Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju vaspitač u domu učenika i školi sa domom učenika i njegovog profesionalnog razvoja

Prilozi

STANDARDI KOMPETENCIJA ZA PROFESIJU VASPITAČ U DOMU UČENIKA I ŠKOLI SA DOMOM I NJEGOVOG PROFESIONALNOG RAZVOJA

Standardi kompetencija za profesiju vaspitač u domu učenika i školi sa domom i njegovog profesionalnog razvoja definisani su na osnovu Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 107/12), Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 i 6/20), Zakon o učeničkom i studentskom standardu („Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 55/13, 27/18 i 10/19), Pravilnika o osnovama vaspitnog programa u domu učenika i školi sa domom („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik”, broj 3/15), Pravilnika o pedagoškoj normi vaspitača i stručnog saradnika psihologa i pedagoga u domu učenik („Službeni glasnik RS”, broj 36/19).

Svrha Standarda je osiguranje i unapređivanje kvaliteta rada doma učenika i škole sa domom, čime se doprinosi ostvarivanju opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja definisanih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Dokument predstavlja okvir za sinhronizovano i ka istom cilju usmereno delovanje na različitim nivoima jer je razvijanje kompetentnosti proces za koji nije odgovoran samo vaspitač, odnosno potreban je sistemski pristup kojim se takav proces podržava. U pitanju su: nivo sistema obrazovanja i vaspitanja (zakoni i propisi kojima se uređuju pitanja u ovoj oblasti), nivo doma učenika/škole sa domom učenika (domska dokumenta kojima se planira i prati profesionalni razvoj i napredovanje vaspitača) i individualni nivo (aktivnosti kojima sam vaspitač prati, procenjuje i planira svoju profesionalnu praksu i dalji profesionalni razvoj). Na taj način Standardi kompetencija vaspitača u domu učenika i školi sa domom obezbeđuju smernice za:

– donosioce odluka o sistemskim merama i aktivnostima kojima se podržava razvoj kompetentnih vaspitača u domu učenika/školi sa domom;

– prosvetne savetnike u domenu stručno-pedagoškog nadzora i pružanja podrške vaspitačima u dostizanju neophodne kompetentnosti;

– rukovodioce i stručne saradnike doma učenika/škole sa domom za planiranje stručnog usavršavanja i razvojnih aktivnosti vaspitača;

– kreatore programa stalnog stručnog usavršavanja;

– vaspitače u domu i školi sa domom za procenu vlastitih kompetencija, planiranje i praćenje svog profesionalnog razvoja.

Kompetentnost vaspitača, u ovom dokumentu, data je kroz tri oblasti, i to kao:

– kompetencije za profesionalni pristup praksi;

– kompetencije za pružanje podrške učenicima i

– kompetencije za komunikaciju i saradnju.

Svaka od navedenih oblasti konkretizovana je kroz tri kategorije: znanja koja su potrebna vaspitaču, veštine koje treba imati i stavove, odnosno vrednosti koje treba zastupati. Iako je kompetentnost u dokumentu data kroz različite oblasti, i svaka od njih kroz tri kategorije, zapravo u praksi vaspitača ona se ispoljava integrisano. Kompetencije počivaju na unutrašnjim kapacitetima osobe, ali se o njihovom postojanju zaključuje na osnovu ispoljavanja u vršenju neke aktivnosti, suočavanju sa različitim zahtevima i u rešavanju problema. One omogućavaju osobi da efektivno i efikasno obavlja svoj posao, s tim da sve kompetencije nemaju jednak nivo opštosti jer se neke ispoljavaju u velikom broju aktivnosti koje vaspitač obavlja često, a neke dolaze do izražaja samo u specifičnim zahtevima i okolnostima.

Kompetentan vaspitač je profesionalan u svom radu, što podrazumeva autonomno i odgovorno delovanje u skladu sa etičkom prirodom prakse vaspitača i kompleksnom, dinamičnom i kontekstualno uslovljenom praksom u promenljivom društvenom i vaspitnom kontekstu.

KOMPETENCIJE ZA PROFESIONALNI PRISTUP PRAKSI

VASPITAČ IMA ZNANJE O

VASPITAČ IMA VEŠTINE DA

VASPITAČ IMA POZITIVAN STAV PREMA

– propisima i uputstvima koja uređuju sistem obrazovanja i vaspitanja, učenički standard i vaspitni rad u domu učenika;

– organizaciji rada ustanove;

– elementima demokratske kulture ustanove i Konvenciji o pravima deteta;

– principima i elementima planiranja vaspitnog rada;

– modelima praćenja i vrednovanja sopstvenog rada i rada ustanove;

– oblicima i procedurama stručnog usavršavanja;

– načinima formiranja, vođenja i čuvanja dokumentacije;

– osnovnim softverskim alatima.

– obavlja svoju praksu u skladu sa zakonskom regulativom i organizacijom ustanove;

– kritički opservira i analizira kontekst u kome se odvija vaspitni rad;

– se ponaša u skladu sa principima i procedurama demokratskog funkcionisanja ustanove i poštovanja prava učenika;

– planira i fleksibilno realizuje planirano na osnovu povratnih informacija koje dobija od svih učesnika u vaspitnom radu;

– efikasno upravlja svojim radnim vremenom i efektivno obavlja svoje zadatke;

– prati i preispituje sopstvenu praksu i učestvuje u vrednovanju rada ustanove;

– integriše nova saznanja u svoju profesionalnu praksu;

– formira, vodi, koristi i adekvatno čuva dokumentaciju;

– koristi informacione tehnologije u pronalaženju i obradi teksta, radu na bazama podataka, razmeni informacija, korišćenju resursa.

– poštovanju pravne regulative i organizacije rada ustanove;

– principima i procedurama demokratskog funkcionisanja ustanove i poštovanja prava učenika;

– značaju planiranja i pripreme za rad;

– preispitivanju i unapređivanju sopstvene prakse i prakse ustanove;

– vođenju i korišćenju dokumentacije;

– korišćenju informacionih tehnologija kao podrške efikasnoj praksi.

KOMPETENCIJE ZA PRUŽANJE PODRŠKE UČENICIMA

VASPITAČ IMA ZNANJE O

VASPITAČ IMA VEŠTINE DA

VASPITAČ IMA POZITIVAN STAV PREMA

– domskoj pedagogiji i metodici vaspitnog rada;

– pravima, obavezama i odgovornostima učenika u domu;

– karakteristikama adolescentskog uzrasta i razvojnim krizama;

– funkcionisanju i dinamici grupe;

– karakteristikama različitih faza u procesu adaptacije učenika na novu sredinu;

– različitim stilovima i strategijama učenja, činiocima školskog uspeha, profesionalnom razvoju učenika;

– odlikama zdravih stilova života;

– oblicima diskriminacije i uskraćivanja ostvarenosti prava;

– vrstama konflikata i konstruktivnim načinima njihovog rešavanja;

– mehanizmima nastanka stereotipa, predrasuda i diskriminacije među mladima;

– vrstama nasilja i karakteristikama onih koji vrše i koji trpe nasilje;

– načinima na koji mladi mogu da učestvuju u domu i široj zajednici;

– rizicima kojima su izloženi mladi i najčešćim poremećajima ponašanja adolescenata;

– ustanovama i stručnjacima koji su nadležni za specifične probleme adolescentskog doba;

– zaštiti podataka i prava na privatnost učenika.

– stvara uslove koji doprinose osećaju pripadnosti učenika domu i vršnjačkoj zajednici;

– vodi računa o bezbednosti učenika, zaštiti njihovog zdravlja i održavanju higijenskih navika;

– postupa uvažavajući princip najboljeg interesa učenika;

– metodički konkretizuje i adaptira programske sadržaje prema potrebama i mogućnostima učenika;

– planira, organizuje i vodi slobodne aktivnosti u domu uvažavajući sposobnosti i interesovanja učenika;

– uključuje učenike u planiranje, organizaciju i vođenje slobodnih aktivnosti;

– podržava atmosferu slobodnog izražavanja i uvažava mišljenja učenika o stvarima koje ih se tiču;

– upravlja grupom i blagovremeno rešava probleme koji se pojavljuju u dinamici grupe;

– sistematski prati i osnažuje učenika u procesu napredovanja i suočavanja sa izazovima;

– prepozna i odgovori na potrebu učenika za dodatnom podrškom u učenju i profesionalnom razvoju;

– uspostavi i neguje atmosferu poverenja i poštovanja različitosti;

– pruži pomoć i podršku učeniku oslanjajući se na njegove/njene jake strane i potencijale;

– prepozna konflikte učenika i doprinese njihovom konstruktivnom rešavanju;

– prepozna i adekvatno reaguje u situacijama diskriminacije i nasilnog ponašanja;

– stvara atmosferu poverenja i asertivnog komuniciranja;

– podstiče i podržava učešće učenička u đačkim telima, njihove inicijative i izbore;

– vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti učenika i njihovoj privatnosti;

– prepozna probleme učenika koji prevazilaze njegove kompetencije i uputi ih odgovarajućem stručnjaku.

– uvažavanju ličnosti učenika;

– individualizovanom pristupu orijentisanom ka najboljem interesu svakog učenika;

– poštovanju različitosti i negovanju inkluzivne kulture u ustanovi;

– uvažavanju prava deteta i učešću učenika u svim aktivnostima doma koje ih se neposredno tiču;

– pristup obrazovanju koji je orijentisan na potencijale učenika i koncept celoživotnog učenja;

– zaštiti podataka o ličnosti učenika i njihove privatnosti.

KOMPETENCIJE ZA KOMUNIKACIJU I SARADNJU

VASPITAČ IMA ZNANJE O

VASPITAČ IMA VEŠTINE DA

VASPITAČ IMA POZITIVAN STAV PREMA

– principima uspešne saradnje i timskog rada u ustanovi;

– asertivnoj komunikaciji;

– različitim strategijama za razvijanje partnerstva između doma, porodice i društvene zajednice;

– nadležnostima ustanova u lokalnoj i široj zajednici koje mogu biti partneri domu;

– aktuelnim dešavanjima u zajednici i mogućnostima uključivanja u različite akcije, aktivnosti i projekte.

– konstruktivno učestvuje u radu timova ustanove;

– asertivno komunicira sa svim učesnicima vaspitnog rada;

– gradi i podržava atmosferu međusobnog poverenja, zajedništva i saradnje;

– kontinuirano komunicira sa zaposlenim u školama koje učenici pohađaju;

– gradi odnose sa roditeljima uvažavajući principe partnerstva;

– uspostavi funkcionalnu vezu između škole, roditelja i doma učenika;

– održava partnerske odnose sa ustanovama lokalne i šire društvene zajednice.

– radu u timovima;

– kontinuiranoj razmeni informacija;

– negovanju partnerskih odnosa;

– uključivanju ustanove u aktivnosti u lokalnoj društvenoj zajednici.