;
2. 2) ± 0.5 t za kontejnere bruto mase manje od 10 t.

(5) Ako se na terminalu utvrdi razlika između potvrđene bruto mase upakovanog kontejnera koja je deklarisana od strane krcatelja, a pre dopreme kontejnera na terminal i bruto mase upakovanog kontejnera koja je dobijena merenjem na vagi na terminalu, smatra se da je važeća bruto masa koja je dobijena merenjem na vagi na terminalu.

Član 4

(1) Dokument o prevozu koji sadrži podatak o potvrđenoj bruto masi upakovanog kontejnera može da bude deo instrukcije koja se daje vozaru ili poseban dokument, na kome mora da bude posebno naznačeno da se radi o „potvrđenoj bruto masi (VGM)”.

(2) Dokument o prevozu može da bude dostavljen u elektronskom obliku, i to kao elektronska razmena podataka ili elektronska obrada podataka.

(3) Dokument o prevozu potpisuje krcatelj ili lice koje je ovlašćeno od strane krcatelja.

Član 5

Za utvrđivanje bruto mase upakovanog kontejnera mogu da se koriste dve metode, i to:

1. 1) metoda 1 – Merenje upakovanog kontejnera;
2. 2) metoda 2 – Sabiranje pojedinačnih masa.

Član 6

(1) Ako se primenjuje metoda 1 – Merenje upakovanog kontejnera, posle završenog pakovanja i zatvaranja kontejnera, krcatelj meri ili angažuje treću stranu da izmeri upakovani kontejner.

(2) Ako se merenje vrši u Republici Srbiji vagom sa neautomatskim funkcionisanjem, vaga mora da odgovara zahtevima propisa kojim se uređuju vage sa neautomatskim funkcionisanjem, a ako se merenje vrši vagom sa automatskim funkcionisanjem, vaga mora da odgovara zahtevima propisa kojim se uređuju vage sa automatskim funkcionisanjem.

(3) Ako se merenje vrši izvan Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: ministarstvo) obaveštava vozara koji upravlja domaćim pomorskim brodom o zahtevima za tačnost merenja vagom, kao i ostalim zahtevima koje vaga mora ispunjavati prema propisima države u kojoj se merenje vrši.

(4) Vlasnik, odnosno korisnik vage dužan je da vagu koristi u skladu sa zakonom kojim se uređuje metrologija.

(5) Ako se vrši samo jedno merenje vagom sa neautomatskim funkcionisanjem (vozilo zajedno sa kontejnerom), primenjuje se metoda 2 – Sabiranje pojedinačnih masa, i to tako da se bruto masa kontejnera određuje oduzimanjem od:

1. 1) dobijene mase;
2. 2) mase vozila navedene u transportnim dokumentima;
3. 3) procenjene mase goriva;
4. 4) ostalih procenjenih masa.

Član 7

(1) Primenom metode 2, krcatelj ili drugo lice koje on odredi, utvrđuje težinu svakog pojedinačnog elementa koji čini sadržaj kontejnera (teret, pakovanje, elementi za smeštanje i učvršćivanje tereta u kontejneru, kao i ostali delovi sadržaja kontejnera) i dodaje tara težinu kontejnera.

(2) Za tara težinu kontejnera mora da se koristi podatak označen na kontejneru.

(3) Masa tereta u kontejneru dobija se sabiranjem masa pojedinačnih elemenata tereta, s tim da se u slučaju pakovanog tereta unutar kontejnera može koristiti podatak koji je utvrdio proizvođač na pakovanju tereta, a u slučaju rasutog tereta može se koristiti podatak dobijen na osnovu merenja koje je izvršeno na vagi koja je overena.

(4) Podatak o masi pakovanja može da se dobije od proizvođača materijala za pakovanje ili može da bude zasnovan na podacima krcatelja, a koji se zasnivaju na podacima iz njihovog sistema za upravljanje resursima.

(5) Kao podatak o masi paleta i materijala za smeštanje i učvršćivanje tereta mogu da se koriste podaci dobijeni od proizvođača, podaci dobijeni iz sistema za upravljanje resursima ako ga koristi krcatelj ili direktnim merenjem vagom.

(6) Sabiranjem podataka iz st. 3–5. ovog člana sa tara težinom kontejnera dobija se bruto masa upakovanog kontejnera.

Član 8

(1) Za kontejnere koji se pakuju u Republici Srbiji, postupak utvrđivanja bruto mase upakovanog kontejnera obavlja pravno lice koje ima potvrdu o odobrenju uslužnog privrednog društva za utvrđivanje bruto mase upakovanog kontejnera korišćenjem metode 2.

(2) Potvrdu iz stava 1. ovog člana izdaje ministarstvo uz prethodno pribavljeno mišljenje o ispunjenosti uslova propisanih ovom uredbom koje izdaje komisija za razmatranje zahteva pravnih lica za izdavanje odobrenja uslužnog privrednog društva za utvrđivanje bruto mase kontejnera korišćenjem metode 2 (u daljem tekstu: Komisija).

(3) Komisiju iz stava 2. ovog člana obrazuje ministar nadležan za poslove saobraćaja, a sastoji se od jednog predstavnika ministarstva i dva predstavnika Direkcije za mere i dragocene metale.

(4) Za izdavanje potvrde iz stava 1. ovog člana plaća se republička administrativna taksa.

Član 9

(1) Za izdavanje potvrde o odobrenju uslužnog privrednog društva iz člana 8. ove uredbe, podnosilac zahteva dostavlja sledeću dokumentaciju:

1. 1) opis i adresu privrednog društva, osnovne delatnosti i organizacionu strukturu;
2. 2) popis osoblja sa njihovim iskustvom u obavljanju poslova koji su predmet odobrenja, uključujući njihove kvalifikacije (stručna sprema);
3. 3) opis opreme koja se koristi za izvršavanje usluga koje su obuhvaćene odobrenjem;
4. 4) informacije o ostalim aktivnostima privrednog društva koje bi mogle da predstavljaju sukob interesa;
5. 5) opis metode utvrđivanja bruto mase upakovanog kontejnera;
6. 6) opis uređaja za merenje koji će biti korišćen.

(2) Pored zahteva iz stava 1. ovog člana, za izdavanje potvrde o odobrenju uslužnog privrednog društva, podnosilac zahteva mora da dokaže da ima sledeće dokumentovane procedure:

1. 1) za održavanje uređaja za merenje i druge korišćene opreme;
2. 2) za etaloniranje uređaja;
3. 3) za slučaj reklamacije vozara i/ili operatora terminala na podatak krcatelja o utvrđenoj bruto masi upakovanog kontejnera;
4. 4) za održavanje zapisa o podacima o potvrđenoj bruto masi od strane krcatelja;
5. 5) program obuke osoblja;
6. 6) zapise o primedbama klijenata privrednog društva na pruženu uslugu.

(3) Nakon provere dokumentacije iz st. 1. i 2. ovog člana, pregleda na licu mesta i praktične demonstracije utvrđivanja bruto mase upakovanog kontejnera, Komisija sastavlja izveštaj koji dostavlja ministarstvu.

(4) Ministarstvo izdaje potvrdu o odobrenju uslužnom privrednom društvu koje je dobilo mišljenje Komisije o ispunjenosti uslova propisanih ovom uredbom.

(5) Izuzetno od stava 3. ovog člana, dokaz o uspostavljenim dokumentovanim procedurama iz stava 2. ovog člana, uslužno privredno društvo može da dostavi ministarstvu najkasnije u roku od godinu dana od dana dobijanja potvrde o odobrenju uslužnog privrednog društva za utvrđivanje bruto mase kontejnera korišćenjem metode 2.

Član 10

(1) Ovaj uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(2) 05 broj 110-8957/2016-1

(3) U Beogradu, 29. septembra 2016. godine

(4) Vlada

(5) Predsednik,

(6) Aleksandar Vučić, s.r.