Pravilnik o načinu prijavljivanja, prikupljanja i praćenja neželjenih reakcija na lekove

Član 1 Sadržina pravilnika

Ovim pravilnikom propisuje se način prijavljivanja, prikupljanja i praćenja neželjenih reakcija na lekove koji se primenjuju u humanoj medicini (u daljem tekstu: farmakovigilanca), kao i način dostavljanja podataka od strane zdravstvenih ustanova regionalnim centrima za farmakovigilancu, odnosno Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (u daljem tekstu: Agencija).

Član 2 Značenje izraza

(1) Izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1. 1) Farmakovigilanca je skup aktivnosti koje se odnose na prikupljanje, otkrivanje, procenu, razumevanje i prevenciju neželjenih reakcija na lek, kao i drugih problema u vezi sa lekom;
2. 2) Neželjena reakcija je svaka štetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja se pojavila pri primeni uobičajene doze leka kod ljudi (u svrhu lečenja, sprečavanja bolesti, postavljanja dijagnoze, obnove, poboljšanja ili promene fiziološke funkcije), ili pri primeni bilo koje doze leka u toku kliničkog ispitivanja;
3. 3) Ozbiljna neželjena reakcija je štetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja ima za posledicu:

(2) – smrt,

(3) – neposrednu životnu ugroženost,

(4) – trajno ili teško oštećenje, odnosno invalidnost,

(5) – bolničko lečenje ili produžetak postojećeg bolničkog lečenja,

(6) – kongenitalne anomalije, odnosno defekt otkriven po rođenju,

(7) – drugo medicinski značajno stanje;

1. 4) Neočekivana neželjena reakcija je reakcija na lek čija priroda, ozbiljnost ili ishod nisu opisani u sažetku karakteristika leka, odnosno brošuri za istraživača za lekove koji su u kliničkim ispitivanjima;
2. 5) Neželjeni događaj je neželjeno iskustvo koje se dogodilo u periodu primene leka i za koje uzročno-posledična veza sa primenom leka ne mora da bude dokazana;

(8) Neželjeno iskustvo je bilo koji nenameravani i neželjeni znak (npr. abnormalni laboratorijski nalaz), simptom ili bolest, vremenski povezan sa primenom leka;

1. 6) Ozbiljni neželjeni događaj je neželjeni događaj koji ima za posledicu:

(9) – smrt,

(10) – neposrednu životnu ugroženost,

(11) – trajno ili teško oštećenje, odnosno invalidnost,

(12) – bolničko lečenje ili produžetak postojećeg bolničkog lečenja,

(13) – kongenitalne anomalije, odnosno defekt otkriven po rođenju,

(14) – drugo medicinski značajno stanje;

1. 7) Interakcija je promena farmakokinetičkih ili farmakodinamičkih svojstava leka uzrokovana istovremenom primenom drugog leka, hrane, ili neke druge supstance;
2. 8) Bezbednosni izveštaj o pojedinačnom slučaju neželjenih reakcija (u daljem tekstu: ICSR) je dokument koji sadrži najviše mogućih podataka o pojedinačnom slučaju dobijenih iz primarnog izvora prijave jedne ili više neželjenih reakcija pri primeni jednog ili više lekova kod jednog pacijenta i u čijoj izradi se koristi medicinski rečnik za regulatorne poslove (MedDRA);
3. 9) CIOMS-I obrazac je standardizovani međunarodni obrazac za prijavu ICSR izdat 1990. godine od strane CIOMS I radne grupe Veća internacionalnih organizacija za medicinske nauke (The Council for International Organizations of Medical Sciences - CIOMS);
4. 10) Periodični izveštaj o bezbednosti leka (u daljem tekstu: PSUR) je dokument koji sadrži sveobuhvatne informacije o bezbednosti leka koje su prikupljene u propisanom vremenskom periodu nakon stavljanja leka u promet, radi periodične procene bezbednosti leka;
5. 11) Datum zaključenja podataka (u daljem tekstu: DLP) je datum sa kojim se završava unos novih podataka koji se obrađuju u određenom RSUR-u, osim važnih naknadno pristiglih informacija;
6. 12) Zloupotreba leka je stalna ili povremena, namerna prekomerna upotreba leka praćena štetnim fizičkim ili psihofizičkim efektima;
7. 13) Neodobrena primena leka je primena leka koji ima dozvolu za stavljanje u promet, ali u terapijskoj indikaciji, dozi ili na način koji nisu navedeni u sažetku karakteristika leka, odnosno koji nisu odobreni;
8. 14) Spontano prijavljivanje podrazumeva dobrovoljno prijavljivanje neželjenih reakcija na lekove u prometu, koje su se ispoljile u toku lečenja pacijenata. Spontano prijavljivanje vrše zdravstvene ustanove ili zdravstveni radnici (u daljem tekstu: izveštač), kao i pacijenti;
9. 15) Obavezno prijavljivanje podrazumeva prijavljivanje neželjenih reakcija na lek, ispoljenih u toku kliničkih ispitivanja ili u periodu posle dobijanja dozvole za stavljanje leka u promet. Obavezno prijavljivanje, u smislu ovog pravilnika, vrši nosilac dozvole za lek i sponzor kliničkog ispitivanja (u daljem tekstu: sponzor);
10. 16) Novi lek, u smislu ovog pravilnika, je lek koji je u upotrebi manje od pet godina, odnosno lek koji je u dužoj upotrebi, ali sa novim načinom primene ili novom indikacijom;
11. 17) Sistem upravljanja rizikom je skup aktivnosti i intervencijskih mera u farmakovigilanci koje treba da obezbede identifikaciju, karakterizaciju, prevenciju ili minimizaciju rizika pri primeni lekova, kao i procenu efikasnosti tih aktivnosti i mera;
12. 18) Plan upravljanja rizikom (u daljem tekstu: RMP) predstavlja detaljan opis sistema upravljanja rizikom;
13. 19) Sistem farmakovigilance je sistem koji koriste nosilac dozvole, zdravstveni radnici i Agencija u ispunjavanju obaveza i odgovornosti definisanih ovim pravilnikom u cilju praćenja bezbednosti lekova koji imaju dozvolu za lek, i otkrivanja svake promene u odnosu koristi i rizika njihove primene;
14. 20) Detaljan opis sistema farmakovigilance (u daljem tekstu: DDPS) predstavlja opis sistema farmakovigilance koji nosilac dozvole koristi za praćenje jednog ili više lekova za koje ima dozvolu za lek;
15. 21) Postmarketinška studija bezbednosti (u daljem tekstu: PASS) jeste svaka klinička studija u postmarketinškoj fazi životnog ciklusa leka, koja se sprovodi s ciljem identifikacije, karakterizacije ili kvantifikacije bezbednosnog rizika, potvrde bezbednosnog profila leka ili procene efikasnosti mera koje se koriste u upravljanju rizikom;
16. 22) lista referentnih datuma Evropske unije (European Union reference dates list, u daljem tekstu: EURD lista) je lista aktivnih supstanci i kombinacija aktivnih supstanci sa definisanim datumima i periodima podnošenja PSUR-a i kategorijom za podnošenje, odnosno nepodnošenje PSUR-a za određene lekove.

Član 3

(1) Agencija organizuje i prati način prikupljanja i procenu neželjenih reakcija na lekove, kao i obradu i procenu dobijenih podataka da bi u cilju zaštite zdravlja prave informacije o tome bile dostupne zdravstvenim radnicima, a po potrebi i široj javnosti, osim za lekove koji se upisuju u odgovarajuće registre koje vodi Agencija.

(2) Agencija prikuplja, obrađuje, procenjuje i pruža podatke o neželjenim reakcijama na lekove.

Član 4 Prijavljivanje sumnje na neželjene reakcije na lekove

(1) Zdravstveni radnici koji su u kontaktu sa lekom i pacijentom, odnosno korisnikom leka, sve sumnje na neželjene reakcije na lekove koji se nalaze u prometu u Republici Srbiji pismeno prijavljuju regionalnom centru za farmakovigilancu ili Agenciji.

(2) Pored neželjenih reakcija na lek, zdravstveni radnik prijavljuje regionalnom centru za farmakovigilancu ili Agenciji, sve sumnje na medicinske greške, predoziranje, zavisnost, zloupotrebu i neodobrenu primenu leka, izostanak terapijske efikasnosti leka i klinički značajne interakcije.

Član 5

(1) Zdravstveni radnik prijavljuje neželjene reakcije na lek, odnosno obavlja poslove iz člana 4. st. 1. i 3. ovog pravilnika dostavljanjem obrasca neposredno, poštom, elektronskim putem ili faksom (u daljem tekstu: prijava zdravstvenog radnika).

(2) Izuzetno, zdravstveni radnik iz stava 1. ovog člana, može telefonom da obavesti regionalni centar za farmakovigilancu, odnosno Agenciju, u slučaju ozbiljne ili neočekivane neželjene reakcije na lek, a posle telefonskog obaveštavanja, dostavlja prijavu zdravstvenog radnika.

(3) Obrazac prijave iz stava 1. ovog člana dat je u Prilogu 9. koji je odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 6 Sadržina prijave

Prijava zdravstvenog radnika sadrži najmanje sledeće podatke o:

1. 1) izveštaču;
2. 2) pacijentu kojeg je moguće identifikovati (inicijali, godina rođenja i pol);
3. 3) nazivu leka za koji se sumnja da je uzrokovao neželjenu reakciju (zaštićeni naziv, odnosno INN);
4. 4) neželjenoj reakciji na lek.

Član 7 Podaci o izveštaču

(1) Podaci o identitetu izveštača iz člana 6. tačka 1) ovog pravilnika predstavljaju tajnu i nisu dostupni trećim licima, u skladu sa aktom Agencije o čuvanju tajnih podataka.

(2) Prilikom prijave neželjene reakcije na lek preko nosioca dozvole za lek, nosilac dozvole za lek dužan je da štiti identitet izveštača tako što podatke o izveštaču u prijavi pojedinačnog slučaja neželjene reakcije na lek dostavlja isključivo Agenciji i ne sme ga otkrivati trećim licima.

Član 8

Ako zdravstveni radnik učestvuje u svojstvu istraživača u neintervencijskom kliničkom ispitivanju leka, sve sumnje na neželjene reakcije na lek prijavljuje u skladu sa čl. 4. i 5. ovog pravilnika.

Član 9 Pacijenti

(1) Pacijenti o svim sumnjama na neželjene reakcije na lekove treba da obaveste svog lekara, odnosno drugog zdravstvenog radnika koji im pruža zdravstvenu uslugu (lekar, stomatolog, farmaceut, medicinska sestra) sa kojim su došli u kontakt.

(2) Pacijenti mogu o svim sumnjama na neželjene reakcije na lekove koji se nalaze u prometu u Republici Srbiji pismeno da obaveste regionalni centar za farmakovigilancu ili Agenciju ili nosioca dozvole za lek.

(3) Neželjenu reakciju može da prijavi pacijent, a u slučaju kada je pacijent radno-nesposobno lice, lice sa duševnom smetnjom ili maloletno lice, neželjenu reakciju može da prijavi roditelj, zakonski zastupnik, odnosno staratelj pacijenta.

Član 10

(1) Pacijent obaveštava o neželjenim reakcijama na lek u skladu sa članom 9. stav 2. ovog pravilnika slanjem popunjenog obrasca poštom, elektronskom poštom ili faksom (u daljem tekstu: prijava pacijenta).

(2) Obrazac prijave iz stava 1. ovog člana dat je u Prilogu 10. koji je odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 11

Prijava pacijenta sadrži najmanje sledeće podatke o:

1. 1) licu koje prijavljuje;
2. 2) pacijentu kojeg je moguće identifikovati (inicijali, godina rođenja i pol);
3. 3) nazivu leka za koji se sumnja da je uzrokovao neželjenu reakciju (zaštićeni naziv, odnosno INN);
4. 4) neželjenoj reakciji na lek.

Član 12 Nosilac dozvole za lek

(1) Nosilac dozvole za lek dužan je da organizuje stalno praćenje neželjenih reakcija na lek.

(2) Nosilac dozvole za lek dužan je da ima uspostavljen ogovarajući sistem farmakovigilance koji obezbeđuje praćenje i nadzor jednog ili više lekova za koje poseduje dozvolu za lek u Republici Srbiji, i sprovođenje odgovarajućih mera ukoliko su potrebne.

(3) Nosilac dozvole obezbeđuje stalno održavanje i unapređivanje sistema farmakovigilance.

Član 13

Nosilac dozvole za lek obavezan je da ima DDPS za jedan ili više lekova za koje je nosilac dozvole za lek u Republici Srbiji, a koji je na raspolaganju za inspekciju u oblasti farmakovigilance.

Član 14

(1) Nosilac dozvole za lek dužan je da zaključi ugovor o radu sa punim radnim vremenom na neodređeno vreme sa licem koje ima odgovarajuće kvalifikacije koje je odgovorno za farmakovigilancu (u daljem tekstu: odgovorno lice za farmakovigilancu), koje ima prebivalište u Republici Srbiji.

(2) Nosilac dozvole za lek imenuje odgovorno lice za farmakovigilancu za sve lekove za koje poseduje dozvolu za lek u Republici Srbiji i prijavljuje ga Agenciji.

(3) Nosilac dozvole za lek može da imenuje, odnosno može da odredi i drugo lice koje ima ovlašćenja za obavljanje poslova odgovornog lica za farmakovigilancu (u daljem tekstu: zamenik) koji ima prebivalište u Republici Srbiji i dužan je da to prijavi Agenciji.

(4) Zamenik iz stava 3. ovog člana preuzima sve poslove odgovornog lica za farmakovigilancu u njegovom odsustvu.

(5) Poslove odgovornog lica za farmakovigilancu, odnosno zamenika, može da vrši lice koje ima završen medicinski, farmaceutski ili stomatološki fakultet sa odgovarajućim edukacijama iz oblasti farmakovigilance.

(6) Odgovorno lice za farmakovigilancu, odnosno zamenik, mora da ima edukaciju iz sledećih oblasti farmakovigilance koje organizuju nadležne agencije:

1. 1) pojmovi u farmakovigilanci;
2. 2) spontano prijavljivanje neželjenih reakcija na lek;
3. 3) način prijavljivanja neželjenih reakcija na lek i procene prijava neželjenih reakcija na lek;
4. 4) PSUR i RMP;
5. 5) poznavanje propisa u oblasti farmakovigilance (Republika Srbija i Evropska unija).

(7) Odgovorno lice za farmakovigilancu, odnosno njegov zamenik, mora da se kontinuirano stručno usavršava u oblasti farmakovigilance i o tome treba da postoji evidencija.

Član 15

(1) Nosilac dozvole za lek prilikom prijave odgovornog lica za farmakovigilancu, odnosno zamenika, Agenciji obavezno prilaže:

1. 1) Izjavu nosioca dozvole za lek o imenovanju odgovornog lica za farmakovigilancu;
2. 2) Biografiju odgovornog lica za farmakovigilancu;
3. 3) Fotokopiju odgovarajuće diplome o završenom školovanju;
4. 4) Fotokopiju potvrda o edukaciji u oblasti farmakovigilance;
5. 5) Dokaz o prebivalištu odgovornog lica za farmakovigilancu;
6. 6) dvadesetčetvoročasovne kontakt podatke odgovornog lica za farmakovigilancu;
7. 7) dokaz o zasnivanju stalnog radnog odnosa odgovornog lica za farmakovigilancu kod nosioca dozvole za lek .

(2) Ukoliko nosilac dozvole za lek ne imenuje zamenika lica odgovornog za farmakovigilancu obavezan je da o tome obavesti Agenciju uz obrazloženje i izjavu da je odgovorno lice za farmakovigilancu kontakt osoba tokom dvadesetčetiri časa u obezbeđivanju funkcionisanja sistema farmakovigilance.

Član 16 Odgovorno lice za farmakovgilancu

(1) Odgovorno lice za farmakovigilancu, u skladu sa Zakonom:

1. 1) odgovorno je za uspostavljanje, održavanje i upravljanje sistemom farmakovigilance;
2. 2) prati bezbednosni profil i sva bezbednosna pitanja u vezi sa svim lekovima za koje nosilac dozvole za lek ima dozvolu za lek u Republici Srbiji;
3. 3) je kontakt osoba za Agenciju dostupna dvadesetčetiri sata;
4. 4) je kontakt osoba za inspekciju u oblasti farmakovigilance.

(2) Odgovorno lice za farmakovigilancu prati sistem farmakovigilance kako bi se obezbedio rad najmanje sledećih delova sistema:

1. 1) uspostavljanje i upravljanje sistemom koji obezbeđuje da se informacije o svim sumnjama na neželjene reakcije koje su prijavljene saradnicima nosioca dozvole prikupljaju tako da im se u potpunosti može pristupiti na najmanje jednom mestu u Republici Srbiji,
2. 2) izradu, pribavljanje i prosleđivanje sledećih bezbednosnih dokumenata koji se dostavljaju Agenciji: ICSR, PSUR, RMP, DDPS, PASS izveštaj,
3. 3) kontinuiranu sveukupnu procenu farmakovigilance leka nakon njegovog stavljanja u promet,
4. 4) praćenje ishoda aktivnosti minimizacije rizika definisanih u okviru RMR-a ili uslova dozvole za lek,
5. 5) obezbeđenje da bilo koji zahtev Agencije za dodatnim informacijama koje su neophodne za procenu koristi i rizika leka budu date potpuno i bez odlaganja, uključujući podatke o količini prodaje i broju izdatih recepata za lek,
6. 6) dostavljanje Agenciji svih odgovarajućih informacija za procenu koristi i rizika leka, uključujući informacije o ispitivanjima primene leka nakon njegovog stavljanja u promet.

(3) Aktivnosti odgovornog lica za farmakovigilancu nosioca dozvole obezbeđuju funkcionisanje sistema farmakovigilance i u svim ostalim delovima uključujući kontrolu obezbeđenja kvaliteta, standardne operativne procedure, baze podataka, ugovornih programa, pridržavanje odredaba kao što je npr. kvalitet, kompletnost i blagovremenost u prijavljivanju ozbiljnih neželjenih reakcija na lek, periodičnosti dostavljanja RSUR-ova, pregled i procena pojedinačnih prijava neželjenih reakcija i edukacija saradnika iz oblasti farmakovigilance.

Član 17

(1) Odgovorno lice za farmakovigilancu vrši sledeće poslove:

1. 1) organizuje i održava sistem prikupljanja, obrade, procene i čuvanja podataka o svim neželjenim događajima ili reakcijama na lek prijavljenih proizvođaču leka, nosiocu dozvole za lek, licima koja vrše promociju lekova, ili neželjenih događaja, odnosno reakcija na lek opisanih u naučnoj literaturi, bez obzira na geografsko poreklo izvora podataka;
2. 2) predlaže Agenciji mere koje treba sprovesti iz bezbednosnih razloga, obezbeđuje potpune i blagovremene odgovore i potrebne informacije, radi procene bezbednosti leka i rizika po zdravlje pri njegovoj primeni;
3. 3) prijavljuje Agenciji sve neželjene reakcije na lek bez obzira na ozbiljnost i očekivanost, odnosno sumnje na njih, uključujući bilo koje sumnjivo prenošenje infektivnog agensa putem leka koje se desilo na teritoriji Republike Srbije;
4. 4) prijavljuje Agenciji sve ozbiljne neželjene reakcije na lek, odnosno sumnje na njih, uključujući bilo koje sumnjivo prenošenje infektivnog agensa putem leka koje se desilo na teritoriji Republike Srbije, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prvog prijema ovih informacija, pri čemu propisani period obuhvata inicijalnu i narednu prijavu;
5. 5) prijavljuje Agenciji sve ozbiljne, neočekivane neželjene reakcije na lek, odnosno sumnje na njih, koje su prijavljene van teritorije Republike Srbije, uključujući i bilo koje sumnjivo prenošenje infektivnog agensa putem leka, koje se desilo van teritorije Republike Srbije, odmah a najkasnije u roku od 15 dana od dana prvog prijema ovih informacija, pri čemu propisani period obuhvata inicijalnu i narednu prijavu, osim ISSR-a koji je već prijavljen u sistemu EudraVigilance, odnosno centru za saradnju Svetske zdravstvene organizacije za međunarodno praćenje lekova – Uppsala Monitoring Centre, a koji se dostavlja na zahtev Agencije;
6. 6) prijavljuje u skladu sa tač. 3), 4) i 5) ovog člana neželjene reakcije na lek u toku postmarketinškog neintervencijskog kliničkog ispitivanja leka (farmakoepidemiološko ispitivanje), koje finansira proizvođač ili nosilac dozvole za lek;
7. 7) prijavljuje Agenciji sve sumnje na medicinske greške, predoziranje, zavisnost, zloupotrebu i neodobrenu primenu leka, izostanak terapijske efikasnosti leka i klinički značajne interakcije.

(2) Odgovorno lice za farmakovigilancu obavlja poslove iz tač. 3)-7) ovog člana dostavljanjem ISSR-a na CIOMS-I obrascu.

(3) Standardizovani međunarodni obrazac za prijavu ICSR (CIOMS-I) dat je u Prilogu 7. koji je odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 18

ICSR sadrži najmanje sledeće podatke o:

1. 1) izveštaču, odnosno nosiocu dozvole za lek,
2. 2) pacijentu kojeg je moguće identifikovati (inicijali, godina rođenja i pol),
3. 3) nazivu leka za koji se sumnja da je uzrokovao neželjenu reakciju (zaštićeni naziv, odnosno INN),
4. 4) neželjenoj reakciji na lek.

Član 19

(1) Nosilac dozvole za lek ne sme da daje opštoj i stručnoj javnosti informacije koje se odnose na farmakovigilancu leka, bez prethodnog ili istovremenog obaveštavanja Agencije.

(2) Informacije o farmakovigilanci iz stava 1. ovog člana, koje nosilac dozvole za lek dostavlja javnosti moraju da budu objektivne, odnosno te informacije ne smeju da imaju obmanjujući karakter.

Član 20 Detaljan opis sistema farmakovigilance

(1) Nosilac dozvole za lek obavezan je da izradi dokument DDPS i dostavi ga Agenciji.

(2) Nosilac dozvole za lek čiji je proizvođač izvan Republike Srbije predaje dokument iz stava 1. ovog člana, koji sadrži opis globalnog sistema farmakovigilance koji je izradio proizvođač i opis lokalnog sistema farmakovigilance nosioca dozvole za lek u Republici Srbiji.

(3) Izuzetno, nosilac dozvole za generički lek u propratnom pismu Agenciji daje obrazloženje u odnosu na nenavođenje opisa globalnog sistema farmakovigilance koji je izradio proizvođač u dokumentu DDPS.

(4) DDPS odnosi se na sve lekove za koje nosilac dozvole poseduje dozvolu za lek u Republici Srbiji. Ukoliko postoje specifičnosti u sistemu farmakovigilance za pojedini lek za koji se izdaje dozvola za lek, dostavlja se dodatak opisu sistema farmakovigilance kao deo dokumentacije za postupak dobijanja dozvole za lek.

(5) DDPS i njegovi dodaci izrađuju se na srpskom ili engleskom jeziku.

(6) Sadržaj DDPS dat je u Prilogu 1. koji je odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 21 Plan upravljanja rizikom

(1) Nosilac dozvole za lek dostavlja Agenciji opis sistema upravljanja rizikom u formi dokumenta RMP.

(2) Sadržaj RMP dat je u Prilogu 2. koji je odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 22

Nosilac dozvole za lek dostavlja Agenciji RMP:

1. 1) uz zahtev za dobijanje dozvole za lek koji sadrži novu aktivnu supstancu; biološki slični lek; generički lek kada je za referentni lek utvrđeno da postoji bezbednosni rizik koji zahteva dodatne aktivnosti u cilju minimizacije;
2. 2) kod određenih zahteva za varijaciju (npr. nova jačina leka, nov način primene, izmena proizvodnog procesa biotehnološkog leka, značajna izmena u indikaciji);
3. 3) na zahtev Agencije (u postupku dobijanja dozvole za lek, kao i u periodu nakon dobijanja dozvole za lek);
4. 4) na inicijativu predlagača za dobijanje dozvole za lek ili nosioca dozvole za lek kada identifikuje određeni bezbednosni signal u bilo kojoj fazi životnog ciklusa leka.

Član 23

Nakon dobijanja dozvole za lek, uz svaki PSUR nosilac dozvole za lek dostavlja Agenciji i poslednju verziju RMR-a sa dodatnim izveštajem o rezultatima sprovedenih aktivnosti upravljanja rizikom na teritoriji Republike Srbije.

Član 24 Periodični izveštaj o bezbednosti leka

(1) Nosilac dozvole za lek dužan je da obavesti Agenciju o danu stavljanja leka u promet.

(2) Nosilac dozvole za lek dužan je da na zahtev dostavlja Agenciji PSUR svakih šest meseci tokom prve dve godine od dana stavljanja leka u promet, a zatim jednom godišnje tokom naredne dve godine.

(3) Protekom roka iz stava 2. ovog člana nosilac dozvole dostavlja Agenciji PSUR u trogodišnjim intervalima ili odmah po dobijanju informacije o svim neželjenim reakcijama na lek.

(4) PSUR mora da sadrži i stručnu procenu odnosa rizika i koristi određenog leka.

(5) PSUR koji se odnosi na period od jedne godine ili kraće predaje se Agenciji najkasnije 70 dana od dana isteka roka na koji se odnosi, a PSUR koji se odnosi na period duži od jedne godine predaje se Agenciji najkasnije 90 dana od dana isteka roka na koji se odnosi.

(6) Sadržaj RSUR-a dat je u Prilogu 3. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 25

(1) Na osnovu procene dostavljene dokumentacije prilikom izdavanja dozvole za lek, Agencija određuje periodičnost i rokove dostavljanja RSUR-a.

(2) U cilju harmonizacije periodičnosti i rokova dostavljanja RSUR-a u Evropskoj uniji ili zemlji proizvođača leka i na osnovu procene bezbednosnog profila leka, Agencija može da izmeni periodičnost i rokove dostavljanja RSUR-a iz člana 24. stav 2. ovog pravilnika, posle dobijanja dozvole za lek, u skladu sa definisanim datumima i periodičnošću podnošenja PSUR-a i kategorijom za podnošenje, odnosno nepodnošenje PSUR-a za određene lekove prema EURD listi.

(3) Ukoliko aktivna supstanca, odnosno kombinacija aktivnih supstanci nije sadržana u EURD listi, Agencija može da zahteva dostavljanje PSUR-a u skladu sa članom 24. stav 2. ovog pravilnika ili da odobri dostavljanje RSUR-a u skladu sa periodičnošću i rokovima dostavljanja u zemlji Evropske unije, odnosno zemlji proizvođača.

(4) Agencija može da izmeni periodičnost i rokove dostavljanja RSUR-a i na zahtev nosioca dozvole za lek.

(5) Brisan je raniji stav 5. (vidi član 3. Pravilnika – 107/2023-46).

Član 26

Za lekove za koje je izdata dozvola po centralizovanom postupku u Evropskoj uniji, Agenciji se dostavljaju isti RSUR-ovi u istim periodima i rokovima kao u Evropskoj uniji.

Član 27

Nosilac dozvole za lek dostavlja PSUR i na zahtev Agencije.

Član 28 Postmarketinške studije bezbednosti

(1) PASS se sprovodi u cilju identifikovanja prethodno nepoznatih bezbednosnih rizika, ispitivanja potencijalnih i identifikovanih rizika, potvrde poznatog bezbednosnog profila leka pri njegovoj odobrenoj upotrebi, procene učestalosti neželjenih reakcija ili identifikovanja faktora rizika.

(2) Sprovođenje PASS sponzoriše nosilac dozvole, a može biti inicirana od strane nosioca dozvole ili Agencije.

(3) U cilju procene bezbednosti primene leka Agencija može da zahteva od nosioca dozvole sprovođenje odgovarajuće PASS u trenutku izdavanja dozvole za lek ili u bilo kojoj postmarketinškoj fazi životnog ciklusa leka.

(4) PASS ne sme da se sprovodi na takav način da promoviše upotrebu leka.

Član 29

(1) Odgovorno lice za farmakovigilancu uključeno je u izradu, pregled i procenu protokola PASS.

(2) Nosilac dozvole za lek dostavlja Agenciji konačni protokol PASS.

(3) Nosilac dozvole za lek odgovoran je za praćenje dostupnih podataka i procenu njihovog uticaja na odnos koristi i rizika pri primeni ispitivanog leka u toku sprovođenja PASS.

(4) Nosilac dozvole za lek obaveštava Agenciju o svakoj novoj informaciji koja može da utiče na odnos koristi i rizika pri primeni leka.

(5) Nosilac dozvole za lek protokolom ispitivanja određuje obaveze prijavljivanja svih neželjenih reakcija iz PASS.

(6) Ukoliko PASS predstavlja intervencijsku kliničku studiju, prijavljivanje neželjenih reakcija sprovodi se u skladu sa odredbama ovog pravilnika o farmakovigilanci u kliničkim ispitivanjima.

(7) Ukoliko PASS predstavlja neintervencijsko (farmakoepidemiološko) ispitivanje, zavisno od toga kako je definisano protokolom ispitivanja, neželjene reakcije prijavljuje nosilac dozvole za lek u skladu sa članom 17. ovog pravilnika ili istraživač u skladu sa članom 8. ovog pravilnika.

(8) Ukoliko PASS predstavlja neintervencijsko (farmakoepidemiološko) ispitivanje, nosilac dozvole za lek obaveštava Agenciju o datumu uključenja prvog pacijenta u PASS u Republici Srbiji i datumu završetka sakupljanja podataka u Republici Srbiji.

Član 30

(1) Nosilac dozvole za lek obavezan je da započne i završi PASS u vremenskom roku definisanom protokolom, odnosno RMR-om.

(2) Nosilac dozvole je obavezan da preda završni PASS izveštaj Agenciji najkasnije 12 meseci od završetka sakupljanja podataka.

Član 31 Pismo zdravstvenim radnicima

(1) Pismo zdravstvenim radnicima (u daljem tekstu: DHCP), je informacija u cilju bezbedne i efikasne upotrebe leka, a zdravstvenim radnicima ga dostavlja Agencija ili nosilac dozvole za lek.

(2) DHCP ne sme da sadrži nijedan oblik oglašavanja leka.

Član 32

DHCP šalje se u slučaju:

1. 1) važnih promena u sažetku karakteristika leka (npr: nove kontraindikacije, smanjenje preporučene doze, ograničenja u indikacijama, ograničenja u režimu izdavanja leka, nova upozorenja i mere opreza, novih važnih neželjenih reakcija koje mogu ugroziti bezbednost pacijenta i sl.),
2. 2) prestanka važenja dozvole za lek iz bezbednosnih razloga,
3. 3) privremenog stavljanja van snage dozvole za lek iz bezbednosnih razloga,
4. 4) drugih slučajeva važnih za bezbednu primenu leka.

Član 33

(1) Ako nosilac dozvole za lek samoinicijativno ili na zahtev Agencije šalje DHCP, pre njegovog dostavljanja zdravstvenim radnicima mora od Agencije da pribavi odobrenje na predlog teksta i način dostavljanja.

(2) Nosilac dozvole za lek Agenciji mora da dostavi popis zdravstvenih ustanova, odnosno zdravstvenih radnika kojima je prosledio DHCP, odnosno da se pre slanja DNSR-a s Agencijom dogovori kojim zdravstvenim ustanovama odnosno zdravstvenim radnicima DHCP treba da uputi.

(3) Nosilac dozvole za lek na zahtev Agencije uz DHCP prosleđuje i sažetak karakteristika leka.

(4) Istovremeno sa slanjem DNSR-a, Agencija tekst DNSR-a objavljuje na sajtu Agencije.

Član 34 Hitne bezbednosne mere

(1) Nosilac dozvole za lek u slučaju saznanja o postojanju rizika po javno zdravlje pri primeni leka, inicira uvođenje hitne bezbednosne mere, i dužan je da o tome odmah pismeno obavesti Agenciju.

(2) Ako Agencija nema primedbe u roku od 24 časa od prijema pismenog obaveštenja, hitne bezbednosne mere iz stava 1. ovog člana smatraju se prihvaćenim.

(3) Ukoliko postoji rizik po javno zdravlje, Agencija može da zahteva uvođenje hitne bezbednosne mere.

(4) Agencija obaveštava ministarstvo nadležno za poslove zdravlja i zdravstvene radnike o hitnim bezbednosnim merama odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od datuma uvođenja hitne bezbednosne mere.

(5) Hitne bezbednosne mere iz stava 1. ovog člana preduzimaju se kada postoji promena u odnosu koristi i rizika po zdravlje koja zahteva značajne promene u statusu leka, a koje se odnose na:

1. 1) povlačenje leka sa tržišta,
2. 2) promene u sažetku karakteristika leka, i to uvođenje kontraindikacije, upozorenja ili mere opreza, smanjenje preporučene doze, restrikcija indikacije,
3. 3) obaveštavanje zdravstvenih radnika i pacijenata o novootkrivenom riziku pri primeni leka, i to bez odlaganja.

Član 35 Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

(1) Agencija, u skladu sa Zakonom, organizuje i prati način prikupljanja i procenu podataka o bezbednosti primene lekova koji se nalaze u prometu u Republici Srbiji i po potrebi preduzima mere iz člana 40. ovog pravilnika.

(2) U vršenju poslova iz stava 1. ovog člana Agencija može od nosioca dozvole da zahteva sprovođenje odgovarajućih mera u sistemu upravljanja rizikom.

Član 36

Agencija podstiče zdravstvene radnike i pacijente da prijavljuju neželjene reakcije na lekove, odnosno sumnju na njih.

Član 37

Agencija učestvuje u programima internacionalnog praćenja bezbednosti lekova Svetske zdravstvene organizacije i sarađuje sa njenim centrom The Uppsala Monitoring Centre.

Član 38

(1) Agencija može da odredi listu lekova za koje je izdata dozvola za lek, koji se obeležavaju posebnim oznakama radi intenzivnog praćenja njihovog bezbednosnog profila.

(2) Agencija ažurira listu iz stava 1. ovog člana i objavljuje je na sajtu Agencije.

Član 39

Agencija, u skladu sa Zakonom, obavlja sledeće poslove:

1. 1) prikuplja, obrađuje i procenjuje podatke iz postmarketinškog neintervencijskog kliničkog ispitivanja leka (farmakoepidemiološko ispitivanje), a koje dobija od nosioca dozvole za lek;
2. 2) obaveštava nosioca dozvole za lek o ozbiljnim neželjenim reakcijama na lek odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od datuma prijema ovih informacija;
3. 3) sačinjava bazu podataka o informacijama prikupljenim putem spontanog prijavljivanja u sistemu farmakovigilance koje su dostupne javnosti i nadležnim organima u zemlji i inostranstvu;
4. 4) razmenjuje informacije prikupljene u sistemu farmakovigilance sa nadležnim organima za farmakovigilancu u drugim zemljama.

Član 40

Na osnovu prikupljenih podataka o neželjenim reakcijama na lekove u prometu, Agencija može da:

1. 1) izmeni uslove iz dozvole za lek,
2. 2) donese odluku o prestanku važenja dozvole za lek, odnosno da privremeno stavi van snage dozvolu za lek,
3. 3) predloži ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja da obustavi ili zabrani proizvodnju odnosno promet leka, odnosno povuče lek iz prometa.

Član 41

Agencija prati sprovođenje propisanih obaveza i rokova u oblasti farmakovigilance i, u skladu sa Zakonom, može da predloži nadležnim inspektorima vanrednu inspekciju u slučaju nesprovođenja propisa u oblasti farmakovigilance.

Član 42 Regionalni centri za farmakovigilancu

(1) Regionalni centri za farmakovigilancu, u skladu sa Zakonom, obavljaju poslove prikupljanja, obrade i dostavljanja podataka Agenciji o zabeleženim neželjenim reakcijama na lekove za određenu teritoriju Republike Srbije.

(2) Poslovi iz stava 1. ovog člana odnose se na:

1. 1) prikupljanje i stručnu procenu prijavljenih slučajeva i unos podataka u jedinstvenu nacionalnu bazu,
2. 2) redovno dostavljanje podataka i davanje odgovora Agenciji,
3. 3) pružanje povratnih informacija izveštačima i odgovora na pitanja u vezi sa neželjenim reakcijama na lekove,
4. 4) sprovođenje faramakoepidemioloških istraživanja na inicijativu i u saradnji sa Agencijom,
5. 5) podsticanje zdravstvenih radnika da prijavljuju neželjene reakcije na lekove.

(3) Regionalni centar imenuje odgovorno lice koje koordinira rad centra i neposredno sarađuje sa Agencijom.

(4) Na zaposlene u regionalnom centru za farmakovigilancu primenjuju se odredbe člana 14. st. 5. i 7. ovog pravilnika.

Član 43

(1) Sponzor je odgovoran za blagovremeno obaveštavanje Agencije u slučaju ozbiljne i neočekivane neželjene reakcije u toku sprovođenja kliničkog ispitivanja leka.

(2) Zdravstveni radnik koji učestvuje u kliničkom ispitivanju u svojstvu istraživača, obavezan je da sve ozbiljne neželjene događaje odmah prijavi sponzoru, osim onih za koje se to ne zahteva protokolom ispitivanja ili brošurom za istraživače.

(3) Sponzor vrši procenu prijava iz stava 2. ovog člana.

(4) Sponzor je dužan da bez odlaganja obavesti sve istraživače, etički komitet i Agenciju o svim saznanjima koja bi mogla štetno da utiču na zdravlje ispitanika, sprovođenje ispitivanja ili na ukidanje rešenja o odobrenju sprovođenja kliničkog ispitivanja.

(5) Sponzor je obavezan da vodi detaljnu evidenciju o svim neželjenim događajima koje mu je prijavio istraživač i da izvrši procenu njihove ozbiljnosti, uzročno-posledične povezanosti i očekivanosti.

(6) Sponzor ne sme da umanji stepen uzročno-posledične povezanosti koji je procenio istraživač. Ako se sponzor ne slaže sa procenom uzročno-posledične povezanosti koju je izvršio istraživač, u prijavi slučaja koja se dostavlja Agenciji treba navesti obe procene.

Član 44

(1) Sponzor koji ima dozvolu za sprovođenje intervencijskog kliničkog ispitivanja leka u Republici Srbiji obavezno prijavljuje Agenciji:

1. 1) ozbiljne, neočekivane neželjene reakcije koje su se desile u toku kliničkog ispitivanja,
2. 2) ozbiljne, očekivane neželjene reakcije koje su se desile u toku kliničkog ispitivanja leka, ali sa povećanom učestalošću ispoljavanja (koja je klinički značajna),
3. 3) ozbiljne opasnosti za pacijente koje su se ispoljile u toku kliničkog ispitivanja leka (npr. izostanak efikasnosti leka kod pacijenata sa oboljenjem koje ugrožava život),
4. 4) ozbiljne, neočekivane neželjene reakcije koje su se ispoljile kod pacijenta po završetku kliničke studije, a koje je istraživač prijavio sponzoru,
5. 5) ozbiljne, neočekivane neželjene reakcije na lek koji je korišćen kao aktivna kontrola, o čemu obaveštava i nosioca dozvole za lek na teritoriji Republike Srbije.

(2) Ako se multicentrično kliničko ispitivanje sprovodi i u Republici Srbiji, sponzor prijavljuje ozbiljne, neočekivane neželjene reakcije na lek koje su ispoljene u bilo kojoj od zemalja van Republike Srbije u kojima se kliničko ispitivanje sprovodi.

(3) Sponzor koji ima dozvolu za sprovođenje kliničkog ispitivanja u Republici Srbiji dostavlja Agenciji sve bitne bezbednosne informacije o leku čije se ispitivanje sprovodi u Srbiji, a koje su poreklom iz drugih kliničkih ispitivanja.

Član 45

(1) Ozbiljne, neočekivane neželjene reakcije na lek ispoljene u toku kliničkog ispitivanja leka, koje su fatalne ili ugrožavaju život, sponzor prijavljuje Agenciji odmah, a najkasnije sedam dana od dana kada je sponzor došao do prvog saznanja (inicijalna prijava).

(2) Sponzor dostavlja Agenciji dodatne informacije za prijavu iz stava 1. ovog člana (follow-up), najkasnije u roku od osam dana od dana dostavljanja prve, odnosno inicijalne prijave iz stava 1. ovog člana.

(3) Prijave ozbiljne, neočekivane neželjene reakcije na lek koje nisu fatalne i ne ugrožavaju život sponzor dostavlja Agenciji najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je sponzor prvi put obavešten o ovoj neželjenoj reakciji (inicijalna prijava), a zatim dostavlja narednu prijavu čim dodatne informacije budu dostupne (follow-up).

(4) Sponzor dostavlja Agenciji jednom godišnje periodični izveštaj o svim neželjenim reakcijama ispoljenim u toku kliničkog ispitivanja leka, a nakon završetka ispitivanja završni izveštaj o bezbednosti ispitivanog leka.

(5) Sadržaj Godišnjeg izveštaja o bezbednosti (Annual Safety Report) dat je u Prilogu 6. koji je odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 46

Inicijalna prijava iz člana 45. ovog pravilnika, sadrži najmanje sledeće podatke:

1. 1) identifikacionu oznaku pacijenta (ispitanika),
2. 2) o leku koji se ispituje i za koji se sumnja da je uzrokovao neželjenu reakciju,
3. 3) ispoljeni neželjeni događaj procenjen ozbiljnim i neočekivanim za koji postoji sumnja da je u vezi sa primenom leka,
4. 4) identifikacionu oznaku kliničkog ispitivanja,
5. 5) naziv i adresu sponzora.

Član 47

U slučaju nepotpunih informacija o slučaju, sponzor je obavezan da aktivno prikupi od istraživača sve relevantne podatke koji su potrebni za procenu uzročno-posledičnog odnosa i dostavi ih putem naredne prijave iz člana 45. ovog pravilnika. Naredna prijava sadrži sve potrebne podatke o:

1. 1) kliničkom ispitivanju: identifikacionu oznaku kliničkog ispitivanja (broj protokola), najznačajnije podatke o kliničkom ispitivanju (npr. faza i svrha ispitivanja, ispitivani lek, indikacija), broj odobrenja;
2. 2) pacijentu, odnosno ispitaniku: inicijale, identifikacionu oznaku (šifra), uzrast, pol, telesnu težinu, visinu, državu;
3. 3) leku za koji se sumnja da je uzrokovao neželjenu reakciju: internacionalni nezaštićeni naziv (INN), odnosno zaštićeni naziv leka, broj serije, indikaciju, farmaceutski oblik i jačinu, režim doziranja, način primene, datum i vreme početka i prestanka primene leka;
4. 4) neželjenim reakcijama;
5. 5) istovremeno korišćenim lekovima, uključujući lekove koji se izdaju bez recepta (tradicionalni i homeopatski lekovi), dijetetskim proizvodima i drugo, sa istim informacijama kao i za lek za koji se sumnja da je uzrokovao neželjenu reakciju;
6. 6) izveštaču: ime i prezime, broj telefona, zanimanje, potpis i datum izveštavanja;
7. 7) sponzoru: naziv i adresu sponzora, datum kada su ozbiljne, neočekivane, neželjene reakcije sponzoru prvi put prijavljene.

Član 48

Podaci o neželjenim reakcijama iz člana 47. tačka 4) ovog pravilnika, sadrže:

1. 1) detaljan opis svih reakcija (znakova i simptoma), ozbiljnosti i kriterijuma na osnovu kojih se slučaj smatra ozbiljnim, a kad god je to moguće, navode se i specifične dijagnoze (MKB-10) za ispoljene reakcije;
2. 2) datum i vreme početka i prestanka reakcija;
3. 3) korektivnu terapiju i druge mere primenjene zbog ispoljenih neželjenih reakcija;
4. 4) informacije o prisustvu ili odsustvu neželjenih reakcija nakon prestanka primene leka i nakon ponovne primene leka;
5. 5) informacije o ishodu ispoljenih reakcija (smrtni ishod sa podatkom o uzroku smrti, komentarom o uzročno-posledičnoj povezanosti sa lekom za koji se sumnja da je uzrokovao neželjenu reakciju i nalazima „postmortem” – kada su dostupni, zatim trajno oštećenje, uključena ili produžena hospitalizacija, životna ugroženost ili oporavak bez posledica);
6. 6) informacije značajne za procenu neželjene reakcije (npr. istorija bolesti, laboratorijski rezultati i nalazi dijagnostičkih ispitivanja, alergije, trudnoća, zloupotreba lekova ili alkohola, porodična anamneza).

Član 49

(1) Izveštavanje Agencije o ozbiljnim, neočekivanim neželjenim reakcijama na lek, sponzor obavlja dostavljanjem standardizovanog međunarodnog obrasca za prijavu ISSR-a (u daljem tekstu: CIOMS-I obrazac).

(2) CIOMS-I obrazac dat je u Prilogu 7. koji je odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 50

(1) U slučaju ozbiljne, neočekivane neželjene reakcije na lek koja može biti u uzročno-posledičnoj vezi sa ispitivanim lekom, pre izveštavanja Agencije sponzor otkriva šifru terapije i to samo za ispitanika kod kojeg se ispoljila neželjena reakcija.

(2) Ako se otkrivanjem šifre terapije utvrdi da je kod ispitanika primenjen ispitivani lek ili placebo, sumnja na ozbiljne, neočekivane neželjene reakcije na lek prijavljuje se Agenciji.

(3) Ako se otkrivanjem šifre terapije utvrdi da je kod ispitanika primenjen lek koji je aktivna kontrola, očekivanost neželjene reakcije ponovo se proceni, ali prema sažetku karakteristika leka određenom u protokolu ispitivanja. Ako se ozbiljna neželjena reakcija proceni kao neočekivana, prijavljuje se Agenciji.

Član 51

Agencija organizuje i prati prikupljanje i procenu podataka o bezbednosti primene lekova koji se nalaze u kliničkim ispitivanjima u Republici Srbiji i po potrebi sprovodi odgovarajuće mere.

Član 52

Na osnovu prikupljenih podataka o neželjenim reakcijama na lekove u toku kliničkog ispitivanja leka, Agencija može da:

1. 1) izmeni protokol kliničkog ispitivanja leka,
2. 2) sprovede kontrolu kliničkog ispitivanja leka,
3. 3) predloži ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja obustavljanje ili zabranu kliničkog ispitivanja leka.

Član 53

(1) Odstupanje od propisanog standarda kvaliteta leka (u daljem tekstu: odstupanje od standarda kvaliteta) je svaka razlika u izgledu, fizičko-hemijskim, mikrobiološkim i farmaceutsko-tehnološkim osobinama između leka i podataka iz dozvole za lek.

(2) Odstupanje od standarda kvaliteta je i svaka neusklađenost spoljnjeg i unutrašnjeg pakovanja leka i uputstva za lek u odnosu na podatke iz dozvole za lek.

(3) Odstupanje od standarda kvaliteta leka klase I obuhvata takvo odstupanje od standarda kvaliteta leka, koje može da ugrozi život ili predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje ljudi i životinja, a odnose se npr. na:

1. 1) Pogrešan proizvod (obeležavanje i sastav proizvoda se ne odnose na isti proizvod);
2. 2) Pogrešnu jačinu koja može da izazove ozbiljne medicinske posledice;
3. 3) Mikrobiološku kontaminaciju sterilnih parenteralnih ili oftalmoloških proizvoda;
4. 4) Hemijsku kontaminaciju koja može da izazove ozbiljne medicinske posledice;
5. 5) Pogrešnu aktivnu supstancu u leku sa više aktivnih supstanci, koja može da izazove ozbiljne medicinske posledice.

(4) Odstupanje od standarda kvaliteta leka klase II obuhvata takvo odstupanje od standarda kvaliteta leka, koje može da prouzrokuje oboljenje ili neodgovarajuće lečenje, a odnose se na:

1. 1) Pogrešno obeležavanje (pogrešan ili izostavljen tekst ili podatak);
2. 2) Nedostatak uputstva za lek u pakovanju ili pogrešno uputstvo;
3. 3) Mikrobiološku kontaminaciju sterilnih lekova, koji ne spadaju u grupu parenteralnih i oftalmoloških proizvoda, a koja može da dovede do medicinskih posledica;
4. 4) Hemijsku ili fizičku kontaminaciju (veća količina nečistoća, unakrsna kontaminacija, mehanička onečišćenja);
5. 5) Odstupanje kvaliteta leka od specifikacijskih zahteva (sadržaj aktivne supstance, stabilnost, punjenje);
6. 6) Nesiguran zatvarač na pakovanju koji može da izazove ozbiljne medicinske posledice (lekovi jakog dejstva, citotoksični lekovi, lekovi sa sigurnosnim zatvaračem).

(5) Odstupanje od standarda kvaliteta leka klase III obuhvata odstupanje od standarda kvaliteta leka koje ne predstavlja poseban rizik po zdravlje ljudi i životinja, ali se lek može povući iz prometa iz drugih razloga, a odnosi se na:

1. 1) Nedostatak ili pogrešne podatke na pakovanju (nedostatak ili pogrešan broj serije ili rok upotrebe);
2. 2) Loše zatvaranje pakovanja;
3. 3) Mikrobiološka ili mehanička onečišćenja.

Član 54

(1) Zdravstvene ustanove moraju imati uspostavljen sistem za postupanje u slučaju primećenog odstupanja od standarda kvaliteta lekova.

(2) Zdravstveni radnici koji dolaze u kontakt sa lekom obavezni su da pismenim putem prijavljuju ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja na obrascu prijave svako primećeno, odnosno utvrđeno odstupanje od standarda kvaliteta leka.

(3) Obrazac prijave iz stava 2. ovog člana dat je u Prilogu 8. koji je odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

(4) Ukoliko odstupanje od standarda kvaliteta leka prema proceni zdravstvenog radnika predstavlja ozbiljan rizik po javno zdravlje, zdravstveni radnik telefonskim putem obaveštava ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u što kraćem roku.

Član 55

(1) Ukoliko je zdravstveni radnik primetio odstupanje od standarda kvaliteta leka pre nego što je lek izdao, zdravstveni radnik lek ne izdaje korisniku i o tome obaveštava inspekciju za lekove.

(2) Ukoliko je zdravstveni radnik primetio odstupanje od standarda kvaliteta leka za vreme njegove primene na bolesniku u zdravstvenoj ustanovi, zdravstveni radnik o tome obaveštava inspekciju za lekove i prekida sa primenom leka.

(3) Zdravstveni radnik iz st. 1. i 2. ovog člana preduzima mere da se lek, a u slučaju sumnje u ispravnost cele serije, lekovi istog serijskog broja, ne koriste, odnosno čuvaju za potrebe uzorkovanja od strane inspektora za lekove i medicinska sredstva.

Član 56

Ispunjeni obrazac prijave iz člana 54. stav 3. ovog pravilnika zdravstveni radnik dostavlja poštom, elektronskom poštom ili faksom ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja u roku od 12 sati od primećenog odstupanja od standarda kvaliteta, ukoliko je uzorak leka u čiji se kvalitet sumnja primenjen na pacijentu, odnosno u roku od 24 sata ukoliko uzorak leka u čiji se kvalitet sumnja nije primenjen na pacijentu.

Član 57

U slučaju kada se utvrdi odstupanje od standarda kvaliteta koje spada u klasu I i predstavlja ozbiljan rizik po javno zdravlje nadležno ministarstvo obaveštava stanovništvo o povlačenju leka iz prometa.

Član 58

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o načinu prijavljivanja, prikupljanja i praćenja neželjenih reakcija na lekove („Službeni glasnik RS”, broj 99/06).

Član 59

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

(2) Broj 110-00-00137/2011-03

(3) U Beogradu, 13. maja 2011. godine

(4) Ministar,

(5) prof. dr Zoran Stanković, s.r.

(6) Prilozi

(7) Prilog 1 - Sadržaj dokumenta Detaljan opis farmakovigilance (DDPS)

(8) Prilog 2 - Sadržaj dokumenta Plana upravljanja rizicima (RMP)

(9) Prilog 3 - Sadržaj dokumenta Periodični izveštaj o bezbednosti (PSUR)

(10) Prilog 4 - Sadržaj dokumenta Zbirni izveštaj o bezbednosti leka (SBR)

(11) Prilog 5 - Sadržaj dokumenta Dodatni izveštaj o bezbednosti leka

(12) Prilog 6 - Sadržaj dokumenta Godišnji izveštaj o bezbednosti

(13) Prilog 7 - CIOMS-I obrazac

(14) Prilog 8 - Prijava o odstupanju od standarda kvaliteta leka

(15) Prilog 9 - Obrazac za prijavljivanje neželjenih reakcija na lek (NRL) za zdravstvenog radnika

(16) Prilog 10 - Obrazac za prijavljivanje neželjenih reakcija na lek (NRL) za pacijenta