stav. Ћир

Član 220 · Krivični zakonik Srbije

Oštećenje tuđih prava

Krivična dela protiv imovine

Osnovni oblik
Novčana kazna ili zatvor do 1 godine lakše delo
Gonjenje
Javni tužilac, po službenoj dužnosti; privatnom tužbom oštećenog ako su oštećeni građani (čl. 220 st. 3)
Izmene
Sl. glasnik RS 72/2009
1

Ko u nameri da osujeti ostvarenje prava na stvari otuđi, uništi, ošteti ili oduzme svoju stvar na kojoj drugi ima založno pravo ili pravo uživanja i time ga ošteti, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Novčana kazna ili zatvor do 1 godine

2

Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko u nameri da osujeti izmirenje poverioca u toku prinudnog izvršenja otuđi, uništi, ošteti ili sakrije delove svoje imovine i time ošteti poverioca.

Novčana kazna ili zatvor do 1 godine

3

Za dela iz st. 1. i 2 ovog člana, ako su oštećeni građani, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.

Kako ljudi opisuju ovo delo

Opiši svoju situaciju i Stav će pokazati moguće članove i kaznu →

Šta sudovi stvarno izriču

Pravnosnažno osuđena punoletna lica, 2022–2024: 26 - mali broj, zato bez procenata

Kad je izrečen zatvor (3): 2–3 meseca: 1, 3–6 meseci: 2.

Izvor: Republički zavod za statistiku, bilten „Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji“. Brojevi važe za ceo član (svi stavovi i oblici zajedno) i ne predviđaju ishod pojedinačnog predmeta. Kućni zatvor je kazna zatvora do jedne godine koja se izdržava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje. Zavod objavljuje raspone, ne pojedinačne kazne.

Odluke najvišeg suda uz ovaj član (2)

Spisak je izdvojen automatski iz teksta odluka: oznaka, datum, član iz uvoda i ishod iz izreke. Ishod se odnosi na pravni lek (zahtev ili žalbu), ne na krivicu. Kazna se navodi samo gde je iz obrazloženja jasno da je pravnosnažna i da je najviši sud nije menjao (jedan okrivljeni, jedno delo). Ovo su predmeti koji su stigli do najvišeg suda, pa nisu merilo uobičajene kazne. Merodavan je tekst odluke.

Istorija izmena

Menjan 1 put, poslednji put 2009. godine.

  1. Izmenjen

    Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika · Sl. glasnik RS 72/2009 · na snazi od 11. septembra 2009.

  2. Prvobitni tekst

    Krivični zakonik · Sl. glasnik RS 85/2005 · na snazi od 1. januara 2006.

Tekst svake izmene i prvobitni tekst člana iz 2005. godine dostupni su u planu Pro.

Šta treba znati

  1. Prijava se podnosi javnom tužiocu ili policiji

    Krivična prijava se podnosi nadležnom javnom tužiocu, pismeno, usmeno ili drugim sredstvom; ako se preda policiji, ona je prima i odmah dostavlja tužiocu (čl. 280 i 281 Zakonika o krivičnom postupku). Tužilac zatim goni po službenoj dužnosti. Izuzetak: ako su oštećeni građani, postupak se pokreće privatnom tužbom oštećenog (čl. 220 st. 3 Krivičnog zakonika; privatna tužba se podnosi sudu u roku od tri meseca, čl. 65 Zakonika o krivičnom postupku). ZKP čl. 280 · ZKP čl. 281 · ZKP čl. 65

  2. Gonjenje zastareva za 2 godine

    Rok teče od izvršenja dela, a ako posledica nastupi kasnije, od dana kada je nastupila; prekida se radnjama organa gonjenja, a u svakom slučaju ističe posle 4 godine (čl. 103 i 104). Zakon za pojedina dela predviđa izuzetke. KZ čl. 103 · KZ čl. 104

  3. Važi zakon iz vremena kad je delo učinjeno

    Ako je zakon posle toga menjan, primenjuje se onaj koji je najblaži za učinioca (čl. 5). Ovaj član je menjan (Sl. glasnik RS 72/2009), pa kazna i opis dela zavise od toga kada je delo učinjeno. Ovde je prikazan tekst koji važi danas. KZ čl. 5

Česta pitanja

Koja je kazna za delo „Oštećenje tuđih prava“?

Za osnovni oblik (čl. 220 st. 1 Krivičnog zakonika) propisana je kazna: novčana kazna ili zatvor do 1 godine. Teži i lakši oblici imaju druge raspone.

Ko pokreće postupak za delo „Oštećenje tuđih prava“?

Javni tužilac, po službenoj dužnosti; privatnom tužbom oštećenog ako su oštećeni građani (čl. 220 st. 3 Krivičnog zakonika).

Kada zastareva gonjenje za delo „Oštećenje tuđih prava“?

Po opštem pravilu za 2 godine od izvršenja dela (ako posledica nastupi kasnije, od tog dana), a u svakom slučaju posle 4 godine (čl. 103 i 104 Krivičnog zakonika).

Koja se kazna najčešće izriče za delo „Oštećenje tuđih prava“?

U praksi retko: 26 osuđenih lica. Podatak je za sva pravnosnažno osuđena punoletna lica u Srbiji 2022–2024 (26), za ceo član, prema Republičkom zavodu za statistiku; ne predviđa ishod pojedinačnog predmeta.