Pravilnik o načinu obračuna neto troška javnog poštanskog operatora i načinu ostvarivanja prava na naknadu usled nepravednog finansijskog opterećenja

Prilozi

PRILOG

METODOLOGIJA ZA NAČIN OBRAČUNA NETO TROŠKA UNIVERZALNE POŠTANSKE USLUGE

1. Uvod

Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (u daljem tekstu: Regulator) definiše metodologiju za način obračuna neto troška univerzalne poštanske usluge, u skladu sa čl. 35. i 36. Zakona o poštanskim uslugama („Službeni glasnik RS”, broj 19/25, u daljem tekstu: ZPU).

Ova metodologija utvrđuje način kvantifikacije neto troška, ukoliko ih ima, obavezu pružanja univerzalne poštanske usluge (Universal service obligation, u daljem tekstu: USO) kao razliku između neto troška za javnog poštanskog operatora (u daljem tekstu: JPO) koji posluje sa obavezama i JPO-a koji posluje bez njih. Izračunavanje se vrši primenom pristupa neto izbegnutih troškova, koristi se reper efikasnog operatora za raspodelu troškova i prihoda, i uzimaju se u obzir svi ostali relevantni elementi, uključujući bilo kakve indirektne i tržišne koristi koje idu u prilog JPO, kao i pravo na razumnu dobit i podsticaje za efikasnost troškova. Dobijena procena predstavlja osnov za određivanje pravične naknade i za obezbeđivanje transparentnosti i izbegavanje prekomerne naknade, u cilju podrške regulatornom nadzoru i usklađenosti sa pravilima o državnoj pomoći i sektorskim propisima. Metod za obračun neto troška JPO iz člana 35. ZPU, kao i način ostvarivanja prava na naknadu troškova usled nepravednog finansijskog opterećenja, utvrđeni su u skladu sa čl. 35. i 36. ZPU.

Regulator prati i ocenjuje primenu ove metodologije, razmatra zahtev JPO, verifikuje proračune neto troška, procenjuje prijavljene indirektne koristi i tržišne prednosti i donosi odluke u skladu sa ZPU.

2. Okvir za obračun neto troška i naknadu nepravednog opterećenja

Ako obaveza pružanja univerzalne poštanske usluge dovede do neto troška koji predstavlja nepravedno finansijsko opterećenje za JPO, JPO ima pravo na naknadu za utvrđeno nepravedno opterećenje (u daljem tekstu: nepravedno opterećenje).

Neto trošak univerzalne poštanske usluge predstavlja sve troškove povezane i neophodne za obavljanje univerzalne poštanske usluge. On nastaje kao rezultat regulatornih zahteva koji se nameće davaocu univerzalne poštanske usluge da izvršava obavezu pružanja univerzalne poštanske usluge, što često primorava davaoce poštanskih usluga da strukturiraju svoje poslovanje na način koji ne bi primenili da ne postoje ove obaveze. Kao rezultat toga, dobit ostvarena sa USO može biti manja od dobiti koja bi bila ostvarena bez USO. Stoga poštanski operatori u Evropi koriste nekoliko različitih metoda za izradu sopstvenih procena neto troška USO, najčešće:

– Metodu potpune alokacije troškova (Fully Allocated Cost – FAC)

– Metodu neto izbegnutih troškova (Net Avoidable Cost)

– Metod profitabilnosti/Komercijalni pristup (Profitability Cost method/Commercial Approach).

Komercijalni pristup razvijen je kako bi se prevazišle slabosti prethodne dve metode. On je usklađen sa kriterijumima Direktive o poštanskim uslugama za procenu neto troška i primenjuje doslednu definiciju neto troška Direktive poređenjem profita sa i bez USO u dva scenarija: stvarnom pravnom okviru i čistom komercijalnom pretpostavljenom (alternativnom). Ovaj pristup obuhvata ukupne efekte na troškove i prihode, identifikuje pošiljaoce kao relevantne kupce, razlikuje direktne cenovne i indirektne efekte potražnje, i kvantifikuje tržišne i nematerijalne koristi. Metoda je primenjena u mnogim državama u Evropi (npr. Slovačka, Hrvatska, Mađarska, Poljska i dr.).

Kao što je navedeno u Direktivi 2008/6/ES Evropskog parlamenta i Saveta od 20. februara 2008. godine, neto trošak USO računa se kao razlika između neto troška za imenovanog davaoca univerzalne poštanske usluge koji posluje sa USO (stvarni scenario) i istog davaoca poštanskih usluga koji posluje bez USO (komercijalni scenario).

Na osnovu zahteva koji podnosi JPO, koji uključuje kvantifikaciju neto troška u skladu sa ovom metodologijom, Regulator vrši proveru autentičnosti i validnosti podataka korišćenih u proračunima i utvrđuje iznos neto troška koji predstavlja nepravedno opterećenje. JPO je dužan da dostavi svu relevantnu prateću dokumentaciju u cilju opravdanja kvantifikovanog neto troška i da obezbedi svu neophodnu saradnju.

Da bi ostvario pravo na naknadu, JPO mora podneti zahtev Regulatoru do 31. jula za prethodnu kalendarsku godinu. Kao deo kompletnog zahteva, JPO mora dostaviti obračun neto troška nastalog pružanjem univerzalne poštanske usluge pripremljen u skladu sa čl. 35. i 36. ZPU i ovom metodologijom, kao i pružiti dodatna objašnjenja o neto trošku na zahtev Regulatoru. Po pravilu, Regulator donosi odluku kojom se utvrđuje iznos neto troška koji predstavlja nepravedno opterećenje u roku od 90 dana od dana podnošenja kompletnog zahteva. Na zahtev JPO-a i u skladu sa odlukom Regulatora, sredstva za naknadu nepravednog opterećenja isplaćuju se iz Budžeta Republike Srbije, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija i u skladu sa pravilima o kontroli državne pomoći.

3. Sastavni delovi obračuna neto troška

U svrhu obračuna neto troška, JPO treba da pripremi prikaz svog poslovanja sa obavezom pružanja univerzalne poštanske usluge (stvarni scenario) i komercijalni scenario bez tih obaveza, kako bi se utvrdila razlika između neto troška poslovanja sa i bez obaveza. Pri obračunu treba uzeti u obzir sledeće:

1. Neto trošak se zasniva isključivo na troškovima povezanim sa pružanjem univerzalne poštanske usluge propisanog kvaliteta, naročito u skladu sa Pravilnikom o parametrima kvaliteta, merilima i kriterijumima za obavljanje univerzalne poštanske usluge („Službeni glasnik RS”, broj 78/25).

2. U obračunu neto troška uzimaju se u obzir samo sledeće komponente univerzalne poštanske usluge:

a) one u kojima JPO beleži gubitak, ili

b) koje nastaju kada JPO posluje pod uslovima i troškovima koji nisu uobičajena komercijalna praksa – kao što su pružanje poštanskih usluga na celoj određenoj geografskoj oblasti po jedinstvenim cenama i pružanje određenih usluga besplatno slepim i slabovidim osobama – i koje, u odsustvu obaveze univerzalne poštanske usluge, JPO ne bi pružao ili bi pružao pod drugačijim uslovima.

3. U skladu sa članom 8. Pravilnika o uslovima i načinu obavljanja poštanskih usluga („Službeni glasnik RS”, broj 71/25), JPO je u obavezi da obezbedi univerzalnu poštansku uslugu na teritoriji cele Republike Srbije za sve korisnike. Pri obračunu neto troška treba uzeti u obzir pružanje univerzalne poštanske usluge određenim korisnicima, odnosno grupama korisnika usluga za koje JPO ostvaruje gubitak, ili koje se obavljaju po troškovnim uslovima koji nisu u skladu sa uobičajenim tržišnim pravilima poslovanja; u ovu grupu spadaju korisnici ili grupe korisnika usluga kojima JPO, ukoliko bi poslovao prema tržišnim pravilima, ne bi pružao usluge;

4. Ukoliko se pružanje univerzalne poštanske usluge može obezbediti u skladu sa propisanim kvalitetom na više različitih načina, obračun neto troška vrši se uzimajući u obzir metodu koja obezbeđuje pružanje univerzalne poštanske usluge propisanog kvaliteta po najnižim troškovima, čak i ako je JPO izabrao drugačiji metod.

5. Neto trošak univerzalne poštanske usluge biće smanjen za sve direktne i indirektne koristi koje JPO ostvaruje pružanjem univerzalne poštanske usluge. U skladu sa članom 35. ZPU, direktne i indirektne koristi JPO od pružanja usluga obuhvataju:

– prihode od univerzalne poštanske usluge,

– prihode od usluge koje nisu uključene u univerzalnu poštansku uslugu, a koje JPO ne bi ostvario da nije pružao univerzalnu poštansku uslugu.

Dakle, direktne i indirektne koristi od JPO uključuju:

– prihode od univerzalne poštanske usluge, kao i prihode od usluga koje ne predstavljaju univerzalnu poštansku uslugu, a koje JPO ne bi ostvario da nije pružao univerzalnu poštansku uslugu,

– povećanje vrednosti brendova usled pružanja univerzalne poštanske usluge,

– smanjenje troškova pružanja drugih usluga usled sinergijskih efekata koji proizlaze iz pružanja univerzalne poštanske usluge,

– ostale direktne i indirektne koristi koje utvrđuje Regulator.

6. JPO-u se obezbeđuje pravo na odgovarajuću dobit ostvarenu pružanjem univerzalne poštanske usluge, koja omogućava stepen profitabilnosti uloženih sredstava koji bi bio ostvaren da ne postoji obaveza pružanja univerzalne poštanske usluge.

7. Ekonomski neodobreni troškovi isključeni su iz obračuna neto troška univerzalne poštanske usluge. U obračun se uključuju samo troškovi koji su neophodni za obavezu pružanja univerzalne poštanske usluge u skladu sa uobičajenim komercijalnim standardima i koje JPO ne bi mogao izbeći u odsustvu tih obaveza. Među neodobrene troškove mogu se ubrojati:

– troškovi proizašli iz računskih grešaka, knjigovodstvenih proračuna, duplih naplata,

– troškovi neiskorišćenih investicija,

– indirektni troškovi koji nisu povezani sa pružanjem univerzalne poštanske usluge,

– troškovi neusaglašenosti i izbegnutog rizika (regulatorne i druge kazne),

– vanredni troškovi (sponzorstva, donacije, reprezentacija),

– porezi koji se ne mogu odbiti kao trošak.

8. Radi poštovanja principa transparentnosti i sprečavanja dvostrukog računanja, JPO mora obezbediti da se neto trošak obračunava u skladu sa tim principima.

4. Elementi univerzalne poštanske usluge za obračun neto troška

Prema članu 18. stav 1. ZPU, univerzalna poštanska usluga predstavlja uslugu od opšteg ekonomskog interesa koja se kontinuirano pruža na celoj teritoriji Republike Srbije, uz propisani kvalitet, po pristupačnim cenama i pod jednakim, nediskriminatorskim uslovima za sve korisnike. Kako bi se obezbedio ovaj nivo usluge, Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje univerzalne poštanske usluge („Službeni glasnik RS”, broj 78/25) i Pravilnik o parametrima kvaliteta, merilima i kriterijumima za obavljanje univerzalne poštanske usluge („Službeni glasnik RS”, broj 78/25) postavljaju obaveze koje se mogu tretirati kao propisani elementi u obračunu neto troška univerzalne poštanske usluge, a to mogu biti:

1. obaveza održavanja određene gustine pristupnih tačaka za prijem poštanskih pošiljaka. Ukoliko ne bi bilo obaveze održavanja poštanske mreže na celoj teritoriji Republike Srbije, JPO bi mogao smanjiti mrežu pristupnih tačaka u određenim neprofitabilnim oblastima,

2. obaveza održavanja određene učestalosti dostave poštanskih pošiljaka. Ukoliko JPO ne bi imao obavezu dostavljati poštanske pošiljke svaki radni dan, i to najmanje pet dana u nedelji, osim državnih i verskih praznika i drugih posebnih uslova utvrđenih članom 9. Pravilnika o parametrima kvaliteta, merilima i kriterijumima za obavljanje univerzalne poštanske usluge JPO bi mogao da smanji učestalost poštanske dostave,

3. obaveza vršenja dostave poštanskih pošiljaka na celoj teritoriji Republike Srbije. Ukoliko ne bi postojala obaveza vršenja dostave pošiljaka na celoj teritoriji Republike Srbije, JPO ne bi dostavljao pošiljke u pojedinim neprofitabilnim oblastima.

4. obaveza ispunjavanja rokova uručenja poštanskih pošiljaka propisanih odredbama čl. 9–21. Pravilnika o parametrima kvaliteta, merilima i kriterijumima za obavljanje univerzalne poštanske usluge. Ukoliko ne bi postojao zahtev za pružanjem neregistrovanih pisama, JPO bi mogao smanjiti troškove povezane sa gustinom poštanske mreže i načinom dostave.

Napred navedene obaveze predstavljaju „stvarni scenario”, tj. stanje u kojem je nametnuta obaveza pružanja univerzalne poštanske usluge. U skladu sa Direktivom 2008/6/ES Evropskog parlamenta i Saveta od 20. februara 2008. godine, JPO treba da identifikuje i kvantifikuje neto trošak univerzalne poštanske usluge poređenjem sa alternativnim „komercijalnim scenariom“, odnosno načinom na koji bi isti JPO poslovao bez USO i bez uniformnog cenovnika ili posebnih uslova.

U svrhu obračuna neto troška, komercijalni scenario pretpostavlja da bi u odsustvu USO JPO poslovao komercijalno. Obim usluga, cene i kvalitet pratili bi komercijalnu održivost, usluge bi se nudile tamo gde su profitabilne, bile bi ograničene tamo gde su marginalne, a prestajale gde ostvaruju gubitke. Shodno tome, određene usluge koje su trenutno obuhvaćene univerzalnom poštanskom uslugom možda uopšte ne bi bile pružane ili bi se pružale samo u profitabilnim delovima teritorije ili pod drugačijim uslovima. Ova pretpostavka koristi se za kvantifikaciju neto troška USO kao razlike između poslovanja JPO sa obavezama i poslovanja JPO bez njih.

5. Obaveze nacionalnog regulatornog tela

U skladu sa ZPU, Regulator procenjuje i utvrđuje:

1. da li se neto trošak univerzalne poštanske usluge sastoji isključivo od dokazanih i ekonomski opravdanih troškova, direktnih i indirektnih, koje bi JPO izbegao u odsustvu obaveze univerzalne poštanske usluge;

2. da li je vrednost neto troška pozitivna;

3. usklađenost principa koje primenjuje JPO pri obračunu neto troška univerzalne poštanske usluge sa relevantnim principima utvrđenim ovom metodologijom;

4. da li je nastala situacija koja se, prema principima iz tačke 8. ove metodologije, smatra nepravedim finansijskim opterećenjem;

5. da li iznos neto troška predstavlja nepravedno finansijsko opterećenje u skladu sa ZPU i relevantnim principima utvrđenim ovom metodologijom;

6. da li je neto trošak identifikovan kao komponenta nepravednog opterećenja univerzalnom poštanskom uslugom nastao isključivo kao rezultat USO.

6. Obračun neto troška univerzalne poštanske usluge

Obračun neto troška univerzalne poštanske usluge obuhvata:

a) obračun neto troška univerzalne poštanske usluge u skladu sa uslovom isplativosti pružanja te usluge, posebno direktnih i dela indirektnih troškova povezanih sa pružanjem univerzalne poštanske usluge. Trošak univerzalne poštanske usluge predstavlja trošak koji bi bilo koji davalac univerzalne poštanske usluge izbegao ukoliko ne bi postojao zahtev za USO (u daljem tekstu: komercijalni scenario) i

b) obračun koristi koji obuhvata direktne i indirektne koristi JPO koje proizilaze iz pružanja univerzalne poštanske usluge.

U svrhu obračuna neto troška univerzalne poštanske usluge, JPO treba da izradi komercijalni scenario koji prikazuje način pružanja usluge bez USO. Komercijalni scenario uzima u obzir, između ostalog, sledeće:

a) promene u gustini pristupnih tačaka za prijem poštanskih pošiljaka;

b) promene u učestalosti dostave poštanskih pošiljaka;

c) promene u geografskom pokrivanju dostavne mreže;

d) pružanje besplatnih poštanskih usluga (sekogrami);

e) ostale usluge i promene u uslovima pružanja usluga koje ne bi bile dostupne ili bi bile dostupne pod drugačijim uslovima u odsustvu obaveze pružanja univerzalne poštanske usluge.

Komercijalni scenario mora biti realan i konkurentan, omogućavajući JPO-u da na taj način održi svoju tržišnu poziciju i svoje korisnike, uzimajući u obzir sledeće faktore univerzalne poštanske usluge:

a) geografske uslove i gustinu naseljenosti;

b) učestalost dostave;

c) dostupne proizvode i usluge;

d) potrebni kvalitet usluge;

e) potrebna gustina pristupnih tačaka;

f) elastičnost tražnje (formiranje cena).

Neto trošak univerzalne poštanske usluge računa se kao razlika između rezultata poslovanja JPO i rezultata poslovanja koje bi JPO ostvario bez obaveze univerzalne poštanske usluge, prema sledećoj formuli:

NCUS = ∑ Δ CNCi + ∑ Δ DNCi + STC + OHC + FSR - IB + FC + Ostalo

Gde su:

NCUS – neto trošak univerzalne poštanske usluge;

CNCi – uštede usled promena u gustini pristupnih tačaka;

DNCi – uštede usled promena učestalosti dostave;

STC – troškovi prenosa i usmeravanja vezani za obaveze univerzalne poštanske usluge koji bi bili izbegnuti ukoliko bi se primenjivao komercijalni scenario;

OHC – promene u režijskim troškovima usled poslovanja prema komercijalnom scenariju

FSR – potencijalni prihodi od pružanja univerzalne poštanske usluge besplatno, u skladu sa članom 18. stav 3. tačka 5. ZPU-a;

IB – ukupna vrednost indirektnih tržišnih koristi koje proističu iz pružanja univerzalne poštanske usluge;

FC – odgovarajuća razumna dobit;

Ostalo – druge usluge i promene u uslovima pružanja usluga koje ne bi bile dostupne ili bi bile dostupne pod drugačijim uslovima, u odsustvu obaveze pružanja univerzalne poštanske usluge.

7. Detaljan postupak kvalifikacije NCUS-a

Ova tačka pruža detaljna uputstva o pokazateljima identifikovanim u tački 6. ove metodologije koji se koriste za obračun neto troška univerzalne poštanske usluge, i propisuje zahteve za prikupljanje podataka, pretpostavke i dokumentaciju koja treba da se dostavi za regulatornu verifikaciju.

A) CNCi – Uštede usled promena u gustini pristupnih tačaka predstavljaju zbir promena prihoda i troškova za svaku pojedinačnu poštu, koje su rezultat preusmeravanja aktivnosti prijema sa neprofitabilnih pošta na druge pošte, usled prelaska na komercijalni scenario. Pošta se smatra neprofitabilnom ako je:

Ccpi > Rcpi

Gde su:

Ccpi – troškovi univerzalne poštanske usluge i svih ostalih usluga pojedinačne jedinice poštanske mreže;

Rcpi – prihodi od univerzalne poštanske usluge i svih ostalih usluga pojedinačne jedinice poštanske mreže.

Pošte koje nisu obuhvaćene obavezom univerzalne poštanske usluge i koje posluju sa gubitkom isključuju se iz NCUS obračuna. Takve jedinice ne predstavljaju trošak koji nastaje iz obaveze pružanja univerzalne poštanske usluge, već su rezultat samostalne komercijalne odluke pružaoca usluge i stoga ne mogu biti predmet naknade.

Uštede usled promena u gustini pristupnih tačaka računaju se prema sledećoj formuli:

Δ CNCi = ∑ (Cci – Rci) - ∑(Csi – Rsi)

Gde su:

Cci – direktni troškovi usluga koje pruža jedinica poštanske mreže koja posluje sa gubitkom;

Rci – prihodi od univerzalne poštanske usluge i svih ostalih usluga jedinica poštanske mreže koja posluje sa gubitkom;

Csi – povećani troškovi drugih jedinica poštanske mreže usled prenosa obima poštanskih usluga (obim univerzalne poštanske usluge i svih ostalih usluga) sa jedinica poštanske mreže koje posluju sa gubitkom;

Rsi – povećani prihodi drugih jedinica poštanske mreže usled prenosa obima poštanskih usluga (obim univerzalne poštanske usluge i svih ostalih usluga) sa jedinicama poštanske mreže koje posluju sa gubitkom.

Podaci za obračun predstavljeni su u Tabeli 2: Troškovi i prihodi jedinica poštanske mreže kojima upravlja JPO, kao i u Tabeli 3: Troškovi i prihodi preraspoređeni sa jedinicama poštanske mreže koje posluju sa gubitkom na jedinice poštanske mreže koje JPO zadržava u komercijalnom scenariju. Delimično se podaci iz Tabele 4: Obim primljenih i isporučenih pošiljaka i izvršenih usluga u jedinicama poštanske mreže koje posluju sa gubitkom i Tabele 5: Karakteristike jedinica poštanske mreže koje posluju sa gubitkom, mogu koristiti za verifikaciju ovde navedenih podataka.

B) DNCi – uštede usled promena u učestalosti dostave predstavljaju zbir promena troškova za svako dostavno područje, koje su rezultat promene učestalosti i/ili metode dostave u neprofitabilnim područjima i pada prihoda, jer neke usluge zbog promena u dostavi ne mogu biti pružene u neprofitabilnim područjima. Ove promene se obračunavaju prema sledećoj formuli:

∑ Δ DNCi = ∑ Δ (PDCi + ODCi – RDi)

Gde su:

PDCi – uštede u troškovima rada za reon poštara ostvarene od strane JPO-a usled smanjenja učestalosti dostave;

ODCi – ostali troškovi povezani sa uštedama na dostavi (npr. dostavne jedinice poštanske mreže, ušteda na gorivu a za motorna vozila, putarine, troškovi servisa, potrošni materijal);

RDi – prihodi od proizvoda koje JPO ne bi ostvario da nije obezbedio učestalost dostave u skladu sa propisanim kvalitetom u skladu sa Pravilnikom o parametrima kvaliteta, merilima i kriterijumima za obavljanje univerzalne poštanske usluge.

Obračun mora biti podržan dokumentacijom kako je propisano u Tabeli 6: Podaci o dostavi i pružanju poštanskih usluga u područjima sa dominacijom pešačkih ruta. Dokumentacija treba da sadrži listu ruta koje podležu smanjenoj učestalosti dostave i sve podatke neophodne za procenu izvodljivosti i kontinuiranosti funkcije dostave u oba scenarija, uključujući troškove, obim pošiljki i operativne parametre (lokacija, broj domaćinstava, udaljenosti, sredstva prevoza, pređena udaljenost po tipu transporta/pešačenje, broj norma minuta po vrsti usluge), itd.

C) STC su troškovi prenosa i usmeravanja vezani za univerzalnu poštansku uslugu, koji proizlaze iz promena gustine poštanske mreže i načina dostave, a koji ne bi postojali da JPO posluje prema komercijalnom scenariju.

D) OHC su administrativni troškovi koje bi JPO uštedeo prema promenama u komercijalnom scenariju.

E) FSR predstavlja potencijalni prihod koji JPO gubi u scenariju USO, u skladu sa članom 18. stav 5. ZPU, jer se ove usluge pružaju besplatno. Smatra se da bi te usluge bile pružene pod komercijalnim uslovima u skladu sa standardnim tržišnim uslovima.

Mogući prihodi od besplatnih usluga računaju se prema sledećoj formuli:

FSR = Vo x Pb

Gde su:

Vo – broj besplatnih usluga pruženih u skladu sa članom 18. stav 2. tačkom 5. ZPU;

Pb – standardna cena usluga, uporediva sa uslugama koje se pružaju besplatno pod uslovima obaveze pružanja univerzalne poštanske usluge;

Podaci za obračun su izraženi u Tabeli 9: Mogući prihodi od besplatnih usluga.

F) IB (indirektne koristi), u skladu sa članom 35. stav 4.1 ZPU, su one koristi koje javni poštanski operator ostvaruje iz pružanja univerzalne poštanske usluge, a koje ne bi nastale u odsustvu obaveze pružanja univerzalne poštanske usluge, i koje nisu direktno evidentirane u računovodstvenim evidencijama JPO.

––––––––

1 Vrednost direktne tržišne koristi evidentira se u računovodstvenim evidencijama davaoca univerzalne poštanske usluge kao direktni prihod koji proizilazi iz pružanja univerzalne poštanske usluge, uglavnom u obliku prihoda, eventualno troškova. Shodno tome, direktne tržišne koristi i njihov tretman u komercijalnom scenariju direktno su uključeni u formulu za izračunavanje neto troška univerzalne poštanske usluge, pri čemu se uzimaju u obzir promene u troškovima i prihodima.

Indirektne tržišne koristi su:

1) Poreske olakšice, kao što su oslobođenja od PDV-a, budući da su univerzalna poštanska usluga i ostale poštanske usluge oslobođene od PDV-a.

Formula za obračun:

TB = (Rev 0 – Rev1) – (Trošak 0 – Trošak 1)

Gde su:

TB – vrednost poreskog odbitka;

Rev 0 – JPO prihodi od univerzalne poštanske usluge u stvarnom scenariju;

Rev 1 – prihodi JPO od univerzalne poštanske usluge u komercijalnom scenariju. U ovom scenariju, prihodi su projekciono smanjeni zbog korekcije neto cena univerzalne poštanske usluge usled uvođenja PDV-a na ove usluge;

Trošak 0 – trošak nepriznatog dela ulaznog poreza JPO-a u stvarnom scenariju;

Trošak 1 – trošak nepriznatog dela ulaznog PDV-a JPO-a u komercijalnom scenariju.

2) Povećan ugled kompanije i vrednost brenda zbog statusa JPO, jer klijenti pridaju dodatnu vrednost brendu JPO usled pružanja univerzalne poštanske usluge određenog nivoa kvaliteta i pouzdanosti.

Formula za obračun:

EB = MC x SC

Gde su:

EB – vrednost povećanog ugleda kompanije i koristi od brenda;

MC – marketinški troškovi JPO;

SC – udeo marketinških troškova koje bi JPO imao u komercijalnom scenariju za povećanje vrednosti brenda.

Pretpostavlja se da SC neće premašiti 20% godišnjih marketinških troškova JPO.

3) Povećani efekti oglašavanja usled većeg broja pošta, poštanskih sandučića, poštanskih vozila i poštara koji nose logo JPO, uključujući one kojim direktno upravlja JPO ili angažuje putem ugovora sa trećim licima.

Formula za obračun:

AE = (TAS0 - TAS1) x AF x RPP + (VAS0 – VAS1) x RPV + (NM0 – NM1) x RPM

Gde su:

AE – povećana vrednost koristi od oglašavanja;

TAS0 – broj oglasnih prostora na i unutar objekata u scenariju USO;

TAS1 – broj oglasnih prostora na i unutar objekata u komercijalnom scenariju;

AF – parametri oglašavanja (prosečna veličina reklamnog prostora);

RPP – referentna cena za određenu veličinu reklamnog prostora;

VAS0 – broj vozila u scenariju obaveze pružanja univerzalne poštanske usluge;

VAS1 – broj vozila u komercijalnom scenariju;

RPV – referentna cena za oglašavanje na vozilima pri određenoj učestalosti pojavljivanja;

NM0 – broj poštara u scenariju obaveze pružanja univerzalne poštanske usluge;

NM1 – broj poštara u komercijalnom scenariju;

RPM – referentna cena za oglašavanje na uniformama.

Vrednost referentnih cena treba da odražava naknade koje bi JPO primio u slučaju komercijalne upotrebe svog reklamnog prostora.

4) Privilegovani pristup filatelističkom tržištu, jer je JPO jedini subjekt sa pravom izdavanja poštanskih maraka.

Formula za obračun:

PM = TRS – USV

Gde su:

PM – vrednost koristi od privilegovanog pristupa filatelističkom tržištu;

TRS – ukupni prihodi od poštanskih maraka;

USV – vrednost korišćenih poštanskih maraka.

5) Prihodi i rashodi od kamata usled odloženog plaćanja usluga.

Prihod od kamata nastaje zbog unapred naplaćene poštarine, jer su poštanske marke unapred naplaćena usluga JPO, što je efekat jednak zajmu bez kamata. Troškovi kamata nastaju kada JPO odobri odloženo plaćanje distributerima poštanskih maraka, pri čemu JPO pruža uslugu kupcima bez primanja stvarne uplate od distributera. Ova dva efekta se međusobno poništavaju.

Formula za obračun:

IP = SR x SOH x T x CC – LI x CC

Gde su:

IP – vrednost koristi vezanih za prihode od kamata;

SR – godišnji prihod JPO od prodaje poštanskih maraka u nefilatelističke svrhe;

SOH – udeo prosečne godišnje prodaje poštanskih maraka koji ostaje kupcima za buduće periode;

T – prosečno vreme držanja poštanskih maraka između kupovine i upotrebe, izraženo kao udeo u godini (npr. 6 meseci predstavlja 0,5);

CC – trošak kapitala JPO;

LI – Prihod ostvaren od prodaje poštanskih maraka distributerima uz odloženo plaćanje.

6) Oslobađanje od dozvola za prevoz, poreza na vozila i sličnih obaveza. Ako je JPO oslobođen od nekih obaveza, kao na primer plaćanje kazni za parkiranje ili poreskih obaveza na vozila:

FE =NV x F

Gde su:

FE – vrednost koristi od oslobađanja od naknada;

NV – broj vozila;

F – standardne naknade, koje predstavljaju troškove za parkiranje ili druge naknade, porez na vozila ili druge važeće naknade.

Vrednosti pojedinačnih indirektnih koristi sumiraju se u Tabeli 8: Kvantifikacija indirektnih tržišnih koristi.

G) Pravo JPO na ostvarivanje razumnog nivoa dobiti, izraženo kao stopa na kapital dodeljen prihvatljivom neto trošku univerzalne poštanske usluge. Razumna dobit se smatra stopom povraćaja određene na osnovu procene ulaganja kompanije. Očekivana stopa povraćaja uzima u obzir nivo rizika ulaganja i predstavlja povrat koji investitor zahteva kao nadoknadu time što se odriče korišćenja finansijskih sredstava.

Za potrebe kvantifikacije neto troška, razumna dobit se izražava kao razlika između troškova finansiranja preduzeća sa i bez obaveze pružanja univerzalne poštanske usluge. Troškovi finansiranja računaju se kao neto imovina pomnožena sa WASS-om (ponderisani prosečni trošak kapitala).

Formula za obračun:

FC =WACC x (NA sa USO – NA bez USO)

Gde su:

FC – trošak finansiranja preduzeća (razumna dobit);

WACC – ponderisani prosečni trošak kapitala;

NA – neto imovina.

H) Ostale promene u dobiti ili gubitku JPO koje bi nastale u komercijalnom scenariju i nezavisne su od obaveze pružanja univerzalne poštanske usluge. One uglavnom obuhvataju druge usluge i promene u pružanju usluga koje ne bi bile pružene, ili bi bile pružene pod drugačijim uslovima, u odsustvu obaveze pružanja univerzalne poštanske usluge.

8. Procena nepravednog finansijskog optrećenja

U svrhu utvrđivanja podobnosti za pristup sredstvima iz budžeta Republike Srbije radi naknade neto troška univerzalne poštanske usluge, kako je navedeno u tački 6. ove metodologije, neto trošak univerzalne poštanske usluge mora predstavljati nepravedno finansijsko opterećenje za JPO.

Neto trošak univerzalne poštanske usluge smatra se nepravednim finansijskim teretom za JPO ako je takvog obima da se razumno ne može očekivati da ga JPO samostalno snosi.

Za potrebe donošenja odluke da li neto trošak univerzalne poštanske usluge predstavlja nepravedno finansijsko opterećenje, Regulator procenjuje sledeće:

a) da li su, pri obračunu neto troška univerzalne poštanske usluge, uzeti u obzir samo troškovi vezani za pružanje univerzalne poštanske usluge u kvalitetu koji je zahtevan standardima kvaliteta univerzalne poštanske usluge utvrđenim ZPU i Pravilnikom o parametrima kvaliteta, merilima i kriterijumima za obavljanje univerzalne poštanske usluge. Za privremeni period od tri (3) godine, Regulator može odlučiti o nepravednom finansijskom opterećenju i u slučajevima kada JPO nije u potpunosti ostvario standarde kvaliteta utvrđene ZPU i Pravilnikom o parametrima kvaliteta, merilima i kriterijumima za obavljanje univerzalne poštanske usluge. U takvim slučajevima, JPO ima pravo na naknadu proporcionalnu nivou kvaliteta koji je zaista pružen. Finansijska naknada ostvarena u takvom slučaju mora biti direktno usmerena na povećanje stvarno postignutih standarda kvaliteta u narednom periodu, što mora biti dokazano Regulatoru;

b) da li neto trošak univerzalne poštanske usluge čine isključivo proverljivi i ekonomski prihvatljivi troškovi;

c) da li je neto trošak univerzalne poštanske usluge obračunat u skladu sa principima utvrđenim u ovoj metodologiji;

d) da li je javni poštanski operator poslovao efikasno sa aspekta troškova i da li bi identifikovani troškovi bili izbegnuti u odsustvu USO;

e) da li je potencijalna naknada koja proizilazi iz USO potrebna i proporcionalna;

f) da li je EBITDA margina JPO (EBITDA = dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) najmanje 5% niža od prosečne EBITIDA margine tri najveća poštanska operatora na tržištu. Obračun se zasniva na proverljivim i ekonomski opravdanim podacima iz računovodstvenih evidencija/finansijskih izveštaja JPO i ostalih poštanskih operatora.

Neto trošak univerzalne poštanske usluge smatra se nepravednim finansijskim opterećenjem, ako su svi kriterijumi iz prethodnog stava ispunjeni.

9. Obaveze JPO

Za potrebe obračuna neto troška univerzalne poštanske usluge, JPO treba da:

a) izračuna neto trošak univerzalne poštanske usluge u skladu sa principima utvrđenim u ovoj metodologiji;

b) izračuna vrednost tržišnih koristi koje proizilaze iz pružanja univerzalne poštanske usluge, u skladu sa principima utvrđenim ovom metodologijom;

c) dostavi Regulatoru podatke za obračun u obliku i obimu navedenom u Tabelama 1–9 ove metodologije;

d) omogući Regulatoru pristup svojoj dokumentaciji koja podržava proračune i pretpostavke (uključujući reference na izvore) neophodne za opravdanje kvantifikovanog neto troška univerzalne poštanske usluge;

e) sprovodi godišnje evaluacije univerzalne poštanske usluge na osnovu rezultata merenja kvaliteta, procenjujući kvalitet usluge prema unapred utvrđenim kriterijumima iz Pravilnika o parametrima kvaliteta, merilima i kriterijumima za obavljanje univerzalne poštanske usluge.

U procesu obračuna neto troška, JPO treba da se pridržava sledećih principa:

a) troškovi povezani sa pružanjem univerzalne poštanske usluge treba da uzmu u obzir propisani kvalitet usluge. U privremenom periodu može se uzeti u obzir stvarni kvalitet usluge;

b) obračun troškova uzima u obzir troškove pružanja usluga određenim grupama korisnika, pri čemu JPO trpi gubitak ili ih pruža pod uslovima i troškovima koji ne odgovaraju uobičajenim tržišnim uslovima, a koje ne bi pružao da nema USO;

c) obračun neto troška treba da bude transparentan, a svi delovi troškova moraju biti povezani sa odgovarajućim osnovnim podacima, koji treba da budu podržani odgovarajućom dokumentacijom;

d) komponente neto troška koje se obračunavaju zasebno moraju biti objedinjene na način koji sprečava dvostruko računanje;

e) JPO ima pravo na odgovarajući nivo dobiti, koji odgovara nivou dobiti koji bi bio ostvaren da ne postoji obaveza pružanja univerzalne poštanske usluge;

f) neto trošak univerzalne poštanske usluge umanjuje se za iznos tržišnih koristi koje JPO ostvaruje pružanjem univerzalne poštanske usluge;

g) ekonomski neosnovani troškovi, kako su definisani u tački 3, podtački 7. ove metodologije, izuzimaju se iz obračuna neto troška.

10. Potrebna dokumentacija za proveru obračuna i utvrđivanje iznosa neto troška

Do 31. jula tekuće godine, JPO dostavlja kompletnu, tačnu i proverljivu dokumentaciju za proveru obračuna neto troška univerzalne poštanske usluge za prethodnu godinu, koja dokazuje usklađenost sa ovom metodologijom, ZPU i relevantnim pravilnicima, kao i koja omogućava nadležnom organu proveru obračuna i sprečavanje prekomerne naknade. Najmanje, dokumentacija treba da sadrži:

– obračun neto troška sa jasno definisanim scenarijima „sa USO” (stvarni) i „bez USO” (komercijalni), modelom obračuna, skupovima podataka i vremenskim horizontima;

– narativnu/metodološku belešku koja opisuje pretpostavke, pravila raspodele, nosioce troškova, tretman indirektnih/tržišnih koristi, obračun razumne dobiti (WASS), reper efikasnog operatora i isključenje ekonomski neodobrenih troškova (kako je definisano ovom metodologijom);

– odvojene evidencije za USO i neuslužne aktivnosti i usklađivanje sa revidiranim finansijskim izveštajima;

– dokaze o usklađenosti sa propisanim standardima kvaliteta (ZPU i relevantni pravilnici);

– operativne podatke kao što su specificirani u Tabelama 1–9, uključujući rute sa smanjenom učestalošću dostave, pristupne tačke, obime, troškove i ključne parametre (lokacija, broj domaćinstava, udaljenosti, načini transporta i dr.);

– prateće dokumente za cene, jedinstvenu cenu i obaveze pokrivenosti, kao i dodatna objašnjenja na zahtev nadležnog organa;

– izveštaj revizora o stvarnim podacima korišćenim u obračunu;

– listu pošta koje posluju sa gubitkom i njihovih lokacija, uključujući osnovne troškove i prihode razvrstane po relevantnim kategorijama, uključujući dokaze o osnovnim pretpostavkama, radi procene finansijskog tereta neto troška.

Komercijalni scenario se projektuje kako bi omogućio procenu njegove realnosti i određivanje uticaja na svaki parametar ponaosob. U komercijalnom scenariju treba navesti:

a) za svaku poštu koja posluje sa gubitkom, zamensku pristupnu tačku ili kontakt tačku preko koje bi usluge te pošte bile pružene, kao i, gde je primenljivo, lokacije za deponovanje/zadržavanje poštanskih pošiljaka;

b) opis izmenjenog sistema dostave sa kvantifikacijom njegovog uticaja na troškove;

c) listu naselja ili geografsku oblast u kojoj mreža neće funkcionisati sa svakodnevnom učestalošću dostave (odnosno učestalošću definisanom Pravilnikom o parametrima kvaliteta, merilima i kriterijumima za obavljanje univerzalne poštanske usluge), zajedno sa opisom i operativnim informacijama o rutama dostave; kao i uticaj na sve usluge koje koriste mrežu dostave; u skladu sa relevantnim radnim standardima i zakonodavstvom.