Pravilnik · Upravna inspekcija i inspekcijski nadzor
6 članova. Prečišćen tekst, objavljen u: 117/2017.
Donet na osnovu: Zakon o inspekcijskom nadzoru.
Ovim pravilnikom propisuju se posebni elementi procene rizika, učestalost vršenja inspekcijskog nadzora kod poslodavca na osnovu procene rizika i posebni elementi plana inspekcijskog nadzora u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu.
(1) Stepen rizika jeste proizvod verovatnoće nastanka štetnih posledica i težine tih posledica.
(2) Težina štetnih posledica predstavlja proizvod prirode štetnih posledica koje mogu nastati u određenoj delatnosti i obima štetnih posledica, koji se ogleda u ukupnom broju lica u radnom odnosu, ukupnom broju lica angažovanih van radnog odnosa i broju radnih mesta kod nadziranog subjekta.
(3) Težina štetnih posledica utvrđuje se u rasponu od 1 do 625.
(4) Verovatnoća nastanka štetnih posledica predstavlja proizvod posebnih kriterijuma za verovatnoću u vidu rizika utvrđenog u prethodnom nadzoru, povrede na radu u prethodne tri godine i nezakonitosti i nepravilnosti utvrđenih u inspekcijskim nadzorima u prethodne tri godine.
(5) Verovatnoća nastanka štetnih posledica utvrđuje se u rasponu od 1 do 125.
(6) Težina štetnih posledica i verovatnoća nastanka štetnih posledica svode se na numeričke vrednosti u rasponu od 1 do 5, radi jednostavnije primene matrice rizika metodom 5 x 5.
(7) Za novoosnovane poslodavce (poslodavce koji su osnovani i počeli su sa obavljanjem delatnosti u poslednjih godinu dana), kao i kod poslodavaca kod kojih u prethodnom periodu nije vršen inspekcijski nadzor, utvrđuje se, kao pretpostavka srednji stepen rizika.
(8) Pregled posebnih kriterijuma za procenu rizika u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu i matrica rizika odštampani su uz ovaj pravilnik i čin njegov sastavni deo (Prilog).
(1) Ukoliko se kod poslodavca dogodila smrtna povreda na radu, teška povreda na radu sa smrtnim ishodom, kolektivna povreda na radu u okviru koje je zaposleni zadobio smrtnu povredu na radu ili tešku povredu na radu sa smrtnim ishodom, kod poslodavca se utvrđuje stepen kritičnog rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
(2) Ako se kod poslodavca dogodila teška povreda na radu, kod poslodavca se utvrđuje stepen visokog rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
(3) Ukoliko se kod poslodavca utvrdi jedno ili više lica na faktičkom radu, kao i kada lice mlađe od 15 godina obavlja rad kod poslodavca, kod poslodavca se utvrđuje stepen kritičnog rizika u oblasti radnih odnosa.
(4) Isto dejstvo imaju i osnov sumnje na učinjeno krivično delo ili da je poslodavac, odnosno ovlašćeno lice poslodavca učinilac krivičnog dela, i svojstvo neregistrovanog subjekta.
(1) Plan inspekcijskog nadzora, pored obaveznih elemenata, sadrži i:
(2) U planu inspekcijskog nadzora utvrđuju se godišnji ciljevi inspekcijskog nadzora u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu i iskazuju u merljivim efektima za koje Inspektorat za rad planira da budu ostvareni.
(3) Planom inspekcijskog nadzora, aktivnosti inspekcije rada se usmeravaju prvenstveno ka poslodavcima sa visokim stepenom verovatnoće nastanka štetnih posledica, odnosno ka visokorizičnim delatnostima, delatnostima u kojima je shodno prirodi poslova povećan rizik po život i zdravlje zaposlenih, delatnostima u kojima je konstatovan povećan broj povreda na radu i profesionalnih oboljenja u prethodnoj godini i onim delatnostima u kojima se u potrebnoj meri ne poštuju zakoni i propisi u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, a na osnovu utvrđenog stepena rizika, kao i ka subjektima nadzora kod kojih u prethodnoj godini nije vršen nadzor.
(1) Na osnovu procene rizika određuje se stepen rizika kod poslodavca i utvrđuje učestalost sprovođenja inspekcijskog nadzora.
(2) Kod poslodavca kod kojeg je procenjen kritičan ili visok rizik u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, inspekcijski nadzor se vrši najmanje jednom u šest meseci, kako bi se stepen rizika smanjio ispod visokog rizika.
(3) Kod poslodavca kod kojeg je procenjen srednji rizik u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, inspekcijski nadzor se vrši najmanje jednom u godinu dana, kako bi se stepen rizika smanjio ispod srednjeg rizika.
(4) Kod poslodavca kod kojeg je procenjen nizak ili neznatan rizik u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, inspekcijski nadzor se vrši najmanje jednom u dve godine.
(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
(2) Broj 110-00-00009/2017-01
(3) U Beogradu, 22. decembra 2017. godine
(4) Ministar,
(5) Zoran Đorđević, s.r.
(6) Prilog
1. Posebni kriterijumi za procenu prirode štetne posledice
Delatnost
Opis štetne posledice
Numerička vrednost
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo
izrazito velika
5
Rudarstvo
izrazito velika
5
Prerada drveta
izrazito velika
5
Proizvodnja papira, štampanje
izrazito velika
5
Građevinarstvo
izrazito velika
5
Proizvodnja prehrambenih proizvoda
velika
4
Proizvodnja tekstila, kože i obuće
velika
4
Proizvodnja hemijskih proizvoda, gume i plastike
velika
4
Proizvodnja proizvoda od nemetalnih materijala
velika
4
Proizvodnja metala, mašina i druge opreme
velika
4
Proizvodnja električne opreme
velika
4
Ostala prerađivačka delatnost
velika
4
Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa, pare
velika
4
Komunalne delatnosti i reciklaža
velika
4
Trgovina na veliko i malo
velika
4
Saobraćaj i skladištenje
velika
4
Popravka mašina i opreme, predmeta za domaćinstvo i ličnu upotrebu
srednja
3
Usluge smeštaja i ishrane
srednja
3
Informisanje i komunikacije
srednja
3
Lične usluge
srednja
3
Zdravstvo i socijalna zaštita
srednja
3
Obrazovanje
mala
2
Finansijske delatnosti i poslovne usluge
mala
2
Umetnost, zabava i rekreacija
zanemarljiva
1
Državna uprava i ostale delatnosti
zanemarljiva
1
2. Posebni kriterijumi za procenu obima štetnih posledica
1) Ukupan broj lica u radnom odnosu
Broj lica
Opis štetne posledice
Numerička vrednost
1–20
Zanemarljiva
1
21–100
Mala
2
101–500
Srednja
3
501–2000
Velika
4
Preko 2001
Izrazito velika
5
2) Ukupan broj lica angažovanih van radnog odnosa
(ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju, ugovor o stručnom usavršavanju, ugovor o volontiranju i sl.)
Broj lica
Opis štetne posledice
Numerička vrednost
0
Zanemarljiva
1
1–10
Mala
2
11–50
Srednja
3
51–100
Velika
4
Preko 101
Izrazito velika
5
3) Broj radnih mesta kod nadziranog subjekta
Broj radnih mesta
Opis štetne posledice
Numerička vrednost
1–10
Zanemarljiva
1
11–20
Mala
2
21–50
Srednja
3
51–100
Velika
4
Preko 101
Izrazito velika
5
3. Težina štetnih posledica
Težina štetnih posledica predstavlja proizvod prirode štetnih posledica i obima štetnih posledica i numerički je iskazana od 1 do 5 sa prikazom raspona bodova.
Težina štetnih posledica
Raspon bodova
Numerička vrednost
Zanemarljiva
1–4
1
Mala
5–16
2
Srednja
17–81
3
Velika
82–256
4
Izrazito velika
257–625
5
4. Verovatnoća nastanka štetnih posledica
1) Rizik utvrđen u prethodnom nadzoru
Stepen rizika iz prethodnog nadzora
Opis verovatnoće
Numerička vrednost
Neznatan
Zanemarljiva
1
Nizak
Mala
2
Srednji
Srednja
3
Visok
Velika
4
Kritičan
Izrazito velika
5
2) Povrede na radu u prethodne tri godine
Broj povreda na radu
Opis verovatnoće
Numerička vrednost
Nije bilo povreda na radu
Zanemarljiva
1
1–3 lake povrede na radu
Mala
2
Više od tri lake povrede na radu
Srednja
3
Teške, kolektivne povrede na radu
Velika
4
Smrtne, teške sa samrtnim ishodom, kolektivne sa smrtnim ishodom
Izrazito velika
5
3) Nezakonitosti i nepravilnosti utvrđene u inspekcijskim nadzorima u prethodne tri godine
Broj i opis rešenja, ukazivanja, upozorenja
Opis verovatnoće
Numerička vrednost
Jedno rešenje, ukazivanje, upozorenje
Zanemarljiva
1
Dva rešenja
Mala
2
Tri i više rešenja
Srednja
3
Rešenje o zabrani rada,
zahtev za pokretanje prekršajnog postupka
Velika
4
Krivična prijava
Izrazito velika
5
Verovatnoća nastanka štetnih posledica
Raspon bodova
Numerička vrednost
Zanemarljiva
1–4
1
Mala
5–8
2
Srednja
9–27
3
Velika
28–64
4
Izrazito velika
65–125
5
Ovde je prikazana metoda 5 x 5 (Tabela 1).
Za primenu ove metode potrebno je za svakog poslodavca (koji se analizira primenom metode) utvrditi:
– verovatnoću nastanka štetnih posledica i
– težinu mogućih štetnih posledica.
Za utvrđenu verovatnoću nastanka štetnih posledica i težinu štetnih posledica, na osnovu Tabele 2. utvrđuje se stepen rizika (odrediti stepen rizika od 1 do 25).
Tabela 1: Metoda 5 x 5 – matrica rizika
Verovatnoća nastanka štetnih posledica
Težina štetnih posledica
1
2
3
4
5
Zanemarljiva
1
1
2
3
4
5
Mala
2
2
4
6
8
10
Srednja
3
3
6
9
12
15
Velika
4
4
8
12
16
20
Izrazito velika
5
5
10
15
20
25
Tabela 2: Stepen rizika
Brojčana vrednost rizika
Kvalitativni opis rizika
1, 2
Neznatan
3, 4, 5
Nizak
6, 8, 9
Srednji
10, 12, 15, 16
Visok
20, 25
Kritičan
Izvor: Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, redakcijski prečišćen tekst. Važi samo tekst objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.