Uredba o minimalnim zahtevima energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju novi i rekonstruisani energetski objekti

Član 1

Ovom uredbom se propisuju minimalni zahtevi energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju novi i rekonstruisani energetski objekti u zavisnosti od vrste i/ili snage, odnosno veličine objekta, kao minimalni stepen korisnosti i drugo.

Član 2

Izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:

1. 1) deo sistema je jedan ili više energetskih objekata koji su, međusobno i sa ostatkom sistema, povezani u jedinstveni tehničko-tehnološki elektroenergetski ili sistem daljinskog grejanja i hlađenja;
2. 2) energetski objekat je objekat za proizvodnju električne energije, toplotne energije, ili za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, koji ima snagu 1 MW i više, koji kao gorivo koristi fosilna goriva i/ili biomasu i služi za obavljanje energetske delatnosti ili u industriji, kao i objekat za prenos ili distribuciju električne energije, odnosno za distribuciju toplotne energije, a koji se smatra objektom u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata, tehničkim i drugim propisima;
3. 3) rekonstruisan energetski objekat je energetski objekat na kom je izvršena rekonstrukcija;
4. 4) rekonstrukcija energetskog objekta je izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta kojima se utiče na ispunjavanje osnovnih zahteva za objekat, menja tehnološki proces, menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;
5. 5) sistem je elektroenergetski, prenosni, distributivni, zatvoreni distributivni sistem električne energije ili sistem daljinskog grejanja i hlađenja, koji se sastoje od energetskih objekata međusobno povezanih tako da čine jedinstven tehničko-tehnološki sistem.

Član 3

(1) Stepen korisnosti termoenergetskog objekta, koji se sastoji od termoenergetskog postrojenja za proizvodnju električne energije i blok-transformatora, utvrđuje se kao odnos neto električne snage termoenergetskog objekta i količine toplotne energije koja je u jedinici vremena uneta u ovaj objekat, a izračunava se prema sledećem izrazu:

(2) gde je:

(3) ηEE,n – stepen korisnosti termoenergetskog objekta za proizvodnju električne energije;

(4) PGn – neto električna snaga energetskog objekta, odnosno količina električne energije koja se u jedinici vremena isporuči u prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem električne energije;

(5) Φdov – količina toplotne energije koja se u jedinici vremena unese u energetski objekat, a izračunava se na osnovu donje toplotne moći goriva ili neto kalorijske vrednosti (NKV) koja je data u tabeli koja se nalazi u Prilogu 1 – Energetski sadržaj odabranih goriva za krajnju potrošnju – Tabela konverzije, koji je odštampana uz ovu uredbe i čini njen sastavni deo;

(6) Električna snaga sopstvene potrošnje termoenergetskog objekta se izračunava prema sledećem izrazu:

(7) Psopst = PGb – PGn

(8) gde je:

(9) Psopst – električna snaga sopstvene potrošnje energetskog objekta, odnosno količina električne energije koju u jedinici vremena energetski objekat troši za sopstvene potrebe i gubici u blok-transformatoru,

(10) PGb – bruto električna snaga energetskog objekta, odnosno električna snaga postrojenja merena na priključcima generatora,

(11) PGn – neto električna snaga termoenergetskog objekta, odnosno količina električne energije koja se u jedinici vremena isporuči u prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem električne energije.

Član 4

(1) Stepen korisnosti energetskog objekta za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije predstavlja odnos između zbira neto električne snage energetskog objekta i toplotne snage energetskog objekta i količine toplotne energije koja se u jedinici vremena unese u energetski objekat, a izračunava se prema sledećem izrazu:

(2) gde je:

(3) ηKP,n – stepen korisnosti termoenergetskog objekta za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije,

(4) PGn – neto električna snaga termoenergetskog objekta, odnosno količina električne energije koja se u jedinici vremena isporuči u prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem električne energije,

(5) ΦT – toplotna snaga termoenergetskog postrojenja (količina toplotne energije u jedinici vremena) koja se isporuči kupcu toplotne energije ili sistemu za distribuciju toplotne energije,

(6) Φdov – količina toplotne energije koja se u jedinici vremena unese u termoenergetsko postrojenje, a izračunava se na osnovu donje toplotne moći goriva.

Član 5

Minimalni zahtevi u pogledu stepena korisnosti termoenergetskih postrojenja u kojima se sagoreva ugalj, za projektne uslove u nominalnom režimu rada, a koja su predmet ove uredbe, dati su u Prilogu 2 – Referentne vrednosti stepena korisnosti termoenergetskih postrojenja za termoenergetska postrojenja u kojima se sagoreva ugalj, za projektne uslove u nominalnom režimu rada, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 6

Minimalni zahtevi u pogledu stepena korisnosti termoenergetskih postrojenja u kojima se sagoreva prirodni gas za projektne uslove u nominalnom režimu rada, a koja su predmet ove uredbe, dati su u Prilogu 3 – Referentne vrednosti stepena korisnosti termoenergetskih postrojenja u kojima sagoreva prirodni gas za projektne uslove u nominalnom režimu rada, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 7

(1) Minimalni zahtevi energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju nova i rekonstruisana termoenergetska postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, instalisane snage od 1 do 50 MW, u kojima se sagoreva biomasa, je da ostvaruju najmanje 10% uštede primarne energije u odnosu na referentne vrednosti pri odvojenoj proizvodnji električne i toplotne energije.

(2) Ušteda primarne energije iz stava 1. ovog člana obračunava se prema izrazu:

(3) gde je:

(4) UPE – ušteda primarne energije

(5) ηT – stepen korisnosti kogeneracijske proizvodnje toplotne energije, a koji se se definiše kao odnos godišnje proizvedene korisne toplotne energije i energije goriva utrošenog za proizvodnju korisne toplotne i električne energije

(6) ηT,ref – referentni stepen korisnosti kogeneracijske proizvodnje toplotne energije

(7) ηE – stepen korisnosti kogeneracijske proizvodnje električne energije, a koji se definiše kao odnos godišnje proizvedene električne energije i energije goriva utrošenog za proizvodnju korisne toplotne i električne energije. U slučaju da kogeneracijsko postojenje proizvodi i mehaničku energiju, vrednost godišnje proizvedene električne energija iz kogeneracije treba da se uveća u iznosu proizvedene mehaničke energije.

(8) ηE,ref – referentni stepen korisnosti kogeneracijske proizvodnje električne energije

(9) Referentne vrednosti stepena korisnosti za odvojenu proizvodnju toplotne energije i referentne vrednosti stepena korisnosti za odvojenu proizvodnju električne energije iz stava 1. ovog člana, koji su predmet ove uredbe, date su u Prilogu 4a – Referentne vrednosti stepena korisnosti energetskih objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije snage 1 do 50 MW, za odvojenu proizvodnju toplotne energije, u kojima se sagoreva biomasa, za projektne uslove na nominalnom režimu rada i Priloga 4b – Referentne vrednosti stepena korisnosti energetskih objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije snage od 1 do 50 MW, za odvojenu proizvodnju električne energije, u kojima se sagoreva biomasa, za projektne uslove na nominalnom režimu rada, koji su odštampani uz ovu uredbu i čine njen sastavni deo.

Član 8

Minimalni zahtev energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju nova i rekonstruisana termoenergetska postrojenja za kombinovanu ili odvojenu proizvodnju električne i toplotne energije snage 50 MW i više, u kojima se sagoreva biomasa, je da su im vrednosti neto stepena korisnosti proizvodnje električne energije i neto stepena korisnosti iskorišćenja goriva veći ili jednaki sa vrednošću referentnih stepena korisnosti datih u Prilogu 4c – Referentne vrednosti stepena korisnosti proizvodnje električne energije i neto stepena korisnosti iskorišćenja goriva energetskih objekata za kombinovanu ili odvojenu proizvodnju električne i toplotne energije snage 50 MW i više, u kojima se sagoreva biomasa, za projektne uslove na nominalnom režimu rada, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 9

(1) Godišnja električna energija gubitaka u sistemu se računa kao razlika godišnje električne energije koja se preuzme u sistem i godišnje neto energije koja se iz sistema isporuči krajnjim kupcima i u druge sisteme, a izračunava se prema sledećem izrazu:

(2) Wgod gub = Wgod preuz – Wgod isp

(3) gde je:

(4) Wgod gub – godišnja električna energija gubitaka u sistemu (kWh),

(5) Wgod preuz – godišnja električna energija koja se preuzima u sistem (kWh),

(6) Wgod isp – godišnja električna energija isporučena iz sistema krajnjim kupcima i u druge sisteme (kWh).

(7) Godišnja električna energija gubitaka u transformatorskom postrojenju može se izračunati na sledeći način:

(8) Wgod gub = Wgodsp + (Po + Pk * L2)* 8760

(9) gde je:

(10) Wgod gub – godišnja električna energija gubitaka u transformatoru (kWh);

(11) Wgodsp – godišnja energija za sopstvenu potrošnju (kWh);

(12) Po – snaga gubitaka praznog hoda transformatora (kW),

(13) Pk – snaga gubitaka usled opterećenja, pri nominalnom opterećenju transformatora (kW),

(14) L – srednje opterećenje transformatora u toku godine,

(15) 8760 – broj sati u godini (h).

Član 10

Minimalni zahtevi u pogledu godišnjeg prosečnog stepena korisnosti za sistem za prenos i distribuciju električne energije, koji su predmet ove uredbe, dati su u Prilogu 5 – Referentne vrednosti stepena korisnosti sistema za prenos i distribuciju električne energije, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 11

(1) Stepen korisnosti postrojenja za proizvodnju toplotne energije predstavlja odnos količine toplotne energije koja se iz postrojenja za proizvodnju toplotne energije u toku grejne sezone isporuči u sistem za distribuciju toplotne energije i količine toplote koja u istom periodu nastane sagorevanjem goriva u postrojenju za proizvodnju toplotne energije (energije goriva), a koji se izračunava prema sledećem izrazu:

(2) gde je:

(3) ηTO – stepen korisnosti postrojenja za proizvodnju toplotne energije,

(4) QT – ukupna toplotna energija koja se isporuči u mrežu za distribuciju toplotne energije u toku grejne sezone,

(5) Qg – ukupna toplotna energija (energija goriva) koja nastaje sagorevanjem goriva u postrojenju za proizvodnju toplotne energije u toku grejne sezone, a koja se određuje na osnovu donje toplotne moći goriva.

Član 12

Minimalne vrednosti zahtevanog stepen korisnosti postrojenja za proizvodnju toplotne energije date su u Prilogu 6 – Referentne vrednosti stepena korisnosti postrojenja za proizvodnju toplotne energije, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 13

(1) Stepen korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije je odnos toplotne energije koja se iz sistema za distribuciju toplotne energije preda u toplotnopredajne stanice (TPS) i toplotne energije koja se iz toplotnih izvora (postrojenja za proizvodnju toplotne energije, postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i dr.) preda sistemu za distribuciju toplotne energije, a izračunava se prema sledećem izrazu:

(2) gde je:

(3) ηPDT – stepen korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije,

(4) Qpred – toplotna energija koja se u toku grejne sezone iz sistema za distribuciju toplotne energije preda u toplotno-razmenjivačke stanice,

(5) Qprim – toplotna energija koja se u toku grejne sezone preda sistemu za distribuciju toplotne energije iz toplotnih izvora (postrojenja za proizvodnju toplotne energije, postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i dr.).

Član 14

(1) Zahtevani stepen korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije određuje se u odnosu na godišnje toplotno opterećenje po jedinici dužine cevne mreže sistema za distribuciju toplotne energije, koje se izračunava prema sledećem izrazu:

(2) gde je:

(3) ql – godišnje toplotno opterećenje po jedinici dužine cevne mreže sistema za distribuciju toplotne energije,

(4) Qpred – ukupna količina toplotne energije koja se u toku grejne sezone preda sistemu za distribuciju toplotne energije iz postrojenja za proizvodnju toplotne energije i izražava se u MWh,

(5) l – ukupna dužina cevne mreže sistema za distribuciju toplotne energije, izražena u metrima.

Član 15

Ako je godišnje toplotno opterećenje po jedinici dužine cevne mreže sistema za distribuciju toplotne energije veće ili jednako 2,89 MWh/(god.m), minimalne vrednosti zahtevanog stepena korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije novih i rekonstruisanih sistema za distribuciju toplotne energije, koji su predmet ove uredbe, date su u Prilogu 7 – Referentne vrednosti stepena korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 16

(1) Ako je godišnje toplotno opterećenje po jedinici dužine cevne mreže sistema za distribuciju toplotne energije manje od 2,89 MWh/(god.m), zahtevani minimalni stepen korisnosti novih sistema za distribuciju toplotne energije izračunava se prema sledećem izrazu:

(2) Stepen korisnosti (%) = 100 – 17 ql–0,5.

(3) U slučaju iz stava 1. ovog člana, zahtevani minimalni stepen korisnosti rekonstruisanih sistema za distribuciju toplotne energije izračunava se prema sledećem izrazu:

(4) Stepen korisnosti (%) = 98 – 17 ql–0,5.

Član 17

(1) Zahtevana minimalna efikasnost sistema za distribuciju toplotne energije odnosi se na period grejne sezone, za distribuciju toplotne energije za grejanje ili za distribuciju toplotne energije za grejanje i toplotne energije za potrošnu toplu vodu.

(2) Zahtevi za stepen korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije ne primenjuju se na distribuciju potrošne tople vode.

Član 18

Stupanjem na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o minimalnim zahtevima energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju nova i revitalizovana postrojenja („Službeni glasnik RS”, broj 112/17).

Član 19

(1) Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(2) 05 broj 110-2794/2022

(3) U Beogradu, 31. marta 2022. godine

(4) Vlada

(5) Predsednik,

(6) Ana Brnabić, s.r.

(7) Prilozi

(8) Prilog 1 - Energetski sadržaj odabranih goriva za krajnju potrošnju – Tabela konverzije

(9) Prilog 2 - Referentne vrednosti stepena korisnosti za energetske objekte u kojima se sagoreva ugalj, za projektne uslove na nominalnom režimu rada

(10) Prilog 3 - Referentne vrednosti stepena korisnosti energetske objekte u kojima sagoreva prirodni gas za projektne uslove u nominalnom režimu rada

(11) Prilog 4a -Referentne vrednosti stepena korisnosti energetskih objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije snage 1 do 50 MW, za odvojenu proizvodnju toplotne energije, u kojima se sagoreva biomasa, za projektne uslove na nominalnom režimu rada

(12) Prilog 4b - Referentne vrednosti stepena korisnosti energetskih objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije snage od 1 do 50 MW, za odvojenu proizvodnju električne energije, u kojima se sagoreva biomasa, za projektne uslove na nominalnom režimu rada

(13) Prilog 4c - Referentne vrednosti stepena korisnosti proizvodnje električne energije i neto stepena korisnosti iskorišćenja goriva energetskih objekata za kombinovanu ili odvojenu proizvodnju električne i toplotne energije snage 50 MW i više, u kojima se sagoreva biomasa, za projektne uslove na nominalnom režimu rada

(14) Prilog 5 - Referentne vrednosti stepena korisnosti sistema za prenos i distribuciju električne energije

(15) Prilog 6 - Referentne vrednosti stepena korisnosti energetskih objekata za proizvodnju toplotne energije

(16) Prilog 7- Referentne vrednosti stepena korisnosti sistema za distribuciju toplotne energije