Pravilnik · Metrologija

Pravilnik o overavanju brojila aktivne električne energije klase tačnosti A, V, S, 2, 1 i 0,5 Ѕ

8 članova. Prečišćen tekst, objavljen u: 14/2024.

Donet na osnovu: Zakon o metrologiji, Zakon o Vladi.

Član 1

Ovim pravilnikom bliže se propisuju način i uslovi periodičnog i vanrednog overavanja (u daljem tekstu: overavanje) brojila aktivne električne energije (u daljem tekstu: brojilo), zahtevi koje brojilo mora da ispuni pri overavanju, kao i način utvrđivanja ispunjenosti tih zahteva.

Član 2

Ovaj pravilnik se primenjuje na brojila u upotrebi, i to na: jednofazna i trofazna, elektromehanička i elektronska brojila indeksa klase A, B i C, na indukciona brojila klase tačnosti 2 i 1, kao i na elektronska brojila klase tačnosti 2, 1 i 0,5 Ѕ.

Član 3

(1) Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) brojilo je uređaj koji meri električnu energiju;
2) aktivna električna energija je električna energija raspoloživa za pretvaranje u drugi oblik energije (npr. mehaničku, toplotnu, hemijsku, svetlosnu ili zvučnu);
3) statičko brojilo (elektronsko) je brojilo u kojem struja i napon deluju na poluprovodničke (elektronske) delove stvarajući izlazni signal srazmeran energiji koja se meri;
4) indukciono brojilo (elektromehaničko) je brojilo kod kojeg magnetski tokovi proizvedeni od struja u namotajima nepokretnih elektromagneta i sistema za kočenje deluju na indukovane struje u pokretnom delu – rotoru, što izaziva njegovo kretanje, koje je srazmerno opterećenju;
5) dvosmerno brojilo je brojilo koje meri električnu energiju u dva smera:

(1) smer +, pozitivni smer, prijem, potrošnja, import;

(2) smer −, negativni smer, predaja, proizvodnja, eksport;

6) kombinovano brojilo je statičko brojilo koje unutar jednog kućišta ima merne sisteme za merenje aktivne i reaktivne električne energije i ono može biti i dvosmerno;
7) direktno brojilo je brojilo koje je namenjeno za direktan priključak na električnu mrežu;
8) transformatorsko brojilo je brojilo namenjeno za priključak na električnu mrežu preko jednog ili više mernih transformatora;
9) višetarifno brojilo je brojilo sa više brojčanika (registara energije), koji u određenim vremenskim razmacima pamte električnu energiju različitih tarifa;
10) brojilo za registraciju vršne električne snage (brojilo sa pokazivanjem maksimuma) je brojilo sa dodatnim uređajem koji meri najveću vrednost srednje aktivne električne snage u uzastopnim vremenskim razmacima jednakog trajanja (u razdoblju između dva uzastopna očitavanja);
11) brojilo sa davačem impulsa je brojilo koje služi za daljinsko merenje i koje ima dodatni uređaj koji daje impulse, koji odgovaraju određenoj količini električne energije;
12) etalon brojilo je brojilo namenjeno da služi kao referenca za kontrolisanje (pregled) brojila;
13) registar brojila je elektromehanički ili elektronski uređaj koji obuhvata memoriju i prikazivač (displej), odnosno koji čuva i prikazuje izmerene vrednosti električne energije. Jedan elektronski displej može se koristiti sa više elektronskih memorija, kako bi se formiralo više elektronskih registara;
14) stanje brojčanika ili stanje registra brojila je brojčana vrednost određena položajem koluta, bubnjeva, kružnih kazaljki ili pokazanim ciframa na prikazivaču (displeju), uzimajući u obzir moguću decimalnu podelu, odnosno faktor za povišenje mesne vrednosti. Stanje brojčanika (registra brojila) izražava se u jedinicama naznačene merene veličine (kWh);
15) indikator rada je deo brojila koji daje signal da brojilo radi;
16) prikazivač (displej) je deo brojila koji prikazuje rezultat merenja, odnosno sadržaj memorije, kontinualno ili davanjem komande;
17) memorija je deo brojila u kojem se čuvaju informacije u digitalnom obliku, a trajna memorija može sačuvati podatke i u odsusutvu napajanja;
18) kućište brojila je deo brojila koji se sastoji od osnovne ploče brojila i poklopca brojila;
19) merni element je deo brojila pomoću koga se dobija izlazni signal koji je proporcionalan električnoj energiji;
20) konstanta brojila predstavlja odnos između električne energije koju je registrovalo brojilo i odgovarajuće vrednosti dobijene na izlazu za ispitivanje brojila;
21) zakonski relevantan softver čine programi, podaci i parametri koji su sastavni deo brojila i koji određuju ili izvršavaju funkcije koje su predmet zakonske kontrole merila;
22) nazivni uslovi rada su uslovi za koje određena metrološka svojstva brojila treba da se nalaze unutar datih granica;
23) referentni uslovi su uslovi upotrebe propisani za ocenjivanje tehničkih karakteristika brojila ili za međusobno upoređivanje rezultata merenja;
24) najveća dozvoljena greška (u daljem tekstu: NDG) je ekstremna vrednost greške dozvoljene specifikacijama ili propisima za određeno brojilo;
25) električna struja I je električna struja koja teče kroz brojilo;
26) nazivna (naznačena) struja In je vrednost električne struje za koju je brojilo priključeno preko strujnih mernih transformatora namenjeno (projektovano) i jednaka je dvadesetostrukoj vrednosti prelazne (tranzijentne) struje (Itr): In = 20 × Itr, takođe je i referentna struja za koju je projektovano brojilo koje se priključuje preko transformatora;
27) referentna struja Iref je vrednost električne struje brojila za direktan priključak i jednaka je desetostrukoj vrednosti prelazne (tranzijentne) struje (Itr) :

(4) Iref = 10 × Itr, gde je Iref = Ib je referentna struja za koju je projektovano brojilo koje se priključuje direktno;

28) osnovna, (bazna) struja Io (Ib) je efektivna vrednost električne struje brojila prema kojoj se određuju određene karakteristike brojila;
29) struja polaska Ist je najniža navedena vrednost električne struje pri kojoj brojilo registruje aktivnu električnu energiju pri faktoru snage cos φ =1 (višefazna brojila pri uravnoteženom opterećenju). Vrednost Ist iznosi:

(5) Indeks klase tačnosti

(6) A

(7) V

(8) S

(9) Direktan priključak, Ist

(10) ≤ 0,05 Itr

(11) ≤ 0,04 Itr

(12) ≤ 0,04 Itr

(13) Priključak preko strujnih transformatora, Ist

(14) ≤ 0,06 Itr

(15) ≤ 0,04 Itr

(16) ≤ 0,02 Itr

30) najmanja (minimalna) struja Imin je vrednost električne struje I iznad koje se greška nalazi u granicama NDG (višefazna brojila s uravnoteženim opterećenjem). Imin je najmanja vrednost struje za koju se navode zahtevi u pogledu tačnosti. Pri struji Imin i struji većoj od nje sve do Itr primenjuju se blaži zahtevi u pogledu tačnosti. Vrednost Imin iznosi:

(17) Indeks klase tačnosti

(18) A

(19) V

(20) S

(21) Direktan priključak, Imin

(22) ≤ 0,5 Itr

(23) ≤ 0,5 Itr

(24) ≤ 0,3 Itr

(25) Priključak preko strujnih transformatora, Imin

(26) ≤ 0,4 Itr

(27) ≤ 0,2 Itr

(28) (≤ 0,4 Itr za elektromehanička brojila)

(29) ≤ 0,2 Itr

31) prelazna (tranzijentna) struja Itr je vrednost električne struje I iznad koje greška leži unutar najmanje dozvoljene greške koja odgovara indeksu klase tačnosti brojila. Prelazna struja Itr je vrednost električne struje I pri kojoj se i iznad koje se sve do Imax primenjuju potpuni zahtevi u pogledu tačnosti. Itr je tranzijentna struja, vrednost električne struje I iznad koje se greška nalazi u okvirima najmanje vrednosti NDG koja odgovara indeksu klase brojila;
32) najveća (maksimalna) struja Imax je vrednost električne struje I za koju se greška nalazi u granicama NDG. Vrednost Imax iznosi:

(30) Indeks klase tačnosti

(31) A

(32) V

(33) S

(34) Direktan priključak, Imax

(35) ≥ 50 Itr

(36) ≥ 50 Itr

(37) ≥ 50 Itr

(38) Priključak preko strujnih transformatora, Imax

(39) ≥ 1,2 In

(40) ≥ 1,2 In

(41) ≥ 1,2 In

33) napon U je električni napon koji se dovodi na brojilo;
34) frekvencija napona f je frekvencija napona koji se dovodi na brojilo;
35) faktor snage (cos φ) je kosinus fazne razlike φ između I i U.

(42) Drugi izrazi koji se upotrebljavaju u ovom pravilniku, a nisu definisani u stavu 1. ovog člana, imaju značenje definisano zakonima kojima se uređuju metrologija i standardizacija.

Član 4

(1) Zahtevi za overavanje brojila dati su u Prilogu 1 – Zahtevi (u daljem tekstu: Prilog 1.), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

(2) Metode merenja i način ispitivanja brojila dati su u prilogu 2 – Utvrđivanje ispunjenosti zahteva (u daljem tekstu: Prilog 2.), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 5

(1) Overavanje brojila obuhvata։

1) vizuelni pregled i proveru funkcionalnosti brojila na način opisan u odeljku 2. Priloga 2;
2) žigosanje.

(2) Brojila se overavaju pojedinačno. Pri overavanju brojila koristi se oprema i obezbeđuje se sledivost, u skladu sa pododeljkom 1.1. Priloga 2.

(3) Ispitivanja koja se sprovode u cilju overavanja brojila sprovode se u referentnim uslovima iz pododeljka 1.1. Priloga 1.

(4) Brojila za koja se pregledom utvrdi da ispunjavaju propisane metrološke uslove, žigošu se odgovarajućim žigom.

(5) Zavisno od konstrukcije brojila, žig se stavlja na mesto koje je predviđeno za žigosanje brojila, kao što je navedeno u ispravi o odobrenju tipa/ispravi o usaglašenosti. Žigovi se, po pravilu, postavljaju na brojila, tako da bez oštećenja žiga nije moguće izvršiti bilo kakve izmene koje utiču na metrološke karakteristike brojila, uključujući i zakonski relevantan softver.

(6) Brojilo se žigoše žigovima u skladu sa zakonom kojim se uređuje metrologija i propisom donetim na osnovu tog zakona.

Član 6

Brojilo se može overavati samo ako je za njega izdata isprava o odobrenju tipa ili ako je izvršeno ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje metrologija i podzakonskim propisima donetim za njegovo sprovođenje.

Član 7

(1) Brojila aktivne električne energije koja su do dana početka primene ovog pravilnika stavljena u upotrebu, nakon početka primene ovog pravilnika overavaju se ukoliko zadovoljavaju zahteve ovog pravilnika.

(2) Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Prilog 5. Pravilnika o merilima („Službeni glasnik RS”, br. 3/18, 86/23 – dr. propis, 86/23 – dr. propis, 87/23 – dr. propis, 90/23 – dr. propis, 93/23 – dr. propis i 4/24 – dr. propis), u delu koji se odnosi na redovno i vanredno overavanje.

Član 8

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a primenjuje se od 1. januara 2025. godine.

(2) Broj 000388017 2023 10810 007 007 012 001

(3) U Beogradu, 13. februara 2024. godine

(4) Ministar,

(5) Slobodan Cvetković, s.r.

Prilozi

PRILOG 1.

Zahtevi

1. Metrološki zahtevi

1.1. U prostoriji u kojoj se vrši overavanje brojila, održavaju se referentni uslovi, dati u Tabeli 1.

Tabela 1.

Veličina

Referentni uslov

Tolerancija

Električni napon

Unom

± 2%

Temperatura ambijenta

23 °C

± 5 °C

Frekvencija

fnom

± 0,5%

Oblik talasa

Sinusoidalan

d ≤ 2%

Magnetna indukcija stranog porekla na referentnoj frekvenciji

0 T

V ≤ 0,1 mT

Elektromagnetno RF polje 30 kHz – 6 GHz

0 V/m

< 2 V/m

Radni položaj za brojila osetljiva na položaj

Postavljanje kao što je naveo proizvođač brojila

± 3,0 °

Redosled faza za višefazna brojila

L1, L2, L3

–

Uravnoteženo opterećenje

Jednaka električna struja u svim strujnim kolima

± 5% i ± 5 °

1.2. Prazan hod

Brojilo ispunjava uslove praznog hoda ako ne daje više od jednog impulsa na izvodu za ispitivanje kod statičkih brojila, ili ako rotor ne napravi pun obrt (revolucija) kod elektromehaničkih brojila.

1.3. Struja polaska

Brojilo ispunjava uslove struje polaska ako izlaz proizvodi impulse (ili obrtanja), odnosno pri struji polaska Ist i jediničnom faktoru snage, brojilo beleži aktivnu električnu energiju.

Brojilo počinje da radi i nastavlja da registruje električnu energiju, odnosno osetljivo je pri vrednostima električne struje Ist.

1.4. NDG usled varijacija električne struje

Pri nazivnim radnim uslovima i kada ne postoje smetnje, brojila moraju biti u skladu sa zahtevima za NDG.

NDG, u preporučenim mernim tačkama, ne smeju biti veće od vrednosti datih u Tabeli 2.

Tabela 2.

Brojilo za direktan priključak

Brojilo za priključak preko strujnog transformatora

Opterećena faza

cos j

NDG (%)

elektromehaničko

elektronsko

Imin

L1L2L3

±2,5

±1,5

±2,5

±1,5

±1,0

Itr (=10% Iref)

Itr (=5% In)

L1L2L3

±2,0

±1,0

±2,0

±1,0

±0,5

Itr (=10% Iref)

Itr (=5% In)

L1L2L3

0,5 ind

±1,0

±2,0

±1,0

±0,5

10 × Itr (=Iref)

20 × Itr (=In)

L1L2L3

±2,0

±1,0

±2,0

±1,0

±0,5

10 × Itr (=Iref)

20 × Itr (=In)

±3,0

±2,0

±1,0

±0,5

10 × Itr (=Iref)

20 × Itr (=In)

±3,0

±2,0

±1,0

±0,5

10 × Itr (=Iref)

20 × Itr (=In)

±3,0

±2,0

±1,0

±0,5

10 × Itr (=Iref)

20 × Itr (=In)

L1L2L3

0,5 ind

±2,0

±1,0

±2,0

±1,0

±0,5

10 × Itr (=Iref)

20 × Itr (=In)

L1L2L3

0,8 kap

±1,0

±2,0

±1,0

±0,5

Imax

L1L2L3

±2,0

±1,0

±2,0

±1,0

±0,5

Imax

L1L2L3

0,5 ind

±2,0

±1,0

±2,0

±1,0

±0,5

Brojilo za direktan priključak

Brojilo za priključak preko strujnog transformatora

Opterećena faza

cos j

NDG

indukciono

elektronsko

0,5 S

1% In

L1L2L3

±1,0

5% Io

2% In

L1L2L3

±2,5

±1,5

±2,5

±1,5

10% Io

5% In

L1L2L3

±2,0

±1,0

±2,0

±1,0

±0,5

10% Io

5% In

L1L2L3

0,5 ind

±1,0

±0,6

L1L2L3

±2,0

±1,0

±2,0

±1,0

±0,5

±3,0

±2,0

±3,0

±2,0

±0,6

±3,0

±2,0

±3,0

±2,0

±0,6

±3,0

±2,0

±3,0

±2,0

±0,6

L1L2L3

0,5 ind

±2,0

±1,0

±2,0

±1,0

±0,6

L1L2L3

0,8 kap

±1,0

±0,6

Imax

L1L2L3

±2,0

±1,0

±2,0

±1,0

±0,5

Imax

L1L2L3

0,5 ind

±1,0

±0,6

Za brojila indeksa klase tačnosti A, V i S, razlika između greške pri jednofaznom opterećenju (L1, L2, L3) i greške pri trofaznom uravnoteženom opterećenju (L1L2L3), pri referentnoj struji brojila za direktan priključak Iref = Ib = 10 × Itr odnosno referentnoj struji brojila za priključak preko transformatora Iref = In = 20 × Itr i jediničnom faktoru snage, ne sme prelaziti vrednosti date u Tabeli 3.

Tabela 3.

Klasa

Elektromehanička brojila

2,5%

1,5%

Elektronska brojila

2,5%

1,5%

1,0%

Za indukciona brojila klase tačnosti 2 i 1 i elektronska brojila klase tačnosti 0,5 Ѕ, razlika između greške pri jednofaznom opterećenju (L1, L2, L3) i greške pri trofaznom uravnoteženom opterećenju (L1L2L3), pri referentnoj struji brojila Iref = Io i jediničnom faktoru snage, ne sme prelaziti vrednosti date u Tabeli 4.

Tabela 4.

Klasa

indukciono brojilo klase tačnosti 2

indukciono brojilo klase tačnosti 1

elektronsko brojilo klase tačnosti 0,5 Ѕ

Razlika

2,5%

1,5%

1,0%

1.5. Natpisi i oznake

Na natpisnoj pločici brojila moraju biti pregledno i vidljivo označene informacije važne za overavanje. Brojila proizvedena u skladu sa Pravilnikom o merilima („Službeni glasnik RS”, br. 3/18, 86/23 – dr. propis, 86/23 – dr. propis, 87/23 – dr. propis, 90/23 – dr. propis, 93/23 – dr. propis i 4/24 – dr. propis), na natpisnoj pločici, između ostalog, moraju imati broj Sertifikata o pregledu tipa, oznaku u formi , pri čemu su hh dve poslednje cifre godine, u kojoj je, za pojedini primerak brojila završena prva verifikacija, odnosno kompletirana ocena usaglašenosti, kao i podatke o minimalnoj, referentnoj/nazivnoj i maksimalnoj struji Imin – Iref (Imax). Brojila proizvedena pre donošenja Pravilnika o merilima na natpisnoj pločici, između ostalog, moraju imati službenu oznaku tipa, najčešće u formi F-06-xxx koja je definisana u Uverenju o odobrenju tipa, kao i podatke o referentnoj/nazivnoj i maksimalnoj struji Iref (Imax).

Kod brojila sa softverom, mora biti obezbeđena laka identifikacija softvera koji je naznačen u ispravi o usaglašenosti. Zakonski relevantan softver čine programi, podaci i parametri koji su sastavni deo brojila i koji određuju ili izvršavaju funkcije koje su predmet zakonske kontrole merila.

PRILOG 2.

Utvrđivanje ispunjenosti zahteva

1. Oprema za ispitivanje

1.1. Merna oprema

Za ispitivanje brojila koristi se etalon brojilo koje mora imati sledivost do kompetentnih laboratorija za etaloniranje ili do nacionalne metrološke institucije.

Etaloni i merna oprema koji čine merni sistem za pregled brojila imaju odgovarajuću (dovoljnu) tačnost tako da proširena merna nesigurnost mernog sistema za pregled brojila bude najmanje tri puta manja od NDG brojila.

Pre početka ispitivanja, merni sistem za pregled brojila je dovoljno dugo (prema uputstvu za upotrebu) priključen na referentni električni napon kako bi se zagrejao i temperaturno stabilisao.

1.2. Metoda merenja

Za kontrolisanje brojila koristi se metoda poređenja sa etalon brojilom.

Brojila i etalon brojilo se međusobno povežu i opterećuju snagom koja odgovara tački kontrolisanja brojila (merna tačka). Za isto vreme, odgovarajućim brojačima se broje impulsi koje daje etalon brojilo i impulsi koje daje brojilo koje je predmet overavanja.

Relativna greška brojila u % izračunava se po obrascu:

gde su:

K – konstanta brojila

Ke – konstanta etalon brojila

N – broj impulsa koje daje brojilo

Ne – broj impulsa koje daje etalon brojilo.

Određivanje greške brojila može se vršiti pomoću elektronskih uređaja koji automatski određuju i pokazuju grešku na osnovu dovedenih impulsa iz etalon brojila i impulsa iz brojila.

2. Ispitivanje brojila

2.1. Vizuelni pregled brojila

Vizuelnim pregledom brojila utvrđuje se:

– da li je brojilo u potpunosti u skladu sa ispravama o odobrenju tipa merila/ispravama o usaglašenosti, izdatim za to brojilo, a naročito uslovima u pogledu konstrukcije, propisanih natpisa i oznaka kao i opcija za žigosanje;

– da li postoje oštećenja pokaznog uređaja (displeja) ili drugih delova brojila, a koja onemogućavaju pravilno funkcionisanje brojila.

Utvrđivanje da li su brojila sastavljena (montirana) na odgovarajući način vrši se tako što se otvori i detaljno pregleda najmanje 1% brojila od količine brojila istog tipa podnetih na pregled, slučajnim izborom, pri čemu broj brojila koja se otvaraju ne sme biti manji od dva. Ako je na pregled podneto samo jedno brojilo nekog tipa, mora se utvrditi da li je ono sastavljeno na odgovarajući način.

Ako se utvrdi nedostatak, vrši se pregled još 1% brojila, takođe slučajnim izborom, i ako se ponovo utvrdi neki od nedostataka, sva brojila podneta na pregled smatraju se neispravnim i vraćaju se podnosiocu brojila na pregled.

Utvrđivanje da li su brojila hardverski i softverski zaštićena od neovlašćenog pristupa, radi promene parametara brojila, nakon overavanja, vrši se tako što se vizuelno proveri stanje hardverske zaštite, a odgovarajućim softverskim alatom (softver koji je naveden u ispravama o odobrenju tipa merila/ispravama o usaglašenosti ili u tehničkoj dokumentaciji proizvođača brojila), očitaju se stanja softverske zaštite.

Brojila su merila tipa „R”– ceo softver je projektovan za potrebe merenja i kao takav se tretira kao celina, osim u slučaju kada postoji separacija softvera po ekstenziji „Ѕ”. Mogućnost programiranja ili promene softvera ne postoji, osim ako to nije dozvoljeno ekstenzijom „D”.

Brojila spadaju u grupu merila klase rizika „S”, gde su svi zahtevi na srednjem nivou. Zbog osiguranja pravične razmene električne energije između svih zainteresovanih strana, neophodno je osigurati adekvatan nivo zaštite funkcionalnih parametara brojila, mernih podataka koji se skladište u brojilu i daljinskog prenosa mernih podataka.

Ispitivanje brojila vrši se pod sledećim uslovima:

1) kućište brojila treba da je zatvoreno, a na mestima za žigosanje su postavljene plombe;

2) brojila su postavljena na stalke za ispitivanje tako da je odstupanje od vertikalnog radnog položaja u dozvoljenim granicama, ili su postavljena u radni položaj koji je naznačio proizvođač;

3) brojila su vezana prema odgovarajućoj šemi veza za ispitivanje;

4) trofazna brojila se ispituju pri redosledu faza koji je naznačen u šemi veza. Sistem napona i sistem struja moraju biti simetrični. Odstupanje napona, struje i faznog stava moraju biti u dozvoljenim granicama.

Primer 1:

Strujni merni opseg:

– Na natpisnoj pločici brojila indeksa klase tačnosti A, V i S, za direktan priključak, označene su struje: minimalna struja (Imin), referentna struja (Iref) i maksimalna struja (Imax),

na primer 0,5–10(80) A;

– Na natpisnoj pločici brojila indeksa klase tačnosti A, V i S, za priključak preko strujnih transformatora, označene su struje: minimalna struja (Imin) i nazivna sekundarna struja strujnih transformatora na koje se brojilo priključuje,

na primer 0,05–/5 A;

ili minimalna struja (Imin), nazivna struja (In) i maksimalna struja (Imax),

na primer 0,01–1(6) A

– Na natpisnoj pločici brojila klase tačnosti 2, 1 i 0,5 Ѕ, za direktan priključak, označene su struje: osnovna (bazna) Io i maksimalna struja Imax u Amperima,

na primer 10(40) A ili 10–40 A

– Na natpisnoj pločici brojila klase tačnosti 2, 1 i 0,5 Ѕ, , za priključak preko strujnih transformatora, označene su struje: nazivna struja (In) i maksimalna struja (Imax) u Amperima,

na primer 1(2) A ili 5(6) A.

2.2. Zagrevanje brojila

Potrebno je da brojilo neko vreme, pre početka merenja, bude priključeno. Dužina zagrevanja zavisi od tipa brojila i treba da bude unapred određena.

Brojilo se temperaturno stabiliše najmanje 6 h u referentnim uslovima za temperaturu ambijenta iz Tabele 1 (23 °C ± 5 °C) Priloga 1. ovog pravilnika i prethodno zagreje, tako da njegova naponska kola pre početka ispitivanja budu priključena na referentni električni napon za vreme koje je specificirao proizvođač i koje je navedeno u ispravama o odobrenju tipa merila/ispravama o usaglašenosti.

Dužina perioda zagrevanja zavisi od brojila, po pravilu je određuje proizvođač i navedena je u ispravama o odobrenju tipa merila/ispravama o usaglašenosti.

Ukoliko nije data informacija o dužini perioda zagrevanja brojila, brojilo se prethodno zagreje, tako da njegova naponska kola, pre početka ispitivanja, budu priključena na referentni električni napon najmanje:

– 30 minuta, u slučaju elektromehaničkih brojila;

– pet minuta, u slučaju statičkih brojila.

Napomena 1:

Brojila indeksa klase tačnosti A i klase tačnosti 2 mogu se zagrejati i tako da se 20 minuta pre početka ispitivanja priključe na referentni napon i opterete strujom vrednosti pola maksimalne struje (Imax/2) pri faktoru snage cos φ = 1.

2.3. Program ispitivanja brojila

Minimalni program ispitivanja brojila sastoji se od:

– ispitivanja praznog hoda;

– provere struje polaska;

– provere tačnosti;

– provere registra;

– identifikacije softvera (kod brojila sa softverom).

2.3.1. Prazan hod

Ako brojilo ima više referentnih električnih napona, ispitivanje se ponavlja za svaku vrednost Un.

Uslovi za ispitivanje praznog hoda brojila dati su u Tabeli 1.

Tabela 1.

Napomena 2:

Na natpisnoj pločici brojila indeksa klase tačnosti A, V i S, upisana je vrednost minimalne struje (Imin), referentne struje (Iref) ili nazivne struje (In) za transformatorska brojila i maksimalne struje (Imax). Struja polaska (Ist) se proračunava iz odnosa sa prelaznom strujom (Itr):

Klasa

Direktan priključak, Ist

≤ 0,05 Itr

≤ 0,04 Itr

Priključak preko strujnih transformatora, Ist

≤ 0,06 Itr

≤ 0,04 Itr

≤ 0,02 Itr

Prelazna struja (Itr) se proračunava iz podatka o referentnoj struji ili nazivnoj struji. Za brojila za direktno priključenje Itr = 1/10 Iref = 10% Iref a za transformatorska brojila Itr = 1/20 In = 5% In.

Primer 2:

Trofazno elektronsko brojilo indeksa klase tačnosti V

Minimalno vreme ispitivanja u minutima se izračunava:

gde su:

k = 1000 imp/kWh (broj emitovanih impulsa brojila po kWh)

m = 3 (broj mernih elemenata)

Utest = 115% Un =1,15 × 230 V = 264,5 V

Ist = 0,04 Itr = 0,04 × (Iref/10) = 0,04 × (5 A/10) = 0,04 × 0,5 A = 0,02 A

Minimalni period ispitivanja je (240×103)/(1000 × 3 × 264,5 × 0,02) = 15,12 minuta.

2.3.2. Provera struje polaska

Brojilo ispunjava uslove struje polaska ako izlaz proizvodi impulse (ili obrtanja), odnosno pri struji polaska Ist i jediničnom faktoru snage, brojilo beleži aktivnu električnu energiju.

Brojilo počinje da radi i nastavlja da registruje električnu energiju, odnosno osetljivo je pri vrednostima električne struje Ist.

Ako je brojilo projektovano za merenje energije u oba smera, ispitivanje se vrši u oba smera.

Uslovi za ispitivanje struje polaska brojila dati su u Tabeli 2.

Tabela 2.

Klasa brojila

A i V

A, V i S

2 i 1

0,5 Ѕ

Vrsta brojila

elektromehaničko

elektronsko

indukciono

elektronsko

Direktan priključak, pri struji polaska Ist i cos φ = 1

A: 0,05 Itr

V: 0,04 Itr

A: 0,05 Itr

V: 0,04 Itr

S: 0,04 Itr

1: 0,4% Io

2: 0,5% Io

1: 0,4% Io

2: 0,5% Io

0,1% Io

Priključak preko transforma-tora, pri struji polaska Ist i cos φ = 1

A: 0,06 Itr

V: 0,04 Itr

A: 0,06 Itr

V: 0,04 Itr

S: 0,02 Itr

1: 0,4% In

2: 0,5% In

0,1% In

Napomena 3:

Za brojila koja imaju više referentnih napona ispitivanje polaska brojila treba obaviti samo pri najnižem naponu.

Pri ispitivanju polaska indukcionih brojila koja imaju brojčanik s koturovima, pri ispitivanju u zahvatu (radu) s osovinom rotora mogu biti najviše dva kotura.

Rezultat ispitivanja indukcionog brojila je ispravan ako rotor brojila pri opterećenju strujom polaska napravi najmanje jedan puni okretaj.

Rezultat ispitivanja pokretanja statičkih brojila je ispravan ako ispitivano brojilo opterećeno strujom polaska generiše najmanje dva impulsa na ispitnom izlazu (LED) i nastavi davati izlazne impulse.

Primer 3:

Trofazno elektronsko brojilo indeksa klase tačnosti V

za direktan priključak, U = 3 x 230/400 V, pri cos φ = 1, počinje da radi i nastavlja da registruje električnu energiju, odnosno osetljivo je pri vrednostima električne struje

Ist = 0,04 Itr = 0,04 × (Iref/10) = 0,04 × (5 A/10) = 0,04 × 0,5 A = 0,02 A

Za brojila indeksa klase tačnosti A, V i S, može se pri Ist i cos φ = 1 izmeriti osnovna maksimalna greška brojila, koja ne sme biti veća od vrednosti izraženih u procentima, datih u Tabeli 3.

Tabela 3.

cos φ

Indeks klase tačnosti

Ist

± 2,5 · Imin/Ist

± 1,5 · Imin/Ist

± 1,0 · Imin/Ist

Primer 4:

Za trofazno elektronsko indeksa klase tačnosti V

za direktan priključak, U = 3 x 230/400 V, pri Ist i cos φ = 1, osnovna maksimalna greška brojila ne sme biti veća od vrednosti izražene u procentima:

± 1,5 · Imin/Ist = ± 1,5 × 0,5 Itr/0,04 Itr = ± 18,75%

2.3.3. Provera tačnosti

Pri nazivnim radnim uslovima i kada ne postoje smetnje, brojila moraju biti u skladu sa zahtevima za NDG, datim u pododeljku 1.4. Priloga 1. ovog pravilnika.

Ispitivanje brojila namenjenih za merenje energije u oba smera prenosa, vrši se tako što se ceo plan provere tačnosti sprovodi za pozitivni (+) smer energije (Tabela 2, Priloga 1. ovog pravilnika), a za negativni (–) smer energije, potrebno je obaviti ispitivanja prema Tabeli 4. ovog priloga.

Za brojila koja imaju više referentnih napona ili proširen naponski opseg, ceo plan ispitivanja tačnosti brojila (Tabela 2, Priloga 1. ovog pravilnika) treba obaviti pri jednom od napona, a za drugi napon je potrebno obaviti ispitivanja prema Tabeli 4. ovog priloga.

Za dvosmerna brojila koja imaju više referentnih napona ili proširen naponski opseg ceo plan ispitivanja tačnosti brojila (Tabela 2, Priloga 1. ovog pravilnika) treba obaviti pri jednom od napona za pozitivni (+) smer toka energije, a za drugi napon potrebno je izvršiti ispitivanja za pozitivni (+) smer i negativni (–) smer toka energije prema Tabeli 4. ovog priloga.

Tabela 4.

Brojilo za direktan priključak

Brojilo za priključak preko strujnog transformatora

Opterećena faza

cos φ

NDG (%)

0,5 Ѕ

Imin

L1L2L3

±2,5

±1,5

±2,5

±1,5

±1,0

1% In

L1L2L3

±1,0

5% Io

2% In

L1L2L3

±2,5

±1,5

±2,5

±1,5

L1L2L3

0,5 ind

±2,0

±1,0

±2,0

±1,0

±0,6

Imax

L1L2L3

±2,0

±1,0

±2,0

±1,0

±0,5

±2,0

±1,0

±2,0

±1,0

±0,5

2.3.4. Provera registra

Provera registra se vrši pri jediničnom faktoru snage i struji datoj u Tabeli 5.

Tabela 5.

Klasa brojila

A i V

A, V i S

2 i 1

0,5 Ѕ

Vrsta brojila

elektromehaničko

elektronsko

elektromehaničko

elektronsko

I ≥ Itr

Io ili Imax

Provera registra

Relativna razlika između zabeležene energije na registru i energije koja je propuštena kroz brojilo klase A, V i S, u vidu broja impulsa na izlazu za ispitivanje ne sme biti veća od jedne desetine NDG.

Brojčanik brojila klase 2 je tačan ako greška brojila u% utvrđena pri ispitivanju brojčanika ne odstupa više od 1% od poznate greške brojila pri istom opterećenju (In ili Imax), a vreme ispitivanja je vreme potrebno da kotur najniže mesne vrednosti brojača napravi najmanje dva puna obrtaja.

Ispitivanje prikazivača se vrši u vremenskim intervalima koji nisu kraći od 20 s

Vreme trajanja ovog ispitivanja treba izabrati tako da se odnos vrednosti energije koja je dobijena množenjem konstante davača impulsa i broja impulsa koje je registrovao brojač impulsa priknjučen na davač impulsa za daljinsko merenje, može odrediti sa tačnošću najmanje 2%

Napomena 4:

Vreme ispitivanja prikazivača energije, registra energije, može da se skrati ako brojilo poseduje TEST mod koji je naveden u ispravi o odobrenju tipa merila/ispravi o usaglašenosti.

Ispitivanjem brojčanika brojila i davača impulsa za daljinsko merenje utvrđuje se da li je tačan podatak o konstanti brojila i podatak o konstanti davača impulsa za daljinsko merenje.

Ispitivanje se vrši za svaki brojčanik postupkom neprekidnog opterećenja naznačenom (osnovnom) strujom brojila. Vreme trajanja ovog ispitivanja bira se tako da se odnos vrednosti energije koju registruje brojčanik brojila i vrednost energije koja se dobije izračunavanjem (množenjem konstante davača impulsa i broja impulsa koje je registrovao brojčanik impulsa priključen na davač impulsa za daljinsko merenje), može odrediti sa tačnošću koja je najmanje četiri puta veća od klase tačnosti ispitivanog brojila.

Davač impulsa za daljinsko merenje ne treba ispitivati, ako se ispitivanje tačnosti brojila barem u jednoj ispitnoj tački obavi preko impulsa iz davača impulsa za daljinsko merenje.

2.3.5. Identifikacija softvera

Kod brojila sa softverom, mora biti obezbeđena laka identifikacija softvera koji je naznačen u ispravi o usaglašenosti.

Zakonski relevantan softver čine programi, podaci i parametri koji su sastavni deo brojila i koji određuju ili izvršavaju funkcije koje su predmet zakonske kontrole merila.

Ako se u postupku kontrolisanja utvrdi da funkcije koje su predmet zakonske kontrole merila nisu zaštićene, brojilo se smatra neispravnim.

Izvor: Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, redakcijski prečišćen tekst. Važi samo tekst objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“.