Član 42 · Zakon o obligacionim odnosima
Ćutanje ponuđenog
Nastanak obaveza
Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude.
Nema dejstva odredba u ponudi da će se ćutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer, ako ne odbije ponudu u određenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl.) smatrati kao prihvatanje.
Ali, kad ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.
Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge za obavljanje određenih poslova, kao i lice u čiju poslovnu delatnost spada vršenje takvih naloga, dužno je da izvrši dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo.
Ako u slučaju iz prethodnog stava ponuda, odnosno nalog nije odbijen, smatra se da je ugovor zaključen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuđenom.
Izmene člana
U prečišćenom tekstu uz ovaj član nema napomene o izmeni. Zakon je donet 26. maja 1978. (Sl. list SFRJ 29/1978); pogledaj celu istoriju zakona.
Izvor: pravno-informacioni-sistem.rs, prečišćen tekst (poslednja izmena: Sl. glasnik RS 18/2020). Merodavan je tekst objavljen u Službenom glasniku.