Uredba o objektima i rejonima od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije

Član 1

(1) Objektima od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije u smislu ove uredbe smatraju se objekti za koje se procenom utvrdi da bi njihovim oštećenjem ili uništenjem, odnosno otkrivanjem vrste, namene i lokacije, kod kojih se to čuva u tajnosti, mogle nastupiti teže posledice za odbranu i bezbednost Republike (u daljem tekstu: objekti od posebnog značaja za odbranu).

(2) Rejonima za odbranu od posebnog značaja za odbranu Republike u smislu ove uredbe smatraju se područja u neposrednoj blizini objekta od posebnog značaja za odbranu (u daljem tekstu: rejoni od posebnog značaja za odbranu).

Član 2

(1) Objekti od posebnog značaja za odbranu pri čijem su planiranju, projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji i pri izradi investiciono-tehničke dokumentacije investitori uslova izgradnje, propisanih mera zaštite od ratnih razaranja i drugih mera od interesa za odbranu jesu:

1. 1) u oblasti saobraćaja:

(2) – auto-putevi, kategorisani i nekategorisani putevi i gradske magistralne ulice,

(3) – železničke pruge za javni saobraćaj, industrijski koloseci, metroi i železničke stanice,

(4) – tuneli, mostovi, vijadukti i drugi objekti na putevima i železničkim prugama dužine više od 10 metara,

(5) – aerodromi sa aerodromskim objektima i instalacijama,

(6) – objekti na veštačkim plovnim putevima, luke, pristaništa i pristani s dubinama većim od 2 metra, s lukobranima i lučkim postrojenjima.

(7) – brodovi od 100 i više bruto registarskih tona, trajekti i ribarski brodovi;

1. 2) u oblasti energetike:

(8) – međumesni i mesni telekomunikacioni stalni žičani vodovi (vazdušni, podzemni, podvodni i oprema i uređaji za rad na njima),

(9) – bežični telekomunikacioni uređaji za sve vrste veza,

(10) – zgrade i delovi zgrada namenjeni telekomunikacijama i vezama,

(11) – objekti i uređaji radio-difuznih i televizijskih sistema,

(12) – navigacioni sistemi i objekti koji služe u navigacione svrhe u rečnom i vazdušnom saobraćaju;

1. 3) u oblasti energetike:

(13) – hidroelektrane i termoelektrane,

(14) – dalekovodi napona 35 kV i više, transformatorske stanice napona 35 kV i više, razvodna postrojenja i dalekovodi napona 35 kV i više,

(15) – toplane kapaciteta 23,16 megavata i većeg,

(16) – objekti za proizvodnju i preradu tečnih goriva i gasova svih kapaciteta,

(17) – skladišta i pumpne stanice za tečna goriva i gasove svih kapaciteta,

(18) – naftovodi i gasovodi svih kapaciteta,

(19) – objekti za proizvodnju, upotrebu i smeštaj nuklearnih sirovina,

(20) – rudnici uglja s površinskom i jamskom eksploatacijom, sušare za sušenje lignita i rudnici olova i cinka;

1. 4) u oblasti vodoprivrede:

(21) – brane visine veće od 5 metara i brane za akumulaciju 300 kubnih metara vode i više,

(22) – vodovodi na svim objektima za zahvatanje i prečišćavanje voda, kao i rezervoari,

(23) – kanalizacija, kapaciteta za 20.000 stanovnika i više;

1. 5) u oblasti industrije:

(24) – objekti za proizvodnju i remont predmeta naoružanja i bojne opreme i objekti preduzeća koja su određena kao osposobljena za proizvodnju predmeta naoružanja i vojne opreme,

(25) – objekti crne i obojene metalurgije,

(26) – objekti za gradnju i remont brodova i brodske opreme,

(27) – objekti za proizvodnju i remont motora, šinskih vozila, drumskih motornih vozila i traktora,

(28) – objekti za proizvodnju električnih mašina i aparata,

(29) – objekti za proizvodnju baznih hemijskih proizvoda,

(30) – objekti za proizvodnju cementa,

(31) – objekti za preradu kaučuka,

(32) – objekti za proizvodnju prehrambenih proizvoda dnevnog kapaciteta 10 tona i više,

(33) – objekti grafičke delatnosti – štamparije za proizvodnju i preradu papira,

1. 6) skladišta, silosi i hladnjače za prehrambene proizvode i skladišta za stalne i tržišne robne rezerve, kapaciteta više od 2000 m3,
2. 7) mlinovi za mlevenje žita i drugi objekti za preradu prehrambenih proizvoda, dnevnog kapaciteta 10 tona i više;
3. 8) stalna skladišta eksplozivnih, zapaljivih i otrovnih materijala kapaciteta 1.000 kilograma i više;
4. 9) skladišta za predmete naoružanja i vojne opreme svih vrsta;
5. 10) bolnice kapaciteta 100 bolesničkih postelja i više i drugi objekti zdravstvenih organizacija;
6. 11) objekti za proizvodnju lekova i drugih farmaceutskih sredstava;
7. 12) u oblasti zaštite životne sredine;

(34) – objekti za koje se obavezno vrši analiza uticaja na životnu sredinu,

(35) – zaštićena prirodna dobra u režimu zaštite I stepena.

Član 3

(1) Pre pristupanja projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji objekta i rejona od posebnog značaja za odbranu dostavlja se zahtev Ministarstvu odbrane preko organizacione jedinice obrazovane za područje opštine.

(2) Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke: idejni projekat (položaj investicionog objekta, kapacitet, fizičke, funkcionalne i tehnološke karakteristike i mere zaštite životne sredine, kao i druge mere zaštite u zavisnosti od specifičnosti i namene objekta) i kartu, skicu ili šemu s ucrtanom mikro-lokacijom objekta, odnosno rejona.

Član 4

Saglasnost za gradnju objekata, vršenje premera i istraživanja zemljišta (geološka, geodetska, geofizička, hidrološka i druga) u rejonima objekata od posebnog značaja za odbranu izdaje Ministarstvo odbrane na zahtev investitora, odnosno zainteresovanog organa ili organizacije, utvrđujući da li gradnja, premer i istraživanja u tom registru ugrožavaju bezbednost ili imaju druge štetne posledice na ove objekte.

Član 5

(1) Ministarstvo odbrane određuje objekte od posebnog značaja kojima je zabranjen pristup, osmatranje i snimanje, kao i objekte od posebnog značaja za odbranu u kojima je zabranjen pristup, osmatranje i snimanje delova tog objekta.

(2) Odobrenje za snimanje objekta iz stava 1. ovog člana izdaje Ministarstvo odbrane.

Član 6

(1) Pristupom objektu od posebnog značaja smatra se prisustvo nepozvanog lica u prostoru od spoljne linije obeležene znakovima zabrane pristupa, uključujući i neovlašćen ulazak u krug objekta ili objekat.

(2) Osmatranjem objekta iz stava 1. ovog člana smatra se osmatranje koje vrši neovlašćeno lice prostim okom, dvogledom ili drugim optičkim sredstvom.

(3) Snimanjem objekta iz stava 1. ovog člana smatra se fotografisanje koje vrši neovlašćeno lice: fotografskim aparatom, video-kamerom, televizijskom kamerom ili kino-kamerom, pravljenje skica ili crteža objekta, unošenje podataka na topografske i obične karte i obeležavanje pojedinih elemenata i karakteristika na osnovu kojih je moguće kasnije naknadno izraditi detaljno sliku objekta i mesta njegove lokacije.

Član 7

Bezbednost objekta od posebnog značaja za odbranu obuhvata organizovanje i sprovođenje mera za njegovu zaštitu od oštećenja ili uništenja, odnosno otkrivanja tajnih podataka o objektu ili samog objekta-lokacije.

Član 8

Pri vršenju zaštite objekata i rejona od posebnog značaja za odbranu lica koja upravljaju objektom preduzimaju naročito sledeće mere:

1. 1) kontrolišu lica i vozila pri ulasku i izlasku iz objekta;
2. 2) postavljaju znake zabrane pristupa, osmatranja i snimanja osim kod objekata čija se lokacija čuva u tajnosti;
3. 3) utvrđuju posebne mere zaštite u odnosima sa strancima;
4. 4) utvrđuju posebne dužnosti radnika fizičkog obezbeđenja u preduzimanju mera prema licima zatečenim u nedozvoljenom pristupu, osmatranju i snimanju objekta.

Član 9

(1) Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(2) Broj 05-88-2648

(3) U Beogradu, 25. marta 1992. godine

(4) Vlada Republike Srbije

(5) Potpredsednik,

(6) dr Nebojša Maljković, s. r.