Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti horizontalne državne pomoći

Član 1 Predmet

Ovom uredbom bliže se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći koja se dodeljuje radi unapređenja razvoja određenih privrednih delatnosti učesnika na tržištu koji se razvrstavaju u mikro, mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSP), za istraživanje, razvoj i inovacije, za usavršavanje, za zapošljavanje, radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih određenom prirodnom katastrofom, za sportsku i višenamensku infrastrukturu i za lokalnu infrastrukturu (u daljem tekstu: horizontalna državna pomoć), kao i pravila kumulacije.

Član 2 Primena

(1) Odredbe ove uredbe primenjuju se na državnu pomoć iz člana 1. ove uredbe koja se dodeljuje učesnicima na tržištu u svim sektorima delatnosti.

(2) Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na državnu pomoć u cilju olakšavanja zatvaranja nekonkurentnih rudnika uglja niti na pomoć koja je uslovljena:

1. 1) izvezenim količinama, osnivanjem i radom distribucione mreže u inostranstvu ili ostalim tekućim troškovima korisnika državne pomoći koji su direktno povezani sa izvoznom delatnošću;
2. 2) davanjem prednosti korišćenju domaće robe u odnosu na uvezenu robu;
3. 3) obavezom korisnika državne pomoći da koristi robu koja je proizvedena u Republici Srbiji ili usluge koje su pružene u Republici Srbiji;
4. 4) ograničavanjem korisnika državne pomoći da koristi rezultate istraživanja, razvoja i inovacija u Republici Srbiji;
5. 5) obavezom korisnika državne pomoći da ima sedište ili predstavništvo u Republici Srbiji, osim u trenutku isplate državne pomoći.

(3) Izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju značenje određeno zakonom i podzakonskim aktima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.

(4) Pod područjem „A” i „C” podrazumevaju se područja definisana u skladu sa propisima kojima se bliže uređuje regionalna državna pomoć.

(5) Iznosi iskazani u evrima u ovoj uredbi predstavljaju iznos u nominalnoj vrednosti ili dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Član 3 Usklađena horizontalna državna pomoć

Horizontalna državna pomoć je usklađena sa pravilima o dodeli državne pomoći ako ispunjava sve uslove i kriterijume iz ove uredbe.

Član 4 Transparentnost

(1) Horizontalna državna pomoć je usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako je moguće unapred izračunati tačan iznos bruto novčane protivvrednosti bez potrebe za procenom rizika od prekomerne državne pomoći (transparentna državna pomoć).

(2) Državna pomoć koja se dodeljuje u obliku bespovratnih sredstava izražava se u bruto iznosu, tj. iznosu pre odbitka poreza i drugih naknada.

(3) Ako se državna pomoć ne dodeljuje u obliku bespovratnih sredstava, iznos državne pomoći mora da bude izražen u obliku bespovratnih sredstava, tj. u njihovoj (bruto) novčanoj protivvrednosti.

(4) Kriterijum transparentnosti ispunjavaju sledeći instrumenti (oblici) dodele državne pomoći:

1. 1) subvencija i subvencionisana kamatna stopa na kredite;
2. 2) kredit ako je bruto novčana protivvrednost izračunata na osnovu referentne kamatne stope koja je važeća u trenutku dodele državne pomoći;
3. 3) garancija ako je obračunata u obliku bruto novčane protivvrednosti subvencije;
4. 4) poreska olakšica ako je predviđena gornja vrednost koja obezbeđuje da se ne premaši dozvoljena (visina) intenzitet državne pomoći;
5. 5) drugi instrumenti u skladu sa zakonom, kod kojih je moguće unapred izračunati tačan iznos bruto novčane protivvrednosti bez potrebe za procenom rizika od prekomerne državne pomoći.

(5) Državna pomoć za učešće u projektima evropske teritorijalne saradnje, koja se dodeljuje u skladu sa ovom uredbom smatra se transparentnom državnom pomoći.

(6) Državna pomoć koja se dodeljuje na osnovu šeme MSP umanjenjem naknada ili besplatnim pružanjem savetodavnih usluga i usluga podrške u vezi sa inovacijama, koje pružaju, na primer, istraživačka organizacija ili organizacija za unapređenje znanja za potrebe istraživačke infrastrukture, infrastrukture za testiranje i eksperimentisanje ili inovativne klastere usklađena je pod uslovom da:

1. 1) se prednost koja nastaje tim umanjenjem naknada ili besplatnim pružanjem savetodavnih usluga i usluga podrške može odrediti i dokazati;
2. 2) su potpuna ili delimična umanjenja naknada za pružanje tih usluga, kao i pravila postupka za izbor i prijavu MSP javno dostupni (na internet stranici ili na drugi odgovarajući način) pre nego što pružalac usluga otpočne sa pružanjem usluge po umanjenoj naknadi;
3. 3) pružalac usluge vodi evidenciju o iznosima državne pomoći dodeljene svakom MSP pojedinačno u obliku umanjenja naknade za pružanje te usluge i čuva tu evidenciju deset godina od dana kada je dodeljena poslednja državnu pomoć.

(7) Komisija za kontrolu državne pomoći (u daljem tekstu: Komisija) propisuje način utvrđivanja, izračunavanja i ažuriranja osnovne referentne kamatne stope i izračunavanja referentne i diskontne kamatne stope koje se koriste za obračun iznosa i diskontovanje državne pomoći.

Član 5 Utvrđivanje opravdanih troškova i intenziteta državne pomoći

(1) Intenzitet državne pomoći utvrđuje se u odnosu na iznos opravdanih troškova, bez poreza na dodatu vrednost i drugih troškova koji mogu da se refundiraju u skladu sa poreskim propisima.

(2) Opravdanost troškova dokazuje davalac državne pomoći ispravama koje moraju da sadrže jasne, konkretne i ažurirane podatke.

(3) Ako se državna pomoć isplaćuje u više rata, iznos državne pomoći i opravdanih troškova, diskontuju se na njihovu vrednost u trenutku dodele te pomoći, pri čemu se za diskontovanje koristi važeća diskontna stopa.

(4) Horizontalna državna pomoć smatra se dodeljenom na dan kada je davalac državne pomoći doneo akt kojim se određenom učesniku na tržištu dodeljuje državna pomoć.

(5) Ako je pravni osnov za dodelu državne pomoći ugovor, dan zaključenja ugovora smatra se danom dodele državne pomoći.

(6) Intenzitet horizontalne državne pomoći uvećava se za deset procentnih poena ako:

1. 1) se državna pomoć dodeljuje kao predujam;
2. 2) ne postoji prihvaćena metodologija obračuna bruto novčane protivvrednosti;
3. 3) je ta državna pomoć izražena kao procenat opravdanih troškova; i
4. 4) je merom državne pomoći predviđeno da će, u slučaju uspešnog rezultata projekta, predujam biti otplaćen po kamatnoj stopi koja je najmanje jednaka važećoj diskontnoj kamatnoj stopi u trenutku dodele pomoći.

Član 6 Efekat podsticaja

(1) Horizontalna državna pomoć je usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako ima efekat podsticaja.

(2) Horizontalna državna pomoć ima efekat podsticaja ako je zahtev za dodelu državne pomoći podnet davaocu državne pomoći pre početka radova na projektu ili delatnosti.

(3) Zahtev iz stava 2. ovog člana naročito sadrži:

1. 1) naziv i veličinu učesnika na tržištu;
2. 2) opis projekta, datum početka i kraja projekta;
3. 3) lokaciju projekta;
4. 4) pregled troškova projekta;
5. 5) instrument i iznos državne pomoći.

(4) Individualna horizontalna državna pomoć, koja se dodeljuje na osnovu akta davaoca državne pomoći i to unapred određenom učesniku na tržištu koji se razvrstava u velika pravna lica (u daljem tekstu: veliko pravno lice) ima efekat podsticaja ako je davalac državne pomoći utvrdio na osnovu priložene dokumentacije korisnika državne pomoći da državna pomoć dovodi do znatnog povećanja:

1. 1) veličine projekta ili obima delatnosti;
2. 2) ukupnog iznosa koji korisnik državne pomoći ulaže u projekat ili delatnost;
3. 3) brzine realizacije projekta ili delatnosti.

(5) Horizontalna državna pomoć ima efekat podsticaja ako se dodeljuje na osnovu fiskalne šeme koja je bila na snazi pre početka radova na projektu, ako je zahtev za dodelu državne pomoći podnet davaocu posle početka radova na projektu i ako tom šemom nije predviđeno da davalac odlučuje po slobodnoj oceni o dodeli državne pomoći.

(6) Izuzetno od stava 5. ovog člana, državna pomoć ima efekat podsticaja ako je fiskalna šema doneta posle početka radova na projektu i ako je donošenjem te šeme prestala da važi šema po kojoj je korisnik imao pravo na dodelu državne pomoći.

(7) Pod početkom radova na projektu iz stava 2. ovog člana smatra se početak građevinskih radova ili dan preduzimanja pravno obavezujuće radnje u vezi sa nabavkom opreme povezane sa ulaganjem ili dan sticanja dela imovine pravnog lica koja je povezana sa smanjenjem obima poslovanja tog pravnog lica (u daljem tekstu: preuzimanje imovine).

(8) Kupovina zemljišta, pribavljanje dozvola, obavljanje studija izvodljivosti i druge pripremne radnje ne smatraju se početkom radova na projektu iz stava 2. ovog člana.

(9) Državna pomoć mikro pravnim licima za snabdevanje gasom, toplotnom ili električnom energijom, državna pomoć za snabdevanje MSP u slučaju poremećaja na tržištu gasa, električne energije ili toplotne energije koja je proizvedena od prirodnog gasa ili konverzijom električne energije, državna pomoć za zapošljavanje i radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih određenom prirodnom katastrofom, koja se dodeljuje u skladu sa ovom uredbom, uvek ima efekat podsticaja.

(10) Mikro pravno lice u smislu propisa o kontroli državne pomoći je pravno lice koje ima manje od deset zaposlenih i ako je njegov godišnji promet i/ili ukupan godišnji bilans manji od dva miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Član 7 Ostali kriterijumi usklađenosti

(1) Horizontalna državna pomoć je usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako se dodeljuje učesniku na tržištu kojem nije naložen povraćaj državne ili de minimis pomoći, kao i učesnicima na tržištu koji nisu u teškoćama u smislu propisa kojima se uređuje kontrola državne pomoći.

(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, državna pomoć učesnicima na tržištu koji su u teškoćama, usklađena je u smislu člana 3. ove uredbe ako ti učesnici na tržištu nemaju prednost u odnosu na druge učesnike na tržištu i ako se dodeljuje na osnovu šeme države pomoći radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih određenom prirodnom katastrofom.

Član 8 Državna pomoć MSP

Državna pomoć MSP je usklađena državna pomoć, u smislu člana 3. ove uredbe, ako se dodeljuje za ulaganje, savetodavne usluge, učešće na sajmovima, učešće u projektima evropske teritorijalne saradnje, kao i ako se dodeljuje mikro pravnim licima za snabdevanje gasom, toplotnom ili električnom energijom i za snabdevanje MSP u slučaju poremećaja na tržištu gasa, električne energije ili toplotne energije koja je proizvedena od prirodnog gasa ili električne energije.

Član 9 Opravdani troškovi

Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći MSP za ulaganje su:

1. 1) troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu (uključujući jednokratne troškove imovine povezane sa ulaganjem koja se ne može amortizovati);
2. 2) procenjeni troškovi zarada za novootvorena radna mesta povezana sa ulaganjem u dvogodišnjem periodu (troškovi zarada); ili
3. 3) kombinacija troškova iz tač. 1) i 2) ovog stava, pod uslovom da dobijeni iznos ne premašuje iznose iz tačke 1) ili tačke 2) ovog stava, u zavisnosti od toga koji je iznos veći.

Član 10 Troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu MSP

Troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu MSP odnose se na ulaganje u materijalnu i nematerijalnu imovinu, radi:

1. 1) osnivanja novog pravnog lica ili ogranka;
2. 2) proširenja kapaciteta postojećeg pravnog lica;
3. 3) diversifikacije proizvoda i/ili usluga, uvođenjem novih proizvoda ili novih usluga;
4. 4) uvođenja suštinske promene u ukupnom procesu proizvodnje i/ili pružanja usluga postojećeg pravnog lica; i/ili
5. 5) sticanja dela imovine pravnog lica koja je povezana sa smanjenjem obima poslovanja tog pravnog lica (u daljem tekstu: preuzimanje imovine).

Član 11 Materijalna i nematerijalna imovina

(1) Materijalna imovina obuhvata nepokretnosti (zemljište, zgrade, građevine i dr.), postrojenja, mašine i opremu.

(2) Zakup zemljišta i zgrada nastavlja se najmanje pet godina od predviđenog datuma završetka projekta ulaganja, odnosno tri godine za MSP.

(3) U slučaju najma postrojenja ili mašina najam mora da bude u obliku finansijskog lizinga uz obavezu korisnika državne pomoći da kupi imovinu po isteku perioda lizinga.

(4) Nematerijalna imovina obuhvata patente, licence, know-how ili druge vrste intelektualne svojine.

(5) Nematerijalnu imovinu isključivo može da upotrebljava korisnik državne pomoći i na nju se obračunava amortizacija u skladu sa važećim propisima.

(6) Nematerijalnu imovinu korisnik državne pomoći može da kupi samo od trećeg lica koje nije povezano sa njim i po tržišnim uslovima.

(7) Nematerijalna imovina za koju se dodeljuje državna pomoć iskazuje se u bilansu stanja korisnika državne pomoći najmanje tri godine.

Član 12 Sticanje imovine

(1) Imovina koja se stiče preuzimanjem u smislu člana 10. tačka 5) ove uredbe smatra se opravdanim troškom ako je kupljena od trećeg nepovezanog lica i po tržišnim uslovima.

(2) Ako imovinu učesnika na tržištu koji se razvrstava u mala pravna lica (u daljem tekstu: malo pravno lice) preuzme zaposleni ili povezano lice sa prethodnim vlasnikom trošak tog preuzimanja predstavlja opravdani trošak.

(3) Sticanje udela u učesniku na tržištu ne smatra se ulaganjem.

Član 13 Procenjeni troškovi zarada za novootvorena radna mesta povezana sa ulaganjem u dvogodišnjem periodu

(1) Novootvorena radna mesta povezana sa ulaganjem su radna mesta u vezi sa aktivnostima na koje se ulaganje odnosi, uzimajući u obzir i radna mesta otvorena nakon povećanja stope iskorišćenosti kapaciteta koji je nastao ulaganjem.

(2) Troškovi zarada iz člana 9. tačka 2) ove uredbe su ukupni iznosi koje korisnik državne pomoći stvarno plaća za rad zaposlenog i obuhvataju bruto zaradu, odnosno zaradu pre odbitka poreza i doprinosa.

(3) Korisnik državne pomoći mora da poveća neto broj zaposlenih (izražen u godišnjim radnim jedinicama), koji nakon završetka projekta ulaganja treba da bude veći od prosečnog broja zaposlenih u periodu od 12 meseci pre početka projekta ulaganja.

(4) Neto broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana, predstavlja broj novootvorenih radnih mesta povezanih sa projektom ulaganja umanjen za broj radnih mesta koja se zatvore tokom perioda ulaganja.

(5) Korisnik državne pomoći je dužan da radno mesto predviđeno projektom ulaganja otvori i popuni u roku od tri godine od dana završetka projekta ulaganja. Novo radno mesto povezano sa ulaganjem mora da ostane popunjeno u periodu od najmanje tri godine od dana kada je prvi put popunjeno.

Član 14 Intenzitet i iznos državne pomoći MSP za ulaganje

(1) Intenzitet državne pomoći MSP za ulaganje može da iznosi do 20% opravdanih troškova iz člana 9. ove uredbe ako je korisnik te državne pomoći učesnik na tržištu koji se razvrstava u mikro pravno lice ili malo pravno lice, odnosno 10% opravdanih troškova ako je korisnik državne pomoći učesnik na tržištu koji se razvrstava u srednje pravno lice (u daljem tekstu: srednje pravno lice).

(2) Državna pomoć MSP za ulaganje po korisniku državne pomoći može da iznosi do 8,25 miliona evra, po projektu ulaganja.

Član 15 Državna pomoć MSP za savetodavne usluge

(1) Državna pomoć MSP za savetodavne usluge dodeljuje se za opravdane troškove, kao što su troškovi angažovanja spoljnih konsultanata.

(2) Savetodavne usluge iz stava 1. ovog člana ne odnose se na redovne i uobičajene usluge poreskog savetovanja, redovne pravne usluge ili usluge oglašavanja.

(3) Intenzitet državne pomoći iz stava 1. ovog člana može da iznosi do 50% opravdanih troškova.

(4) Državna pomoć MSP za savetodavne usluge po korisniku državne pomoći može da iznosi do 2,2 miliona evra, po projektu.

Član 16 Državna pomoć MSP za učešće na sajmovima

(1) Državna pomoć MSP za učešće na sajmovima dodeljuje se za opravdane troškove, kao što su troškovi zakupa, postavljanja i vođenja štanda za prvo učešće učesnika na tržištu na određenom sajmu ili izložbi.

(2) Intenzitet državne pomoći iz stava 1. ovog člana može da iznosi do 50% opravdanih troškova.

(3) Državna pomoć MSP za učešće na sajmovima može da iznosi do 2,2 miliona evra godišnje, po korisniku državne pomoći.

Član 17 Državna pomoć MSP za učešće u projektima evropske teritorijalne saradnje

(1) Državna pomoć MSP za učešće u projektima evropske teritorijalne saradnje dodeljuje se za opravdane troškove, kao što su troškovi troškovi zaposlenih, administrativni troškovi, troškovi pružanja savetodavnih usluga i usluga podrške koje pružaju spoljni konsultanti i pružaoci usluga, troškovi opreme i troškovi infrastrukture.

(2) Intenzitet državne pomoći iz stava 1. ovog člana može da iznosi do 50% opravdanih troškova, a najviše do 2,2 miliona evra, po korisniku državne pomoći, po projektu.

(3) Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, državna pomoć MSP za učešće u projektima evropske teritorijalne saradnje može se dodeliti za bilo koje troškove u iznosu do 22.000 evra po korisniku državne pomoći, po projektu.

Član 18 Državna pomoć mikro pravnim licima za snabdevanje gasom, toplotnom ili električnom energijom

(1) Državna pomoć mikro pravnim licima za snabdevanje gasom, toplotnom ili električnom energijom usklađena je ako se dodeljuje:

1. 1) ograničavanjem cene snabdevanja po jedinici potrošnje gasa, toplotne ili električne energije; ili
2. 2) nadoknađivanjem dela troškova po jedinici potrošnje gasa, toplotne ili električne energije.

(2) Državna pomoć iz stava 1. ovog člana može biti usklađena ako:

1. 1) je bez diskriminacije namenjena svim mikro pravnim licima;
2. 2) svi snabdevači, pod istim uslovima, imaju pravo da daju ponudu za snabdevanje gasom, toplotnom ili električnom energijom;
3. 3) se državna pomoć, koja se dodeljuje preko snabdevača, u najvećoj mogućoj meri prenosi na krajnjeg korisnika; i
4. 4) cena pokriva troškove snabdevanja gasom, toplotnom ili električnom energijom i obezbeđuje efektivnu konkurenciju na tržištu.

(3) Iznos državne pomoći predstavlja razliku između tržišne cene i cene koju mikro pravno lice plaća u skladu sa stavom 1. ovog člana, a najviše do 200.000 evra godišnje, po korisniku državne pomoći.

(4) Državna pomoć za snabdevanje MSP u slučaju poremećaja na tržištu gasa, električne energije ili toplotne energije koja je proizvedena od prirodnog gasa ili konverzijom električne energije

Član 19

(1) Državna pomoć za snabdevanje MSP u slučaju poremećaja na tržištu gasa, električne energije ili toplotne energije koja je proizvedena od prirodnog gasa ili konverzijom električne energije usklađena je ako se dodeljuje:

1. 1) ograničavanjem cene snabdevanja po jedinici potrošnje gasa, toplotne ili električne energije; ili
2. 2) nadoknađivanjem dela troškova po jedinici potrošnje gasa, toplotne ili električne energije.

(2) Državna pomoć iz stava 1. ovog člana može biti usklađena ako:

1. 1) se nadoknađuje deo troškova do 70% utrošenog gasa, toplotne ili električne energije;
2. 2) je bez diskriminacije namenjena svim MSP;
3. 3) se nadoknađuju troškovi snabdevača jer vrše snabdevanje po ceni nižoj od tržišne;
4. 4) svi snabdevači, pod istim uslovima imaju pravo da daju ponudu za snabdevanje gasom, toplotnom ili električnom energijom;
5. 5) se državna pomoć, koja se dodeljuje preko snabdevača, u najvećoj mogućoj meri prenosi na krajnjeg korisnika; i
6. 6) je prosečna cena snabdevanja MSP najmanje jednaka prosečnoj ceni snabdevanja po jedinici gasa, električne ili toplotne energije u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine.

(3) Nadoknada snabdevačima iz stava 2. tačka 3) ovog člana ne sme da pređe razliku između očekivane tržišne cene i cene koju MSP plaća u skladu sa stavom 1. ovog člana.

(4) Iznos državne pomoći iz stava 1. ovog člana obračunava se na osnovu potrošnje gasa, toplotne ili električne energije MSP tokom trajanja perioda poremećaja na tržištu i može da se dodeli najkasnije u roku od 12 meseci od dana prestanka perioda poremećaja.

(5) Državna pomoć iz stava 1. ovog člana može da iznosi do dva miliona evra godišnje, po korisniku državne pomoći.

Član 20 Državna pomoć za istraživanje, razvoj i inovacije

Usklađena državna pomoć za istraživanje, razvoj i inovacije je državna pomoć koja se dodeljuje za projekat istraživanja i razvoja, uključujući projekat istraživanja i razvoja koji je sertifikovan Pečatom izvrsnosti i sufinansiran u okviru programa Horizont 2020 ili Horizont Evropa, za aktivnosti u okviru programa Marija Sklodovska-Kiri (Marie Sklodowska Curie Actions – MSCA) i ERC Proof of Concept actions, istraživačku infrastrukturu, inovativne klastere, MSP za inovacije i za procesne i organizacione inovacije.

Član 21 Državna pomoć za projekat istraživanja i razvoja

(1) Državna pomoć za projekat istraživanja i razvoja usklađena je ako se deo projekta za koji se dodeljuje državna pomoć u potpunosti odnosi na:

1. 1) osnovno istraživanje koje predstavlja eksperimentalni ili teorijski rad radi sticanja novih znanja zasnovanih na pojavama i činjenicama, nezavisno od direktne komercijalne primene ili upotrebe;
2. 2) industrijsko istraživanje, koje predstavlja planirano istraživanje ili kritično ispitivanje radi sticanja novih znanja i veština za razvoj novih proizvoda, procesa ili usluga ili za postizanje značajnog poboljšanja postojećih proizvoda, procesa ili usluga, uključujući digitalne proizvode, procese ili usluge, a obuhvata stvaranje sastavnih delova složenih sistema i može uključivati izradu prototipova u laboratorijskom okruženju ili u okruženju sa simuliranim interfejsima postojećih sistema, kao i pilot-linija, kada je to neophodno za industrijsko istraživanje, posebno za proveru valjanosti generičke tehnologije;
3. 3) eksperimentalni razvoj, koji obuhvata sticanje, kombinovanje, oblikovanje i korišćenje postojećih naučnih, tehnoloških, poslovnih i ostalih relevantnih znanja i veština radi razvoja novih ili poboljšanih proizvoda, procesa ili usluga, uključujući digitalne proizvode, procese ili usluge, kao i druge aktivnosti radi izrade koncepta, planiranja i dokumentovanja novih proizvoda, procesa ili usluga;
4. 4) studiju izvodljivosti, koja sadrži procenu i analizu potencijala projekta radi podrške procesu donošenja odluka na objektivan i racionalan način, otkrivanja snaga i slabosti, odnosno šansi i opasnosti projekta, kao i identifikovanje resursa potrebnih za sprovođenje projekta i izgleda za uspeh projekta; ili
5. 5) kombinaciju kategorija iz tač. 1)–4) ovog stava.

(2) Eksperimentalni razvoj iz stava 1. tačka 3) ovog člana može da obuhvata izradu prototipova, demonstraciju, pilot-projekte, ispitivanje i proveru valjanosti novih ili poboljšanih proizvoda, procesa ili usluga u okruženjima u kojima su mogući stvarni uslovi rada i ako primarni ciljevi eksperimentalnog razvoja predstavljaju dalja tehnička poboljšanja na proizvodima, procesima ili uslugama koji nisu u velikoj meri ustaljeni, kao što je razvoj komercijalno upotrebljivog prototipa ili pilot-projekat, pod uslovom da je u pitanju konačni komercijalni proizvod, čiji bi troškovi proizvodnje samo u svrhu prikazivanja i provere valjanosti bili previsoki.

(3) Eksperimentalni razvoj ne obuhvata rutinske ili periodične promene na postojećim proizvodima, proizvodnim linijama, proizvodnim procesima, uslugama i drugim postojećim operacijama, čak i ako te promene mogu predstavljati poboljšanja.

Član 22 Opravdani troškovi državne pomoći za projekat istraživanja i razvoja

(1) Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za projekat istraživanja i razvoja su troškovi:

1. 1) osoblja (istraživači, tehničari i drugo pomoćno osoblje) u meri u kojoj rade na projektu;
2. 2) instrumenata i opreme u meri u kojoj se koriste za potrebe projekta, a ako se instrumenti i oprema ne koriste tokom čitavog perioda trajanja projekta, opravdani troškovi su samo troškovi amortizacije u periodu trajanja projekta izračunati u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim standardima;
3. 3) zgrada i zemljišta u trajanju i u meri u kojoj se koriste za potrebe projekta, pri čemu su opravdani troškovi zgrada troškovi amortizacije u periodu trajanja projekta, izračunati u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima, opravdani troškovi zemljišta su troškovi kupovine ili iznajmljivanja ili stvarno nastali kapitalni troškovi;
4. 4) ugovornih istraživanja, znanja i patenata koje je treće lice kupilo ili ima licencu u skladu sa tržišnim uslovima, ako je transakcija izvršena u konkurentnim uslovima (u konkurentnom postupku javnog nadmetanja) i troškovi savetodavnih i sličnih usluga ako se koriste isključivo za potrebe projekta;
5. 5) dodatni režijski troškovi i drugi operativni troškovi, uključujući troškove materijala, potrošne robe i sličnih proizvoda nastalih direktno kao rezultat projekta.

(2) Troškovi iz stava 1. tačka 5) ovog člana mogu se izračunati na alternativan, pojednostavljen način i mogu da iznose najviše do 20% ukupnih opravdanih troškova projekta iz tač. 1)–5) ovog člana.

(3) Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za studiju izvodljivosti su troškovi te studije.

Član 23 Intenzitet državne pomoći za projekat istraživanja i razvoja

(1) Intenzitet državne pomoći po korisniku državne pomoći može da iznosi do:

1. 1) za osnovna istraživanja – 100% opravdanih troškova;
2. 2) za industrijska istraživanja – 50% opravdanih troškova;
3. 3) za eksperimentalni razvoj – 25% opravdanih troškova;
4. 4) za studiju izvodljivosti – 50% opravdanih troškova.

(2) Intenzitet državne pomoći za industrijska istraživanja i eksperimentalni razvoj može se povećati najviše do 80% opravdanih troškova, i to:

1. 1) za najviše deset procentnih poena za srednja pravna lica i za najviše 20 procentnih poena za mala pravna lica;
2. 2) za najviše 15 procentnih poena, ako:

(1) projekat uključuje delotvornu saradnju između učesnika na tržištu od kojih je najmanje jedan MSP ili se sprovodi u Republici Srbiji i najmanje još jednoj državi (npr. država članica Evropske unije (u daljem tekstu: EU) ili ugovorna strana Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru i dr.) i nijedan učesnik na tržištu sam ne snosi više od 70% opravdanih troškova projekta;

(2) projekat uključuje delotvornu saradnju između učesnika na tržištu i najmanje jedne istraživačke organizacije ili organizacije za unapređenje znanja, koja snosi najmanje 10% opravdanih troškova projekta i ima pravo da objavi rezultate istraživanja;

(3) se informacije o rezultatima projekta objavljuju putem konferencija, publikacija, besplatnih ili računarskih programa otvorenog koda i na sličan način;

(4) se korisnik obavezuje da će blagovremeno, po tržišnoj ceni i pod jednakim uslovima zainteresovanim licima (iz Republike Srbije ili ugovornih strana Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru) staviti na raspolaganje licence za korišćenje rezultata projekta istraživanja i razvoja, koji su zaštićeni pravom intelektualne svojine; ili

(5) se projekat istraživanja i razvoja sprovodi u području koje je označeno kao područje „A”;

1. 3) za najviše pet procentnih poena ako se projekat istraživanja i razvoja sprovodi u području koje je označeno kao područje „C”;
2. 4) za najviše 25 procentnih poena ako:

(1) je projekat istraživanja i razvoja izabran u konkurentnom postupku javnog nadmetanja, kao deo zajedničkog projekta Republike Srbije i najmanje dve države (npr. država članica EU ili ugovorna strana Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru i dr.);

(2) projekat istraživanja i razvoja obuhvata delotvornu saradnju između učesnika na tržištu iz Republike Srbije i još najmanje jedne države (npr. država članica EU ili ugovorna strana Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru i dr.) ako je korisnik MSP, ili ako je korisnik veliko pravno lice iz najmanje tri države, Republike Srbije ili drugih država (npr. država članica EU ili ugovorna strana Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru i dr.); i

(3) ako se informacije o rezultatima projekta objavljuju u Republici Srbiji i još najmanje dve države (npr. država članica EU ili ugovorna strana Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru i dr.) putem konferencija, publikacija, besplatnih ili računarskih programa otvorenog koda, ili ako se korisnik obavezuje da će blagovremeno, po tržišnoj ceni i pod jednakim uslovima zainteresovanim licima (iz Republike Srbije ili ugovornih strana Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru) staviti na raspolaganje licence za korišćenje rezultata projekta istraživanja i razvoja, koji su zaštićeni pravom intelektualne svojine.

(11) Intenzitet državne pomoći za studije izvodljivosti može da se poveća za deset procentnih poena za srednja pravna lica, odnosno za 20 procentnih poena za mala pravna lica.

(12) Istraživačka organizacija ili organizacija za unapređenje znanja iz stava 2. tačka 2) podtačka (2) ovog člana je univerzitet, institut za istraživanje, agencija za transfer tehnologije, inovacioni posrednik, istraživački orijentisani fizički ili virtuelni subjekat za saradnju i druga lica, bez obzira na pravni subjektivitet (javno ili privatno vlasništvo) ili način finansiranja, čiji je osnovni cilj da nezavisno sprovodi osnovno istraživanje, industrijsko istraživanje ili eksperimentalni razvoj ili da šire rezultate takvih aktivnosti putem nastave, objavljivanja ili prenosa znanja, pri čemu učesnik na tržištu (npr. akcionar ili član) koji može da izvrši presudan uticaj na istraživačku organizaciju nema povlašćeni pristup rezultatima koje taj subjekt objedinjuje.

(13) Ako istraživačka organizacija ili organizacija za unapređenje znanja obavlja i ekonomsku delatnost finansiranje, troškovi i prihodi tih ekonomskih delatnosti moraju zasebno da se evidentiraju.

(14) Delotvorna saradnja iz stava 2. tačka 2) podtač. (1) i (2) ovog člana je saradnja između najmanje dve nezavisne strane u cilju razmene znanja ili tehnologije ili postizanja zajedničkog cilja na osnovu podele rada, pri čemu strane zajednički utvrđuju obim projekta saradnje, doprinose njegovom sprovođenju i dele njegove rizike i rezultate.

(15) Ugovoreno istraživanje i pružanje usluga istraživanja ne smatraju se oblicima saradnje u smislu stava 6. ovog člana, a jedna ili više strana može da snosi celokupne troškove projekta i tako da smanji finansijski rizik projekta za druge strane.

Član 24 Iznos državne pomoći za projekat istraživanja i razvoja

(1) Državna pomoć može da iznosi do:

1. 1) 55 miliona evra, po učesniku na tržištu, za projekat koji se pretežno odnosi na osnovno istraživanje (ako više od polovine opravdanih troškova nastaje kao rezultat aktivnosti u vezi sa osnovnim istraživanjem);
2. 2) 35 miliona evra, po učesniku na tržištu za projekat koji se pretežno odnosi na industrijsko istraživanje (ako više od polovine opravdanih troškova nastaje kao rezultat aktivnosti u vezi sa industrijskim istraživanjem ili osnovnim i industrijskim istraživanjem koja se sprovode zajedno);
3. 3) 25 miliona evra, po učesniku na tržištu za projekat koji se pretežno odnosi na eksperimentalni razvoj (ako više od polovine opravdanih troškova nastaje kao rezultat aktivnosti u vezi sa eksperimentalnim razvojem);
4. 4) 8,25 miliona evra za studije izvodljivosti za pripremu istraživačkih aktivnosti.

(2) Iznos državne pomoći iz stava 1. tač. 1)–3) ovog člana uvećava se za 50% ako se državna pomoć dodeljuje kao predujam, ako ne postoji prihvaćena metodologija obračuna bruto novčane protivvrednosti, ako je ta državna pomoć izražena kao procenat opravdanih troškova i ako je merom državne pomoći predviđeno da će, u slučaju uspešnog rezultata projekta, predujam biti otplaćen po kamatnoj stopi koja je najmanje jednaka važećoj diskontnoj kamatnoj stopi u trenutku dodele pomoći.

Član 25 Državna pomoć za projekte sa oznakom kvaliteta Pečat izvrsnosti

(1) Državna pomoć za projekte sa oznakom kvaliteta Pečat izvrsnosti je pomoć koja se dodeljuje MSP za projekat istraživanja i razvoja, kao i studije izvodljivosti, čije su aktivnosti prihvatljive u skladu sa uslovima programa Horizont 2020 ili Horizont Evropa (isključujući aktivnosti koje izlaze iz okvira aktivnosti eksperimentalnog razvoja).

(2) Opravdani troškovi i maksimalni intenzitet državne pomoći iz stava 1. ovog člana utvrđuju se programom Horizont 2020 ili Horizont Evropa.

(3) Državna pomoć iz stava 1. ovog člana po korisniku državne pomoći može da iznosi do 2,5 miliona evra, po projektu istraživanja i razvoja ili studiji izvodljivosti.

Član 26 Državna pomoć za aktivnosti u okviru programa Marija Sklodovska-Kiri (Marie Sklodowska Curie Actions – MSCA) i ERC Proof of Concept actions

(1) Državna pomoć za aktivnosti u okviru programa Marija Sklodovska-Kiri (Marie Sklodowska Curie Actions – MSCA) i ERC Proof of Concept actions, kojima je dodeljena oznaka kvaliteta Pečat izvrsnosti je pomoć koja se dodeljuje za aktivnosti prihvatljive u skladu sa uslovima programa Horizont 2020 ili Horizont Evropa.

(2) Opravdani troškovi i način njihovog izračunavanja, kao i maksimalni intenzitet državne pomoći iz stava 1. ovog člana utvrđuju se programom Horizont 2020 ili Horizont Evropa.

Član 27 Državna pomoć za sufinansiranje projekata istraživanja i razvoja ili studija izvodljivosti

(1) Državna pomoć za sufinansiranje projekata istraživanja i razvoja ili studija izvodljivosti je pomoć koja se dodeljuje za projekte koji se finansiraju iz javnih sredstava Republike Srbije i najmanje dve države članice i iz sredstava iz programa Horizont 2020 ili Horizont Evropa.

(2) Odabir projekata vrši se na osnovu procene i rangiranja nezavisnog procenitelja u skladu sa javnim pozivom i uslovima programa Horizont 2020 ili Horizont Evropa.

(3) Državna pomoć iz stava 1. ovog člana može da se dodeli za aktivnosti istraživanja i razvoja ili studije izvodljivosti koje su prihvatljive u skladu sa uslovima programa Horizont 2020 ili Horizont Evropa (isključujući aktivnosti koje izlaze iz okvira aktivnosti eksperimentalnog razvoja).

(4) Opravdani troškovi i maksimalni intenzitet državne pomoći iz stava 1. ovog člana utvrđuju se programom Horizont 2020 ili Horizont Evropa, pri čemu se najmanje 30% opravdanih troškova finansira iz sredstava programa Horizont 2020 ili Horizont Evropa.

Član 28 Državna pomoć za istraživačku infrastrukturu

(1) Istraživačka infrastruktura obuhvata objekte, resurse i povezane usluge koje koristi naučna zajednica radi vršenja istraživanja u svojim područjima, kao što je naučna oprema ili skup instrumenata, resursi zasnovani na znanju (zbirke, arhive ili strukturirani naučni podaci), infrastruktura zasnovana na informacionoj i komunikacionoj tehnologiji (mreže, računari, softver), koji ne moraju biti na jednoj lokaciji.

(2) Ako se istraživačka infrastruktura iz stava 1. ovog člana koristi za ekonomske i neekonomske delatnosti, potrebno je da se finansiranje, troškovi i prihodi svake delatnosti evidentiraju odvojeno u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima.

(3) Naknada za upravljanje ili korišćenje infrastrukture mora da odgovara tržišnoj ceni, a pristup infrastrukturi mora da bude omogućen svim korisnicima pod jednakim uslovima i na transparentan način.

(4) Učesniku na tržištu koji snosi najmanje 10% troškova ulaganja u infrastrukturu može da se odobri povlašćeni pristup infrastrukturi po povoljnijim uslovima.

(5) Povlašćeni pristup infrastrukturi mora da bude proporcionalan troškovima ulaganja koje snosi određeni učesnik na tržištu, pri čemu uslovi tog pristupa moraju da budu javno dostupni.

Član 29 Opravdani troškovi i iznos državne pomoći za istraživačku infrastrukturu

(1) Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za istraživačku infrastrukturu su troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu.

(2) Intenzitet državne pomoći može da iznosi do 50% opravdanih troškova iz stava 1. ovog člana, a najviše do 35 miliona evra po infrastrukturi.

(3) Intenzitet državne pomoći iz stava 2. ovog člana može da se poveća do 60% pod uslovom da pored Republike Srbije najmanje jedna država članica EU dodeljuje javna sredstva za finansiranje istraživačke infrastrukture.

(4) Ako se istraživačkoj infrastrukturi dodele javna sredstva za obavljanje i ekonomskih i neekonomskih delatnosti, davalac državne pomoći mora da prati korišćenje tih sredstava i da obezbedi povraćaj državne pomoći kako ne bi bio prekoračen intenzitet državne pomoći iz stava 2. ovog člana, kao rezultat povećanja učešća ekonomskih delatnosti u odnosu na učešće predviđeno u trenutku dodele državne pomoći.

Član 30 Državna pomoć za ulaganje u infrastrukturu za eksperimentisanje i testiranje

(1) Državna pomoć za ulaganje u infrastrukturu za eksperimentisanje i testiranje usklađena je ako se dodeljuje za izgradnju i nadogradnju infrastrukture i ako je naknada za upravljanje ili korišćenje infrastrukture u skladu sa tržišnim uslovima.

(2) Ako tržišna cena nije utvrđena, naknada iz stava 1. ovog člana mora da bude srazmerna troškovima upravljanja ili korišćenja infrastrukture i uvećana za razumnu dobit.

(3) Infrastruktura za eksperimentisanje i testiranje (tehnološka infrastruktura) obuhvata objekte, opremu, kapacitete i resurse, kao što su laboratorije i drugi objekti za testiranje i povezane usluge podrške koje koriste učesnici na tržištu, a naročito MSP u cilju razvoja novih ili poboljšanih proizvoda, procesa i usluga, kao i testiranja i unapređenja tehnologija radi napredovanja kroz industrijska istraživanja i eksperimentalni razvoj.

(4) Pristup infrastrukturi mora da bude omogućen svim korisnicima pod jednakim uslovima i na transparentan način.

(5) Učesniku na tržištu koji snosi najmanje 10% troškova ulaganja u infrastrukturu može da se odobri povlašćeni pristup infrastrukturi po povoljnijim uslovima.

(6) Povlašćeni pristup infrastrukturi mora da bude proporcionalan troškovima ulaganja koje snosi određeni učesnik na tržištu, pri čemu uslovi tog pristupa moraju da budu javno dostupni.

(7) Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za ulaganje u infrastrukturu za eksperimentisanje i testiranje su troškovi ulaganja i materijalnu i nematerijalnu imovinu.

(8) Intenzitet državne pomoći može da iznosi do 25% opravdanih troškova iz stava 7. ovog člana, a najviše do 25 miliona evra, po infrastrukturi.

(9) Intenzitet državne pomoći iz stava 7. ovog člana može da se uveća za najviše:

1. 1) deset procentnih poena za srednja pravna lica, odnosno 20 procentnih poena za mala pravna lica;
2. 2) deset procentnih poena ako pored Republike Srbije najmanje jedna država članica EU dodeljuje javna sredstva za finansiranje infrastrukture za eksperimentisanje i testiranje;
3. 3) pet procentnih poena ako će najmanje 80% godišnjeg kapaciteta infrastrukture za eksperimentisanje i testiranje koristiti MSP.

Član 31 Državna pomoć za inovativne klastere

(1) Državna pomoć za inovativne klastere za ulaganje dodeljuje se vlasniku inovativnog klastera, dok se operativna državna pomoć za inovativne klastere dodeljuje operatoru inovativnog klastera.

(2) Ako su vlasnik i operator inovativnog klastera povezana lica neophodno je vođenje odvojenih računa u vezi sa troškovima i prihodima svake aktivnosti u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima.

(3) Inovativni klaster iz stava 1. ovog člana je struktura ili organizovana grupa nezavisnih strana, kao što su učesnici na tržištu, istraživačke organizacije i organizacije za unapređenje znanja, istraživačke infrastrukture, infrastrukture za eksperimentisanje i testiranje, neprofitne organizacije i dr, a namenjen je podsticanju inovativne aktivnosti i novog načina saradnje putem promocije, ustupanja objekata, širenja znanja i stručnosti i putem efikasnog doprinosa transferu znanja, umrežavanju, širenju informacija i saradnje između učesnika na tržištu i drugih organizacija u klasteru.

(4) Digitalni inovativni centri uključujući evropske digitalne inovativne centre, koji se finansiraju u okviru Programa Digitalna Evropa, smatraju se inovativnim klasterima u smislu stava 3. ovog člana.

(5) Pristup prostorijama, objektima i delatnostima klastera mora da bude omogućen svim korisnicima pod jednakim uslovima i na transparentan način.

(6) Naknada za korišćenje objekata i za učestvovanje u aktivnostima inovativnog klastera je tržišna cena ili cena koja je zasnovana na stvarnim troškovima uključujući razumnu dobit.

(7) Učesniku na tržištu koji snosi najmanje 10% troškova ulaganja inovativnog klastera može da se odobri povlašćeni pristup inovativnom klasteru po povoljnijim uslovima.

(8) Povlašćeni pristup mora da bude proporcionalan troškovima ulaganja koje snosi određeni učesnik na tržištu, pri čemu uslovi tog pristupa moraju da budu javno dostupni.

(9) Državna pomoć za inovativne klastere za ulaganje i operativna državna pomoć za inovativne klastere može da se dodeli u iznosu do deset miliona evra po inovativnom klasteru.

Član 32 Državna pomoć za ulaganje za inovativne klastere

(1) Državna pomoć za ulaganje za inovativne klastere dodeljuje se za izgradnju ili nadogradnju inovativnog klastera.

(2) Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći iz stava 1. ovog člana su troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu.

(3) Intenzitet državne pomoći može da iznosi do 50% opravdanih troškova iz stava 2. ovog člana.

(4) Intenzitet državne pomoći može da se poveća za:

1. 1) 15 procentnih poena ako se inovativni klaster nalazi u području „A”; ili
2. 2) pet procentnih poena ako se inovativni klaster nalazi u području „C”.

(5) Do izrade mape regionalne pomoći, u skladu sa propisima kojima se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti regionalne državne pomoći, Republika Srbija smatra se kao jedno područje čiji je bruto društveni proizvod po stanovniku niži ili jednak 55% proseka u EU-27.

Član 33 Operativna državna pomoć za inovativne klastere

(1) Operativna državna pomoć dodeljuje se za upravljanje inovativnim klasterom i traje najduže deset godina.

(2) Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći iz stava 1. ovog člana su troškovi osoblja, administrativni troškovi i režijski troškovi, koji su nastali u vezi sa:

1. 1) podsticanjem klastera da olakšaju saradnju, razmenu informacija i pružanje ili kanalisanje specijalizovanih i prilagođenih usluga poslovne podrške;
2. 2) promovisanjem klastera kako bi povećali učešće novih učesnika na tržištu ili organizacija i povećali prepoznatljivost;
3. 3) upravljanjem objektima klastera, organizovanjem programa obuka, radionica i konferencija u cilju razmene znanja, umrežavanja i međunarodne saradnje.

(3) Intenzitet državne pomoći može da iznosi do 50% opravdanih troškova iz stava 2. ovog člana.

Član 34 Državna pomoć MSP za inovacije

(1) Državna pomoć MSP za inovacije dodeljuje se za opravdane troškove, kao što su troškovi:

1. 1) pribavljanja, potvrđivanja i zaštite patenata i ostale nematerijalne imovine;
2. 2) upućivanja visokokvalifikovanog osoblja iz istraživačke organizacije i organizacije za unapređenje znanja ili velikog pravnog lica na rad na delatnostima istraživanja, razvoja i inovacija na novootvorenim radnim mestima kod korisnika državne pomoći pod uslovom da ne zamenjuju ostalo osoblje;
3. 3) savetodavnih usluga i usluga podrške u vezi sa inovacijama, uključujući troškove usluga koje pružaju istraživačke organizacije i organizacije za unapređenje znanja, istraživačke infrastrukture, infrastrukture za testiranje i eksperimentisanje ili inovativne klastere.

(2) Intenzitet državne pomoći može da iznosi do 50% opravdanih troškova iz stava 1. ovog člana a najviše deset miliona evra po učesniku na tržištu.

(3) Izuzetno, intenzitet državne pomoći koja se dodeljuje za troškove savetodavnih usluga i usluga podrške u vezi sa inovacijama, može da se poveća do 100% tih opravdanih troškova, ako ukupan iznos državne pomoći iznosi do 220.000 evra po učesniku na tržištu u toku tri uzastopne fiskalne godine.

(4) Visokokvalifikovano osoblje iz stava 1. tačka 2) ovog člana je osoblje koje ima diplomu visokog obrazovanja i najmanje pet godina odgovarajućeg profesionalnog iskustva koje može da obuhvata i doktorsko obrazovanje.

(5) Upućivanje na rad iz stava 1. tačka 2) ovog člana je privremeno zapošljavanje osoblja kod korisnika državne pomoći sa pravom da se osoblje vrati kod prethodnog poslodavca.

(6) Savetodavne usluge u vezi sa inovacijama iz stava 1. tačka 3) ovog člana su konsultantske usluge, podrška ili obuke u oblasti transfera znanja, sticanja, zaštite i eksploatacije nematerijalne imovine, primene standarda i propisa u vezi standarda, kao i konsultantske usluge, podrška ili obuke u vezi sa uvođenjem ili korišćenjem inovativnih tehnologija i rešenja (uključujući digitalne tehnologije i rešenja).

(7) Usluge podrške u vezi sa inovacijama iz stava 1. tačka 3) ovog člana su obezbeđivanje kancelarijskog prostora, banaka podataka, biblioteka, istraživanja tržišta, laboratorija, oznaka kvaliteta, testiranje, eksperimentisanje i sertifikacija, kao i druge povezane usluge, koje pružaju istraživačke organizacije i organizacije za unapređenje znanja, istraživačke infrastrukture, infrastrukture za testiranje i eksperimentisanje ili inovativne klastere u cilju razvoja efikasnijih ili tehnološki unapređenih proizvoda, procesa i usluga, uključujući primenu inovativnih tehnologija i rešenja (i digitalne tehnologije i rešenja).

Član 35 Državna pomoć za procesne i organizacione inovacije

(1) Državna pomoć za procesne i organizacione inovacije velikog pravnog lica usklađena je ako taj učesnik na tržištu delotvorno sarađuje sa MSP u delatnosti za koju se dodeljuje državna pomoć pri čemu MSP snosi najmanje 30% ukupnih opravdanih troškova.

(2) Procesna inovacija iz stava 1. ovog člana je primena novog ili značajno unapređenog načina proizvodnje ili isporuke, uključujući značajne izmene u tehnici, opremi ili softverskom programu učesnika na tržištu (ili učesnika na tržištu koji predstavljaju povezana pravna lica u smislu propisa o kontroli državne pomoći u određenoj oblasti industrije na teritoriji Republike Srbije), na primer korišćenjem novih ili inovativnih digitalnih tehnologija ili rešenja.

(3) Procesna inovacija ne obuhvata manje promene ili poboljšanja, povećanje kapaciteta proizvodnje ili pružanja usluga putem dodatnog proizvodnog ili logističkog sistema vrlo sličnom postojećem, prestanak upotrebe procesa, jednostavnu zamenu ili povećanje kapitala, promene nastale kao posledica promene cena inputa, prilagođavanje, lokalizaciju, redovne, sezonske i druge ciklične promene i trgovinu novim ili značajno poboljšanim proizvodima.

(4) Organizaciona inovacija iz stava 1. ovog člana je primena nove organizacione metode u poslovnoj praksi učesnika na tržištu (ili učesnika na tržištu koji predstavljaju povezana pravna lica u smislu propisa o kontroli državne pomoći u određenoj oblasti industrije na teritoriji Republike Srbije), organizaciji radnog mesta ili spoljnim odnosima, na primer korišćenjem novih ili inovativnih digitalnih tehnologija ili rešenja.

(5) Organizaciona inovacija ne obuhvata promene koje se zasnivaju na organizacionim metodama koje učesnik na tržištu već koristi, promene u strategiji upravljanja, spajanja i preuzimanja, prestanak upotrebe procesa, jednostavnu zamenu ili povećanje kapitala, promene nastale kao posledica promene cena inputa, prilagođavanje, lokalizaciju, redovne, sezonske i druge ciklične promene i trgovinu novim ili značajno poboljšanim proizvodima.

(6) Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za procesne i organizacione inovacije su troškovi:

1. 1) osoblja;
2. 2) instrumenata, opreme, zgrada i zemljišta u trajanju i u meri u kojoj se koriste za potrebe projekta;
3. 3) ugovornih istraživanja, znanja i patenata koje je kupljeno ili je licenciralo treće lice u skladu sa tržišnim uslovima, ako je transakcija izvršena u konkurentnom postupku javnog nadmetanja;
4. 4) ostali troškovi režije i operativni troškovi, kao što su troškovi materijala, zaliha i sličnih proizvoda, koji su nastali u vezi sa projektom.

(7) Intenzitet državne pomoći može da iznosi do 15% opravdanih troškova iz stava 4. ovog člana za velika pravna lica, odnosno 50% opravdanih troškova za MSP, a najviše 12,5 miliona evra, po učesniku na tržištu, po projektu.

Član 36 Državna pomoć za usavršavanje

(1) Državna pomoć za usavršavanje dodeljuje se za opravdane troškove, kao što su troškovi:

1. 1) predavača za sate koje provedu za usavršavanje polaznika;
2. 2) predavača i polaznika, koji su u direktnoj vezi sa projektom usavršavanja kao što su putni troškovi, troškovi smeštaja, materijala i zaliha, amortizacije opreme i alata, u obimu u kome se isključivo koriste za potrebe projekta usavršavanja;
3. 3) savetodavnih usluga u vezi sa projektom usavršavanja;
4. 4) polaznika i opšti indirektni troškovi (administrativni troškovi, troškovi zakupa i režijski troškovi) za sate koje polaznici provode u usavršavanju.

(2) Državna pomoć za usavršavanje ne odnosi se na usavršavanje koje učesnik na tržištu sprovodi radi ispunjavanja zakonske obaveze.

Član 37

(1) Intenzitet državne pomoći za usavršavanje može da iznosi do 50% opravdanih troškova iz člana 51. ove uredbe.

(2) Intenzitet državne pomoći može da se poveća najviše do 70% opravdanih troškova i to:

1. 1) za deset procentnih poena za usavršavanje zaposlenih osoba sa invaliditetom ili lica koja se teže zapošljavaju;
2. 2) za deset procentnih poena za srednja pravna lica, odnosno 20 procentnih poena za mala pravna lica.

(3) Državna pomoć iz ovog člana može da iznosi do tri miliona evra, po projektu usavršavanja.

Član 38 Državna pomoć za zapošljavanje teže zapošljivih nezaposlenih kroz subvenciju zarada

(1) Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za zapošljavanje teže zapošljivih nezaposlenih su troškovi zarada tih lica u periodu od najviše 12 meseci po zapošljavanju, odnosno u periodu od 24 meseca za dugoročno nezaposlena lica.

(2) Teže zapošljivi nezaposleni iz stava 1. ovog člana je lice koje:

1. 1) nije bilo u radnom odnosu u prethodnih šest meseci;
2. 2) ima između 15 i 24 godine;
3. 3) nije steklo srednje obrazovanje ili stručne kvalifikacije, ili je završilo sa redovnim obrazovanjem pre manje od dve godine, a prethodno nije bilo u radnom odnosu;
4. 4) je starije od 50 godina;
5. 5) samostalno izdržava jednu ili više osoba;
6. 6) radi u struci u Republici Srbiji u kojoj je neravnoteža između polova bar 25% veća od prosečne neravnoteže između polova u svim privrednim delatnostima, a pripada tom premalo zastupljenom polu; ili
7. 7) pripada etničkoj manjini u Republici Srbiji kojoj je potreban razvoj njenog lingvističkog profila, stručnog usavršavanja ili radnog iskustva kako bi poboljšala izglede za stalno zaposlenje.

(3) Dugoročno nezaposleno lice iz stava 1. ovog člana je lice koje:

1. 1) nije bilo u radnom odnosu proteklih 24 meseca; ili
2. 2) nije bilo u radnom odnosu proteklih 12 meseci i ujedno pripada nekoj od kategorija lica iz stava 2. tač. 2)–7) ovog člana.

(4) Zapošljavanje iz stava 1. ovog člana odnosi se na neto povećanje broja zaposlenih u određenom učesniku na tržištu u odnosu na prosek tokom prethodnih 12 meseci i na popunjavanje radnih mesta koja su upražnjena usled otkaza od strane zaposlenog, ostvarivanja prava na starosnu penziju, gubitka radne sposobnosti u slučaju invaliditeta, zahteva zaposlenog sa punim radnim vremenom za prelazak na nepuno radno vreme, otkaza od strane poslodavca zbog povrede radne obaveze i sl.

(5) Ako je period zaposlenja teže zapošljivog nezaposlenog kraći od 12, odnosno 24 meseca, državna pomoć se proporcionalno smanjuje.

(6) Intenzitet državne pomoći za zapošljavanje teže zapošljivih nezaposlenih može da iznosi do 50% opravdanih troškova iz stava 1. ovog člana, a najviše 5,5 miliona evra, po učesniku na tržištu godišnje.

Član 39 Državna pomoć za nadoknadu troškova podrške koja se pruža teže zapošljivim nezaposlenima

(1) Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za nadoknadu troškova podrške koja se pruža teže zapošljivim nezaposlenima su troškovi:

1. 1) zapošljavanja osoblja za podršku teže zapošljivim nezaposlenima u periodu od najviše 12 meseci od zapošljavanja, odnosno 24 meseca za lica koja se izuzetno teško zapošljavaju;
2. 2) obuka osoblja koje pruža podršku teže zapošljivim nezaposlenima.

(2) Podrška teže zapošljivim nezaposlenima se odnosi na pomoć u njihovom osamostaljivanju i prilagođavanju radnom okruženju, saradnju sa tim licima u vezi sa socijalnim i administrativnim postupcima, radi olakšavanja komunikacije sa pretpostavljenima i upravljanja sukobima.

(3) Intenzitet državne pomoći za nadoknadu troškova podrške koja se pruža teže zapošljivim nezaposlenima može da iznosi do 50% opravdanih troškova iz stava 1. ovog člana, a najviše do 5,5 miliona evra, po učesniku na tržištu godišnje.

Član 40 Državna pomoć za zapošljavanje osoba sa invaliditetom kroz subvenciju zarada

(1) Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom su troškovi zarada tih lica u periodu u kome su zaposlena.

(2) Osoba sa invaliditetom iz stava 1. ovog člana je lice kome je priznat status osobe sa invaliditetom u skladu sa propisima Republike Srbije.

(3) Zapošljavanje iz stava 1. ovog člana odnosi se na neto povećanje broja zaposlenih u određenom učesniku na tržištu u odnosu na prosek tokom prethodnih 12 meseci i na popunjavanje radnih mesta koja su upražnjena usled otkaza od strane zaposlenog, ostvarivanja prava na starosnu penziju, gubitka radne sposobnosti u slučaju invaliditeta, zahteva zaposlenog sa punim radnim vremenom za prelazak na nepuno radno vreme, otkaza od strane poslodavca zbog povrede radne obaveze i sl.

(4) Intenzitet državne pomoći za zapošljavanje lica sa invaliditetom može da iznosi do 75% opravdanih troškova iz stava 1. ovog člana a najviše 11 miliona evra, po učesniku na tržištu godišnje.

Član 41 Državna pomoć za nadoknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom

(1) Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za nadoknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom su troškovi:

1. 1) prilagođavanja prostorija;
2. 2) zapošljavanja osoblja za podršku osobama sa invaliditetom za sate koje provedu u pružanju takve podrške i troškovi obuka tog osoblja;
3. 3) prilagođavanja i nabavke opreme, nabavke i testiranja softverskih programa koje koriste osobe sa invaliditetom, uključujući dodatne prilagođene ili pomoćne tehnološke objekte za osobe sa invaliditetom;
4. 4) prevoza osoba sa invaliditetom;
5. 5) naknada zarada osoba sa invaliditetom koje je na rehabilitaciji;
6. 6) izgradnje, instalacije i modernizacije proizvodnih linija učesnika na tržištu, troškovi prevoza i administrativni troškovi, nastali kao posledica zapošljavanja osoba sa invaliditetom ako taj učesnik na tržištu sprovodi zaštićeno zapošljavanje.

(2) Zaštićeno zapošljavanje iz stava 1. tačka 6) ove uredbe je zapošljavanje kod učesnika na tržištu u kome najmanje 30% zaposlenih lica čine osobe sa invaliditetom.

(3) Intenzitet državne pomoći za nadoknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom može da iznosi do 100% opravdanih troškova iz stava 1. ovog člana, a najviše do 11 miliona evra, po učesniku na tržištu godišnje.

Član 42 Državna pomoć radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih određenom prirodnom katastrofom

(1) Državna pomoć radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih određenom prirodnom katastrofom usklađena je u smislu člana 3. ove uredbe ako se dodeljuje na osnovu šeme državne pomoći za namene u skladu sa zakonom kojim se uređuje smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama.

(2) Državna pomoć iz stava 1. ovog člana usklađena je u smislu člana 3. ove uredbe ako je u Republici Srbiji ili na njenom delu proglašena vanredna situacija i ako postoji uzročno-posledična veza između prirodne katastrofe, odnosno elementarne nepogode i štete koju je pretrpeo određeni učesnik na tržištu.

(3) Šema državne pomoći iz stava 1. ovog člana mora da se donese u roku od tri godine od dana nastanka prirodne katastrofe, a državna pomoć koja se dodeljuje na osnovu te šeme može da se dodeli u roku od četiri godine od dana nastanka prirodne katastrofe.

(4) Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći iz stava 1. ovog člana su troškovi otklanjanja štete nastale kao direktna posledica određene prirodne katastrofe, na osnovu procene ovlašćenog nezavisnog procenitelja ili osiguravajućeg društva.

(5) Šteta obuhvata materijalnu štetu na osnovnim sredstvima, kao što su objekti, oprema, mašine ili na zalihama, kao i gubitak prihoda zbog delimičnog ili potpunog prekida delatnosti u periodu ne dužem od šest meseci od dana nastanka prirodne katastrofe.

(6) Utvrđivanje iznosa materijalne štete zasniva se na troškovima popravke ili ekonomskoj vrednosti oštećenog sredstva pre katastrofe i taj iznos može da bude do visine troškova popravke ili smanjenja fer tržišne vrednosti izazvane katastrofom, odnosno razliku između vrednosti imovine neposredno pre i neposredno nakon nastanka katastrofe.

(7) Gubitak prihoda izračunava se na osnovu finansijskih podataka učesnika na tržištu koje je pretrpelo štetu (zarade pre kamata i poreza – EBIT), amortizacije i troškova rada poslovne jedinice pogođene prirodnom katastrofom) upoređivanjem finansijskih podataka za šest meseci nakon nastanka katastrofe sa prosekom od tri godine izabranim između pet godina koje su prethodile nastanku katastrofe (izuzimajući dve godine sa najboljim i najgorim finansijskim rezultatom) i izračunatim za isti šestomesečni period godine.

(8) Šteta se izračunava posebno za svakog pojedinačnog korisnika državne pomoći.

(9) Intenzitet državne pomoći zajedno sa ostalim nadoknadama (od osiguravajućeg društva i sl.) može da iznosi do 100% opravdanih troškova iz stava 4. ovog člana.

Član 43 Državna pomoć za sportsku i višenamensku rekreativnu infrastrukturu

(1) Državna pomoć za sportsku infrastrukturu usklađena je u smislu člana 3. ove uredbe ako nije namenjena samo jednom korisniku koji se bavi profesionalnim sportom.

(2) Profesionalni sport iz stava 1. ovog člana u smislu ove uredbe je bavljenje sportom u obliku plaćenog zaposlenja ili usluge, bez obzira da li je između profesionalnog sportiste i relevantne sportske organizacije zaključen formalni ugovor o radu, gde naknada za uslugu premašuje troškove učešća i čini značajan deo prihoda sportiste.

(3) Putni troškovi i troškovi smeštaja za učešće na sportskom događaju ne smatraju se naknadom.

(4) Ostalim korisnicima sportske infrastrukture koji se bave profesionalnim ili rekreativnim sportom omogućava se korišćenje određene sportske infrastrukture u ukupnom trajanju od najmanje 20% vremena u toku godine.

(5) Višenamenska rekreativna infrastruktura odnosi se na objekte za rekreaciju višenamenskog karaktera koje nude kulturne i rekreativne usluge, izuzev zabavnih rekreativnih parkova i hotelskih objekata.

(6) Pristup sportskoj ili višenamenskoj rekreativnoj infrastrukturi omogućen je za sve korisnike pod jednakim uslovima i na transparentan način.

(7) Učesniku na tržištu koji snosi najmanje 30% troškova ulaganja u infrastrukturu može se odobriti povlašćeni pristup infrastrukturi po povoljnijim uslovima, pri čemu ti uslovi moraju biti javno dostupni.

(8) Ako sportsku infrastrukturu koriste profesionalni sportski klubovi, naknada i uslovi korišćenja moraju biti javno dostupni.

(9) Davanje koncesije ili poveravanje izgradnje, nadogradnje i/ili upravljanja sportskom ili višenamenskom rekreativnom infrastrukturom trećoj strani vrši se u okviru konkurentnog postupka javnog nadmetanja, na transparentan način i bez diskriminacije, u skladu sa propisima o javnim nabavkama.

Član 44 Opravdani troškovi državne pomoći za sportsku i višenamensku rekreativnu infrastrukturu

(1) Državna pomoć za sportsku i višenamensku rekreativnu infrastrukturu dodeljuje se kao državna pomoć za ulaganje, uključujući državnu pomoć za izgradnju ili nadogradnju obe infrastrukture i kao operativna državna pomoć za sportsku infrastrukturu.

(2) Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za ulaganje iz stava 1. ovog člana su troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu.

(3) Opravdani troškovi za dodelu operativne državne pomoći iz stava 1. ovog člana su operativni troškovi usluga koje pruža infrastruktura, kao što su troškovi osoblja, materijala, ugovorenih usluga, održavanja, zakupa, administrativni i režijski troškovi i sl, ali ne obuhvataju troškove amortizacije i troškove za koje je već dodeljena državna pomoć za ulaganje.

Član 45 Iznos i intenzitet državne pomoći za sportsku i višenamensku rekreativnu infrastrukturu

(1) Državna pomoć za ulaganje iz člana 44. stav 1. ove uredbe može da iznosi do visine razlike između opravdanih troškova i operativne dobiti ulaganja, pri čemu se operativna dobit oduzima od opravdanih troškova unapred (ex ante) na osnovu realnih predviđanja ili putem mehanizma povraćaja.

(2) Iznos operativne državne pomoći za sportsku infrastrukturu ne prelazi iznos operativnih gubitaka u određenom vremenskom periodu, što se utvrđuje unapred (ex ante), na osnovu realnih predviđanja ili putem mehanizma povraćaja.

(3) Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, državna pomoć može da se dodeli u visini do 80% opravdanih troškova iz člana 44. ove uredbe, a najviše do 2,2 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

(4) Operativna državna pomoć može da iznosi do 2,2 miliona evra, po infrastrukturi godišnje.

(5) Državna pomoć za ulaganje može da iznosi do 33 miliona evra, a opravdani troškovi ulaganja mogu da iznose do 110 miliona evra po projektu.

Član 46 Državna pomoć za ulaganje u lokalnu infrastrukturu

(1) Državna pomoć za ulaganje u lokalnu infrastrukturu dodeljuje se za finansiranje izgradnje ili nadogradnje lokalne infrastrukture koja služi za unapređenje poslovnog i potrošačkog ambijenta i razvoja industrijske baze, kao i za namensku infrastrukturu.

(2) Odredbe ovog člana ne primenjuju se na državnu pomoć za infrastrukturu koja je predmet odredaba drugih članova ove uredbe, kao ni na aerodromsku i lučku infrastrukturu.

(3) Pristup infrastrukturi mora da bude omogućen zainteresovanim korisnicima u okviru konkurentnog postupka javnog nadmetanja, pod jednakim uslovima i na transparentan način, a naknada za korišćenje ili prodajna cena infrastrukture mora da odgovara tržišnoj ceni.

(4) Davanje koncesije ili poveravanje upravljanja infrastrukturom trećoj strani vrši se u okviru konkurentnog postupka javnog nadmetanja, na transparentan način i bez diskriminacije, u skladu sa propisima o javnim nabavkama.

(5) Opravdani troškovi za ulaganje u lokalnu infrastrukturu su troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu.

(6) Iznos državne pomoći za ulaganje u lokalnu infrastrukturu ne može da pređe razliku između opravdanih troškova i operativne dobiti ulaganja, pri čemu se operativna dobit oduzima od opravdanih troškova unapred (ex ante) na osnovu realnih predviđanja ili putem mehanizma povraćaja, a najviše do 11 miliona evra, a opravdani troškovi ulaganja mogu iznositi najviše do 22 miliona evra po infrastrukturi.

Član 47

(1) Horizontalna državna pomoć koja ne ispunjava uslove iz ove uredbe, a naročito ako premašuje iznose u skladu sa ovom uredbom izuzetno može biti usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako ispunjava i posebne uslove:

1. 1) mera pomoći je primerena;
2. 3) ima podsticajni efekat;
3. 2) proporcionalna je (svedena na minimum);
4. 4) pozitivni efekti državne pomoći prevazilaze negativne efekte na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica EU.

(2) Državna pomoć za istraživanje, razvoj i inovacije izuzetno može biti usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako pored uslova iz stava 1. ovog člana istovremeno ispunjava uslov da postoji potreba za intervencijom države ako je državna pomoć transparentna (podaci su dostupni javnosti) i ako podstiče razvoj određene ekonomske delatnosti.

(3) Državna pomoć za usavršavanje izuzetno može biti usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako pored uslova iz stava 1. ovog člana istovremeno ispunjava uslov da postoje tržišni nedostaci koje je potrebno da državna pomoć prevaziđe.

(4) Državna pomoć za zapošljavanje izuzetno može biti usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako pored uslova iz stava 1. ovog člana istovremeno ispunjava uslov da postoji cilj od zajedničkog interesa.

(5) Komisija bliže uređuje način za ocenjivanje ispunjenosti posebnih uslova usklađenosti državne pomoći za istraživanje, razvoj i inovacije, državne pomoći za usavršavanje i državne pomoći za zapošljavanje.

(6) Prijava za dodelu državne pomoći za istraživanje, razvoj i inovacije iz st. 1. i 2. ovog člana data je u Prilogu – Prijava posebnih slučajeva za istraživanje, razvoj i inovacije, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 48 Kumulacija

(1) Horizontalna državna pomoć može da se kumulira sa drugom državnom pomoći koja se dodeljuje za iste opravdane troškove (istu namenu) bez obzira na to da li je pomoć dodeljena kao individualna ili putem šeme državne pomoći, do intenziteta propisanog ovom uredbom.

(2) Horizontalna državna pomoć može da se kumulira sa de minimis pomoći koja se dodeljuje za iste opravdane troškove (isti namenu) do maksimalnog intenziteta propisanog ovom uredbom.

(3) Horizontalna državna pomoć može da se dodeli istovremeno sa drugom državnom pomoći i de minimis pomoći za različite opravdane troškove i te pomoći mogu da budu dodeljene nezavisno jedna od druge do maksimalnih iznosa i intenziteta u skladu sa zakonom, ovom uredbom i drugim podzakonskim aktima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.

(4) Izuzetno od stava 1. ovog člana, državna pomoć za zapošljavanje osoba sa invaliditetom iz člana 40. ove uredbe i državna pomoć za nadoknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom iz člana 41. ove uredbe može da se kumulira sa drugom državnom pomoći koja se dodeljuje za iste opravdane troškove (isti namenu) do iznosa od 100% opravdanih troškova u periodu u kome su ta lica zaposlena.

Član 49 Kontrola trošenja javnih sredstava

(1) Davalac državne pomoći dužan je da vrši kontrolu trošenja javnih sredstava i korišćenja tih sredstava za dodelu horizontalne državne pomoći i u obavezi je da vrši nadzor da li korisnik državne pomoći troši sredstva u predviđenom iznosu i za namenu za koju su mu ta sredstva dodeljena, kao i da li je korisnik državne pomoći ispunio svoju obavezu zbog koje su mu sredstva dodeljena i koja je bila predviđena kao uslov za dodelu državne pomoći.

(2) Davalac državne pomoći bliže uređuje način i postupak vršenja kontrole i nadzora iz stava 1. ovog člana.

Član 50 Rok za donošenje podzakonskog akta

Podzakonski akti iz člana 47. stav 5. ove uredbe doneće se u roku od šest meseci od stupanja na snagu ove uredbe.

Član 51 Započeti postupci

(1) Postupci koji do dana stupanja na snagu ove uredbe nisu okončani okončaće se po odredbama propisa koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ove uredbe.

(2) Ako posle početka primene ove uredbe rešenje Komisije doneto u skladu sa stavom 1. ovog člana bude poništeno ili ukinuto, ponovni postupak sprovodi se po odredbama ove uredbe.

Član 52 Prestanak važenja propisa

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaju da važe član 2. stav 1, čl. 8–17, čl. 34–56, član 58. st. 3. i 4, član 59. stav 4. i član 62. Uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti horizontalne državne pomoći („Službeni glasnik RS”, br. 62/21 i 77/25 – dr. propis).

Član 53 Stupanje na snagu

(1) Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(2) 05 broj 110-2993/2026

(3) U Beogradu, 2. aprila 2026. godine

(4) Vlada

(5) Predsednik,

(6) prof. dr Đuro Macut, s.r.