Pravilnik o utvrđivanju Programa monitoringa bezbednosti hrane za životinje za 2026. godinu

Prilozi

PROGRAM MONITORINGA

BEZBEDNOSTI HRANE ZA ŽIVOTINJE ZA 2026. GODINU

I. Potrebna sredstva za finansiranje Programa monitoringa

Potrebna sredstva za finansiranje Programa monitoringa bezbednosti hrane za životinje za 2026. godinu obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 108/25), u okviru Razdela 24 – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 24.1 – Uprava za veterinu, Program 0109 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, Funkcija 760 – Zdravstvo neklasifikovano na drugom mestu, Programska aktivnost/projekat 0002 – Bezbednost hrane životinjskog porekla i hrane za životinje, Ekonomska klasifikacija 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u iznosu od 250.000.000 dinara.

Ukupna sredstva sa navedene ekonomske klasifikacije u iznosu od 250.000.000 dinara raspodeljena su i koriste se u skladu sa Zaključkom Vlade o usvajanju Programa rasporeda i korišćenja sredstava subvencija u oblasti veterine za 2026. godinu, 05 broj 401-493/2026-1 od 22. januara 2026. godine, od čega za Program monitoringa bezbednosti hrane životinjskog porekla i hrane za životinje u iznosu od 89.000.000 dinara, od kojih za Program monitoringa bezbednosti hrane za životinje za 2026. godinu u iznosu od 7.000.000 dinara.

II. Mere koje se preduzimaju u slučaju neusaglašenih rezultata ispitivanja u pogledu prisustva mikrobioloških, hemijskih i bioloških kontaminenata

U slučaju neusaglašenih rezultata ispitivanja u pogledu pogledu prisustva mikrobioloških, hemijskih i bioloških kontaminenata sprovode se:

1) aktivnosti kako bi se osiguralo da subjekat u poslovanju hranom za životinje ispravi nedostatak, uzimajući u obzir prirodu neusaglašenosti i prethodne slučajeve neusaglašenosti istog subjekta u poslovanju;

2) mere, uključujući uzimanje službenog uzorka ako je potrebno, kako bi se osigurala bezbednost hrane za životinje i usaglašenost sa propisima o hrani za životinje;

3) zabrane prometa hrane za životinje ako je primenjivo;

4) mere kojima se dozvoljava upotreba hrane za životinje u svrhu koja se razlikuje od njene prvobitne namene;

5) mere kojima se privremeno zabranjuje upotreba objekta, prostorija, opreme na određeni vremenski period;

6) druge mere i preduzimaju druge odgovarajuće radnje.

III. Struktura organa i organizacija za sprovođenje Programa monitoringa

Program monitoringa sprovodi ministarstvo nadležno za poslove veterinarstva preko veterinarskih inspektora.

Laboratorijska ispitivanja sprovode laboratorije:

1) koje su ovlašćene za službene kontrole u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast veterinarstva;

2) koje su izabrane putem konkursa u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.

IV. Drugi parametri od značaja za sprovođenje Programa monitoringa

1. Plan monitoringa

Plan monitoringa kojim se određuje predmet ispitivanja, vrsta hrane za životinje, granične vrednosti i metode ispitivanja dat je u Tabeli 1 – Plan monitoringa.

Tabela 1 – Plan monitoringa

VRSTA ISPITIVANJA

VRSTA HRANE ZA ŽIVOTINJE

NAJVEĆA DOZVOLJENA KOLIČINA

METODA ISPITIVANJA

Sastojci životinjskog porekla

Hrana za životinje koje služe za proizvodnju hrane

1)

Svetlosna mikroskopija Prilog 2 1)

Određivanje strukture insekata

Smeše za preživare

1)

Svetlosna mikroskopija Prilog 2 1)

Utvrđivanje prisustva DNK preživara, svinja i živine

Smeše za ishranu životinja koje služe za proizvodnju hrane

1)

PCR Prilog 2 1)

Salmonella spp.

Hraniva biljnog porekla i potpune i dopunske smeše za životinje, koje se koriste za proizvodnju hrane

2) ne sme biti u 50 g

SRPS EN ISO 6579-1

Salmonella spp.

Hraniva životinjskog porekla i hrana za kućne ljubimce

3) ne sme biti u 25 g

SRPS EN ISO 6579-1

Clostridium perfringens

Hraniva biljnog porekla, potpune i dopunske smeše za životinje, koje su namenjene za ishranu ljudi

2) ne sme biti u 50 g

SRPS EN ISO 7937

Listeria monocytogenes

Silaža i sva hraniva sa visokim procentom vlage

2) ne sme biti u 50 g

SRPS EN ISO 11290

Enterobacteriaceae

Hraniva životinjskog porekla, prerađena hrana za kućne ljubimce i žvakalice

3) ≤ 300 cfu/g

SRPS EN ISO 21528-2

Enterobacteriaceae

Sirova hrana za kućne ljubimce

3) ≤ 5000 cfu/g

SRPS EN ISO 21528-2

Ukupan broj bakterija

Hraniva i potpune i dopunske smeše

2)

SPRS EN ISO 4833-1/4833-2

GMO

Biljna hraniva potpune i dopunske smeše i aditivi

4) ≤ 0,9%

Real Time PCR

Kokcidiostatici

Potpune i dopunske smeše

2)

HPLC

Cink bacitracin

Potpune i dopunske smeše

2)

HPLC

Tetraciklini

Potpune i dopunske smeše

2)

HPLC

Florfenikol

Potpune i dopunske smeše

2)

HPLC

Arsen

Hraniva i potpune i dopunske smeše

2)

ICP/AAS

Fluor

Hraniva i potpune i dopunske smeše

2)

ICP/AAS

Kadmijum

Hraniva i potpune i dopunske smeše

2)

ICP/AAS

Olovo

Hraniva i potpune i dopunske smeše

2)

ICP/AAS

Živa

Hraniva i potpune i dopunske smeše

2)

ICP/AAS

Dioksini

Hraniva, potpune i dopunske smeše

2)

GC

PCB

Hraniva i potpune i dopunske smeše

2)

GC

DDT

Hraniva i potpune i dopunske smeše

2)

GC

Hlordan

Hraniva i potpune i dopunske smeše

2)

GC

Heksahlorbenzen (HCB)

Hraniva i potpune i dopunske smeše

2)

GC

Heksahlorcikloheksani (HCH)

Hraniva i potpune i dopunske smeše

2)

GC

Melamin

Hraniva, potpune i dopunske smeše

2)

ELISA/HPLC

Nitriti

Hraniva, potpune i dopunske smeše

2)

JONSKA HROMATOGRAFIJA

Aflatoksin B1

Hraniva biljnog porekla i potpune i dopunske smeše

2)

ELISA/HPLC

Ohratoksin A

Hraniva biljnog porekla i potpune i dopunske smeše

2)

ELISA/HPLC

Zearalenon

Hraniva biljnog porekla i potpune i dopunske smeše

2)

ELISA/HPLC

Fumonisin B1-B2

Hraniva biljnog porekla i potpune i dopunske smeše

2)

ELISA/HPLC

Deoksinivalenol

Hraniva biljnog porekla i potpune i dopunske smeše

2)

ELISA/HPLC

T-2/NT2 – toksin

Hraniva biljnog porekla i potpune i dopunske smeše

2)

ELISA/HPLC

1) Pravilnik o utvrđivanju mera ranog otkrivanja i dijagnostike zarazne bolesti transmisivnih spongioformnih encefalopatija, načinu njihovog sprovođenja, kao i merama za sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje ove zarazne bolesti („Službeni glasnik RS”, br. 96/10, 33/16, 54/19 i 46/23);

2) Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje („Službeni glasnik RS”, br. 4/10, 113/12, 27/14, 25/15, 39/16 i 54/17);

3) Pravilnik o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, veterinarsko-sanitarnim uslovima za izgradnju objekata za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla, načinu sprovođenja službene kontrole i samokontrole, kao i uslovima za stočna groblja i jame grobnice („Službeni glasnik RS”, br. 31/11, 97/13, 15/15, 61/17 i 118/23);

4) Zakon o genetički modifikovanim organizmima (,,Službeni glasnik RSˮ, broj 41/09).

2. Određivanje broja uzoraka i vrste ispitivanja na nivou upravnog okruga, kao i načina izveštavanja

Broj uzoraka i vrstu ispitivanja na godišnjem nivou za upravni okrug, određuje nadležni organ, u formi tabele – Tabela 2 – Broj uzoraka i vrsta ispitivanja za _________ upravni okrug.

Tabela 2 – Broj uzoraka i vrsta ispitivanja za _________ upravni okrug

Vrsta hrane za životinje

Mesto uzorkovanja

Vrsta ispitivanja

Broj uzoraka

Ukupno

Izveštaj o sprovedenom Programu monitoringa, dostavlja se u formi tabele – Tabela 3 – Izveštaj o sprovedenom Programu monitoringa za _________2026. godinu o uzorcima uzetim prema planu monitoringa hrane za životinje za_______ upravni okrug.

Tabela 3 – Izveštaj o sprovedenom Programu monitoringa za _______ 2026. godinu o uzorcima uzetim prema planu monitoringa hrane za životinje za_________________upravni okrug

IZVEŠTAJ BROJ: _____________ OD ___________

Datum uzorkovanja

Vrsta hrane za životinje1, naziv

Naziv i sedište subjekta u poslovanju hranom za životinje

Ukupna količina lota u tonama

Broj uzoraka

Izvršena ispitivanja

Utvrđene neusaglašenosti2

Preduzete mere3

1 Potrebno je navesti: smeša (potpuna ili dopunska hrana za životinje), aditiv, predsmeša, hranivo.

2 Ako su utvrđene neusaglašenosti, navesti rezultate laboratorijskih ispitivanja. Ako nema neusaglašenosti, ovo polje ostaje prazno.

3 Potrebno je navesti sledeće mere: navesti kaznu, restrikcije ili zabrane stavljanja u promet, ostalo (potrebno je pojasniti). Ukoliko nema neusaglašenosti, ovo polje ostaje prazno.

3. Uzimanje i čuvanje uzorka i laboratorijske metode

U toku sprovođenja Programa monitoringa u skladu sa Planom monitoringa, inspektor uzima službene uzorke u svrhu ispitivanja u skladu sa ovim programom i šalje u ovlašćenu laboratoriju.

Metode koje se koriste za ispitivanje hrane za životinje, navedene u Planu uzorkovanja moraju biti akreditovane od strane Akreditacionog tela Srbije.

Uzorci za službenu kontrolu hrane za životinje uzimaju se u skladu sa metodama navedenim u ovom programu. Tako dobijeni uzorci smatraju se reprezentativnim za uzorkovane delove.

Ako se utvrdi da hrana za životinje iste klase ili opisa, uzorkovana u skladu sa odredbama ovog pravilnika, ne ispunjava propisane uslove, smatra se da sva hrana za životinje iz te serije/lota ne ispunjava propisane uslove, osim ako se detaljnom procenom utvrdi da nema dokaza da ostatak serije ne ispunjava propisane uslove bezbednosti.

3.1. Svrha i oblast primene

Svrha reprezentativnog uzorkovanja je dobijanje manje količine iz serije na način da određivanje bilo koje posebne osobine te količine predstavlja srednju vrednost osobine serije. Serija se uzorkuje ponovljenim uzimanjem pojedinačnih uzoraka pri različitim jedinstvenim položajima u seriji. Ti pojedinačni uzorci kombinuju se mešanjem do forme zbirnog uzorka iz koga se reprezentativnim deljenjem pripremaju reprezentativni konačni uzorci.

Ako se vizuelnom pregledom utvrdi razlika u kvalitetu delova hrane za životinje namenjene uzorkovanju u odnosu na preostali deo iste serije, takvi delovi razdvajaju se od ostatka hrane za životinje i sa njima se postupa kao sa odvojenom podserijom. Ako nije moguće razdeliti hranu za životinje u odvojene podserije, hrana za životinje uzorkuje se kao jedna serija. U ovom slučaju se ove činjenice navode u izveštaju o uzorkovanju.

3.2. Opšte odredbe

Uzorke uzimaju lica koja su za to ovlašćena.

Uzorak mora biti upakovan tako da se očuva njegov integritet, odnosno da se bilo koji pokušaj otvaranja od strane neovlašćenog lica može odmah uočiti.

Uzorak se može držati u posudi koja se zatvara na način da se ne može otvoriti bez nepovratnog oštećenja, čime se izbegava ponovo korišćenje takve posude.

Uzorak mora biti neizbrisivo označen i mora se identifikovati na način da postoji jasna veza sa izveštajem o uzorku.

Iz svakog zbirnog uzorka za Program monitoringa uzima se jedan konačan uzorak, a za ostale službene kontrole uzimaju se najmanje dva konačna uzorka, i to: najmanje jedan za kontrolu i jedan za subjekta u poslovanju hranom za životinje. Eventualno, jedan konačan uzorak može biti uzet kao referentni uzorak. Ako je celokupan zbirni uzorak homogenizovan, konačni uzorci uzimaju se iz homogenizovanog zbirnog uzorka.

3.3. Oprema

3.3.1. Oprema za uzorkovanje mora biti izrađena od materijala koji ne mogu kontaminirati proizvode namenjene uzorkovanju. Oprema namenjena višestrukoj upotrebi mora biti jednostavna za čišćenje i dezinfekciju, kako bi se izbegla unakrsna kontaminacija.

3.3.2. Preporučena oprema za uzorkovanje čvrste hrane za životinje

3.3.2.1. Ručno uzorkovanje

3.3.2.1.1. Lopatica sa ravnim dnom i vertikalnim stranicama

3.3.2.1.2. Sonda za uzorkovanje sa dugim procepom ili pregradama Dimenzije sonde za uzorkovanje moraju odgovarati osobinama uzorka (dubina posude, veličina vreće, itd.) i veličini čestica hrane za životinje.

Ako sonda za uzorkovanje ima nekoliko otvora, oni se odvajaju pregradama ili raspoređenim otvorima kako bi se osiguralo da se uzorak uzima na različitim mestima duž sonde.

3.3.2.2. Mehaničko uzorkovanje

Za uzorkovanje hrane za životinje koja je u protoku može se koristiti odgovarajuća mehanička oprema. Odgovarajuća mehanička oprema znači da se uzorkuje najmanje celokupna sekcija čitavog protoka.

Uzorkovanje hrane za životinje u protoku (pri velikim brzinama protoka) može se provesti automatskim uzorkivačima.

3.3.2.3. Razdelnik

Ako je moguće i odgovarajuće, oprema namenjena za razdvajanje uzorka na približno jednake delove treba da se koristi za pripremu redukovanih uzoraka na reprezentativan način.

3.4. Zahtevi u pogledu količina

u pojedinačnim uzorcima

Zahtevi u pogledu količina iz tač. 3.4.1. i 3.4.2. ovog pododeljka u vezi sa brojem pojedinačnih uzoraka primenjuju se za uzorkovane delove u veličinama do najviše 500 t koji se mogu uzorkovati na reprezentativan način. Opisani postupak uzorkovanja važeći je i za količine veće od propisane maksimalne veličine uzorkovanog dela pod uslovom da se najveći broj pojedinačnih uzoraka iz podtač. 3.4.1.1 – 3.4.1.3 ovog pododeljka, ne primenjuje, pri čemu se broj pojedinačnih uzoraka određuje formulom kvadratnog korena navedenom u odgovarajućem delu postupka (videti tačku 3.4.3. ovog pododeljka), a najmanja veličina zbirnog uzorka se proporcionalno uvećava. Ovim se ne sprečava razdvajanje velike serije u nekoliko manjih podserija i uzorkovanje svake podserije, u skladu sa postupkom opisanim u tač. 3.4.1. i 3.4.2. ovog pododeljka.

Veličina uzorkovanog dela mora biti takva da svaki od njegovih sastavnih delova može biti uzorkovan.

Za jako velike serije ili podserije (> 500 t) i za serije koje se prevoze ili skladište na takav način da je uzorkovanje nemoguće izvršiti u skladu sa postupkom uzorkovanja iz tač. 3.4.1. i 3.4.2. ovog pododeljka, primenjuje se postupak uzorkovanja iz tačke 3.4.3. ovog pododeljka.

U slučaju da je subjekat u poslovanju hranom za životinje obavezan da ispuni uslove u skladu sa ovim pravilnikom u okviru obaveznog monitoringa, taj subjekat može odstupiti od predviđenih količinskih zahteva kako bi se u obzir uzele operativne karakteristike pod uslovom da je dokazao istovetnost postupka uzorkovanja u pogledu reprezentativnosti i posle odobrenja nadležnog organa.

Izuzetno, ukoliko nije moguće sprovesti navedenu metodu uzorkovanja u vezi sa količinskim zahtevima zbog neprihvatljive komercijalne štete (zbog oblika pakovanja, prevoznih sredstava, načina skladištenja, itd.), može se primeniti alternativni način uzorkovanja, pod uslovom da je što reprezentativniji i u potpunosti opisan i dokumentovan.

3.4.1. Zahtevi u pogledu količina u pojedinačnim uzorcima pri kontroli supstanci ili proizvoda ravnomerno raspodeljenih u hrani za životinje

3.4.1.1. Čvrsta hrana za životinje u rasutom stanju

Veličina uzorkovanog dela

Najmanji broj pojedinačnih uzoraka

≤ 2,5 t

7

˃ 2,5 t

Kvadratni koren iz dvadesetog dela ukupnog broja u tonama koji čini uzorkovani deo, najviše do 40 pojedinačnih uzoraka*)

*) Kada dobijeni broj nije ceo broj, zaokružuje se na sledeći ceo broj

3.4.1.2. Tečna hrana za životinje

Veličina uzorkovanog dela

Najmanji broj pojedinačnih uzoraka

≤ 2,5 t ili ≤ 2,500 l

4*)

˃ 2,5 t ili ˃ 2,500 l

7*)

*) Ako nije moguće dobiti homogenu tečnost, potrebno je uvećati broj pojedinačnih uzoraka.

3.4.1.3. Pakovana hrana za životinje

Hrana za životinje (u čvrstom ili tečnom stanju) može se pakovati u vreće, limenke, bačve, itd. koje su u tabeli označene kao jedinice. Velike jedinice (≥ 500 kg ili l) moraju se uzorkovati u skladu sa odredbama predviđenim za hranu za životinje u rasutom stanju (podtač. 3.4.1.1. i 3.4.1.2. ovog pododeljka).

Veličina uzorkovanog dela

Najmanji broj pojedinačnih uzoraka*):

1–20 jedinica

1 jedinica**)

21–150 jedinica

3 jedinice**)

151–400 jedinica

5 jedinica**)

˃ 400 jedinica

Jedna četvrtina kvadratnog korena iz broja jedinica koje čine uzorkovani deo***) do 40 pojedinačnih uzoraka

*) U slučaju kada otvaranje jedinice može uticati na ispitivanja (npr. kvarljiva vlažna hrana za životinje), neotvorena jedinica služi kao pojedinačni uzorak.

**) Za jedinice čiji sadržaj ne prelazi 1 kg ili jednu l, pojedinačni uzorak je sadržaj jedne originalne jedinice.

***) Kada dobijeni broj nije ceo broj, zaokružuje se na sledeći ceo broj.

3.4.1.4. Blokovi ili kamen za lizanje

Kada se vrši uzorkovanje bloka ili kamena za lizanje, uzorkuje se najmanje jedan blok ili kamen za lizanje, po uzorkovanom delu od 25 jedinica, do najviše četiri bloka ili kamena za lizanje.

Za četiri bloka ili kamena za lizanje čija pojedinačna težina nije veća od 1 kg, pojedinačni uzorak sadržaj je jednog bloka ili jednog kamena za lizanje.

3.4.1.5. Kabasta hraniva

Veličina uzorkovanog dela

Najmanji broj pojedinačnih uzoraka

≤ 5 t

5

˃ 5 t

Kvadratni koren iz petine ukupnog broja t koji čine uzorkovani deo*), do najviše 40 pojedinačnih uzoraka

*) Uzima se u obzir da u određenim situacijama (npr. kod silaža) nije moguće uzeti potrebne pojedinačne uzorke bez uzrokovanja neprihvatljive štete na seriji.

**) Kada dobijeni broj nije ceo broj, zaokružuje se na sledeći ceo broj.

3.4.2. Zahtevi u pogledu količina u pojedinačnim uzorcima pri ispitivanju supstanci ili proizvoda ravnomerno raspodeljenih u hrani za životinje

Zahtevi u pogledu količina u pojedinačnim uzorcima koriste se u sledećim situacijama:

1) kontrola aflatoksina, ražanih gljivica, ostalih mikotoksina i štetnih botaničkih nečistoća u hrani za životinje;

2) kontrola unakrsne kontaminacije sastojkom, uključujući i genetički modifikovanim materijalom ili supstancom za koju se očekuje neujednačena distribucija u hrani za životinje.

Ako postoji jaka sumnja za postojanje neujednačene distribucije i u slučaju unakrsne kontaminacije sastojkom ili supstancom u smeši, primenjuju se količinski zahtevi navedeni u tabeli:

Veličina uzorkovanog dela

Najmanji broj pojedinačnih uzoraka

< 80 t

Videti zahteve u pogledu količina u tački 3.4.1. ovog pododeljka

Broj pojedinačnih uzoraka koji se moraju uzeti množi se sa 2,5

≥ 80 t

100

3.4.3. Zahtevi u pogledu količina u pojedinačnim uzorcima kod vrlo velikih serija

U slučaju velikih uzorkovanih delova (uzorkovani delovi > 500 t), broj pojedinačnih uzoraka koje treba uzorkovati = 40 pojedinačnih uzoraka + kvadratni koren iz količine t pri kontroli supstanci ili proizvoda ravnomerno raspoređenih u celom uzorku ili 100 pojedinačnih uzoraka + kvadratni koren iz količine t pri kontroli sastojaka ili supstanci verovatno neravnomerno raspoređenih u hrani za životinje.

3.5. Zahtevi u pogledu količina u zbirnom uzorku

Zahteva se samo jedan zbirni uzorak na uzorkovani deo

Hrana za životinje

Najmanja količina zbirnog

uzorka(*) (**)

3.5.1.

Hrana za životinje u rasutom stanju

4 kg

3.5.2.

Pakovana hrana za životinje

4 kg(***)

3.5.3.

Tečna i polutečna hrana za životinje

4 l

3.5.4.

Blokovi ili kamen za lizanje:

3.5.4.1.

Pojedinačne mase veće od 1 kg

4 kg

3.5.4.2.

Pojedinačne mase ne veće od 1 kg

Masa četiri originalna bloka ili kamena za lizanje

3.5.5.

Kabasta hraniva

4 kg(****)

(*) Ako se uzorkuje hrana za životinje visoke vrednosti, može se uzeti manja količina zbirnog uzorka pod uslovom da se to opiše i navede u izveštaju o uzorkovanju.

(**) Zbirni uzorak za kontrolu prisutnosti genetski modifikovanog materijala mora da sadrži najmanje 35.000 semenki/zrna. Prema tome, veličina zbirnog uzorka za kukuruz mora biti najmanje 10,5 kg, a za soju 7 kg. Za ostalo semenje kao što je ječam, proso, zob, pirinač, pšenica i seme repe, zbirna veličina uzorka od 4 kg odgovara količini od 35.000 semenki.

(***) U slučaju pakovane hrane za životinje, možda neće biti moguće postići veličinu od 4 kg za zbirni uzorak, zavisno od veličine pojedinačnih jedinica.

(****) U slučaju kabasatog hraniva ili hrane za životinje niske specifične težine (npr. seno, slama), zbirni uzorak treba da ima najmanje 1 kg.

3.6. Zahtevi u pogledu količina u konačnim uzorcima

3.6.1. Konačni uzorci

Za ispitivanje najmanje jednog konačnog uzorka, količina tog uzorka ne može biti manja od:

Hrana za životinje u čvrstom stanju

500 g(*) (**)(***)

Tečna i polutečna hrana za životinje

500 ml(*)

(*) Konačni uzorak za kontrolu prisutnosti genetski modifikovanog materijala mora da sadrži najmanje 10.000 semenki/zrna. Prema tome, za kukuruz veličina konačnog uzorka mora biti najmanje 3.000 g, a za soju 2.000 g. Za ostalo semenje kao što je ječam, proso, zob, pirinač, raž, pšenica i seme repe, zbirna veličina uzorka od 500 g odgovara više od 10.000 semenki.

(**) Ako je zbirni uzorak znatno manji od 4 kg ili l, može se uzeti i manja količina konačnog uzorka pod uslovom da se to opiše i navede u izveštaju o uzorkovanju.

(***) Pri uzorkovanju mahunarki, zrna žitarica i orašastog voća za određivanje ostataka pesticida, najmanja veličina konačnog uzorka iznosi 1 kg.

3.7. Metode uzorkovanja za vrlo velike serije ili serije koje se skladište ili prevoze na način da uzorkovanje u čitavoj seriji nije moguće

3.7.1. Opšta načela

Ako način prevoza ili skladištenja serije onemogućava uzimanje pojedinačnih uzoraka u čitavoj seriji, uzorkovanje takvih serija treba da se sprovede kada je serija u protoku.

Kod velikih skladišta namenjenih skladištenju hrane za životinje, odgovarajuća bi bila oprema u skladištu koja omogućuje (automatsko) uzorkovanje u čitavoj skladištenoj seriji.

Kod primene postupaka uzorkovanja predviđenih u ovom poglavlju subjekat u poslovanju hranom za životinje ili njihov predstavnik obaveštava se o postupku uzorkovanja. Ako subjekat u poslovanju hranom za životinje ili njegov predstavnik dovede u pitanje taj postupak uzorkovanja, subjekat u poslovanju hranom za životinje ili njegov predstavnik omogućava nadležnom organu uzrokovanje u čitavoj seriji na vlastiti trošak.

3.7.2. Velike serije koje se prevoze brodom

3.7.2.1. Dinamičko uzorkovanje velikih serija koje se prevoze brodom

Uzorkovanje velikih serija u brodovima sprovodi se po mogućnosti dok je proizvod u protoku (dinamičko uzorkovanje).

Uzorkovanje se vrši u brodskom skladištu (subjekt koji se može fizički odvojiti). Brodska skladišta delimično se prazne jedno za drugim, tako da početno fizičko odvajanje više ne postoji posle prenosa u skladišne objekte. Uzorkovanje se može sprovesti u funkciji početnog fizičkog razdvajanja ili u funkciji razdvajanja posle prenosa u skladišne objekte.

Istovar broda može trajati nekoliko dana. Obično se uzorkovanje mora sprovesti u redovnim intervalima tokom trajanja istovara. U slučaju da inspektor nije prisutan na uzorkovanju tokom čitavog trajanja istovara, uzorkovanje se sprovodi za deo (uzorkovani deo) čitave serije. Broj pojedinačnih uzoraka određuje se uzimanjem u obzir uzorkovanog dela.

Ako se uzorkuje deo serije hrane za životinje iste klase ili opisa i utvrdi se da taj deo serije ne odgovara propisanim uslovima, smatra se da sva hrana za životinje iz te serije ne ispunjava propisane uslove, osim ako se detaljnom procenom utvrdi da nema dokaza da ostatak serije ne ispunjava propisane uslove u pogledu bezbednosti.

Prisutnost inspektora potrebna je čak i kada je službeni uzorak uzet automatski.

Ako se automatsko uzorkovanje sprovodi sa unapred zadatim parametrima koji se ne mogu menjati tokom uzorkovanja, a pojedinačni uzorci se sakupljaju u zapečaćeni kontejner čime se sprečava svaka moguća prevara, tada je prisutnost inspektora potrebna samo na početku uzorkovanja, pri svakoj promeni prijemnog kontejnera za sakupljanje uzoraka i na kraju uzorkovanja.

3.7.2.2. Statičko uzorkovanje serija koje se prevoze brodom

Ako se uzorkovanje sprovodi statičkim uzorkovanjem, primenjuje se istovetni postupak koji je predviđen za skladišne objekte (silose) kojima se pristupa sa gornje strane (podtačka 3.7.4.1. ovog pododeljka).

Uzorkovanje se mora sprovesti na pristupačnom delu (odozgo) serije/brodskog skladišta. Broj pojedinačnih uzoraka određuje se vodeći računa o veličini uzorkovanog dela. Ako se uzorkuje deo serije hrane za životinje iste klase ili opisa i utvrdi se da taj deo serije ne odgovara propisanim uslovima, smatra se da sva hrana za životinje iz te serije ne ispunjava propisane uslove, osim ako se detaljnom procenom utvrdi da nema dokaza da ostatak serije ne ispunjava propisane uslove u pogledu bezbednosti.

3.7.3. Uzorkovanje velikih serija koje se skladište u skladištima

Uzorkovanje se mora sprovesti na pristupačnom delu serije. Broj pojedinačnih uzoraka određuje se uzimajući u obzir veličinu uzorkovanog dela. Ako se uzorkuje deo serije hrane za životinje iste klase ili opisa i utvrdi se da taj deo serije ne odgovara propisanim uslovima, smatra se da sva hrana za životinje iz te serije ne ispunjava propisane uslove, osim ako se detaljnom procenom utvrdi da nema dokaza da ostatak serije ne ispunjava propisane uslove u pogledu bezbednosti.

3.7.4. Uzorkovanje u skladišnim objektima (silosima)

3.7.4.1. Uzorkovanje u silosima u kojima se pristupa odozgo

Uzorkovanje se mora sprovesti na pristupačnom delu serije. Broj pojedinačnih uzoraka određuje se vodeći računa o veličini uzorkovanog dela. Ako se uzorkuje deo serije hrane za životinje iste klase ili opisa i utvrdi se da taj deo serije ne odgovara propisanim uslovima, smatra se da sva hrana za životinje iz te serije ne ispunjava propisane uslove, osim ako se detaljnom procenom utvrdi da nema dokaza da ostatak serije ne ispunjava propisane uslove u pogledu bezbednosti.

3.7.4.2. Uzorkovanje u silosima u kojima se ne pristupa odozgo (zatvoreni silosi)

3.7.4.2.1. Silosi kojima se ne pristupa odozgo (zatvoreni silos) veličine > 100 t

Hrana za životinje u tim silosima ne može se uzorkovati na statički način. Ako se hrana za životinje u silosu mora uzorkovati i ne postoji mogućnost premeštanja pošiljke, potrebno je da subjekat u poslovanju hranom za životinje obavesti inspektora o tome kada će se silos istovariti kako bi se omogućilo uzorkovanje u trenutku kada je hrana za životinje u protoku.

3.7.4.2.2. Silos kome se ne pristupa odozgo (zatvoreni silos) veličine < 100 t

Postupak uzorkovanja uključuje ispuštanje u prijemni kontejner količine od 50 do 100 kg i uzimanje uzorka iz njega. Veličina zbirnog uzorka odgovara čitavoj seriji, a broj pojedinačnih uzoraka odnosi se na količinu iz silosa puštenu u prijemni kontejner za uzorkovanje. Ako se uzorkuje deo serije hrane za životinje iste klase ili opisa i utvrdi se da taj deo serije ne odgovara propisanim uslovima, smatra se da sva hrana za životinje iz te serije ne ispunjava propisane uslove, osim ako se detaljnom procenom utvrdi da nema dokaza da ostatak serije ne ispunjava propisane uslove u pogledu bezbednosti.

3.7.5. Uzorkovanje hrane za životinje u rasutom stanju u zatvorenim posudama

Takve serije često se mogu uzorkovati samo posle istovara. U određenim slučajevima nije moguće obaviti istovar na mestu utovara ili kontrole, pa se uzorkovanje obavlja pri istovaru tih posuda.

3.8. Uputstva za uzimanje, pripremanje i pakovanje uzoraka

3.8.1 Opšte odredbe

Uzorci se uzimaju i pripremaju bez nepotrebnog odlaganja uz pridržavanje mera opreza kojima se sprečava promena sastava ili kontaminacija proizvoda. Instrumenti, radne površine i posude za prihvat uzoraka moraju biti čisti i suvi.

3.8.2. Pojedinačni uzorci

Pojedinačni uzorci uzimaju se nasumično iz celog uzorka i moraju biti približno jednake veličine.

Veličina pojedinačnog uzorka iznosi najmanje 100 g ili 25 g za kabasta hraniva ili hranu za životinje niske specifične težine.

Ako se u skladu sa pravilima postupka uzorkovanja utvrđenim u pododeljku 3.7. ovog odeljka mora uzeti manje od 40 pojedinačnih uzoraka, veličina pojedinačnih uzoraka određuje se u funkciji potrebne veličine zbirnog uzorka koji se mora postići (pododeljak 3.5.).

U slučaju uzorkovanja malih serija pakovane hrane za životinje gde je prema zahtevima u pogledu količine potrebno uzeti ograničen broj pojedinačnih uzoraka, pojedinačni uzorak je sadržaj jedne originalne jedinice čiji sadržaj ne prelazi 1 kg ili jednu l.

U slučaju uzorkovanja pakovane hrane za životinje sastavljene od malih jedinica (npr. < g), veličina pojedinačnog uzorka zavisi od veličine jedinice.

3.8.2.1. Hrana za životinje u rasutom stanju

Prema potrebi uzorkovanje se može izvesti pri premeštanju uzorka (pri utovaru ili istovaru).

3.8.2.2. Pakovana hrana za životinje

Posle odabira potrebnog broja jedinica za uzorkovanje u skladu sa pododeljkom 3.5. ovog odeljka sondom ili lopaticom uzima se deo sadržaja svake jedinice. Prema potrebi, uzorci se mogu uzeti posle odvojenog pražnjenja jedinica.

3.8.2.3. Homogenizovana ili za homogenizovanje primerena tečna ili polutečna hrana za životinje

Posle određivanja potrebnog broja jedinica za uzorkovanje iz pododeljka 3.4. ovog odeljka, njihov se udeo prema potrebi homogenizuje i iz svake se jedinice uzima određena količina.

Pojedinačni uzorci se mogu uzimati pri pražnjenju sadržaja kontejnera.

3.8.2.4. Tečna ili polutečna hrana za životinje koja nije prikladna za homogenizovanje

Posle određivanja broja jedinica za uzorkovanje iz pododeljka 3.5. ovog odeljka, uzorci se uzimaju sa različitih nivoa.

Uzorci se mogu uzeti i za vreme pražnjenja udela, ali se prva količina mora odbaciti.

U oba slučaja ukupan volumen ne sme biti manji od 10 l.

3.8.2.5. Blokovi ili kamen za lizanje

Posle određivanja broja blokova ili kamena za lizanje namenjenih uzorkovanju iz pododeljka 3.5. ovog odeljka, može se uzeti deo svakog bloka ili kamena za lizanje. U slučaju sumnje da blok ili kamen za lizanje nije odgovarajući za homogenizovanje, čitav blok ili kamen za lizanje može se uzeti kao uzorak.

Za četiri bloka ili kamena za lizanje kojima pojedinačna težina nije veća od 1 kg, pojedinačni uzorak je sadržaj jednog bloka ili jednog kamena za lizanje.

3.8.3. Priprema zbirnih uzoraka

Pojedinačni uzorci pomešaju se tako da stvore zbirni uzorak.

3.8.4. Priprema konačnih uzoraka

Materijal zbirnog uzorka mora se pažljivo izmešati¹.

Svaki uzorak se sakupi u odgovarajuću posudu. Potrebno je preduzeti sve mere opreza kako bi se tokom prevoza ili skladištenja sprečila promena sastava uzorka, kontaminacija ili zagađenje.

U slučaju kontrole supstance ili proizvoda ravnomerno raspodeljenih u hrani za životinje, zbirni uzorak može se reprezentativno smanjiti na najmanje 2 kg ili 2 l (redukovan uzorak)2, po mogućnosti mehaničkim ili automatskim razdelnikom. Za kontrolu prisustva ostataka pesticida u mahunarkama, zrnima žitarica i orašastom voću, najmanja veličina redukovanog uzorka iznosi 3 kg.

Ako svojstva hrane za životinje ne dozvoljavaju korišćenje razdelnika ili razdelnik nije dostupan, uzorak se smanjuje četvrtanjem. Potom se iz smanjenih uzoraka pripreme konačni uzorci (za potrebe kontrole i referentne svrhe) približno jednake veličine u skladu sa zahtevima u pogledu količina iz tačke 3.6. ovog pododeljka.

––––––––

1 Sve grudve se razbiju (prema potrebi, tako da se odvoje i zatim vrate u uzorak).

2 Osim kod kabastih hraniva ili hrane za životinje niske specifične težine.

U slučaju kontrole proizvoda, uključujući genetski modifikovani materijal ili supstance verovatno neravnomerno raspoređenih u hrani za životinje, zbirni uzorak je:

potpuno homogenizovan i naknadno razdeljen u konačne uzorke;

redukovan na najmanje 2 kg ili 2 l3 mehaničkim ili automatskim razdelnikom. Samo u slučaju kada svojstva hrane za životinje onemogućavaju korišćenje razdelnika, uzorak se može po potrebi smanjiti četvrtanjem.

3.8.5. Pakovanje uzoraka

Posude ili pakovanja zapečaćeni su i označeni tako da ih nije moguće otvoriti bez oštećenja pečata. Cela etiketa mora biti uključena u pečat.

3.8.6. Slanje uzoraka u laboratoriju

Uzorak se bez nepotrebnog odlaganja šalje u određenu laboratoriju, zajedno sa neophodnim podacima.

3.9. Podaci o uzorkovanju

O svakom uzorku moraju se voditi i čuvati podaci, kako bi se svaki uzorkovani deo i njegova veličina mogla sigurno prepoznati.

U podacima se navodi svako odstupanje od postupka uzorkovanja predviđenog ovim programom.

4. Opšte odredbe o analitičkim metodama za hranu za životinje

4.1. Priprema uzoraka za ispitivanje

4.1.1. Svrha

U navedenim postupcima opisuje se priprema uzoraka za ispitivanje, koji se šalju ovlašćenim laboratorijama nakon uzorkovanja sprovedenog u skladu sa odredbama iz ovog programa.

Laboratorijski uzorci moraju se pripremiti tako da izmerene količine budu homogene i reprezentativne za konačne uzorke, kako su predviđene za metode ispitivanja.

4.1.2. Mere opreza

Postupak pripremanja uzoraka zavisi od analitičkih metoda koje se koriste i proizvoda i supstanci koje se kontrolišu. Zbog toga je vrlo važno osigurati da primenjeni postupak za pripremanje uzorka bude primeren analitičkoj metodi koja se koristi i proizvodima ili supstancama koje se kontrolišu.

Svi potrebni postupci moraju se sprovesti na način kojim se u najvećoj mogućoj meri sprečava kontaminacija i promena sastava uzorka.

Mlevenje, mešanje i prosejavanje mora se vršiti bez odlaganja kako bi se uzorak manje izlagao vazduhu i svetlosti. Mlinovi i drobilice koji bi mogli znatno zagrejati uzorak, ne mogu se koristiti.

Preporučuje se ručno mlevenje hrane za životinje koja je posebno osetljiva na toplotu, te sama oprema ne sme da bude izvor kontaminacije.

Ako se priprema ne može obaviti bez znatne promene udela vlage u uzorku, određuje se udeo vode pre i posle pripreme.

4.1.3. Postupak

4.1.3.1. Opšti postupci

Količine za ispitivanje (testni alikvot) uzimaju se iz konačnog uzorka. Ne preporučuje se deljenje uzoraka metodom kupaste gomile i četvrtanja, jer se na taj način mogu dobiti testni alikvoti sa visokom greškom deljenja.

4.1.3.1.1. Hrana za životinje koja se može samleti bez dodatne obrade

Prosejani konačni uzorak se promeša i prikupi u čistu i suvu posudu sa hermetičkim zatvaračem. Neposredno pre merenja količine za ispitivanje (testni alikvot), uzorak se ponovno promeša kako bi se osigurala potpuna homogenizacija.

4.1.3.1.2. Hrana za životinje koja se može samleti posle sušenja

Ako se u analitičkim metodama ne navodi drugačije, konačni uzorak se suši, tako da se udeo vode snizi na 8% – 12%. Zatim se nastavlja u skladu s tačkom 4.1.3.1.1.

4.1.3.1.3. Tečna ili polutečna hrana za životinje

Konačni uzorak treba da se prikupi u čistu i suvu posudu sa hermetičkim zatvaračem. Neposredno pre merenja količine za ispitivanje (testni alikvot), uzorak se promeša kako bi se osigurala potpuna homogenizacija.

––––––––

3 Osim kod kabastih hraniva ili hrane za životinje niske specifične težine.

4.1.3.1.4. Ostala hrana za životinje

Konačni uzorci koji se ne mogu pripremiti u skladu sa jednim od navedenih postupaka obrađuju se bilo kojim drugim postupkom kojim se osigurava da je količina uzorka odmerena za ispitivanje (testni alikvot) homogena i reprezentativna za konačne uzorke.

4.1.3.2. Posebni postupci pri proveri vizuelnim pregledom ili mikroskopijom ili kada je čitav zbirni uzorak homogenizovan

U slučaju provere vizuelnim pregledom (bez korišćenja mikroskopa), za proveru se koristi čitav laboratorijski uzorak.

U slučaju mikroskopske provere, u laboratoriji se može smanjiti zbirni uzorak ili dodatno smanjiti redukovani uzorak. Konačni uzorci za potrebe prizivnog postupka i u referentne svrhe uzimaju se posle postupka koji je jednak postupku koji sledi za konačni uzorak za sprovođenje.

Ako je čitav zbirni uzorak homogenizovan, konačni uzorci uzimaju se iz homogenizovanog zbirnog uzorka.

4.1.4. Čuvanje uzoraka

Uzorci se moraju čuvati na temperaturi koja neće promeniti njihov sastav. Uzorci namenjeni za ispitivanje supstanci posebno osetljivih na svetlost moraju da se čuvaju u uslovima u kojima uzorak nije pod štetnim uticajem svetla.

4.2. Odredbe o reagensima i opremi koji se koriste u analitičkim metodama

4.2.1. Ako se u analitičkim metodama ne navodi drugačije, svi reagensi moraju da budu analitičke čistoće (pro analisi – p.a.). Kod ispitivanja tragova, čistoća reagensa određuje se slepom probom. Zavisno o dobijenih rezultata, može biti potrebno dodatno pročišćavanje reagensa.

4.2.2. Kod svih postupaka iz analitičkih metoda koji uključuju pripremanje rastvora, razređivanje, ispiranje ili pranje, kod kojih se ne navodi vrsta korišćenog rastvarača ili razređivača, koristi se voda. Po pravilu, voda mora biti demineralizovana ili destilovana. U posebnim slučajevima, navedenim u analitičkim metodama, vodu treba pročistiti posebnim postupcima.

4.2.3. S obzirom na opremu koja se uobičajeno nalazi u kontrolnim laboratorijima, u analitičkim metodama se navode samo posebni instrumenti i oprema ili oni koji zahtevaju poseban način upotrebe. Oni moraju biti čisti, posebno kod određivanja vrlo malih količina supstance.

4.3. Primena analitičkih metoda i prikaz rezultata

4.3.1. Postupak ekstrakcije

U nekoliko metoda utvrđen je poseban postupak ekstrakcije. Osim postupka navedenog u metodi, mogu se koristiti i drugi postupci ekstrakcije, pod uslovom da se korišćenim postupkom pročišćavanja za ispitivanu matricu dokazano postižu analitički rezultati jednako vredni postupku navedenom u metodi.

4.3.2. Postupak pročišćivanja

U nekoliko metoda utvrđen je poseban postupak pročišćavanja. Osim postupka navedenog u metodi, mogu se koristiti i drugi postupci pročišćavanja, pod uslovom da se korišćenim postupkom pročišćavanja za ispitivanu matricu dokazano postižu analitički rezultati jednako vredni postupku navedenom u metodi.

4.3.3. Broj postupaka određivanja

Kod ispitivanja nepoželjnih supstanci, ako je rezultat prvog određivanja znatno (> 50%) niži od specifikacije koja se kontroliše, nisu potrebni dodatni postupci određivanja pod uslovom da su korišćeni primereni postupci za osiguranje kvaliteta. U ostalim slučajevima potrebna su dvostruka ispitivanja (sekundarno određivanje) kako bi se isključila mogućnost unutrašnje unakrsne kontaminacije ili slučajne zamene uzoraka. Za potvrdu usklađenosti koristi se srednja vrednost dva određivanja, uzimajući u obzir nesigurnost merenja.

Pri kontroli označenog udela supstance ili sastojka, ako se rezultatom prvog određivanja potvrdi označeni udeo, tj. ako je rezultat ispitivanja unutar prihvatljivih granica odstupanja od označenog udela, nisu potrebni dodatni postupci određivanja pod uslovom da su korišćeni primereni postupci za osiguranje kvaliteta. U ostalim slučajevima potrebna su dvostruka ispitivanja (sekundarno određivanje) kako bi se isključila mogućnost unutrašnje unakrsne kontaminacije ili slučajne zamene uzoraka. Za potvrdu usklađenosti koristi se srednja vrednost sa dva određivanja, uzimajući u obzir nesigurnost merenja.

4.3.4. Izveštavanje o korišćenoj analitičkoj metodi

Korišćena analitička metoda navodi se u izveštaju o ispitivanju.

4.3.5. Izveštavanje o rezultatima ispitivanja

Rezultat ispitivanja prikazuje se na način utvrđen analitičkom metodom, sa primerenim brojem značajnih činjenica, a prema potrebi se koriguje s obzirom na udeo vode u konačnom uzorku pre pripreme.

4.3.6. Nesigurnost merenja i stepen iskorišćenja pri ispitivanju nepoželjnih supstanci

U vezi s nepoželjnim supstancama, smatra se da proizvod namenjen za hranu za životinje nije u skladu sa najvećom dopuštenom količinom ako je rezultat ispitivanja, u odnosu na hranu za životinje s udelom vode od 12%, veći od najveće dopuštene količine, uzimajući u obzir proširenu nesigurnost merenja i korekciju za iskorišćenje. Za ocenu usklađenosti koristi se ispitivana koncentracija nakon korekcije za iskorišćenje i nakon oduzimanja proširene nesigurnosti merenja. Taj se postupak primenjuje samo u slučajevima kada analitička metoda omogućuje procenu nesigurnosti merenja i korekciju za iskorišćenje (na primer, nije moguće u slučaju mikroskopskog ispitivanja).

Rezultati ispitivanja iskazuju se na sledeći način (ako korišćena analitička metoda omogućuje ocenu nesigurnosti merenja i korekciju za iskorišćenje):

1) sa korekcijom za iskorišćenje, pri čemu se navodi nivo iskorišćenja. Korekcija za iskorišćenje nije potrebna ako je procenat iskorišćenja između 90% i 110%.

2) kao‚ „xˮ +/– Uˮ, pri čemu je x rezultat ispitivanja, a U proširena nesigurnost merenja uz upotrebu obuhvatnog faktora 2, čime se postiže nivo pouzdanosti od približno 95%.

Ako je rezultat ispitivanja znatno (> 50%) niži od specifikacije koja se kontroliše i pod uslovom da su korišćeni primereni postupci za osiguranje kvaliteta, a svrha ispitivanja je samo provera usklađenosti sa zakonskim odredbama, rezultat ispitivanja može se iskazati bez korekcije za iskorišćenje i u tim slučajevima se korekcija za iskorišćenje i nesigurnost merenja mogu izostaviti.