Uredba o kriterijumima za identifikaciju kritične infrastrukture i načinu izveštavanja o kritičnoj infrastrukturi Republike Srbije

Član 1 Predmet uredbe

Ovom uredbom propisuju se kriterijumi za identifikaciju kritične infrastrukture i način izveštavanja o kritičnoj infrastrukturi u Republici Srbiji.

Član 2

(1) Kriterijumi prema kojima se vrši identifikacija kritične infrastrukture utvrđuju se na osnovu procene posledica koje mogu da nastupe usled ometanja ili uništenja kritične infrastrukture kao i na osnovu posledica koje mogu da nastupe u slučaju pretnji po kritičnu infrastrukturu.

(2) Kriterijumi utvrđeni ovom uredbom predstavljaju osnov za određivanje kritične infrastrukture u Republici Srbiji.

Član 3

(1) Za sprovođenje postupka identifikacije kritične infrastrukture u određenom sektoru zadužena su ministarstva nadležna za određene oblasti.

(2) Ministarstva zadužena za sektore kritične infrastrukture u određenom sektoru imaju obavezu da kontinuirano planiraju zaštitu kritične infrastrukture.

(3) Kontinuirano planiranje zaštite kritične infrastrukture zasniva se na stalnom procesu analize rizika po funkcionisanje kritične infrastrukture i procene adekvatnosti mera zaštite.

Član 4

(1) Utvrđivanje kriterijuma na način propisan članom 2. ove uredbe vrši se u okviru sektora kritične infrastrukture (u daljem tekstu: sektori), uzimajući u obzir specifičnosti pojedinačnih sektora.

(2) Sektori u kojima se vrši identifikacija i određivanje kritične infrastrukture jesu:

1. 1) energetika;
2. 2) saobraćaj;
3. 3) snabdevanje vodom i hranom;
4. 4) zdravstvo;
5. 5) finansije;
6. 6) telekomunikacione i informacione tehnologije;
7. 7) zaštita životne sredine;
8. 8) funkcionisanje državnih organa.

Član 5 Kriterijumi sektora energetike

(1) Pod kritičnom infrastrukturom u sektoru energetike podrazumevaju se sistemi, mreže, objekti ili njihovi delovi čiji prekid rada prouzrokuje:

1. 1) raspad elektroenergetskog sistema za čije je ponovno uspostavljanje potrebno više od jednog dana;
2. 2) raspad energetskog sistema za čije je ponovno uspostavljanje potrebno više od sedam dana;
3. 3) gubitak snabdevanja električnom energijom na području života i rada više od 100.000 ljudi duže od tri dana;
4. 4) gubitak snabdevanja derivatima nafte na području života i rada više od 100.000 ljudi duže od tri dana;
5. 5) gubitak snabdevanja prirodnim gasom u vreme grejne sezone na području života i rada više od 100.000 ljudi duže od tri dana;
6. 6) gubitak snabdevanja toplotnom energijom u vreme grejne sezone na području snabdevanja više od 10.000 ljudi bez alternativnog sistema grejanja duže od tri dana;
7. 7) dnevne troškove usled gubitka snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte u visini od 0,025% BDP-a u Republici Srbiji, obračunatog u godini koja prethodi godini u kojoj se identifikuje kritična infrastruktura.

(2) Ministarstvo rudarstva i energetike zaduženo je za identifikaciju i određivanje kritične infrastrukture u sektoru energetike.

Član 6 Kriterijumi sektora saobraćaja

(1) Pod kritičnom infrastrukturom u sektoru saobraćaja podrazumevaju se sistemi, mreže, objekti ili njihovi delovi čiji prekid rada prouzrokuje:

1. 1) nepostojanje alternativnog puta, odnosno vid i način saobraćaja, kojim bi se mogao odvijati saobraćaj čije je odvijanje onemogućeno ili otežano usled oštećenja, odnosno onemogućenja ili otežanog funkcionisanja sistema, mreže, objekta ili njihovog dela;
2. 2) prekid saobraćaja usled oštećenja, odnosno onemogućenja ili otežanog funkcionisanja sistema, mreže, objekta ili njihovog dela kojim se odvija saobraćaj, koji služi za odvijanje saobraćaja ili je u funkciji odvijanja saobraćaja, ako taj prekid:

(1) onemogućava snabdevanje osnovnim životnim namirnicama više od 50 stanovnika ruralnog naselja u brdskoplaninskim područjima, više od 300 stanovnika ruralnog naselja u ravničarskim područjima, više od 1.000 stanovnika u jedinicama lokalnih samouprava, odnosno više od 5.000 stanovnika u gradu Beogradu, duže od dva dana,

(2) predstavlja opasnost po život ili zdravlje više od 50 stanovnika ruralnog naselja u brdskoplaninskim područjima, više od 300 stanovnika ruralnog naselja u ravničarskim područjima, više od 1.000 stanovnika u jedinicama lokalnih samouprava, odnosno više od 5.000 stanovnika u gradu Beogradu, duže od dva dana i posledice po životnu sredinu,

(3) značajno otežava, odnosno obustavlja svakodnevno funkcionisanje više od 50 stanovnika ruralnog naselja u brdskoplaninskim područjima, više od 300 stanovnika ruralnog naselja u ravničarskim područjima, više od 1.000 stanovnika u jedinicama lokalnih samouprava, odnosno više od 5.000 stanovnika u gradu Beogradu, duže od dva dana;

1. 3) troškove odnosno štetu koja bi nastala usled prekida funkcionalnosti sistema, mreže, objekta ili njihovog dela kojim se odvija saobraćaj, koji u proceni iznose:

(1) 10,5% u oblasti železničkog saobraćaja,

(2) 10% u oblasti drumskog saobraćaja,

(3) 7% u oblasti vodnog saobraćaja,

(4) 1,4% u oblasti vazdušnog saobraćaja, BDP-a u Republici Srbiji, obračunatog u godini koja prethodi godini u kojoj se određuje status kritične infrastrukture sistema, mreže, objekta ili njihovog dela;

1. 4) da sistem, mreža, objekat ili njihov deo kojim se odvija saobraćaj, koji služi za odvijanje saobraćaja ili je u funkciji odvijanja saobraćaja, predstavlja nosioca i druge infrastrukture (elektroenergetske, telekomunikacione, vodovodno-kanalizacione i sl.), odnosno da prekid odnosno ometanje funkcionalnosti sistema, mreže, objekta ili njihovog dela dovodi do prekida odnosno ometanja funkcionalnosti drugog sistema, mreže, objekta ili njihovog dela koji predstavlja kritičnu infrastrukturu;
2. 5) da prekid odnosno ometanje funkcionalnosti sistema, mreže, objekta ili njihovog dela koji značajnije negativno utiče na odnose Republike Srbije sa drugim državama, na način da otežava, odnosno onemogućava odvijanje međunarodnog saobraćaja, odvijanje izvoza/uvoza, komunikacija i sl. traje duže od dva dana;
3. 6) da prekid odnosno ometanje funkcionalnosti sistema, mreže, objekta ili njihovog dela značajnije negativno utiče na funkcionisanje hitnih službi: policije, vatrogasne službe, medicinske jedinice, krizno upravljanje.

(9) Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zaduženo je za identifikaciju i određivanje kritične infrastrukture u sektoru saobraćaja.

Član 7 Kriterijumi sektora snabdevanja vodom i hranom

(1) Pod kritičnom infrastrukturom u sektoru snabdevanja vodom i hranom podrazumevaju se sistemi, mreže, objekti ili njihovi delovi čiji prekid rada prouzrokuje:

1. 1) prekid funkcionisanja visoke brane i akumulacije napunjene vodom kojima upravlja organ nadležan za vodoprivredu iz operativnog plana odbrane od poplava, uz ispunjenost uslova da je:

(1) građevinska visina (rastojanje od najniže kote temelja do najviše kote brane) viša od petnaest metara,

(2) građevinska visina (rastojanje od najniže kote temelja do najviše kote brane) niža od petnaest metara, a viša od deset metara, ako je dužina te brane po kruni veća od 500 metara, ili ako je zapremina akumulacije vode stvorena tom branom veća od 100.000 m3 ili ako je maksimalni proticaj vode koja se ispušta kroz tu branu veći od 2.000 m3 u sekundi,

(3) brana odnosno akumulacija nalazi se u operativnom planu odbrane od poplava,

(4) da je brana u nizu;

1. 2) prekid funkcionisanja vodnog objekta za korišćenje voda, objekta za snabdevanje vodom, postrojenja za pripremu vode za piće, ako je vodni objekat deo regionalnog sistema za snabdevanje vodom za piće;
2. 3) prekid funkcionisanja vodnog objekta za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i zaštitu voda, ako je vodni objekat za aglomeraciju veličine ≥ 50.000 ekvivalent stanovnika;
3. 4) uništenje ili oštećenje hrane uskladištene za potrebe robnih rezervi;
4. 5) ugroženost sistema bezbednosti hrane i hrane za životinje, lanca snabdevanja hranom i hranom za životinje, obezbeđenja dovoljnih količina hrane i hrane za životinje itd.

(6) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zaduženo je za identifikaciju i određivanje kritične infrastrukture u sektoru snabdevanja vodom i hranom, a Republička direkcija za robne rezerve zadužena je za identifikaciju i određivanje kritične infrastrukture u slučajevima predviđenim pod tačkom 4) ovog člana.

Član 8 Kriterijumi sektora zdravstva

(1) Pod kritičnom infrastrukturom u sektoru zdravstva podrazumevaju se sistemi, mreže, objekti ili njihovi delovi čiji prekid rada prouzrokuje:

1. 1) potpuni ili delimični prekid u pružanju zdravstvene zaštite koja može ugroziti nacionalnu bezbednost ili život i zdravlje ljudi;
2. 2) prekid, odnosno ometanje funkcionalnosti infrastrukture koji onemogućavaju pružanje visokospecijalizovane specijalističko-konsultativne i laboratorijske delatnosti, kao i stacionarne zdravstvene delatnosti sa najmanje 1.000 postelja u oblasti zdravstvene zaštite odraslih, odnosno najmanje 300 postelja u oblasti zdravstvene zaštite dece;
3. 3) prekid, odnosno ometanje funkcionalnosti infrastrukture ili njenog dela koje onemogućavaju prijem i zbrinjavanje hitnih stanja svih građana na mestu medicinske hitnosti, kroz redovan rad ili dežurstva i sanitetski prevoz, na teritoriji većoj od 50 kvadratnih kilometara;
4. 4) prekid, odnosno ometanje funkcionalnosti infrastrukture koja onemogućava koordinaciju sanitarno-higijenskog i epidemiološkog nadzora, utvrđivanje i sprovođenje potrebnih mera na teritoriji Republike Srbije;
5. 5) prekid, odnosno ometanje funkcionalnosti infrastrukture koja onemogućava pripremu krvi i komponenata krvi, prikupljanje i testiranje, obradu, čuvanje i distribuciju krvi i komponenata krvi, proizvodnju lekova iz krvi i krvne plazme;
6. 6) prekid, odnosno ometanje funkcionalnosti infrastrukture koja onemogućava proizvodnju seruma, vakcina i drugih imunobioloških i dijagnostičkih preparata i sredstava i snabdevanje zdravstvenih ustanova vakcinama i serumima za teritoriju Republike Srbije;
7. 7) prekid u funkcionisanju sistema u kojem se čuvaju, obrađuju i razmenjuju stepenovano klasifikovani podaci, u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, ako se tako onemogući pružanje kvalitetne zdravstvene zaštite ili povreda tajnosti podataka;
8. 8) prekid u funkcionisanju sistema u kojem se obrađuju podaci o zdravlju fizičkih lica, kao posebne vrste podataka o ličnosti, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji onemogućava pružanje kvalitetne zdravstvene zaštite ili omogućava povredu podataka o ličnosti.

(2) Ministarstvo zdravlja zaduženo je za identifikaciju i određivanje kritične infrastrukture u sektoru zdravstva.

Član 9 Kriterijumi sektora finansija

(1) Pod kritičnom infrastrukturom u sektoru finansija podrazumevaju se sistemi, mreže, objekti ili njihovi delovi čiji prekid rada prouzrokuje:

1. 1) prekid ili otežano funkcionisanje javnih finansija ili državnog budžeta koje koriste državni organi i organizacije, ustanove, udruženja, javna preduzeća, posebni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i druga pravna lica kojima su poverena javna ovlašćenja, u periodu dužem od tri dana, čime se ugrožava ekonomska stabilnost Republike Srbije;
2. 2) prekid ili otežano funkcionisanje privrednih društava iz finansijskog sektora, obavljanje njihove poslovne delatnosti, što za posledicu ima ugrožavanje ekonomske stabilnosti Republike Srbije;
3. 3) prekid ili otežano funkcionisanje u obavljanju delatnosti Narodne banke Srbije u pogledu utvrđivanja i sprovođenja monetarne i devizne politike, upravljanja deviznim rezervama, izdavanja novčanica i kovanog novca i upravljanja tokovima gotovine, kao i obavljanje drugih poslova iz njene nadležnosti od značaja za ekonomsku stabilnost Republike Srbije;
4. 4) prekid ili otežano funkcionisanje u obavljanju delatnosti organa državne uprave kojima su zakonom povereni poslovi od izuzetnog značaja za finansijsku, ekonomsku i monetarnu stabilnost Republike Srbije.

(2) Pod privrednim društvima iz stava 1. tačka 2) ovog člana, naročito, se podrazumevaju poslovne banke koje su u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke, definisane kao sistemski značajne banke, društva za osiguranje za značajnim udelom na tržištu osiguranja, kao i druga privredna društva koja obavljaju poslovnu delatnost iz finansijskog sektora sa značajnim udelom na tržištu iz oblasti svog poslovanja.

(3) Pod organima državne uprave iz stava 1. tačka 4) ovog člana, naročito, se podrazumevaju Poreska uprava, Uprava carina, Uprava za trezor, Uprava za javni dug, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti i Agencija za osiguranje depozita.

(4) Ministarstvo finansija zaduženo je za identifikaciju i određivanje kritične infrastrukture u sektoru finansija.

Član 10 Kriterijumi sektora telekomunikacione i informacione tehnologije

(1) Pod kritičnom infrastrukturom u sektoru telekomunikacione i informacione tehnologije podrazumevaju se sistemi, mreže, objekti ili njihovi delovi čiji prekid rada prouzrokuje:

1. 1) prekid pružanja usluga operatora elektronskih komunikacija sa učešćem od najmanje 10% korisnika na odgovarajućem tržištu na teritoriji Republike Srbije;
2. 2) prekid pružanja usluga operatora koji upravlja emisionom infrastrukturom na teritoriji Republike Srbije;
3. 3) prekid pružanja servisa elektronske uprave za građane, privredu i institucije Republike Srbije u smislu kritične infrastrukture koja podrazumeva informacione sisteme u celini – od fizičkog nivoa Data centara gde su smešteni sistemi, preko komunikacione i serverske infrastrukture, do aplikativnog nivoa;
4. 4) prekid obavljanja poslova izgradnje, razvoja, unapređenja i upravljanja obrazovnom i naučnoistraživačkom računarskom mrežom Republike Srbije;
5. 5) prekid pružanja usluge razmene internet saobraćaja (engl. „internetexchangepoint”);
6. 6) prekid obavljanja poslova upravljanja registrom nacionalnog internet domena i sistemom za imenovanje na mreži (DNS sistemi).

(2) Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija zaduženo je za identifikaciju i određivanje kritične infrastrukture u sektoru telekomunikacione i informacione tehnologije.

Član 11 Kriterijumi sektora zaštite životne sredine

(1) Pod kritičnom infrastrukturom u sektoru zaštite životne sredine podrazumevaju se objekti čiji poremećaj ili prekid rada mogu u većoj meri izazvati zagađenje životne sredine na području većem od 700 ha u trajanju dužem od sedam dana.

(2) Ministarstvo zaštite životne sredine zaduženo je za identifikaciju i određivanje kritične infrastrukture u sektoru zaštite životne sredine.

Član 12 Kriterijumi sektora funkcionisanja državnih organa

(1) Pod kritičnom infrastrukturom u sektoru funkcionisanja državnih organa podrazumeva se prekid informacionog komunikacionog sistema državnih organa koji onemogućava rad državnih organa u trajanju dužem od 24 časa.

(2) Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave zaduženo je za identifikaciju i određivanje kritične infrastrukture u sektoru funkcionisanja državnih organa.

Član 13 Postupak i način izveštavanja

(1) Nadležna ministarstva zadužena za sektore kritične infrastrukture u toku kalendarske godine na svaka tri meseca dostavljaju redovan izveštaj o kritičnoj infrastrukturi ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: Ministarstvo), i to najkasnije 30 dana po završetku svakog kvartala.

(2) Nadležna ministarstva dužna su da Ministarstvu dostave sve informacije o promenama koje mogu da imaju uticaj na određivanje kritične infrastrukture najkasnije 30 dana od dana nastale promene.

(3) Ministarstvo može da zahteva i dostavljanje vanrednog izveštaja i za kraći vremenski period, ako proceni da je potrebno u cilju planiranja zaštite kritične infrastrukture.

(4) U slučaju svakog vanrednog događaja na kritičnoj infrastrukturi, operateri su dužni da u roku od tri dana dostave pisani izveštaj Ministarstvu, sa detaljnim opisom događaja, uzrocima, posledicama i predlogom mera i aktivnosti na poboljšanju bezbednosti kritične infrastrukture kojom upravljaju.

(5) Nadležna ministarstva mogu i po sopstvenoj proceni da dostave vanredan izveštaj za kraći vremenski period.

Član 14

Ministarstvo dostavlja Vladi Godišnji izveštaj o kritičnoj infrastrukturi u Republici Srbiji, na usvajanje, najkasnije 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.

Član 15

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o bližim kriterijumima za određivanje obavezno obezbeđenih objekata i načinu vršenja poslova njihove zaštite („Službeni glasnik RS”, broj 98/16).

Član 16

Nadležna ministarstva zadužena za sektore kritične infrastrukture dužna su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe, Ministarstvu dostave predloge kritične infrastrukture u svom sektoru.

Član 17 Stupanje na snagu

(1) Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(2) 05 broj 110-4746/2022

(3) U Beogradu, 23. juna 2022. godine

(4) Vlada

(5) Predsednik,

(6) Ana Brnabić, s.r.