Uredba o kriterijumima za određivanje najboljih dostupnih tehnika za primenu standarda kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli

Član 1

Ovom uredbom utvrđuju se kriterijumi za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta životne sredine, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli.

Član 2

Kriterijumi za određivanje najboljih dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti za koje se izdaje integrisana dozvola (u daljem tekstu: dozvola) su tehničke karakteristike postrojenja, njegov geografski položaj, uslovi životne sredine na konkretnoj lokaciji, korist i troškovi primene tih tehnika, princip predostrožnosti, posebni zahtevi, kao i kriterijumi koji se odnose na:

1. 1) primenu tehnologije koja proizvodi minimum otpada;
2. 2) primenu manje opasnih materija;
3. 3) mogućnost ponovnog korišćenja i recikliranja materija koje se stvaraju i koriste u procesu i u tretmanu otpada;
4. 4) slične i uporedive procese, uređaje ili metode radnih operacija koji su već uspešno provereni u industrijskim razmerama;
5. 5) tehnološki napredak i promene u naučnom znanju i razumevanju;
6. 6) prirodu, uticaje i obim datih emisija;
7. 7) datume početka stavljanja u pogon novih ili postojećih postrojenja;
8. 8) vremenski period potreban za uvođenje najbolje dostupne tehnike;
9. 9) planiranu potrošnju i karakteristike sirovina (uključujući vodu) koje se koriste u procesu i na njihovu energetsku efikasnost;
10. 10) sprečavanje ili smanjenje ukupnog uticaja emisija na životnu sredinu i mogućih rizika;
11. 11) sprečavanje udesa i smanjenje njihovih posledica na životnu sredinu;
12. 12) praćenje najnovijih informacija o najboljim dostupnim tehnikama.

Član 3

Ako primena najboljih dostupnih tehnika ne obezbeđuje propisane standarde kvaliteta životne sredine, dozvolom se utvrđuju dodatne mere prema kriterijumima utvrđenim u programu primene standarda kvaliteta životne sredine ili programu smanjenja zagađivanja na određenom području ili na teritoriji Republike, i to:

1. 1) rezultatima za smanjenje zagađivanja;
2. 2) graničnim vrednostima emisija za određene materije na određenom području;
3. 3) zabrani emisija određenih zagađujućih materija na određenom području;
4. 4) primeni prioritetnih mera za smanjenje emisija koje potiču iz pojedinih privrednih grana (energetika, poljoprivreda, šumarstvo, transport i dr.);
5. 5) finansijskim izvorima za sprovođenje mera;
6. 6) mogućnosti primene drugih mera za unapređenje kvaliteta životne sredine.

Član 4

(1) Granične vrednosti emisije, u smislu ove uredbe, jesu dozvolom utvrđene količine materija i/ili intenzitet njihovog ispuštanja u životnu sredinu, izražene u koncentracijama i/ili nivoima emisije čije povećanje u određenom vremenskom periodu ili u okviru normalnog funkcionisanja postrojenja nije dozvoljeno.

(2) Radi obezbeđivanja ekvivalentnog nivoa zaštite životne sredine kao celine i sprečavanja viših nivoa zagađenja u životnoj sredini granične vrednosti emisije iz stava 1. ovog člana utvrđuju se prema sledećim kriterijumima, i to:

1. 1) vrsti zagađujućih materija ili grupi materija koje se ispuštaju u životnu sredinu i koje se uzimaju u obzir ako su od značaja za određivanje graničnih vrednosti emisija;
2. 2) prirodi zagađujućih materija i njihovom potencijalu da prenose zagađenje iz jednog medijuma životne sredine u drugi;
3. 3) mestu ispuštanja materije ili grupe materija iz postrojenja, uz zanemarivanje bilo kakvog njihovog razređivanja, odnosno razblaživanja;
4. 4) vrsti procesa u postrojenju ili pojedinom delu postrojenja;
5. 5) uticaju uređaja za prečišćavanje vode kod posrednog ispuštanja zagađujućih materija u vodu;
6. 6) primeni najboljih dostupnih tehnika, uključujući tehničke karakteristike postrojenja, njegov geografski položaj i uslove životne sredine na konkretnoj lokaciji;
7. 7) rezultatima koji se postižu primenom najboljih dostupnih tehnika.

(3) Vrste zagađujućih materija iz stava 2. tačka 1) ovog člana određene su u Indikativnoj listi glavnih zagađujućih materija, koja je odštampana uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

(4) Granične vrednosti emisija iz stava 1. ovog člana mogu biti strožije od graničnih vrednosti utvrđenih posebnim propisima i mogu se dopuniti ili zameniti ekvivalentnim parametrima ili tehničkim merama.

Član 5

Nadležni organ uzima u obzir referentne vrednosti prilikom donošenja odluke o izdavanju dozvole i određivanju uslova za primenu najboljih dostupnih tehnika, kao i prilikom kontrole aktivnosti koja dovodi do zagađivanja.

Član 6

(1) Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(2) 05 broj 110-5901/2005

(3) U Beogradu, 29. septembra 2005. godine

(4) Vlada

(5) Potpredsednik,

(6) Miroljub Labus, s.r.

(7) Indikativna lista glavnih zagađujućih materija